Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, sledeća prijavljena za diskusiju je poslanica Živodarka Dacin.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, Skupština Srbije danas odlučuje da li da se za narodne poslanike primeni imunitet ili ne, da bi se odobrilo pokretanje krivičnog postupka, da bi narodni poslanici bili odmah dostupni istražnim i sudskim organima.
U Administrativnom odboru je bilo nekoliko slučajeva kada se postavilo pitanje primene imuniteta za narodne poslanike.
Mi socijalisti smo i u Odboru, a i danas ćemo na Skupštini glasati protiv oduzimanja imuniteta.
Zašto smo bili i zašto ćemo i danas biti protiv? Ovakvo jedno pitanje bi po logici stvari trebalo da bude čisto formalno pitanje, o njemu Skupština odlučuje bez rasprave, jer narodni poslanik ne bi, bar kad je o ovom pitanju reč, trebalo da bude u drugom položaju u odnosu na bilo kog građanina Srbije. To bi bilo logično u državi gde postoji podeljenost izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, gde postoji poštovanje prava i demokratskih institucija, gde su mediji stvarno nezavisni, gde se politika i članovi Vlade ne mešaju u rad sudskih organa, gde postoji profesionalno, kompetentno, nepristrasno sudstvo, gde se nijedno slično pitanje ne politizuje niti politički zloupotrebljava. Pošto takva situacija ne postoji kod nas u Srbiji, gde zahvaljujući neradu, odnosno neustavnom i zakonitom postupanju, situacija je upravo obrnuta. Pitanje primene imuniteta za narodne poslanike se koristi kao prilika za opšti napad i od strane štampe i od strane političkih protivnika, na partiju kojoj dati poslanik pripada, na njega samoga, uz prateće diskvalifikacije i već izrečene presude, naravno bez suda. U drugom planu je društvena potreba da pravo bude primenjeno i istovetno sa pravdom.
U slučaju poslanika Ivkovića, mediji su unapred presudili, samo nisu rekli kolika je kazna za ono za šta se on optužuje. Istog dana, u više različitih medija pojavila se krivična prijava protiv Ivkovića i to u celini. Dokaz za ovo nije samo što se čulo tih dana, nego i pisanje "Politike", "Danas"-a i drugih štampanih medija 13. aprila tekuće godine, gde se pojavio sadržaj ove krivične prijave. Mi, poslanici i članovi Odbora, nismo mogli doći do sadržaja krivične prijave, ali štampa jeste. Mi, poslanici i članovi Odbora, posle odlučivanja, dobili smo pismo istražnog sudije, u kome se kaže da se javnost uopšte ne obaveštava, već samo okrivljeni i njegov branilac, i prilikom prvog ispitivanja mogu biti dostupni svi podaci iz krivične prijave.
I, zatim, komentar, s obzirom da su u nekim sredstvima informisanja objavljene informacije o sadržini tog zahteva za sprovođenje istrage i o sadržini krivične prijave, na osnovu kojih je taj zahtev podnet, obaveštava vas da te informacije ne potiču iz Okružnog suda u Beogradu, već iz izvora nepoznatih ovom sudu, a njihovo saopštavanje i objavljivanje je protivno citiranim odredbama Zakona o krivičnom postupku, s obzirom da se u prvom delu pisma pominje Zakon o krivičnom postupku.
Dakle, u uslovima neviđene medijske hajke i haotičnom stanju u pravosuđu, nije moguće objektivno i nepristrasno odlučivati. To haotično, nažalost jednoumno stanje, potvrdio je i jedan poslanik DOS-a prilikom razmatranja ovog pitanja na Administrativnom odboru. Tada je rekao da javnost očekuje da se poslaniku Ivkoviću skine imunitet. Znači, očekivanje javnosti je primarno, a ne potreba primene prava ili činjenice dostupne poslanicima prilikom odlučivanja o imunitetu.
