Gospodine Šešelj, nemate pravo da polemišete. Rekalmirali ste povredu Poslovnika.

Nije ovo polemika. Ovde samo dokazujem da ste vi prekršili Poslovnik. Ako priznajete da ste prekršili, da poslanik Čolić  nastavi da  govori.

Ne može, naravno. Mislim da sam postupala u skladu sa članom 100. i da sam bila u pravu kada sam mu oduzela reč. Ako niste zadovoljni, gospodine Šešelj, mogu da stavim na glasanje. (Ne treba.)
Dobro, ne treba. Izvolite, gospodine Jovanoviću, drugo javljanje? Ne, replika. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ako je do dolaska DOS-a na vlast Srbija bila društvo u kome su građani mogli biti različito tretirani na osnovu zakona, od 5. oktobra, a pogotovu od 26. januara pred zakonom smo svi isti. I gospodin Šešelj, Dušan Mihajlović, Slobodan Milošević, Čedomir Jovanović i Zoran Đinđić i ovaj predlog zakona o kome mi danas raspravljamo nešto tako potvrđuje.
Ali ćemo ipak jako teško, ne samo zbog toga što ne želimo nešto slično da imamo sa svojim prethodnicima nego zbog onoga što smo uradili, mi biti ljudi koji će taj zakon tretirati. Ali, neka o tome odluči Komisija. Neka odluči ovaj parlament. Neka se konačno i ta pitanja reše.
Ali, oni koji dezavuišu parlament, ponižavaju ga svojim neodgovornim ponašanjem, mnogo manje štete nanose nama kao pojedincima koji su predmet takvog odnosa, a mnogo više društvu. Jer, kakvo društvo treba da nam bude ako smo mi kao njegovi predstavnici ovakvi kakvi smo. Neka Komisija radi svoj posao, pa kad nađe kuću sa devet spavaćih soba, kao što je kuća gospodina Šešelja, koja je ozakonjena 4. oktobra 2000. godine, dan pre 5. oktobra, koja je izgrađena na parceli koja mu je dodeljena, a građani Batajnice plaćaju 700 maraka, on je dobio besplatno, zato što je vredniji od njih.
Konačno, juče se javnost uverila da u Batajnici žive oni koji sasvim sigurno ne zalužuju sramotu sa kojom ih je suočio gospodin Šešelj, svojim ponašanjem ovde, i jednim više nego nekorektnim odnosom prema nečemu što je nacionalna sramota. Ovaj parlament će se baviti, između ostalog, i organizovanim ratnim zločinima, i na takv način skinuti kolektivnu odgovornost sa našeg društva, kao što se u ovom trenutku bavi pitanjem oragnizovane pljačke, kako bi skinuli takvu vrstu ljage i oslobodili naše građane u onom smislu u kom su oni do sada bili predmet terora i predmet jedne represije, koja je sama po sebi bila logična kada se vidi ko su bili predstavnici koji su se navodno bavili zakonom i redom.

Prvo da  vas obavestim da je sednica Zakonodavnog odbora danas u 12 časova, u sali u prizemlju, a sednica Odbora za finansije održaće se u pauzi zasedanja u sali 48 na II spratu.
Ima reč narodni poslanik Nebojša Jović.

Poštovani narodni poslanici, građani Srbije su sa nestrpljenjem očekivali da zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem poslovnih pogodnosti dođe na dnevni red Narodne skupštine.
Komisija na čelu sa već smenjenim predsednikom Vukom Obradovićem završila je deo svog posla, dostavila Vladi izveštaj, da li potpisan od svih članova ili ne, to ne znam, da li postoji klauzula - strogo poverljivo - ne znam, ali mi narodni poslanici, ako nam se dostavi izveštaj Komisije, mi to možemo saznati, a kažu da nam je izveštaj dostupan, što reče predsednik poslaničke grupe DOS-a gospodin Čeda Jovanović. Ako je toko, predlažem da taj izveštaj bude dostavljen narodnim poslanicima i postane sastavni deo zakona.
