Vaš jedini problem je što ja ne mogu da se iznerviram, a još manje umem da mrzim. Tu je vaš problem. (Aplauz.)
Ima reč narodni poslanik Branimir Trajković.

Poštovani predsedniče, članovi Vlade, dame i gospodo poslanici, u Predlogu zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu, koji je pred nama, slušajući izlaganje kolega poslanika juče svi smo se složili u jednom: da je postojala pljačka naroda, države i da su se pojedinci enormno bogatili u poslednjih 10 do 12 godina.
Tačan datum i nije toliko bitan jer su privilegije vladajuće nomenkalture, zajedno sa kriminalom, išle ruku pod ruku.
U članu 2. se jasno precizira da su ovim zakonom pogođena pravna i fizička lica kojima je bila data mogućnost ostvarivanja dohotka, odnosno sticanje imovine pod uslovima koji nisu bili dostupni svim građanima. To je, gospodo, poenta. Nekoliko familija iz vladajućeg establišmenta je sebi priuštilo carske beneficije. Mnogi su se za kratko vreme obogatili i postali basnoslovno bogati.
Interesantno je da su za par godina nikla preduzeća kao pečurke posle kiše i to ne obične, već toliko bogate da bi im mnogi na Zapadu mogli da pozavide. Kao iz Alisine zemlje čuda, naši novokomponovani kapitalisti otpočeli su sa ...

Gospodine Šešelj, zbog svega ovoga što ste izrekli kolegi narodnom poslaniku, izričem vam opomenu.
(Poslanik Šešelj, sa mesta: A šta sam izrekao?)
Dovoljno sam vaspitan da to ne ponovim.
(Poslanik Vučić, sa mesta: Psovao si majku svim poslanicima i ti nekome kažeš da si vaspitan. Ti ćeš da kažeš nekom da si vaspitan.)

Da nastavim - mnogi su se na Zapadu zapitali kakva smo mi to zemlja u kojoj za par godina možeš da stekneš toliko kapitala, što se kod njih generacijama stiče.
U članu 3. ovog zakona navedene su pogodnosti koje su omogućile stvaranje pojedinih imperija. Navešću neke od njih. Pod brojem 1, 2, 7, 8, 10, 17, 19 i da ne čitam, imate pred sobom, ali bih se zadržao na ove dve zadnje. To su - korišćenje deviznih sredstava, deponovanih u piramidalnim bankama, svakako i državnim, i korišćenje sredstava na osnovu zajma za preporod Srbije.
Ovo je, gospodo, jedna sramota, koja nije zabeležena u svetu. Ono što je svetinja u celom svetu to je pošteno stečen novac. Na kraju još i prevara - zajam za preporod Srbije, brze pruge i Kineska četvrt, sve ono što je obećavano ovom narodu a novac završio verovatno u nekim privatnim džepovima. Nadamo se da će Vlada izaći sa tačnim podacima gde je to završilo.
Poštovane dame i gospodo poslanici, zato je ovaj zakon više nego potreban. Iz izlaganja lidera jedne opozicione stranke jasno se videla namera da se sve okolnosti pod kojima je izvršena pljačka svale na embargo međunarodne zajednice Jugoslaviji. Taj embargo je najviše pogodio narod, a ne one koji su bili blizu izvora novca i privilegija.
Pa, zar te ljude treba amnestirati time što SRS i SPS traže povlačenje ovog zakona iz procedure? Mogu ih razumeti. Jedne, jer su njihovi drugovi i drugarice učestvovali u tome, a ove druge što su pokupili nešto mrvica, ali imaju političku odgovornost da su kao kvaziopozicija u vreme pljačkanja naroda to dozvolili.
Možda su lideri sadašnje opozicije lično pogođeni ovim zakonom?
Član 5. ovog zakona pominje direktore društvenih firmi. Dame i gospodo poslanici, znate koliko direktora društvenih firmi je već u zatvoru i protiv koliko je pokrenuta krivična istraga. Sa ovim se mora nastaviti zbog radnih ljudi kojima je to znak da će svi biti izloženi pravdi. Ne treba kazniti društvena preduzeća, već njihove direktore, jer su mnogi od njih, koristeći pogodnosti koje su opisane u članu 3, ostvarili veliku ličnu korist.
Razmislite malo koliko naših direktora ima firmi u Moskvi i širom Rusije. Neće radnici ostati bez proizvodnih hala, ali direktori, bogami, hoće bez vila, ako ih poseduju.
Vladi Srbije bih postavio još jedno pitanje - kako misli oporezovati vile i jahte i ostale nekretnine u Grčkoj, na Kipru, u Rusiji i drugim zemljama, naših građana, građana Srbije koji su to bogatstvo stekli ovde u ovoj državi.
Na kraju bih se kritički osvrnu na ovaj zakon. U članu 17. stoji da je nadležni poreski organ, područna jedinica RUJP. Da li je moguće sprovesti ovaj zakon sa istim onim ljudima koji su, ako ne bili saučesnici, onda bar znali za određene finansijske mahinacije, a 90% direktora RUJP u Srbiji nije do danas promenjen.
Smatram da je to jedan od nedostataka u radu Ministarstva finansija. I još nešto - mi, poslanici Demokratske stranke Srbije, takođe zahtevamo od ministra Đelića da kontrolu rada Komisije, Vlade Republike Srbije i nadležnog poreskog organa u postupku sprovođenja ovog zakona vrši nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.
(Poslanik Šešelj, sa mesta - replika.)