Kako verovati u pravnu državu, u nepristrasnost, u profesionalnost pravosuđa, kada se primera radi građanin Slobodan Milošević, prethodni predsednik Srbije i SRJ, najpre hapsi bez sudskog naloga, potom se optužuje bez dokaza, a onda na osnovu jedne protivustavne i protivzakonite odluke Vlade Republike Srbije kidnapuje iz istražnog zatvora i isporučuje nelegalno Haškom tribunalu. Kako verovati u pravnu državu, kada se čoveku u zatvoru, kao što je prethodni načelnik državne bezbednosti Rade Marković, nudi da prizna ono što nije učinio i time optuži i učini krivom drugu osobu, a on bi za to lažno svedočenje dobio status zaštićenog svedoka, i još pride slobodu i novac.
Zato iz ovih razloga, a i iz brojnih drugih, ne treba oduzeti imunitet poslanicima, jer ne postoje elementarni uslovi za normalan rad pravosuđa. Zato, dok postoje uslovi koji postoje, sa kontrolom medija i medijskom hajkom koja se vodi protiv socijalista, haotičnog stanja u pravosuđu, unitarizma izvršne vlasti, kao i druge negativne pojave, koje prate vladavinu DOS-a, poslanicima Narodne skupštine ne treba skidati imunitet. Ne traba im skidati imunitet iz razloga što su oni tu gde jesu, u svojoj zemlji, gde žive i rade, neće pobeći i vrlo brzo će biti dostupni pravosudnim organima.
Kažem, brzo, jer po mom mišljenju mandat ove skupštine neće dugo trajati zbog katastrofalnog stanja u zemlji i potrebe da jedna Vlada koja vodi antidržavnu i antinarodnu politiku bude zamenjena novom i to na izborima. Posle novih izbora, s obzirom da će postojećim poslanicima prestati mandat, a pogotovo u novim uslovima, treba razmatrati pitanje navodne krivične odgovornosti pojedinaca. Tada će ovo pitanje biti rešavano bez političkih i stranačkih dimenzija, a što sada nije slučaj. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Dragan Tomić.

        Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, vanredno zasedanje Skupštine Srbije očigledno je zakazano po vrlo urgentnom poslovniku, a između ostalog da bi se skinuo i imunitet političkim neistomišljenicima, a ovde pre svega mislim na prof. dr Branislava Ivkovića, uz dužno poštovanje docenta dr Čanovića.
Prof. dr Branislav Ivković je čovek dostojan poštovanja i kao stručnjak i kao naučnik, ali ovde je pre svega svima interesantan kao političar. Razmišljajući o svemu ovome, došla sam do zaključka da možda i nije tako loše dati na značaju čoveku kao što je prof. dr Branislav Ivković, jer je očigledno to čovek koji u ovom trenutku i momentalno može da izvrši političku destabilizaciju, i ono što je još mnogo važnije, čovek od ugleda i vere od strane naroda. Razumela bih, a s obzirom da se radi o vanrednom zasedanju, a pogotovo mi se svidelo što je gospodin Čedomir Jovanović rekao, da treba da pazimo na odnos Skupštine prema državi i građanima.
Tačno, smatram da postoji mnogo veći broj i značajnijih tema o kojima je trebalo u okviru ova dva meseca, u vanrednim zasedanjima, da raspravljamo. Prvo i pre svega, da se svima nama, a i narodu objasni šta je to registracija Srba na Kosovu i Metohiji, kao i na teritoriji van nje. Da li to zaista znači priznavanje Hekerupovog ustava? Međutim, ne, nama je mnogo važnije skinuti imunitet prof. dr Branislavu Ivkoviću. Da se stavi na dnevni red poljoprivreda, molim vas, vrlo je aktuelno, pa me interesuje šta se to zbiva sa cenom suncokreta, šta će biti sa šećernom repom, kada ćemo konačno raspravljati o poljoprivredi koja je ovih 10 godina iznela teret, teškog života. Dokle će poljoprivreda biti u zapećku i kada će konačno ova vlast dati primat poljoprivredi. Od svega toga, nama je mnogo važnije skinuti imunitet prof. dr Branislavu Ivkoviću.