Jer, ako može izveštaj budžetske inspekcije da bude sastavni deo zakona o završnom računu za 2000. godinu, zašto ne bi izveštaj Komisije od 50 strana bio sastavni deo ovog zakona. Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti je čisto politički zakon. Hoće da se obračuna sa političkim neistomišljenicima.
U članu 4. zakona se pominje fizičko ili pravno lice koje je u periodu i na način iz člana 2. ovog zakona ostvarilo ekstra dohodak ili steklo ekstra imovinu, a da nije platilo odgovarajuće dažbine. Osnov za donošenje zakona nalazi se u članu 52. Ustava Republike Srbije, koji proklamuje da je svako dužan da plaća porez i druge dažbine utvrđene zakonom i u članu 69. stav 3. Ustava Republike Srbije, koji proklamuje da se obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina utvrđuje prema ekonomskoj snazi obveznika. Ali, ovaj zakon suprotan je saveznom Zakonu o porezu na promet.
Poslanička grupa SPS-a je uvek i bila za otkrivanje i pravedeno utvrđivanje svakog fizičkog i pravnog lica koje je steklo ekstra dohodak ili ekstra imovinu. Međutim, predloženi zakon zasniva se na pretpostavkama i subjektivnim procenama ekstra dohotka i ekstra imovine. Demokratska opozicija Srbije, u Predlogu ovog zakona, koristi kategorije socijalističke robne proizvodnje, kao što su: dohodak, ekstra dohodak i ekstra dobit.
Socijalistički samoupravni i društveno-ekonomski odnosi nisu poznavali kategoriju ekstra profita i profita, ali zato jesu poznavali kategorije ekstra dohotka, dohotka i ekstra dobiti. Zakon se odnosi na period od 1.1.1989. godine, a moramo znati da se radi o periodu koji je raskinuo sa pomenutim kategorijama, započeta je tranzicija koja još uvek traje, tržišna privreda je reformisana, između ostalog, i privatnom svojinom.
Ako je predmet oporezivanja ekstra dohodak, onda on treba da se definiše kao suvišak iznad prosečnog dohotka, koji se ostvaruje u okviru odgovarajuće privredne grane i privrede kao celine. Iako u ekonomiji postoji više vrsta ekstra dohotka, kao što su tehnološki ekstra dohodak, konjukturni ekstra dohodak, ekstra dohodak na bazi savremenih tržišnih struktura, ekstra dohodak na bazi povoljnih privrednih okolnosti i institucionalni ekstra dohodak.
U Predlogu zakona se uglavnom govori o institucionalnom ekstra dohotku. Ovaj ekstra dohodak se u ekonomiji definiše kao dohodak koji je nastao na bazi odgovarajućih mera ekonomske politike, koju formuliše i sprovodi vlada jedne zemlje.
Članom 3. zakona predviđaju se transakcije iz kojih nastaje predmet oporezivanja. U članu 3. stav 1. tačka 1. predmet oporezivanja je korišćenje sredstava primarne emisije novca i sive ekonomije, u finansijskim transakcijama. Tačno je da su davana sredstva državnim i društvenim preduzećima radi pospešivanja proizvodnje i da bi se obezbedila cenovna stabilnost, a time obezbedio standard građana.
Slažem se da onaj ko je zloupotrebio sredstva, ko nije upotrebio sredstva u proizvodnji, bude sankcionisan, znači, od onoga koji nije namenski utrošio sredstva, treba, ako postoji ekstra profit i ekstra dobit, da se to naplati. Ili, kako prokomentarisati da je predmet oporezivanja uvoz i distribucija akciznih proizvoda, bez plaćanja carina, drugih uvoznih dažbina, akciza i poreza na promet?
Ako se utvrdi da neko nije platio propisanu obavezu, u smislu Zakona o akcizama i porezu na promet, tu se nalazi rešenje uplatom sa pripadajućom kamatom, a fizičko i pravno lice se goni po Krivičnom zakonu za činjenje krivičnog dela. I to ne samo on, već i onaj koji mu je to obezbedio.
