Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a posle njega narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao je narod Srbije, očekivali su građani Srbije, posle svega što se u njoj poslednjih meseci dešava, da danas raspravljamo o mnogo ozbiljnijim temama, o tome kako ćemo rešiti problem našeg naroda na Kosovu i Metohiji, o tome ko to gura i tera naš narod na izbore kako bi se priznala nezavisna i samostalna država Šiptara na Kosovu i Metohiji, da razgovaramo o tome zašto se u Srbiji živi sve teže, zašto su cene sve više, a plate ni nominalno ne rastu, da razgovaramo zašto u Srbiji ima sve manje demokratije, zašto u Srbiji vlada jedno jednoumlje kakvo nije vladalo još od 1989. godine, od vremena rastakanja Socijalističkog saveza radnog naroda i Saveza komunista Jugoslavije.
Bez obzira na to, danas razgovaramo o nečemu što bi za mnoge trebalo da predstavlja beznačajnu temu, ali u parlamentarnoj praksi to mora da znači mnogo više od ad personam odlučivanja, dakle o imunitetima pojedinih ljudi, u ovom slučaju dvojice ljudi, i trebalo bi da predstavlja donošenje određenog stava po kojem će se ubuduće ponašati Narodna skupština Republike Srbije, ne samo sa ovom većinom, već i sa promenjenom većinom i da se pokaže da je moguća drugačija politička praksa od one kakva je bila.
Pošto su mnogi ljudi govorili ovde o tome kakva je praksa, ja ću vam govoriti nešto o onome čega se sećam, kroz šta smo prošli mi iz SRS, šta se sve protivustavno i protivzakonito dešavalo u ovom parlamentu, u ovoj Narodnoj skupštini. Želeo bih da vam ukažem da to vi ne ponovite prema svojim političkim protivnicima, jer se vrlo brzo možete naći na suprotnoj strani, da li na ovoj strani u parlamentu ili u manjini, ili na ovoj strani, potpuno je svejedno.
Naime, 1994. i 1995. godine uhapsili su Vojislava Šešelja, Tomislava Nikolića, Jovicu Stojmenovića i mnoge druge poslanike SRS, i aktiviste u Gnjilanu, ni zbog čega, zato što su se popeli na klupicu i hteli da govore. Oni su ležali u gnjilanskom zatvoru četiri meseca, po prekršajnoj prijavi. Na noćnoj sednici, dva meseca tada, a četiri meseca je bilo pre toga, skinut im je imunitet, posle ponoći je zakazano, mimo svih normi, mimo prakse, uporedno-pravne političke prakse, mimo dotadašnje naše domaće prakse. Onda su krenuli ovde, nikada čak ni njima nisam baš do detalja pričao kako se sve to odigravalo, ali sada mogu, pošto vidim da su neki od njih prešli na vašu stranu, kakvi su pritisci vršeni ovde.
Slučajno sam u to vreme bio zamenik šefa poslaničke grupe, a Toma Nikolić je bio u zatvoru i mogu vam reći da su ti pritisci bili užasni, to su bile pretnje, ucene - skinućemo ti imunitet, pa mi na kraju nisu ni skidali imunitet, a vodili su postupke protiv mene kako sam navodno napao nekoga koga nisam ni video, verovali ili ne. Navodno sam napao tada Miroslava Deretu, sada to prvi put javno govorim, koga nisam ni video čitavog tog dana o kojem je bilo reči. Vođen je prekršajni postupak protiv mene, a ja uopšte o tome nisam hteo da govorim. Govorio sam sve najgore o Slobodanu Miloševiću i Socijalističkoj partiji, ali ni o čemu drugom nisam želeo da pričam, ali vam govorim kakva je praksa ako se na takav način ukidaju imuniteti.
I tada i danas postoji jedna praksa suprotna onoj, odnosno o čemu je govorio danas predsednik poslaničke grupe DOS-a. Rekao je - nije parlament mesto za suđenje i nigde se drugde neće suditi, osim u sudnici. To nije tačno. Suđeno je u ovoj zemlji pre svega u svim medijima. Možete da mislite kako je tim ljudima.