Kakav je standard naših građana, da raspravljamo o tome, zašto je iz dana u dan sve gori i zašto nam privredna proizvodnja sve više pada, a cene sve više i više rastu. Ne, nama nije ni važno to, važno je skinuti imunitet narodnim poslanicima. Ili, šta je sa kriminalom i koropcijom ili će samo na dnevnom redu večito biti kriminal i korupcija "juče". Šta je sa zakonom o univerzitetu? Da li je to ustanova od nacionalnog značaja ili je možda i neće biti, s obzirom na cene školarina, koje su potrebne za školovanje studenata, a i na nezadovoljstvo univerzitetskih profesora, pa i sami vidimo da je najavljeno da 1. oktobra univerziteti neće početi sa radom.
Mi ne donosimo zakon o univerzitetu, ali zato se zalažemo da skinemo imunitet univerzitetskom profesoru. Ima još mnogo toga, životnih i važnijih tema o kojima bih želela ovde nešto da kažem, ali samo bih se zapitala jedno - kako to da politička i ideološka linija nemaju isti tretman? Ono što u beletristici može, u čistoj politici ne može. Naime, tamo se piše, govori i bori, ne zagledajući u ono što je prošlo. Ovde to nije slučaj. Kao što vidimo, vi danas menjate čak i našu istoriju. Čemu to? Nije opozicija svemu kočnica, protivnik, da samo želi da destabilizuje ovde rad. Nismo pod drugim suncem. Mi smo ovde zajedno u jednoj skupštini i svima nam je dužnost i obaveza da radimo na dobrobit našeg naroda.
Međutim, moramo se boriti za politička shvatanja i tumačenja, u ime demokratije, u ime novog, za pravog radnika i znalca na radnom mestu poslanika. Čini mi se kao da za ovim situacijama zaostajemo, kao da smo se ukrcali na voz iz 1917. godine, koji je, ako se ne varam, vozio u svetliju budućnost. Recimo, govori se i piše o suzbijanju svih negativnosti kod nas. Zar nije trenutak da se zapitamo šta mi u svojoj aktivnosti ovde činimo kao poslanici, svojim kazivanjima i svojim postupcima, da ne budemo kritikovani za nerad i koliko?
Zato vas molim - moj predlog je da ovu tačku dnevnog reda skinemo, jer, pre svega, kao što ste čuli, prof. dr Branislav Ivković niti je dobio poziv za javljanje sudskom izvršiocu, a još manje da bi se pozvao na poslanički imunitet. Prema tome, pitam se čemu onda sva ova priča. Hvala.

Reč ima narodnii poslanik Dragan Tomić. Sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Slobodan Pavlović.

Poštovana gospodo narodni poslanici, uz sve ove medijske priče o reformama, o onome kako treba da izgleda nova Srbija, kako treba da izgleda  budućnost, kako treba da rešavamo krupna, sudbinska i važna pitanja za državu i za narod, mi jesenje zasedanje Skupštine Republike Srbije počinjemo sa temom oduzimanja imuniteta jednom narodnom poslaniku. Bez obzira iz koje političke grupacije bio narodni poslanik, imam utisak da danas treba da se prospe prašina prema narodu, da se zameni teza narednih dana u medijima, da se vodi određena kampanja, ne bi li se srpskoj javnosti skrenula pažnja na ona pitanja o kojima se svakodnevno priča na svim mestima. Koja su to pitanja? Neki poslanici pre mene su ih pominjali.