Da je predloženi zakon diskriminatorski i da je usmeren u eliminaciju i kompromitaciju političkih protivnika, odnosno neistomišljenika, govore tačke 12. i 13. u članu 3. predloženog zakona. Nelegalni ekstra dohodak i nelegalna ekstra imovina nije se u stambenoj oblasti sticala na način kako je to navedeno ovim tačkama. U njima se spominje samo otkup stana, veći od pripadajućeg u odnosu na kriterijume za dodelu od strane izabranog, postavljenog ili imenovanog funkcionera, funkcionera političke stranke, direktora ili člana organa upravljanja, pravnog lica u državnoj, društvenoj i mešovitoj svojini, sa preciznim učešćem društvenog kapitala.
U pitanju je korišćenje kredita za kupovinu, odnosno za otkup stana. Međutim, nelegalni ekstra dohodak se u stambenoj oblasti sticao zamenom većeg društvenog stana za manji, uz visoku naknadu. Ima primera da su pojedini stanovi od 120 kvadrata zamenjivani za garsonjere, da bi se prisvojilo nekoliko hiljada maraka. Sticalo se i prodajom stanarskog prava, nenamenskim korišćenjem stambenih kredita za izgradnju kuća i stanova za odmor, korišćenjem više od jednog društvenog stana i izdavanjem tih stanova i stanova u privatnoj svojini uz visoke zakupnine. Liberalizovanjem prometa nekretnina stvorene su mnoge agencije koje su takođe prisvajale nelegalni ekstra dohodak.
O svemu ovome ni jedne reči nema u predloženom zakonu. Postavlja se pitanje - da li se ovim predlogom zakona dovodi u pitanje jedno od osnovnih poreskih prava, pravo na poresku jednakost, koje je povezano sa pojmom prava. Svako određivanje ekstra dohotka na bazi kalkulativnih osnova, koje su izvor potreba političkog trenutka, stvara mogućnost smirivanja tržišnih tokova i odnosa prema privrednim subjektima.
Sporan je član 9. zakona gde se kaže da, u situacijama kada je jedan poreski obveznik ostvario dohodak po više osnova, imovinu će platiti tako što će direktor Republičke uprave javnih prihoda zaključiti sa njim sporazum o tome kolika je ta poreska obaveza. Poreski obveznik iz člana 4. zakona je dužan da podnese poresku prijavu, u smislu člana 11. predloženog zakona, gde će biti iskazana poreska osnovica, koja može biti predmet kontrole od strane nadležnog poreskog organa, pa samim tim poreski organ ne može pregovarati kako će se zakon primenjivati.
Takođe, u članu 13. zakona predviđeno je da poreski obveznik, odnosno drugi poreski dužnik iz člana 11. stav 1. ovog zakona ima pravo na umanjenje utvrđene poreske obaveze, u visini od 35%, ako je u poreskoj prijavi naveo sve potrebne verodostojne podatke.
Sa stanovišta sistemskih rešenja, u Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o porezu na dobit preduzeća, obaveza je fizičkih i pravnih lica da dostavljaju tačne podatke poreskom organu. Ako to ne učine, predviđaju se zakonske sankcije, pa samim tim ne treba nekome davati poreske olakšice, ako mu je to obaveza.
Kad se na jedan od predviđenih postupaka utvrdi jednokratni porez, pristupi se naplati poreza. Jednokratni porez dospeva u roku od 15 dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja. Redovna naplata jednokratnog poreza vrši se u novcu, tamo se kaže u markama, ne znam da li se time ozvaničava marka kao zakonsko sredstvo plaćanja, a izuzetno kod pravnih lica u društvenoj svojini, odnosno mešovitoj svojini, sa pretežnim učešćem društvenog kapitala, koja nisu u mogućnosti da porez plate u novcu, predajom Republici odgovarajućeg udela u kapitalu takvih pravnih lica.