Da li ste pomenuti?

Poslanicima iz DOS-ovske koalicije velika je muka što SRS i njene političke predvodnike ne mogu da uhvate ni u kakvom kriminalu, ni u kakvim proneverama, ni u kakvim aferama. A, onda izmišljaju. S vremena na vreme ponešto lansiraju. Kaže - srpski radikali uzeli mrvicu. I, koja je to mrvica, evo, danas, pišu "Novosti", daju saopštenje Demokratske stranke koja je to mrvica, kažu da je moja majka prošle godine izgradila novu kuću, da ta kuća vredi 600.000 maraka i da ima 450 kvadrata.
Prvo, nikakvu novu kuću nije izgradila. To je stara kuća. Prošle godine je samo adaptirano potkrovlje i proširena terasa. Datum koji pominju je datum tehničkog prijema. Kuća je stara više od 20 godina. Nikad ranije nije izvršen tehnički prijem, jer je neprekidno bila nedovršena. Kuća u osnovi ima deset puta dvanaest kvadrata. Znači, to po jednom etažu može biti najviše 100 kvadratnih metara, ne više. Dva etaža to je 200, plus potkrovlje, plus garaža. To su gabariti. Što trebaju dva garaže.
Kaže - novac nepoznatog porekla. Nije baš novac toliko nepoznatog porekla, ali možete biti ljubomorni na pošteno zarađen novac. Evo, tu svoju kuću u Batajnici, koja je na majčino ime, a nema ni jedna kuća na moje ime, nudim u zamenu za Đinđićev stan u centru Beograda, u odnosu 1:2, nudim u zamenu za stan Vojislava Koštunice, u centru Beograda, odmah da se menjamo.

Ima reč gospodin Dragan Tomić.

Poštovana gospodo narodni poslanici, nisam ni očekivao da će ovi diskutanti, koji imaju zadatak da brane ovaj zakon, ovako kako je napisan, drugačije da govore. Ali, zamolio bih da prethodno pročitaju zakon do kraja, da vide šta se zaista traži od ovog zakona, šta je duh zakona, odnosno kako kažu sadašnji vlastodršci, šta je duh ovog vremena, šta je novi ambijent itd.
Očigledno da je jedini cilj ovog zakona, koji je inače napisan u obliku jednog političkog pamfleta, da oceni jedno prethodno vreme i da keže da su neki ljudi iz prethodne vlasti, ali samo oni koji su bili na funkcijama, ovu državu doveli do propasti i da su se obogatili.
Naravno, beži se od celine primene zakona, iz koje može mnogo toga da se uradi, pa zato je i napisan ovako manjkavo, teško može i da se brani. Pogotovo u obrazloženju, koje ima karakter jednog običnog pamfleta, koji se deli po ulicama, ne može da se uhvati sadržina zakona. Znate, ovaj zakon je trebalo da obuhvati mnogo toga, ali nije. A znate zašto nije - nije zato što su govornici godinama, sa trgova, raznoraznih mitinga, pozivali građane Srbije da ne plaćaju porez, da vrše utaju, da vrše prevaru, prinudu, da koriste šiptarske modele, kako bi se, jednostavno, urušila država.
Onda su došle sankcije, naravno, koje su pomogle da se sve to događa. I najgora je stvar - nas ovde sedi 37, nijedan od nas nema privatno preduzeće, nijedan nema zanatsku radnju, nijedan ne vozi mercedes od 200.000 maraka, a, gospodo, polovina vas ovde izađe za govornicu i kaže - ja sam vlasnik privatnog preduzeća, koje je toliko propalo u prethodnih deset godina, da jednostavno nema od čega da živi, a ovde polovina vas stiže sa mercedesima. To je istina.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Martić.

