Gospodin Šešelj, replika.

Rekao je prethodni poslanik - i donekle radikali. To donekle ispade odnekle. Ni jednog jedinog argumenta. Nema ni jednog radikala koji je već imao stan pa je dobio novi, a zadržao prethodni. Svi su stanovi dodeljeni u skladu sa zakonom. Taj zakon i danas postoji. Odakle stan Zoranu Đinđiću u centru Beograda, odakle Vojislavu Koštunici? Ili je on dobio ili je njegov otac dobio, ali stanovi su se dobijali. Još uvek postoji zakon kojim je predviđeno da se stanovi mogu dodeljivati. Kad se ukine taj zakon, onda možete to napadati. Ali, ne možete naći ni jednu zloupotrebu.
Što ne pomenete firmu "Lutra", na koju se odnosi svaka odredba ovog zakona. Međutim, ima ona odredba člana 9. da može Dušan Mihajlović da se nagodi sa Đelićem i da se oni dogovore, pa da mu se otpiše ovo, otpiše ono i tako dalje otpisuje i otpisuje. Daću vam samo nekoliko podataka koji su veoma sveži. - "Jedna od žrtava uspešnosti "Lutre" je Zemljoradnička zadruga iz Belanovice kod Ljiga, čiji je bivši direktor svog nesposobnog sina uhlebio u "Lutru" i na taj način osigurao stan i posao u Beogradu, a zato je "Lutra" preuzela sve poslove Zemljoradničke zadruge Belanovica na tom području, gde se proizvodilo više hiljada teladi, te ugasila prizvodnja od više stotina junadi na farmi "Belanovica", koja je raspolagala potpuno novim i savremenim objektima, kao i najnovijom i najmodernijom opremom.
Takođe, u višegodišnjoj saradnji "Lutre" i DPP "Bačka" iz Čonoplje, iz DPP "Bačke" je preliveno preko milion nemačkih maraka na štetu zaposlenih u ovom preduzeću. Mustra je slična, sa početnih 15% za uslužni tov, koji kreditira "Lutra", ta usluga postepeno raste na čak 30% u poslednje dve godine. U normalna vremena se za takve sklopljene ugovore hapsilo, jer su takvi ugovori kvalifikovani kao štetni. Naravno, uz "Lutru" su se okoristili i bivši direktor DPP "Bačke" i njegova desna ruka, smenjeni upravnik proizvodnje.
Priča je slična prethodnoj. Pored značajnog kapitala za obojicu aktera, bivši direktor je svog sina, takođe uz pomoć "Lutre", školovao u Beogradu, gde ga je posle završenog fakulteta i uhlebio. Bivši rukvodilac proizvodnje je posle smene osnovao u svom mestu mesni odbor Nove demokratije, ne bi li se na taj način zaštitio odgovornosti. Uz pomoć prijatelja iz Nove demokratije svoju suprugu postavlja za direktora škole "Sveti Sava" u Somboru. Gubitak koji su ovi akteri ostavili svojim zaposlenima na kraju kalendarske 2000. godine iznosi 1.760.000 nemačkih maraka ili u robi - 517 vagona".
Vi sad, pored ovoga, prozivate ponekog srpskog radikala za gluposti, tamo gde nema nikakvog zakonskog osnova. Meni prvo udvostručavate broj kvadrata u Batajnici, pa mi onda kvadratni metar obračunavate 1.500 maraka. Smeje se Čeda Jovanović, smešno mu je. U Batajnici je kvadratni metar 700 maraka, pa ne možete po toj ceni ni da prodate.
(Predsedavajuća: Vreme.)
A, u centru Beograda? Da vidimo u centru Beograda. Ako ne može Tomislav Nikolić da dobije stan na Novom Beogradu, kako je Đinđić dobio u starom? Ili, kako je Vojislav Koštunica dobio u najužem centru grada 200 kvadrata? Otkud to? To je neko dodelio. Ko je to dodeljivao, raspolagao je narodnim parama. Ako treba taj sistem da se menja, onda se donosi zakon - država ne može nikome stan da dodeli.
(Predsedavajuća: Gospodine Šešelj, upozoravam vas da ste prekoračili vreme.)
Završio sam.