Tada sam imao nekih 25 godina, nisam nikome mogao da kažem koliko mi je teško bilo. Odvodili su ljude iz poslaničkih grupa koje su mogli da kupe i potkupe, pokušavali su i sa mnom i samo zato što se nisam dao, bauljao sam po centru grada ne znajući, niko da mi kaže "dobar dan" i "dobro veče", jer je na državnoj televiziji pravljen prilog od 12 minuta o tome kako sam "Hitler jugend", kako sam ludak, nenormalan, ovakav i onakav i ne znam ni ja šta sve.
Posle toga da vam pokažem samo da nikakve razlike nema između vas i njih, ne brinite, neće vam se to ponoviti, ma koliko se smejali i ma kako vam to lepo izgledalo. Kada budete završili pola škole od one za koje neki smatraju da su takvi, onda to možete da im kažete, a taj cinični osmeh vam ničemu neće doprineti. Dakle, nadam se da vam se to neće ponoviti.
Posle toga ste me optuživali preko vaših medija, izvesni čovek po imenu (a nikada ovo u javnosti nisam govorio) Gradimir Nalić bezmalo je optužio za ubistvo preko svih medija koje ste kontrolisali. Mesecima je to bilo, i kada sam izlazio napolje, ljudi misle - vidi, ovaj je nekoga ubio, ovaj je ko zna šta uradio. Šta sada vi? Lagali ste. Pred svojim detetom od dve godine u to vreme sam morao nekoliko puta da se tučem, nekoliko puta, i neću da bežim ni od koga i neću da se plašim nikoga jer znam šta sam, ali vam govorim o vašem suđenju. Sudite svakome.
Pre samo mesec ili dva držali smo mitinge na beogradskim ulicama, iznenada čujem, javljaju mi preko TV "Pink", zovu roditelji i kažu - šta je, sine, što opet krivična prijava? Kažu - zato što niste podneli ne znam ni ja kakvu prijavu. Osudili čoveka unapred, a da ni nemate krivične prijave. Opet se neko igrao ljudskim sudbinama, opet se neko radovao tuđoj nevolji, tuđoj nesreći, a da ne zna ni zašto, a na kraju to nije ni tačno. Zato što misli da može da sudi i zato što misli da može da radi u Srbiji šta hoće i kako mu je volja i zato što su i neki drugi mislili na isti način. Zato što misle da je takva vrsta političkog pritiska profitabilna.
Postoje oni koji se toga neće uplašiti, ja sam i tada rekao, i prošli put, šta hoće i kako hoće, uopšte se neću pozivati na imunitet. Hoćete da streljate? Streljajte. Sve možete, kao što ste linčovali ljude, a nikada oni koji su ljude linčovali nisu odgovarali, već oni koji su bili predmet tog linčovanja. Nemojte to da smetnete s uma, nemojte to da zaboravite. Iskreno se nadam da vam se to nikada neće dogoditi.
Vidim kakva se, ponovo, nažalost, mržnja razvija u ljudima koji su protiv vas, kao što je postojala u ljudima koji su bili protiv prethodnog režima. Ja to vidim i ne radujem se tome. Vidim to u svojoj familiji, kod svojih prijatelja, kod svojih poznanika i to nije dobro u Srbiji. Mi zajednički moramo to da izlečimo, mi zajednički moramo protiv toga da se borimo. Mogu mi svi biti politički protivnici, ali nikada niko ne treba nekoga da ubije ili da se plaši za svoju sudbinu ili za sudbinu svoje porodice. Na ovakav način, zato što se misli da se jedan institut koji je uspostavljen da bi se izbegavala svaka arbitrarnost, pre svega političke vlasti, dakle upravne i sudske vlasti, jer sudska vlast je, nažalost, bezmalo deo izvršnog sistema, izvršne vlasti u našoj zemlji, kao da je jedan deo bicefalne izvršne vlasti u našoj zemlji, a ne samostalna grana vlasti i to je ono što mora da se spreči. Suština parlamentarizma je u sistemu tzv. "checks and balance" - kočnica i ravnoteže. Parlament je taj, Narodna skupština je ta koja mora da zaustavi upravu i sudstvo ukoliko ne idu u pravom smeru, u pravom pravcu. To je suština.
