Da, da. Osvrnuo sam se na izlaganje ministra Đelića. Po tome je Srbija unikat. Po svojoj istoriji, veri, tradiciji, kulturi i bezgraničnom ponosu svojih građana.
Gospodina Đelića brine šta će reći strani investitori. Ko je to ekonomskim sankcijama stezao obruč oko grla Srbije i ometao privatizaciju koja bi verovatno bila sprovedena da je Evropa to želela, i Zoran Đinđić 1994. godine. To su oni vaši prijatelji i gospodina Đinđića, uz čiju ste pomoć i osvojili vlast.
Da li je predloženi zakon u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje? Ni jedan častan čovek ne može imati razumevanja za krivična dela, kriminalne afere, pljačku napaćenog naroda. Pravično je da svaka zloupotreba mora biti kažnjena i sve one predstavljaju krivično delo.
Za koga se dokaže da je činio krivično delo, podleže sankcijama zakona i sud presuđuje da li je neko kriv ili nije, pa se tek onda pleni protivprano stečena imovina. Treba precizno utvrditi ko je uzimao i u koje svrhe devize po zvaničnom kursu. Mnogi direktori državnih firmi su to činili iz opravdanih razloga i to sve ulagali u proizvodnju.
Oni ne bi trebalo da dođu pod udar zakona.
Oni koji su kreditirali trgovinu, sticali korist čineći krivično delo, moraju doći pod udar pravde i to nije sprono, niti predstavlja unikat, kao što reče ministar Đelić. Šta znači to ako se poreznik sam prijavi i dobije popust 35%?
Valjda je obavezan da to učini, a za nešto što je obaveza čemu onda popust 35%, čemu onda nagrađivanje? Indikativno je i nenamensko korišćenje dnevnica solidarnosti, što treba najoštrije sankcionisati. Građani Srbije su odvajali od svojih skromnih prihoda da bi dnevnice solidarnosti bile uplaćene onima kojima je takva vrsta pomoći bila neophodna.
Sve to navedeno može se provesti kroz pozitivno zakonodavstvo. Zar nije Vlada Republike Srbije formirala Komisiju za ispitivanje kriminalnih afera? Zašto ste zastali na pola puta? Da li je Vuk Obradović skrenuo sa Đinđićevog puta i nagazio nekoga iz DOS-a, nekog zaslužnog revolucionara. To nije smeo.
Istina, revolucija jede svoju decu, koja se još nisu nauživala u plodovima svoje buldožer revolucije. Imovina Zorana Đinđića nije za potcenjivanje. Mora respektabilno da deluje na članove vladine Komisije.
Vaše DOS-ovske "Večernje novosti", koje uređuje vaš Vanja Vukotić, objavile su juče na drugoj strani sledeće, citiram - Demokratska stranka je uzurpirala svu vlast. Ona vlada u ime celog DOS-a. Oni kontrolišu sve tokove novca, sva javna preduzeća, većinu opština, sve banke i carinu. Zoran Đinđić i Čeda Jovanović drže sve konce u ovoj državi, kraj citata.
Gospodine Čoliću, oduzimam vam reč, pošto i posle dve opomene i mojih upozorenja vi uopšte ne pričate o zakonu, nego iznosite neke činjenice koje nemaju veze sa ovim.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović.
(Poslanik Šešelj, sa mesta, po Poslovniku.)
Izvolite, gospodine Šešelj, po Poslovniku.
Gospođo potpredsednice, povredili ste Poslovnik jer ste sprečili narodnog poslanika da govori, a govorio je upravo o onome što je na dnevnom redu. On se držao dnevnog reda. Samo je konkretizovao stvari na koje bi zakon morao da se odnosi. A, vi ste ga onda prekidali, izricali mu opomene i oduzeli mu reč.
Jer, ako se ovaj zakon neće primeniti na Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića, na koga će onda?
Član 98. On se držao dnevnog reda. Jer, ako se može pomenuti Tomislav Nikolić i moja majka, što ne može Zoran Đinđić i Čedomir Jovanović. Ako se ovaj zakon neće primenjivati na Zoranu Đinđiću, Čedomiru Jovanoviću, Dušanu Mihajloviću i Nebojši Čoviću, onda je bespredmetno uopšte o tome raspravljati.
Nema ni jednog čoveka na kome bi se ovaj zakon mogao primeniti dok se prvo ne primeni na njima četvorici. Jer, vidite, Čedomir Jovanovića, ima toliko automobila, ima državno obezbeđenje. Kada je to šef poslaničke grupe imao državno obezbeđenje? Da li je to očigledna zloupotreba?
Da li je to pljačkanje dražave? Mora dvadeset ljudi da prima platu da bi on bio obezbeđen od nečega.