Gospodin Jovanović, pravo na repliku.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tek je 11,10 časova, a deo opozicije je postao veoma nervozan. Molim poslanike DOS-a da svoje vreme, u meri u kojoj je to moguće i ako je moguće posle svega onoga što trpimo, posvete Predlogu zakona.
Gospodinu Šešelju bi, kao odgovor na sve ono što je ovde izrekao, poručio da u njegovom slučaju kvadrati u Batajnici nisu koštali ni 700 maraka. Sami ste ih sebi besplatno dodeljivali, i to ne deset puta 12 metara, nego vrlo dobro znate koliko ste dali i vrlo dobro znate koliko ste pogrešili. Zato ste danas poprilično i nervozni i preterano energični.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Kaži šta?)
Gospodine Šešelj, neće se parlament baviti vama. Parlament se bavi budućnošću Srbije. Vi ste prošlost.

Gospodin Jočić, pravo na repliku.

Samo jedna kratka informacija radi istine. Predsedniku moje stranke - DSS-a, dr Vojislavu Koštunici, 1945. godine nacionalizovana je kuća. Zapravo, njegovom ujaku je nacionalizovana kuća. Po tom propisu su ostala dva manja stana. To je prava i jedina istina.

Reč ima narodni poslanik, gospodin Dragiša Marinković, sledeći je gospodin Dragan Čolić.

Odakle mami pare? Prodao je sin zemlju, sigurno, i lova se nahvata.
Izvinjavam se zbog ovakvog uvoda.
Poštovani poslanici, poštovane dame i gospode, poštovano predsedništvo, samo jedna mala ispravka prethodnih govornika. Gospodin Tomić kaže da ni jedan gospodin iz SPS-a nema mercedes. Gospodine Guduriću, lep onaj mercedes, samo što se slabo vidi sa vaše strane.
Srđo, jednu ispravku. Mama je dobila i katastarsku parcelu, baš lepu. Malo vodite računa o nekim stvarima.
Znate, kao čovek iz opozicije, more stvari bih ovoj prethodnoj vlasti oprostio. More grešaka, rekao bih, radili su iz gluposti. Ali, samo jednu grešku ne mogu da im oprostim. Ta greška se zove ona greška da su svesno ovaj narod opljačkali. Svesno su ga doveli na onaj minimum egzistencije, da bi mogao da ide i da tumara po kontejnerima, da bi mogao samo da se svede na razmišljanje o sutrašnjem danu i šta će ga zadesiti u budućnosti - ili rat, ili gubitak deteta, ili bilo šta.
To je nešto što kao čovek ove vlasti ne mogu da oprostim. Namerno su 1993. godine izazvali onu inflaciju. Zašto su je izazvali? Iz tog razloga što su imali kredite oko milion, dva miliona maraka i zato što su nakon nekoliko meseci sa šakom maraka te kredite otplatili. Sećam se dobro tog vremena. Znate, narod kao pomahnitao gleda da popunjava čekove, da uhvati svaki dinar koji može da se uhvati i onda dođe subota i nedelja, dođe jedno primirje kada se čoveku čini da se ništa ne dešava. Za to vreme se dešava da oni subotom dele kredite, dele stambene kredite za stanove od oko 100, 200 kvadrata. Zašto subotom? Zato što su kredite i ugovore pripremili u toku nedelje i čekaju samo subotu i nedelju, kada je kurs fiksan, da bi to mogli da urade, da bi mogli da upišu onu cifru. Uzimali su odmah pare u kešu, išli na ulicu i zamenjivali za devize.
Sada ću reći nešto što, nažalost, vidim da gospodin Đelić nije tu, veliki broj ljudi uopše i ne zna. Taj zadnji udarac , te propasti ove države, te propasti ovog naroda su tako vešto uradili i onda kada je gospodin Avramović došao i fiksirao kurs marke oni su uradili jedan strašan gaf. Uzeli su iste one devize za kojima su prethodnih dana jurili po ulicama i te devize pretvorili u dinare, stavili u svoje banke. Sada će neko reći šta je tu greh. Jeste greh i to veliki, zaboravili su samo da promene kamate, jer su kamate na mesečnom nivou bile i po 1000%. Promenili su nakon petnaest dana i onaj ko je stavio tog trenutka 100.000 maraka u banku nakon petnaest dana je imao milijardu dinara u džepu. Zadnji trenutak, zadnji trzaj i pravi udarac narodu - obori ga do kraja, opljačkaj do kraja.
Ovde se pominju stanovi. Plaši se ovaj narod da će oni koji su svoje stanove otkupili za 100 - 200 maraka morati da plate i da vrate ovoj državi. Ne, o tim ljudima se ne radi. Radi se o onima koji su uzeli po 5, 6, 7, stanova, radi se o onima koji stanove mere u arima, pa se čude što im je bašta ar i po, a stan dva ara, o onima koji imaju tri, vile od pet ari, a njih dvoje samo stanuju. O takvima se radi i o onima koji su uzeli četiri, pet, sedam kvadrata. Gospodo, niste samo vi u to vreme bili na vlasti. I mi iz Demokratske stranke smo bili na vlasti. Da nije možda gospodin Živković u Nišu uzeo takav isti stan, a mogao je? Da možda nije Aca Krstić uzeo? Niko od nas demokrata nije uzeo, jer smo se zakleli ovom narodu da na taj način nećemo pljačkati. Možda su dvoje uzeli neke sitne, ali su istog trenutka bili izbačeni iz Demokratske stranke. To je poštenje prema narodu, a samo ste o nama pričali loše.
Ovde pričate o zakonodavstvu i kažete da je sve rađeno po zakonu. Marka je bila šest dinara i jeste da se na ulici prodavala za 25 - 30 dinara, ali zakon je takav bio, zakon nam je omogućio da uzmemo novac po šest dinara u Narodnoj banci. Samo je vama zakon to omogućavao i niko nije mogao da primiriše taj novac i sada hoćete da nam poturite ovde radničku klasu, kao vi ste radnicima, fabrikama ste davali te kredite. Nemate pravo, prvo ste iz opljačkali, a onda ste im dali neke kredite. Iskreno govoreći, mi ćemo i tu da začeprkamo, jer ti direktori koji su uzeli takve kredite, sutradan im se javljala tetka, strina, ujna da im sa svojom firmom nabavi repromaterijal po tako dobrom kursu deviza. Najverovatnije ćemo te strine i ujne malo pročešljati da vidimo gde su te pare i ko im je to omogućio. Tomo, nije te sramota što imaš stan od dva ara?Ja sam privatnik šesnaest godina, a uspeo sam samo da napravim ....
Na samom kraju da kažem da ću glasati za ovaj zakon. Ovim zakonom se samo jedan deo božje pravde isteruje na videlo, ali samo onaj deo zemaljske. Neka oni koji su ovu sirotinju pljačkali i otimali hleb iz ruke pred bogom odgovaraju za sve što im bude preostalo.