Imam utisak da nismo rekli suštinu. Suština je sledeća - kako uopšte omogućiti i napraviti da u ovoj Srbiji više nema značajnih razlika među građanima? Kako svesti politiku narednog vremena na male i neznatne razlike, na razliku oko toga da li će stopa poreza biti 17 ili 20? Mi danas stalno nešto sudbinski rešavamo. Naravno, sve više tonemo i tonemo. Danas dolazimo do toga, uz svu onu žestoku priču o borbi protiv kriminala. Sinoć sam gledao neku emisiju gde se ta teorija o borbi protiv kriminala odlaže na period od dve, četiri ili šest godina. Stalno se priča kako je neko drugi doneo kriminal u institucije. Sada je problem taj kriminal iz institucija izbaciti. To su mnogo proste stvari, ako neko hoće da reši.
Ne branim ja mnogo prethodno vreme, već pitam šta ćemo svi zajedno sutra. Danas ćemo da razgovaramo o imunitetu prof. dr Branislava Ivkovića i dr Čanovića. Reklo bi se da ima osnova, ali uopšte ta tačka ovde ne treba da bude. Čovek nije imao priliku da se pozove na imunitet. Nije imao priliku ni da se izjasni o elementima krivične prijave. Jedino je mogao nekim novinarima da se izjašnjava, pošto su oni pisali, a oni su i znali šta sadrži krivična prijava. Dali su i svoj komentar krivične prijave. Neki su i presuđivali u medijima o toj krivičnoj prijavi, donoseći ovakve ili onakve ocene. Umesto da se pustilo pravosuđu, a čuli smo od mog prethodnika, koji je pročitao izjavu sudije u tom postupku, da se on sam ograđuje od postupka koji je bio u medijima. Znači, jednostavno se definitivno krši pravna procedura i ne stvaraju se uslovi ni državi, ni stranci u postupku da ono što je savršeno normalno, u nekoj normalnoj proceduri, rade i država i stranke koje su u postupku.
Onda hoćemo da pričamo o novom pravosuđu. Od te priče o novom pravosuđu ono će definitivno funkcionisati u narednom periodu kroz medije, na vrlo introvertan i pogrešan način. Ne znam samo ko ima potrebu da do ovog nivoa diže takve stvari. Zašto ova tačka uopšte ovde postoji? Postoji samo iz jednog razloga - da bi se i dalje nastavila priča kako su srpski socijalisti, i oni koji su bili sa njima u vlasti, ovu državu uništili, unakazili, i ne znam šta sve nisu uradili. Da znate, gospodo, ovih dana se namiruje godina dana od vaše vlasti. Prođite malo kroz Srbiju i pitajte narod šta misli o tome. Daleko je ta priča, od one euforije koju ste imali u prethodnom periodu, otišla. Narod od vas očekuje odgovornost i da radite nešto za ovaj narod.
Kada smo u proleće pričali o poreskim zakonima, znate, svake godine vi donosite budžet, on se završava na kraju godine i počinje nova godina, i vi ponovo donosite budžet. On je vaš, vi ste ga doneli, vi ga primenjujete i predajete ga narodu. Od tog posla nema ništa. Subvencije u privredi, maltene, ne postoje. Privreda staje, čak je negde na nivou 1999. Izvoz daleko pada. To nisu teme za ovu skupštinu. O tome ne treba da priča premijer ili ministri u ovoj vladi, ovde, već ćemo sada da zamenimo tezu za srpsku javnost i da kažemo - moramo mi nastaviti priču o tome da su srpski socijalisti ili neki drugi najveći lopovi u Srbiji, i kad njih počistimo onda ćemo sva pitanja rešiti. Neće narod od toga jesti hleba. Neće mu niko platiti grejanje ili struju, kad ste već najavili nove cene u telekomunikacijama, elektroprivredi, cene hleba itd. Ne mogu da se isplate seljacima soja, suncokret, itd. Ovih dana počinju štrajkovi oko toga. Hoćemo li oko toga da razgovaramo? Ne trebaju nam štrajkovi, ni nama, ni vama. Mi svi hoćemo da živimo normalno.