Ako mi to budemo dopustili, pa svaki sudija bude morao da radi šta hoće po nalogu nekoga iz vrha političkog establišmenta, onda nismo uradili ništa i onda ćemo da pokažemo da ne posedujemo nikakvo političko poštovanje, nikakav respekt prema svojim protivnicima, pokazaćemo da ne poštujemo građane koji su birali one koji misle drugačije od vlasti i koji misle drugačije od režima. To je jedan princip i ukoliko se poruši mislim da će doneti katastrofalne posledice za našu zemlju i za naš narod.
I još nešto na kraju, pošto nikada nisam voleo, ali ovog puta nije to govorio sa svog mesta, već je izašao za govornicu. Moram da primetim da smo mnogo toga slušali, čak i mnogo teže optužbe, od onih koje je izrekao Tomislav Nikolić, od predstavnika vlasti iz DSS-a, ali oni svaki put misle da to ne treba da ponove na određenim mestima, ili se plaše kad je neko tu, ko bi mogao iz drugog dela DOS-a da im odgovori. U to neću da ulazim, ali nemojte da govorite da smo mi upropastili za dve godine onoga što smo bili manjinski partner, pred rat, u toku rata i posle rata, kada vi vedrite i oblačite u ovoj Srbiji već godinu dana, a bićete mnogo više, a da za to niste izneli nijedan dokaz.
Najlakše je da nekoga uvredite, da kažete besmislicu, da kažete neistinu, i mislite da ste time rešili sve. Niste, gospodine Maršićanin, vi ovom narodu ostavljate i bezakonje, i korupciju, i kriminal.
(Predsednik: Vreme.)
Znam da je vreme, vreme tek dolazi za nas. Za vas odlazi vreme, nemojte da smetnete to s uma. Ali, još nešto morate da znate, gospodine Maršićanin, takva vrsta uvreda, takva vrsta komunističke retorike iz 1946. godine, za sve što se desi, kiša kad ne padne, e, kriv je onaj pre toga, kriv je kralj, kriv je Milan Stojadinović, krivi su svi drugi. E, tako i vi. Nije niko kriv, krivi ste vi, krivi ste nam i za to što smo izgubili ovolike ambasade, konzulate, rezidencije, krivi ste nam za narastajući kriminal, krivi ste nam za sve veću bedu, za sve veće propadanje našeg naroda, koje je gore, i veće i izraženije nego što je bilo čak i u vreme najvećeg stradanja našeg naroda, i u vreme agresije, čak i u vreme neposredno posle te agresije.
I tada smo imali veću proizvodnju, i tada smo više radili, nego što se radi danas. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravda i pravosuđe su veoma ozbiljna stvar, da ni u kom slučaju ne mogu biti prepušteni sudiji, da sudija može da radi šta hoće i da pokreće postupke za koje on smatra, a da zakonodavni organ nema nadzor i nema kontrolu.
Blizu 40 godina radim na poslovima uprave i pravosuđa i ne mogu da prihvatim ovakvu optužbu i ne mogu da prihvatim ovakvo suđenje, kako se danas u republičkom parlamentu prezentira, da se sudi dvojici narodnih poslanika, na osnovu bilo kakvih činjenica, argumenata i dokaza.
Ono što je dostavljeno narodnim poslanicima, mogu da vam kažem, to je jedno ništa. Narodni poslanici danas jesu sudije u ovom parlamentu, oni treba da donesu jednu odluku. Ta odluka je ravna svakoj sudskoj odluci, ta odluka danas, ako bude doneta negativno po dvojicu narodnih poslanika u republičkom parlamentu, je teža nego da je pogrešno donese jedan sudija u opštinskom ili okružnom sudu, ili veće opštinskog ili okružnog suda.
