DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.11.2001.

7. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima gospodin Mamula, potpredsednik Odbora.

Đorđe Mamula

Obzirom da je usvojen Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa, svi amandmani na Predlog zakona o javnom tužilaštvu, i to na članove 39, 40, 42, 43, 48, 49, 50, 55, 56, 57, 58, 59, 61, 62, 63, 65, 66, 67, 71, 73, 75, 78. i 93. postaju protivni Zakonu o Visokom savetu pravosuđa. Zato je takav redosled zakona bio, što ste naravno razumeli, pa vam čestitam na efikasnosti.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima gospodin Nikolić.

Zoran D. Nikolić

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, za poslanike Socijalističke partije Srbije postoji par amandmana od čijeg će, eventualnog, usvajanja ili neusvajanja zavisiti naš odnos prema glasanju o Predlogu zakona u celini. Mi smo i u raspravi u načelu, kada smo podržali ove zakone, naveli koje su to oblasti. Kod ovog zakona, Predloga zakona o javnom tužilaštvu, to je svakako i ovaj amandman. Imali smo ohrabrenja posle rasprava u odborima, gde su ti amandmani u dobroj meri prihvaćeni.
Za nas je ovaj amandman na član 39, kojim se izjednačava položaj zamenika javnih tužilaca sa javnim tužiocima, izuzetno bitan, a da nije bitan samo za nas nego i za samu struku, svedoči dopis koji smo kao poslanička grupa dobili, nadam se da su ga dobile i druge poslaničke grupe u ovom parlamentu, koji je dostavljen od strane Okružnog javnog tužioca Beograda i javnih tužilaca Prvog, Drugog, Trećeg, Četvrtog i Petog tužilaštva u Beogradu, u kojem su oni, kao struka i neposredno zainteresovani, izneli primedbe na Predlog zakona.
Između ostalog, takođe su se založili za izjednačavanje položaja zamenika javnih tužilaca sa javnim tužiocima. U prilog ove argumentacije su naveli neka kretanja u evropskom zakonodavstvu, pa i u međunarodnom pravu. Tako su naveli da je po Statutu Međunarodnog krivičnog suda izjednačen položaj sudija, tužilaca i zamenika tužilaca i da sve njih bira Generalna skupština Ujedinjenih nacija, sa utvrđenim mandatom i po istim profesionalnim kriterijumima.
Takođe su naveli i primere iz prakse susednih zemalja - Republike Srpske, kao i Muslimansko-hrvatske federacije, odnosno Republike Hrvatske, gde je taj položaj izjednačen. Oni smatraju, kao i mi, da je stalnost funkcije zamenika javnih tužilaca jedna tekovina ove države, koje ne treba tako lako da se odričemo.
Ne vidimo razlog zašto je predlagač uporan u insistiranju da zamenike odvoji na taj način što će ih imenovati Visoki savet pravosuđa, tim pre što stoji onaj osnovni argument koji je izneo moj uvaženi kolega Tomić, da je to kategorija ili deo organa javnog tužilaštva koji nosi posao. Javni tužioci svakako nose odgovornost za funkcionisanje organa, ali zamenici su ti koji nose posao. Nemamo razloga da ih degradiramo na taj način što će njihov izbor biti drugačije rešen.
Ukoliko se ovaj amandman ne prihvati, odnosno ne prihvate bar amandmani koji idu za tim da bude neka vrsta reizbornosti, njihove provere na osam godina, što možemo u nekom kompromisu i prihvatiti, ali da ih ipak bira Narodna skupština, kao i tužioce, na predlog Visokog saveta pravosuđa, mi nećemo biti u poziciji da podržimo ovaj predlog zakona u celini.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Veseli Bogdanoviću, dame i gospodo narodni poslanici... Gospodin Bogdanović je uvek veseo. Posle 10 pre podne niko mu ne može narušiti veselje.
Moram da ukažem na nekoliko stvari vezano za ovaj amandman i na nekoliko činjenica. Naime, čini nam se jasna namera predlagača koju postiže ovakvim odvajanjem funkcije zamenika javnog tužioca od javnotužilačke funkcije - a da podsetim, zamenik javnog tužioca ima isti status, ista ovlašćenja kao javni tužilac. Time što ga imenuje na osam godina i što može biti ponovo izabran u stvari je namera da postoji jasna politička kontrola. Onog trenutka kada se vlastima ne dopada, onog trenutka kada vlasti procene da funkcija nije obavljana na zadovoljavajući način, u njenom interesu, mogu da krenu političko - pravne ucene, može da se kaže - ukoliko ne budeš slušao, ukoliko se ne budeš ponašao na takav način, više nećeš biti zamenik javnog tužioca. Inače, drugi argument ne razumem.
Ovo što je izneo gospodin Tomić prilično je tačno. Međutim, imam jedno pitanje. To isto smo imali u Zakonu o Visokom savetu pravosuđa, gde Visoki savet pravosuđa na ovakav način bira zamenike javnih tužilaca, a vi ste bili za taj zakon. To je ono što je meni u svemu tome nelogično. Ali, u svakom slučaju, nije tačno da to ne može da se prihvati kao amandman. Pa, šta ako bi bilo drugačije od onoga što je predviđeno Zakonom o Visokom savetu pravosuđa? Predlagač i ostali bi imali obavezu da to usklade. Bilo bi bolje da usklađuju na bolje, a ne da usklađuju na lošije.
Ukazao bih na još nešto, vezano za samo izjašnjavanje predstavnika Odbora, gospodina Mamule, koji je govorio. Već smo ovde imali primer samih amandmana Odbora za pravosuđe, u trenutku u kome Odbor za pravosuđe to nije imao pravo da čini. Ukazao bih na apsolutnu protivzakonitost, posebno imajući u vidu član 142. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Zbog toga što se na tako protivzakonit način postupa (doduše, Poslovnik je podzakonski pravni akt, ali se ne može kršiti, nedozvoljivo je, sankcije su iste kao kada je u pitanju zakon), ne preostaje nam ništa drugo, pošto u ovoj skupštini, očigledno je, ne možemo da pronađemo nekoga ko bi štitio zakonitost, ko bi štitio ustavnost, sasvim sam siguran da je jedino rešenje podnošenje krivičnih prijava protiv onih koji su odgovorni za ovako brutalno gaženje zakona, za ovako brutalno ponašanje pojedinih ljudi u Narodnoj skupštini, posebno onih koji su najodgovorniji, na čelu sa predsednikom Narodne skupštine, da ono što ne može da bude na dnevnom redu, da to postaje čak i sastavni deo zakona.
Upravo zbog svega toga, još jedanput pozivam da se glasa i za ovaj amandman, iz prostog razloga što ćemo makar nekome obezbediti veću samostalnost u obavljanju posla. To nije nezavisan državni organ, to je samostalni državni organ. Ali, da bi mogao da funkcioniše kao samostalni državni organ, u svakom slučaju je neophodno da postoji stalnost funkcije zamenika javnog tužioca.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić (Replika.)