Naravno, ponovo da se vratim na temu. Zašto gospodin Ivković? Stvar je prostra - čovek je predsednik poslaničke grupe SPS-a. Osnovni atak određenih političkih grupacija je na SPS, jer neko mora biti optužen za sve ono. Vi ovih dana morate da se odreknete i strane pomoći, jer definitivno je da do nje neće doći. Ljudi imaju preča posla, imaju svoje probleme, ti koji treba da nam daju pomoć. Danas moramo da razgovaramo o ovome. Mi ne bežimo ni od jedne teme. Niko od članova SPS-a, ni u jednom, ni u drugom parlamentu, nije se pozivao na svoj imunitet. A, ima ih podosta.
Uglavnom, od kako je Slobodan Milošpević optužen za famozno krivično delo zloupotrebe službenog položaja u podstrekavanju, najvećem broju članova SPS-a se dešava slična ili ista krivična prijava. Valjda je neko pronašao član 242. stav 2, 3. i 4. zakona i izmislio da svi srpski socijalisti, i ovi drugi, moraju da budu optuženi baš za to krivično delo. Sad dolazimo do toga da neko na osnovu toga treba da piše i optužnice. Zašto nikad optužnica protiv Slobodana Miloševića nije ugledala svetlo dana? Zato što nije mogla da se napiše, pa je čovek tamo gde jeste, zahvaljujući svima onima koji su pomogli da on tamo ode.
One krivične prijave koje su protiv tih lica podnete neće nikada ugledati svetlo dana. Šta se desilo sa krivičnim prijavama protiv ljudi koji su bombardovali ovu državu.Ovih dana je počelo suđenje Dragoljubu Milanoviću, iako je u svim srpskim medijima objavljena istina i Vesli Klark je sam izjavio da je on naredio da se bombarduje Radio- televizija Srbije, ali čoveku se ipak sudi kao da je on naredio da se bombarduje Radio-televizija Srbije. To je neverovatno i to više ne može da se proda ni deci u obdaništu, a kamoli ozbiljnim ljudima u ovoj Srbiji.
Ponovo da se vratim na Baneta Ivkovića, zato što je jedan od najuglednijih socijalista, zato što vodi ovu poslaničku grupu, zato što pokušava da srpskoj javnosti kaže, zajedno sa svim opozicionim poslanicima, istinu i da svi moramo da branimo istinu, zato mora Branislav Ivković da bude na tapetu. Znate, to može da se radi u školi sa đacima, kada se naljutite na učenika, ali ne može u ozbiljnom domu, u Skupštini. Evo, Milka opet nešto dobacuje. Ja sam mislio Milka da si sa proleća prestala, ali nastavljaš i u jesen. Dakle, pretpostavljam da ćemo svi imati sluha, imati razumevanja i shvatiti da jednostavno ovo o čemu danas razgovaramo nije trebalo da bude tema.
Tema bi bila u slučaju da je gospodin Ivković bio kod istražnog sudije i pozvao se na svoj imunitet. Neko kome nije uručena krivična prijava, ko je pročitao u medijima, neko kome je novinar rekao da će odgovarati tako ili tako, a ne organ i taj isti državni službenik koji vodi taj postupak sam kaže, neke druge snage, sile ili iz neobjašnjivih razloga, ne zna se ko, uglavnom svi srpski mediji isti dan objaviše isti tekst, odnosno sadržinu krivične prijave. Prosto neverovatno. Ovo danas upravo liči na farsu pravosuđa, a treba u četvrtoj tački dnevnog reda da razgovaramo o imenovanju sudija i vi često ovde ustanete i kažete da je ovo istorijski zakon. Taj istorijski zakon je bio i zakon o porezima. Sitne prepravke, upućivali smo, govorili smo i ovih dana iz Vlade stižu priče da nema para u budžetu za ovo ili ono. Znamo da ne može tako ići borba protiv sive ekonomije.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Tomiću.)