Skrenuo bih vam pažnju, da bi neko trebalo da odgovara i da mu se oduzme imunitet, to propisuje - kao što je rekao dr Vojislav Šešelj, predsednik SRS, detaljno je objasnio, ne bih želeo da ponavljam, ali je sigurno daleko u pravu kada je govorio o tome - kada se narodnom poslaniku može oduzeti imunitet i koja je svrha oduzimanja imuniteta, koliki je značaj parlamenta da posveti pažnju kada se oduzima poslanički imunitet narodnom poslaniku.
Šta se može deseti u sledećem periodu - nemojte, gospodo narodni poslanici, da uvedemo praksu da sada neko iz neke druge stranke tuži, ne daj bože, poslanika vladajuće partije, ili vladajućih stranaka, i to da optuži sa privatnom tužbom i zahteva kod suda da se pokrene postupak protiv istoga, a samim tim i da traži da o njegovom imunitetu odlučuje i parlament. Smatram da za uvođenje ovakve prakse i oduzimanje imuniteta narodnom poslaniku moraju da postoje odgovarajući dokazi.
Koliko razumem, i vladajuće stranke zalažu se za legalitet i za zakonitost. Mnogi traže dokaze kada treba da se nešto utvrdi i da se donese odluka povodom nekih činjenica koje mogu biti relevantne i odlučujuće za vlast ili za naše građane. Ovo što piše u ovom predlogu, moram vam reći kao pravnik sa dugogodišnjim iskustvom, a računam da u ovom parlamentu ima više pravnika, koji isto tako znaju i razumeju da ne mogu iz ovoga papira da vide nijedan dokaz, koji bi bio odlučujuća činjenica, dakle, odlučujuća činjenica za donošenje relevantne odluke.
Zbog toga skrećem pažnju - evo, samo da vas podsetim, ostalo je zabeleženo, u IDž veku, da je saksonski kralj Fridrih osudio 44 sudije na vešanje zbog toga što su izricali nezakonite presude i ubijali ljude. Ova odluka, koja bi danas imala za cilj da se izvrši politički obračun sa političkim neistomišljenicima, bila bi jedna pogrešna odluka, a posebno skrećem pažnju zato što se radi o odluci koju treba da donesu narodni poslanici.
Šta će se dogoditi, dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko oduzmete imunitet ovoj dvojici narodnih poslanika, isporučite ih istražnom sudiji i sudu, da im se sudi, i u toku suđenja se utvrdi da nema dokaza da su počinili krivično delo za koje se optužuju? Ko će ispraviti greške? Je li moguće ispraviti grešku? Ko trpi štetu - trpe štetu narodni poslanici. Čuli smo poslanika iz Kragujevca, doktora koji je rekao zbog čega je on optužen pred sudom i zbog čega treba da odgovara - nema tu nijednog čvrstog i pouzdanog dokaza da bi se moglo danas zaključiti i odlučiti, i osuditi. Da kasnije sud proglasi ove ljude i da ih oslobodi, ko će onda u ovoj skupštini moći da gleda u lice tim ljudima i koji sve poraz i koju moralnu štetu treba da pretrpe narodni poslanici?
Zbog toga, dame i gospodo, skrećem pažnju narodnim poslanicima i predlažem da se ovaj predlog ne usvoji. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica, gospođica Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što vam kažem šta mislim o ovoj tački dnevnog reda i o predlogu vaše poslaničke grupe, sa ovako utvrđenim dnevnim redom, da se oduzme imunitet narodnim poslanicima Branislavu Ivkoviću i dr Predragu Čanoviću, reći ću da je simptomatično uopšte što je danas, 17. septembra, sazvano Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije, imajući u vidu da mi za više od 10 dana, od 1. oktobra, ulazimo u redovno zasedanje. Ovako definisani dnevni red i namera predlagača da se mi danas sastanemo ovde, po mom dubokom uverenju, način je da se ispipa puls kod rascepljenih DOS-manlija, jer ono što smo čitali u štampi, ono što ste vi celokupnom halabukom najavljivali, zamajavajući javnost u protekla dva meseca vašim svađama, procepom unutar vaše famozne koalicije, danas se obistinilo kroz formiranje još dva poslanička kluba.