Dragan Tomić

Samo da podsetim, kada se juče vodila rasprava u pojedinostima, u vezi Predloga zakona o Visokom savetu pravosuđa, mi smo dali amandman na član 1. ovog predloga zakona i tražili smo da se u članu 1. brišu reči: "imenuje sudije porotnike i zamenike javnih tužilaca". Upodobljavajući taj predlog sa ovim predlogom člana 39. Zakona o javnim tužilaštvima,  želimo da oduzmemo ovlašćenje Visokom savetu pravosuđa da imenuje zamenike javnih tužilaca, vać samo da ih predlaže. Mislimo da i zamenici javnih tužilaca treba da se imenuju u ovom najvišem domu, jer po ovlašćenjima, po funkciji, po onome što rade, apsolutno su isti sa javnim tužiocem. Ne postoji nikakva razlika.
Znači, u skladu sa tim, samo radi ispravke svega ovoga, mi smo bili za ovaj amandman. Očigledno je da sada dolaze u obzir dva koncepta. To može da se ispravi, ali čini mi se da bi drastičniju grešku učinili ako ovo propustimo da uradimo sada, jer ćemo izgubiti ono za šta su se predlagači i založili - za stalnost, samostalnost i nezavisnost javnotužilačke funkcije. Ovde se gubi, tu se slažem sa kolegom Vučićem, nezavisnost javnotužilačke funkcije kada je u pitanju zamenik javnog tužioca.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima gospodin Mihajlov, predlagač.