Uvaženo predsedništvo, gospodo poslanici, po prvi put sam pomislio i očekivao da ćemo bar kod ovog predloga zakona na neki način biti jedinstveni, i pozicija, i opozicija, iz razloga što mislim da bar većina poslanika u ovoj skupštini nema razloga da se pribojava ovog zakona.
Ali, iznenadio sam se kada sam čuo i predloge da ovaj zakon treba da bude povučen. Prihvatam na neki način primedbu opozicije, u smislu da treba da bude oštriji, i spreman sam da deo tih amandmana, koji poboljšavaju ovaj predlog zakona, treba prihvatiti, ali da treba povući sasvim ovaj zakon, to ne mogu da shvatim.
Da li je on baš pravno utemeljen, nisam te struke, postoje ovde pravnici, a verujem da jeste, ali sasvim sigurno je duboko moralno utemeljen i sasvim sigurno je pravedan na određen način. Mi smo svedoci, nažalost, zadnjih deset godina, da se u ovoj zemlji dešava jedna agonija, jedna neviđena krađa, kriminal, mito i korupcija.
Iz statističkih podataka znamo da smo druga zemlja po korupciji na svetu. Sve se to dešavalo u ovih zadnjih deset godina, uz blagoslov bivših vladajućih stranaka, SPS-a, JUL-a, i donekle radikala. Desilo se stravično raslojavanje u ovoj zemlji, postali smo društvo, sa jedne strane, bogati, a sa druge strane, ljudi koji su bukvalno na kazanu. Voze se džipovi, automobili najčuvenijih maraka, a, s druge strane, ljudi nemaju para deci da daju za doručak.
S jedne strane, velelepne vile i jahte, a sa druge strane, gospodo, ljudi nemaju ni elementarne uslove za život. Deset posto građana u Srbiji živi u sjaju i raskoši, a 90% živi u krajnjoj bedi. Ubeđen sam da ovaj predlog zakona o porezu na ekstra dobit malo, ali ipak ispravlja ovakvo stanje, koje je trajalo već 10 godina.
Ukoliko imate primedbi, gospodo iz SPS-a, pošto već negodujete u vezi sa ovom diskusijom, a i negodovali ste juče u raspravi, zašto se ovaj zakon donosi, zašto niste probali da donesete neki sličan zakon, pa da sve to što se dešavalo u Srbiji sankcionišete na određen način?
Slušao sam jednoga od vaših kolega ovde, ispalo je da, prosto, mi uvodimo taj zakon da bi na neki način sankcionisali sve one koji su pripadali vašim krugovima i koji su se obogatili po tom osnovu, a sada preko noći prelaze u poziciju. Nema tu razlike, gospodo, i jedni i drugi treba da budu oporezovani ovim zakonom.
Nemam ništa protiv onih koji su svojim normalnim radom, dugogodišnjim radom, stekli bogatstvo u ovoj zemlji, i to je u normalnom svetu jedna tradicija, gde uz određeni rad stičete i određeno bogatstvo. Ali, nema zemlje na svetu, gde se preko noći moglo postajati bogataš, kao što se postajalo kod nas, nema zemlje u svetu, gde su preko noći nicali novokomponovani biznismeni, koji su postali bogataši za godinu ili dve dana. Zahvaljujući tome što je zemlja, manje ili više, bila u ratu ovih desetak godina, zahvaljujući tome što su bile sankcije, oni su uspevali da se bogate, i, dok su jedni ginuli na ratištima i ostajali bez ičega, drugi su sticali bogatstvo.
Između ostalog, ovaj zakon je, i za one koji su se snašli. Godinama slušam tu priču, kako se ljudi snalaze. Da li se oni snalaze zato što su sposobni, stručniji, nešto izuzetniji ili zato što su našli sistem da budu bliski onima koji su na vlasti i koji o tome odlučuju?