To što ćete vi danas jedinstveno da glasate, pretpostavljam, ako se nešto u međuvremenu ne desi, o ovim tačkama dnevnog reda, za građane Srbije niti znači, nagoveštava bolju budućnost pod vašom vlašću. Ova tačka dnevnog reda i predlog da se dvojici poslanika oduzme imunitet, samo je potvrda onoga što sam ja, kao poslanik SRS, govorila ovde od konstituisanja Skupštine, onoga što mi, srpski radikali, potenciramo svuda u javnosti, a građani sve više to vide i osećaju na svojoj koži, a to je da vi, umesto proklamovanih demokratskih principa, na koje ste se toliko pozivali, pre svega idete na to da se na najgori mogući način obračunavate sa političkim neistomišljenicima, što smo mi ovde imali prilike da osetimo na svojoj koži kada ste nas izbacivali, protivno Poslovniku, iz sale Narodne skupštine.
Glasanje o oduzimanju imuniteta je jedno principijelno pitanje i pre svega želim da branim princip i instituciju imuniteta narodnog poslanika.
Ono što je sasvim logično svakome je da, ako je krivični postupak pokrenut protiv bilo kog građanina, a ovde su u pitanju narodni poslanici, ne shvatam zašto se toliko žuri sa takvom odlukom i sa željom da im se oduzme imunitet kada se ima u vidu da, ako se eventualno dokaže neko krivično delo bilo kome, a taj se bavi javnim poslom, predstavlja jednu političku stranku, predstavlja birače, ako se to eventualno dokaže pred nadležnim sudom, taj će da snosi političke, moralne i svake druge konsekvence. Tako se stavlja u pitanje njegov opstanak u daljem bavljenju ovim poslom, opstanak u političkom životu.
Ali, ovde to nije slučaj. Ovde se još jednom pokazalo da vi na najgori mogući način kršite najviši zakon u našoj zemlji, Ustav Republike Srbije, jer u članu 77. Ustava Republike se kaže da Narodna skupština može da odluči da primeni imunitet prema narodnom poslaniku i ako se sam na njega nije pozvao, kada je to potrebno radi vršenja njegove funkcije.
Umesto da, po principu pravih zagovornika parlamentarne demokratije, štitite one poslanike koji se čak nisu pozvali na imunitet, (imajući u vidu činjenicu da ćemo mi uskoro, iako vi to ne želite, to će narodnom voljom doći samo, imati vanredne izbore), jer Ustav kaže da svaki narodni poslanik može biti i pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine, osim ako je zatečen u vršenju krivičnog dela, za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od 5 godina, vi želite na ovakav način da pokažate još jednom svoju osionost, da ste moćni, da možete sve, da možete da sudite i unapred presuđujete ljudima.
Uostalom, vi imate vaše mentore, imate onu koju ste dočekali pre 15 dana u Beogradu, koju ste srdačno grlili i ljubili, Karlu del Ponte, koja po istom principu, bez unapred definisane optužnice za nekakve navodne zločine, presuđuje Srbima u haškom kazamatu.
Imate i ministra pravde koji kaže, a ja u svojim rukama držim najviši zakon, nešto što svi građani Srbije, a pre svega narodni poslanici, treba da poštuju, to je Ustav Republike Srbije, da Ustav nije Sveto pismo, šta ima veze. Imate i vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca koji kaže - prinuđeni smo, šta ima veze, kršićemo Ustav. Imate još uvek takvu većinu i tako vladate da premijer Republike Srbije, sa svojim, tako sklepanim kabinetom, donosi preko 90 uredbi, a znali ste i drvlje i kamenje da sasipate na bivšu vlast i na onaj period u kome smo i mi, srpski radikali, učestvovali u vlasti, kada je postojala samo jedna uredba, antimonopolska, kojom bi se štitilo tržište za najosnovnije životne namirnice.
Imate takvu vlast u kojoj nam o tome kakvo nam je društvo, kakvi treba da budu moralni principi, ispred svih vas koji sedite ovde, iako ste rascepkani u četiri poslaničke grupe, govori upravo onaj koji se krije, ide pod skute najvećih kriminalaca u našoj zemlji, koji nije imao, što bi naš narod rekao, ništa, čak ni kuče za šta da ga ujede, a danas se vozi u najskupljim automobilima i još ne zna da vozi. Ja nemam vozačku dozvolu, pa ne mogu ni da se hvalim time da sam ovakav ili onakav vozač. Ali, on je ima, a možda je i nema, jurca po srpskim putevima i ruši sve pred sobom.