Tu dolazimo do istine. Kako društvena preduzeća neće imati mogućnosti da isplate u novcu, biće prinuđeni da predaju Republici odgovarajući udeo u kapitalu, a faktički država postaje vlasnik. Posle usvajanja ovog zakona, na redu je Zakon o privatizaciji, pa samim tim sve postaje jasno.
Jedino nije jasno zašto se u članu 16. zakona predviđa tajnost podataka, do kojih se dolazi u postupku utvrđivanja jednokratnog poreza. Ko se plaši javnosti? Ipak je ovaj zakon samo platforma DOS-a za izbore. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je zakon o jednokratnom porezu na ekstra dobit i ekstra imovinu. Priznaću da smo mi razočarali svoje birače i da je ovaj zakon trebalo doneti na prvoj sednici Narodne skupštine.
To su građani, koji su uložili ogromnu energiju, posebno 5. oktobra, od nas očekivali. Oni su očekivali da brzo i efektno, odmah posle promena, završimo sa lopovima i lopovskim sistemom. Delim razočarenje građana, ali ću glasati za ovaj predlog zakona i složio bih se sa delom opozicije, bivše vlasti crveno-crne koalicije, da ovaj zakon nije obuhvatio baš svu imovinu koja je nelegalno stečena.
Ali, mi smo u prošlom sazivu predložili zakon koji je juče citirao gospodin Bane Ivković. Predložili smo da se ispita sva imovina koja je stečena u poslednjih 10 godina, ako je vrednost te imovine veća od 500.000 maraka. Taj zakon je ovde. Pitao bih gospodina Ivkovića, a njega ovde danas nema, ili njegove partijske drugove - zašto su onda kad su bili vlast odbili taj predlog zakona? Mogu da izvučem zaključak da su to uradili jer se radilo o njima i o nekim njihvim partijskim drugovima. Ako se taj zakon nije odnosio na njih, zašto su ga odbili? Zašto su čuvali kriminalce koji su opljačkali državu u poslednjih 10 godina na latinoamerički način?
Juče je gospodin Ivković pričao upravo o tom predlogu zakona, koji je predložen pre više od godinu i po dana. Ne da ga nisu stavili na dnevni red u poslovničkom roku, nego i kad smo tražili ovde da se stavi na dnevni red kao dopuna dnevnog reda, oni su to gotovo jednoglasno odbijali. Danas oni govore kako ovaj zakon nije dobar, kako bi trebalo doneti još bolji zakon. Taj zakon su imali, ali su ga odbili.
Zašto oni to rade? Ovde imam dokaze - Beogradska banka AD Beograd dokazuje zašto nam je potreban ovakav zakon. Peti oktobar, svi znamo šta je bilo 5. oktobra, neko se zbog toga raduje, neko tuguje, to je normalno, ali, Beogradska banka AD Beograd, koju je bivša crveno-crna koalicija, uz potpis jednog potpredsednika, ovlastila da u korist države Srbije vodi devizne poslove, 5. oktobra je prodavala devize po 6 dinara.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Kome?)
Reći ću i kome. Prodavala ih je tako što za njih nije uzimala novac, već je devize isplaćivala na teret Beogradske banke AD Beograd. Ako je Borka Vučić tako krala, onda je gospodin potpredsednik bivše vlade svakako držao merdevine dok se penjala preko krova. Ovde imam naloge za iznošenje deviza iz zemlje, za prodaju deviza 5. oktobra po šest dinara, a ulični kurs je bio 40 dinara. Imam dvadesetak naloga, toliko sam zarobio. Svi nalazi su na različita imena, ali je broj pasoša isti - 434.
Petog oktobra, dok je narod rešio da raskrsti sa takvim pojavama i nosiocima takvih pojava, oni su prodavali devize po šest dinara, uz nalog da se mogu izneti iz zemlje. Prodaja se vršila na teret Beogradske banke AD Beograd, koju je bivši potpredsednik Vlade ovlastio da vodi devizne poslove od interesa za državu? Mogu zaključiti da je na taj način bivši potpredsednik Vlade legalizovao pljačku.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Koji?)