Dejan Mihajlov

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, da dam svoj doprinos raspravi o tome da li zamenici javnih tužilaca treba ili ne treba da budu stalni, da li to treba da se nađe u ovom zakonu i da li je uopšte po zakonu da mi sada o tome raspravljamo, pošto smatramo da su ovi amandmani, usvajanjem Zakona o Visokom savetu pravosuđa, postali  pravno nemogući.
Samostalnost ne smemo i ne treba povezivati sa stalnošću jer to nisu iste stvari. Potpuno su odvojeni pojmovi samostalnosti, a samostalan je i onaj koji nije stalan, koji je reizboran, i to su odvojene stvari i ne treba ih vezivati.
To su dva različita principa i mi ovim zakonom ustanovljavamo princip samostalnosti u vršenju funkcije, stalnosti za javne tužioce i reizbornost za zamenike javnih tužilaca. To su tri različite stvari. Naravno, i zamenici javnog tužioca se imenuju, i to radi Visoki savet pravosuđa, kako smo juče usvojili Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa.
Nažalost, to je činjenica i u ovom slučaju protiv toga ne možemo. Odbor za pravosuđe i upravu se takođe izjasnio u prilog reizbornosti zamenika i imenovanja zamenika javnog tužioca, i na Odboru je bilo rasprave oko ovoga, prilično argumentovane, uostalom kao i ovde, ali smo smatrali da je u ovoj situaciji je bolje za samo tužilaštvo da zamenici budu reizborni.
Prvo, javni tužilac je inokosni, odnosno monokratski organ i ako pratimo načelo monokratije videćemo da se taj organ kao takav odnosi pre svega na javnog tužioca i da njegovi zamenici, bez obzira što su oni procesno izjednačeni sa javnim tužiocem, statusno nisu, o čemu sam juče govorio; javni tužilac može da daje naloge kako će se šta raditi, može da uzme predmet zameniku javnog tužioca i to, jednostavno, govori o tome da ta dva organa apsolutno nisu jednaka.
Kada zamenik javnog tužioca nastupa on je procesno pred sudom jednak javnom tužiocu i on može da preduzima sve radnje, ali, gledano hijerarhijski, apsolutno ne postoji jednakost u pravima i obavezama javnog tužioca i njegovog zamenika. Rukovođeni smo tim načelima, pre svega načelima stručne javnosti, jer i profesor Momčilo Grubač koji je sigurno analizirao ove zakone ima svoje mišljenje, prilikom izrade i krivičnog i procesnog prava, što govori o činjenici da je jedino pravo rešenje da zamenici javnih tužilaca budu reizborni, da imaju mandat od osam godina i to govori u prilog samo efikasnijeg vršenja javnotužilačke funkcije.
Tako, mi smatramo da treba podržati i ostati pri ovom rešenju, upravo zato što je ono garant boljem i efikasnijem vršenju ove funkcije i odgovornijem radu. Osam godina nije mali period, nije period koji može da rodi neizvesnost kod zamenika javnog tužioca, naročito što o njegovom reizboru i imenovanju ne odlučuje političko, već stručno telo, a to je Visoki savet pravosuđa (u odnosu četiri prema tri za stručne u odnosu na ove druge) i to govori u prilog činjenici da treba zadržati reizbornost, naročito što će se voditi računa o stručnosti, o kvalitetu rada a pre svega o rezultatima rada i odgovornosti za ono što je rađeno, a ne o nečem drugom.
Zato ne vidimo prepreku da osam godina, što je dugačak period, ostane kao predlog, odnosno da se izglasa kao zakon.