Gospođice Jovanović, da li biste mogli da se vratite na temu?

Ja se izuzetno držim teme, ali pošto se vi niste u protekla dva meseca, koliko se nismo sastajali, mogli da naučite da ja nisam poslanica nego poslanik, ne mogu da očekujem da pažljivo pratite i šta pričam i uopšte da znate šta je na dnevnom redu i na šta se ja usredsređujem.

Ni to nije na dnevnom redu.

Pitanje koje se ovde postavlja je lična odgovornost svakog od vas, kada pritisnete neko dugme na tasteru ispred vas.
Vi treba da se zapitate kada ćete i vi, ako ste tako osioni, tako bahati, i ako ste nam oduzimali reč i izbacivali nas iz skupštinske sale, da li ćete, a verujem veoma brzo, doći u situaciju, odnosno poziciju opozicije i šta će se sa vama desiti?
To nikako ne treba da zvuči kao pretnja, jer mi, srpski radikali, smo oduvek, i onda kada su nas hapsili i zatvarali, kada su u toku noći skupljali po Srbiji poslanike SPS-a i Nove demokratije, oduzimali imunitete našim poslanicima, odvodili ih u zatvore, nismo se nikada koristili tim vašim metodama rada i vašim aršinima.
Upozorila bih vas na to da, ako nastavite sa ovakvim ponašanjem, ako nastavite po principu Brozovih komunista, čiji ste vi sledbenici, da vršite pritisak na poslanike, da vršite pritisak na radnike, jer smo imali prilike u toku letnjih meseci da vidimo kako po principu Golog otoka u Kragujevcu tražite od 30 hiljada zaposlenih da revidiraju svoje stavove i da kažu - Vlada je dobra, Vlada ima neki dobar program; ako imamo prilike da vidimo da sudovi sude i sudije presuđuju onako kako to Batić od njih traži, pa čak se i neko, o njemu ćemo kasnije, po trećoj tački dnevnog reda, koga ste postavili na čelo Društva sudija Srbije žali u nekim novinama i kaže - više me ne zovu toliko telefonom, ali sada prete po medijima; čak i oni koji su vama izuzetno bliski i produžena ruka imaju primedbe na vaš rad - šta tek onda treba da očekuju obični građani, kako oni da se ponašaju i kakvu sudbinu pod ovakvom vlašću dalje da imaju.
Dakle, pokazali ste da ste dolaskom u poslaničke klupe imali samo jedno za cilj - da svu mržnju akumuliranu unazad 10 godina koju ste imali, koju nosite i koja je, čini mi se, sve izraženija prema političkim neistomišljenicima, na ovakav način manifestujete ovde; i ako vam vašu nedoslednost i to kako vi koristite i zloupotrebljavate medije, koji su apsolutno pod vašom kontrolom, ilustrujem primerom kada su izbacivani poslanici SRS, uz pomoć velike grupe radnika obezbeđenja, kada ste u udarnoj informativnoj emisiji televizije "Politika" objavili takvu vest kao da smo Gordana Pop - Lazić, a vidite kakve je konstitucije, i ja ometale službena lica u vršenju dužnosti - kada ste mogli da objavite takvu vest da smo mi sprečavale službena lica u vršenju službene dužnosti, takve grmalje od po dva metra, kada ste mogli da otpustite 15 hiljada radnika, a dvojica su, nažalost, sebi oduzeli živote, mene ništa više ne iznenađuje.
Ne bi me iznenadilo da nastavite dalje da kršite Ustav Republike Srbije i da vi promenite i neki vaš dosmanlijski ustav donesete, a nameravate da cepkate Srbiju novim ustavom, da kažete da poslanik može da bude pritvoren ako za skupštinskom govornicom izgovori nešto što se vama ne dopada. Dakle, ništa me ne bi iznenadilo.