Svako za ovom govornicom, i to je dostignuće demokratske države, koja je stvarana naročito od 1990. godine, kada je uz pomoć Socijalističke partije Srbije uveden višepartijski parlamentarizam i kada su sve partije sa ovog podneblja mogle, u zavisnosti od podrške građana, da budu u Skupštini, ima pravo da govori i da za to što govori ne odgovara. Naravno, sve što govori za ovom govornicom govori o samom njemu, o njegovoj porodici, o njegovom vaspitanju.
Što se tiče predloženog zakona, juče sam u dvadesetominutnom izlaganju istakao da socijalisti apsolutno podržavaju ideju za donošenje ovakvog zakona. Istakao sam da ta ideja nije konsekventno sprovedena u tekstu i da je tekst razočaravajući, sa tog stanovišta da je neprihvatljiv i da mi očekujemo da će naši amandmani biti prihvaćeni i da ćemo, ukoliko budu prihvaćeni, glasati za taj zakon. Zašto smo razočarani? Razočarani smo zbog toga što ovaj zakon ide ka tome da se uvede jednopartijski sistem, jer će dosovski režim u liku dosovskih čelnika moći samostalno, mimo pravosudnih sistema za one koji su kroz institucionalni okvir, isključivo kroz taj okvir imali mogućnost da steknu lično bogatstvo ili bogatstvo za preduzeće, da procenjuje u pregovorima da li je neko podoban, pa da se sa njim prave kompromisi ili nepodoban, pa da se uništava do kraja.
Znači, ovaj zakon u suštini kako je zamišljen je i nož i pogača u rukama pojedinaca koji su sada na vlasti. Međutim, ima jedan deo koji taj zakon uopšte ne pokriva. Ja sam taj deo, pripremajući se za izlaganje, našao u Predlogu zakona kojeg je narodni poslanik Marijan Rističević, istina je, pre jedno dve godine podneo Skupštini, dakle pre svega oblast "sive ekonomije". Mislim da je greška partije kojoj pripadam što taj zakon kao ideju nije prihvatila, da ga dalje razradi i da u suštini konsekventno sprovede kažnjavanje korupcije i kriminala u oblasti "sive ekonomije".
U tom smislu, po meni, gospodin Marijan Rističević je apsolutno imao pravo u njegovoj ideji da se takav zakon, koji se nažalost uopšte nijednim delom ne nalazi u predloženom zakonu od strane Vlade, usvoji. Ako hoćete, svako ko je na vlasti greši i ja kažem da je ovo bila greška. Zašto je bila greška? Zbog embarga, zbog maltretiranja ovog naroda. Dve trećine ekonomije je bilo u "sivoj ekonomiji". Koja je razlika i zašto je bolji onaj koji je nelegalno stekao kroz "sivu ekonomiju" pare, izgradio bazene, izgradio teniske terene, izgradio kuće, podigao fabrike, zašto je on podoban i ne podleže predloženom zakonu Vlade Republike Srbije, a podleže neko ko je bio na funkciji i dobio stan, kao što i danas dobijaju stanove. O tome ćemo govoriti u toku današnje i sutrašnje rasprave o zakonu o ekstra profitu.
Prema tome, suštinska mana ovog predloga zakona Vlade je upravo što nema one elemente Predloga zakona gospodina Marijana Rističevića od pre dve godine, nema obuhvat "sive ekonomije" i onda govori da je direktno insinuiran taj zakon, da se samo usmeri ka onima koji su mogli kroz institucionalne sisteme da ostvare eventualno ekstra profit, a da zaboravi sve one koji su bili daleko od vlasti, ali su bili vrlo blizu lopovluku, "sivoj ekonomiji" i stvaranju kapitala.