Po galami, biće da se gospodin prepoznao. Predstavniku Vlade ću dostaviti naloge, imena neću spominjati, a broj pasoša je svuda isti - 434.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da saslušaju narodnog poslanika za govornicom i da poštuju Poslovnik.)
Mogu i gospodinu koji toliko galami, a čim toliko galami nema argumente ili se boji. Boji se za onih 9 soba. U svaku sobu može staviti po jednu apostolku, u kojima je došao ovde. Čim gospodin toliko galami, on se boji ovih dokaza. Oni su autentični. Jednu kopiju ću uručiti i njemu.
Ovo govorim u prilog tome zašto nam je ovaj zakon trebao. Naši najveći kriminalci uopšte nisu radili protivzakonito. Oni su pisali ili kod crveno-crne koalicije naručivali zakon kakav im treba, da bi se ta pljačka legalizovala, da bi bila organizovana i da zakonom ne bi bila sankcionisana. Da je na snazi bio Dušanov zakonik i da su se za krađu sekle ruke, dve trećine one vlade od 36 članova - a imali su toliko članova da i oni sami nisu znali koliko imaju članova Vlade, da su izgubili 5-6 u nekom budžaku, ne bi ni znali da su ih izgubili - dve trećine bi bili bogalji. Mi bi danas imali vojvodu bez ruku.
Mnogobrojni su dokazi na koji način je jedan posto bogatih u poslednjih 10 godina osiromašio 99% srednjestojećih građana. Zato nam je potreban ovakav predlog zakona. Zato ga treba usvojiti i kod predstavnika Vlade inicirati da se proveri imovina drugih osoba koje su na razne nelegalne načine stekli imovinu značajne vrednosti - da se ta imovina vrati, a krivci kazne.
Ja ću navesti primer Hrvatske. Kada je Tuđmanov režim odlazio, bivši hrvatski ministar unutrašnjih poslova, poslednjih dana mandata dao je nalog da se uhapsi njegov kolega ministar turizma, odmah sutradan, zbog krađe 200.000 maraka. Od tih 200.000 maraka je kupio stan. Ovde su se uzimali stanovi koji se mere u arima i hektarima, kuće sa 9 soba, placevi da možeš imati tri fudbalska igrališta itd. Pošto je hrvatski ministar imao snage, stari ministar, da poslednjeg dana mandata izda nalog da se uhapsi njegov kolega, kod nas to nije bio slučaj i očekujem od naše nove Vlade da izda nalog i da se pohapsi stara vlada, ma koliko članovi te bivše vlade danas ovde galamili.
Ja sam i u bivšem sazivu rekao zašto nam je potreban zakon o ispitivanju porekla imovine ili, kako se on sada zove - zakon o jednokratnom porezu na ekstra dobit. Da je Al Kapone kojim slučajem bio živ i da je u zadnjih 10 godina živeo u Srbiji, bio bi sitna riba pljuckavica za naše kriminalce. Mislim da bi ga oni odrali od batina i naplatili mu reket. Mislim da ga ne bi primili ni u Direkciju JUL-a, koliko je sitan bio.
Apelujem na sve poslanike, pa i poslanike opozicije, da pre glasanja pažljivo izmere i odmere da li treba da glasaju za ovaj zakon. Jer, ukoliko ne glasaju, može se posumnjati u njihovo poštenje. Ja im preporučujem da stave prst na čelo, da razmisle i da glasaju za ovaj zakon. Mi iz DOS-a ćemo svakako glasati za ovaj predlog zakona, u čvrstoj nadi da će se on čvrsto sprovoditi i odnositi na sve. Tako ćemo staviti tačku na pljačku, tačku na bedu i tačku na sramotu. Hvala.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Replika.)

Narodni posalik Vojislav Šešelj zahteva repliku. Samo bih molila da mi kažete osnov replike, pre nego što vam dam reč.

Osnov replike je što je pomenuta moja funkcija - potpredsednik Vlade. Rečeno je i - onaj što ovde galami. Valjda je na mene mislio, jer ja sam jedini koji galami.