Znate kako su se snalazili - snalazili su se tako što su se učlanjivali u stranke koje su na vlasti i zato što su bili bliski vlasti. Bliski su bili SPS-u, a pre svega JUL-u. Zašto se desio proces iščlanjenje iz SPS-a i njihovog prelaska u JUL - pa javna je tajna, bar u kraju u kome ja živim, u Užicu, da se deo ljudi koji je bio pred zatvorom, protiv kojih su bile već spremljene krivične prijave, učlanjivao u JUL da bi izbegao tu krivičnu odgovornost.
Uostalom, uvek sam govorio, ipak je SPS bila jedna organizacija, za razliku od JUL-a, koji je bilo čisto interesna i polumafijaška organizacija, ali to ne oslobađa odgovornosti SPS, jer su te dve stranke ipak bile na vlasti i pomagale jedna drugu.
I, molim vas, nađite mi iz vrha JUL-a čoveka koji se bavio nekakvim poslovima, a koji je bio čist u tim poslovima. Ako se setimo deviznih kredita, ko je mogao dobiti devizne kredite - mogli su dobiti ljudi koji su bliski vlasti. Devizni krediti su uzimani u stotinama hiljada maraka, a zahvaljujući inflaciji vraćeno je po nekoliko hiljada maraka.
Zar vi mislite da to ne treba oporezovati? Ili, kvote za uvoz - ko je dobijao kvote za uvoz. Jasno, samo oni koji su bili bliski Vladi, bliski vama, gospodo, koji ste bili u Vladi i čija je vlada bila na čelu ove države 10 godina.
Ili, kupovina deviza. Znate da su devize kupovane po zvaničnom kursu koji je bio niži 5-6 puta od crnog kursa. Da li vi mislite da to ne treba oporezovati? Da li vi mislite da ovaj narod to ne zna? Da ne pričam o švercu cigareta, nafte, pa čak i lekova, što na neki način podleže i krivičnoj odgovornosti.
U sklopu svega ovoga, najzad će biti oporezovani i velelepni stanovi, koji su dobijani, sa kvadraturom od 170 i više metara. To nisu stanovi, to su dva-tri stana. Stan od 176 kvadrata, to su tri stana. U normalno vreme bi to možda bilo i normalno. Ovo je nenormalno vreme, još je bilo nenormalnije u nekom prethodnom periodu, a još je nenormalnije što ljudi koji su uzeli te stanove pričaju o tome kako je trebalo braniti Kosovo, izlaze ovde i pričaju o izbeglicama, a sa druge strane, uzimaju te stanove. Zamlaćivali su ovaj narod sa idejama o velikoj Srbiji, o tome da su Srbi nebeski narod, a sada plaču nad njihovom sudbinom, ali im ne smeta da uzmu stan od 176 kvadrata, kao članovi Vlade. Izvinjavam se, ispravite me, možda i nešto više.
Doveli smo ovaj narod na ivicu egzistencije. Gospodin Tomislav Nikolić, slušao sam ga dva puta, ovde izađe i objašnjava kao da je to što je dobio ili što je uzeo taj stan sasvim moralno i sasvim u redu. Gospodine Nikoliću, da je to moralno i da je to u redu, i da ste vi moralan čovek i da je to pošteno, vi ne biste izlazili bar da branite tu činjenicu ovde. Uzeli ste stan u periodu kada ova zemlja ima 400.000 izbeglica iz Hrvatske i iz Republike Srpske, kada ima 200.000 izbeglica sa Kosova, kada još mnogi nemaju nikakav krov nad glavom. Žive po barakama i žive po halama. Vi ste, gospodine Nikoliću, kao potpredsednik Vlade, uzeli tri stana.