Samo još dve sekunde. Kada je u pitanju Zakon o ekstra profitu, on sam dolazi i postaje antipropaganda sebi. Upozorili smo da ne može na taj način taj zakon da se primenjuje. Svi zajedno iz opozicije, a čak su i neki vladajući poslanici o tome govorili, i ne vredi.
Na kraju da kažem, mislim da Skupština Srbije preuzima ingerencije onoga što joj ne pripada. Trebalo bi u ovom slučaju da se ogradi od ove odluke, da ovu tačku dnevnog reda povuče iz rasprave i da kada bude završena redovna procedura pred pravosudnim organima tek tada, ako postoje elementi ili uslovi i ako Administrativni odbor u ovoj skupštini nešto kaže na tu temu, razgovaramo oko toga. Ovo ne liči ni na šta i ovo je jasna politička farsa, sa željom da se kroz medije u narednom periodu čoveku nastavi suđenje i dalje.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Pavlović, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Slobodan Tomović.

Gospođo Mićić, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovane koleginice i kolege, svakako je u skladu i sa Ustavom i sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije da poslanici mogu da traže i zakazivanje vanrednih zasedanja parlamenta, što je  i sada učinjeno na osnovu zahteva koji su podneli 126 narodnih poslanika iz vladajuće DOS asocijacije. To nije ni sporno i ne smeta, naravno. Ono što smeta meni, kao i nekim drugim narodnim poslanicima koji su pre mene govorili, to je dnevni red današnje sednice, koji je takođe utvrđen na osnovu predloga 126 poslanika, koji su zakazivanje i tražili. Nemojte mi zameriti, ali ovaj dnevni red ove sednice mi liči na onu narodnu - dok kuća gori baba češlja vunu.
Zašto tako mislim? Ima mnogo razloga, a dva su osnovna. Prvi, ni jedna predložena tačka dnevnog reda po svom značaju, po svojoj važnosti, ne zahteva ni hitan, ni vanredni postupak, tim pre što će redovno zasedanje naše skupštine biti za narednih 10, 15 dana, osim ukoliko nije predlog za oduzimanje imuniteta narodnom poslaniku i šefu poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije prof. dr Banetu Ivkoviću i kolegi iz Stranke srpskog jedinstva, pitanje od najvećeg nacionalnog interesa u ovom trenutku, koje ugrožava funkcionisanje parlamenta, ugrožava vršenje vlasti DOS-a ili ne daj bože funkcionisanje naše države. Nije naravno. Razlozi su drugi.
Bilo je mnogo više razloga da se na dnevni red Osmog vanrednog zasedanja našeg parlamenta stave mnoga druga pitanja koja su potresala političku pozornicu Srbije u prethodna dva meseca, čiji su upravo zagovornici bili predsednik i potpredsednik Demokratske stranke Srbije i predsednik Savezne Republike Jugoslavije i predsednik parlamenta, mada on kaže da on nije u toj funciji. To ne mogu da razdvojim, kada govori kao predsednik Skupštine, a kada kao potpredsednik partije, jer mu to dođe na isto. Ta pitanja su pokretale i mnoge druge, pre svega opozicone partije i Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka i druge.
Treće, što je, naravno, ukupno stanje, veoma loše i veoma teško koje imamo u Republici, zahtevalo osmu vanrednu sednicu sa drugim pitanjima, kao što su stanje separatizma u Jugoslaviji, kao što je stanje na Kosovu i nepoštovanje deklaracije koju je ova skupština usvojila, kao što su pritisci prilikom registracije za izbore na Kosovu, kao što su nepoštovanje Ustava i zakona, jer su i ova i Savezna skupština donele mnogo zakona i veliki broj uredaba koje su lišene svakog osnova, o korupciji, mitu i umešanosti Vlade Republike Srbije, visokih funkcionera MUP-a. To je sigurno zasluživalo pre da se nađe na dnevnom redu, nego što je ovo danas.