Pravo na repliku gospodin Stevan Gudurić i gospodin Dragan Tomić.

Kolega koji je malopre govorio bolje da je objašnjavao, pošto je već jednom teoretisao o tome kako roda nosi decu, pa je verovatno bio dokon, pošto nije morao oko toga da se trudi, napravio firmu u Mađarskoj, a nama prodaje pamet u Srbiji. Jako bih bio zadovoljan, kolega, kada bih imao mercedes, a nažalost imam golfa od deset godina. Ne stidim se i pre ću da se postidim pred nekim što nemam tri puta više, nego to što imam i znači to nije sporno. To ceni sredina iz koje dolazim i to uopšte nije sporno. Vi svi pogledajte u svojim  sredinama, odakle dolazite, ljudima u oči, pa se setite kako je dobar deo vas po poreskim prijavama je socijalni slučaj, a po imovini to ne bi mogao da objasni.
Kada već pričamo o jednom ovakvom zakonu, onda se setimo ko sve šta ima i kada budem govorio o ovom zakonu objasniću neke slučajeve i da vidimo onda da li je samo to što ste vi naveli, ako hoćemo da bude pošteno, bar je to vama iz Demokratske stranke bila uzrečica i slogan. Ako hoćemo pošteno, da onda zaista pošteno otvorimo raspravu i da svako onaj koji ne može da objasni odakle mu to što ima treba da plati nešto državi. U svakoj drugoj opciji je to nešto drugo.
Kolega je pre pričao kako je otišao u Mađarsku, a nije nam ovde ispričao da li se vratio iz Mađarske u međuvremenu ili je ovo samo došao duh, nego ovde da nam drži slovo, pa isto tako verovatno bi nam mogao da objasni kako je on bio po njegovoj poreskoj prijavi, socijalni slučaj i većina vas ovde kako ste socijalni slučajevi , a da se sažalimo i odemo posle kod vas kući, kao što sam gospodinu Jovanoviću rekao, i onda posle i mi da plačemo što i mi nismo takvi socijalni slučajevi, da imamo to što imate vi.