Privreda u Srbiji ne funkcioniše. Da vas podsetim da je od septembra 2000. godine pa do danas zaostajanje u fizičkom obimu industrijske proizvodnje.....

Gospodine Pavloviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.

Ovo je dnevni red i nemojte me molim vas prekidati. Kada mi istekne vreme vi mi oduzmite reč. Zaostajanje u proizvodnji je od 3 do 15%, a u periodu od 1994. do 1999. godine beležili smo stalni rast, a u 2000. godini imali smo povećanje društvenog proizvoda čak 11%. Pad usluga, broj nezaposlenih je od septembra do danas povećan za 40.000 i sada iznosi 765.000. Tu ne računam "Zastavu" i druge koji se više i ne prijavljuju. Ogroman rast cena od 80 do 90%, a u Beogradu i dramatično povećanje cena komunalnih usluga, i na kraju, prosečna plata od 5.000 dinara, a najniža od 2.800, kao i potrošačka korpa od 11.500 dovoljno govore o tome kakva je situacija među građanima i u socijalnom i u ekonomskom položaju radnika u našoj Republici.

Zahtev za oduzimanje imuniteta prof. dr Branislavu Ivkoviću, šefu poslaničke grupe Socijalističke partije, mislim da je neosnovan i da su profesor Ivković i dr Čanović, koji su ovde govorili, jasno stavili do znanja da niti su pozivani na saslušanje, niti su se pozivali na imunitet. Zašto onda to stavljamo? Razlog je prost. Tu se u stvari radi o klasičnom primeru i daljeg progona političkih neistomišljenika i poslanika opozicionih partija, pogotovo kada je reč o profesoru Ivkoviću, koji je visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije, da bi zamenili teze, pa da se građani bave time, a ne ovim što sam malo pre rekao. Nema ni jedan valjan dokaz. Ovo smo dobili na zasedanju i to je rekao kolega iz Srpske radikalne stranke, prof. dr Šešelj i to ne može biti uopšte osnov za oduzimanje imuniteta ni jednom poslaniku, pa ni ovoj dvojici o kojima je reč.

Hoću da vas sve zajedno podsetim još na jednu stvar. Krivična prijava i to što je objavljeno u novinama, to je poteklo iz onog famoznog Zakona o završnom računu budžeta za 2000. godinu. Taj zakon je bio na raspravi kao što znate i posle žestoke kritike koju je doživeo, premijer Đinđić i ministar finansija Božidar Đelić su brže bolje zakon povukli i rekli da će biti nastavljeno dalje istraživanje budžetskih inspektora ili finansijske policije i tako dalje. Prošlo je nekoliko meseci, ne znamo šta je ishod svega toga. Taj zakon se nije ponovo pojavio pred parlamentom, ali se pojavilo nešto drugo. Pročitao sam, verovatno je neko i od vas, izjavu zamenika ministra finansija, ne znam kako se zove, Dejana Popovića da je navodno završena kontrola i da su podnete prijave gospođo, navodno protiv svih ministara, kao navodno svi su pravili neke greške i tako dalje. To je po istoj logici. Sad ćemo da skidamo imunitet i tim svim bivšim ministrima i tako dalje.

Dakle, ono što mogu da kažem, a nisam još ni vreme iskoristio, jeste da je ova rasprava političke prirode, uperena protiv opozicionih i pre svega političkih neistomišljenika i da će i ovo biti, priznali vi to ili ne, teror većine nad manjinom i to nikako nije demokratski čin na koji se vi pozivate, pa ja vas pozivam da u nedostatku dokaza povučete ovaj predlog, pa kada bude bilo osnova da ponovo vratite parlamentu na odlučivanje. Osam minuta i 15 sekundi.