Pravo na repliku, gospodin Čedomir Jovanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je ako smo se u međuvremenu složili sa stavom DSS-a da nema razlike između zamenika direktora, gospodina Bronštajna i MOR-a. Na osnovu pomenutog citata jasno je da vi upravo u funkciji i rečima gospodina Bronštajna prepoznajete oficojelni stav MOR-a i pozivate se na njega kao takvog.
Druga primedba, koja se tiče čl. 105. i loših posledica koje bi proistekle iz njegove primene, zapravo ne stoji; ili je to novo tumačenje vašeg distanciranja od ovog zakona, jer smo juče iz usta poslanika DSS-a čuli da vi ne podržavate ovaj zakon zato što su smenjeni neki direktori domova zdravlja po Srbiji.
Što se tiče člana 105, mi vodimo raspravu o zakonu u načelu, a ne o zakonu u pojedinostima. Vaše distanciranje od podrške zakona u načelu, zapravo je rušenje ovog zakona. Ovaj zakon o radu, hteli vi to da priznate ili ne, je reformski zakon zbog toga što je on proistekao iz reformskog projekta koji se realizuje na nivou savezne i republičke administracije. Ovaj zakon o radu je, hteli vi to da priznate ili ne, proistekao iz naše obaveze koju smo kao država, ne kao Republika Srbija koja ovaj zakon brani, već kao država SRJ, preuzeli kroz stend-baj aranžman sa MMF-om.
Ako neko želi da kaže da ovaj zakon o radu ne treba Srbiji, onda treba da kaže koja je cena tog zakona. Treba da kaže da Srbiji ne treba saradnja sa MMF-om; da Srbiji ne treba saradnja sa Svetskom bankom; da Srbiji ne treba saradnja sa Pariskim i Londonskim klubom; da Srbiji ne treba realizacija kredita za mala i srednja preduzeća, jer smo ustanovili da po vašem Srbiji ne treba Agencija za mala i srednja preduzeća. Da li je odgovor na sve to saradnja sa Irakom i Bagdadska konferencija? Ako jeste, onda nam to ponudite na osnovu argumenata. Garantujem vam da ćemo mi to podržati, jer nas interesuje suština.
U ovom trenutku, suština člana 105. nije onakva kako je vi predstavljate. Brisanje ovog člana podrazumeva da jedan zaključeni ugovor o radu, pod određenim uslovima, u toku rada ne može da se menja. To znači da vi brisanjem ovog člana pokušavate (ajde da se poigramo imenima) nekog poslodavca koji dolazi iz inostranstva kako bi reformisao i podigao proizvodnju u "Zastavi" da obavežete na poštovanje ugovora o radu koji je taj radnik u "Zastavi" potpisao sa društvenim rukovodstvom tog preduzeća, sa Republičkom vladom i sa svima onima koji su učestvovali u procesu ugovaranja između poslodavca, (poslodavac u "Zastavi" je država) i radnika, a tako nešto nama nije potrebno.
(Predsedavajuća Nataša Mićić: Gospodine Jovanoviću, vreme.)
Još samo u najkraćem, član 8. zakona o radu, koji vi ne želite da pročitate u celini, glasi: "Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenog, smatraju se ništavim." Dakle, to je tačno, to je bilo i u prethodnom zakonu i mi tu odredbu zakona nismo promenili.
Nije tačno da je problem u članu 105. Problem je u kontinuiranom destabilizovanju reformi u našem društvu, u destabilizovanju koje ima svoje nonsense: povodom Zakona o privrednim komorama, koji ste predložili kao poslanici, pa rušili u Skupštini; Zakona o formiranju Agencije za mala i srednja preduzeća, koji ste podržali na odborima parlamenta, a takođe rušili u Skupštini; Zakona o radu, koji takođe rušite u Skupštini, a prethodno ste mu pružili podršku u skupštinskim radnim telima. U tome je problem.
Ako smatrate da je problem u nama, mi smo spremni da o tome razgovaramo, ali zakon o radu nije predmet cenkanja niti trulog kompromisa. On će proći, budite uvereni u to.

Gospodine Jovanoviću, vreme.
Određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze -15,35)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Gospodin Mihajlov, replika.

Pre nego što iznesem ono što imam da kažem u replici, hteo bih da istaknem prigovor na način vođenja sednice od strane prethodnog predsedavajućeg, gospođe Mićić, koja se stavila na jednu stranu u prethodnoj replici, pošto je dala repliku gospodinu Jovanoviću, iako, po Poslovniku, nije imao pravo na to, te je ona prekršila Poslovnik. Neću tražiti da se glasa o povredi Poslovnika, ali mislim da je to krajnje nekorektno od strane predsedavajućeg, da se odmah nakon toga daje pauza, iako su izrečene teške optužbe na račun Demokratske stranke Srbije. Mislim da je to manir koji ne treba da priliči jednom novom demokratskom parlamentu i želeo bih da se to više ne ponavlja, naročito ne od onih koji sebe nazivaju demokratama.
Što se tiče primedbe koju je izneo gospodin Jovanović u svojoj neopravdano dobijenoj replici, pre svega on je izneo ili prosuo gomilu neistina.
Prva je sledeća: u glasanju na odborima Demokratska stranka Srbije nije glasala za Predlog zakona. Na Odboru za rad, socijalna i boračka pitanja neki poslanici poslaničkih grupa DOS-a su glasali da amandman na član 105. bude prihvaćen i taj odbor je prihvatio amandman na član 105, tako da po Odboru za socijalna i boračka pitanja, matičnom za ovaj zakon, taj član treba da se briše. To je istina što se tiče člana 105. Ako to gospodinu Jovanoviću ili nekom drugom nije jasno neka pogleda zapisnik sa Odbora.
Druga stvar: niti Svetska banka, niti bilo koja druga međunarodna institucija nije tražila da taj član bude deo ovog zakona, to smo vrlo dobro proverili, a naročito ako se ima u vidu da je stav Međunarodne organizacije rada koji je ovde iznet, takav kakav je, ali ne ide u pravcu podrške ovom članu Predloga zakona. Ovaj član Predloga zakona ima podršku onih koji žele da mnoge naše sugrađane ostave na ulici tako što će ih određenim stvarima ucenjivati.
Treća stvar: treba konačno prekinuti mit o reformama, koji neko uporno pokušava da širi Srbijom. Korenite reforme su ovde zapažene jedino u oblasti zloupotrebe državnog aparata i uzurpacije nadležnosti Narodne skupštine. Tu su napravljene jedine korenite reforme, reforme u vladanju uredbama. Ova vlada je za nepunih godinu dana donela više uredbi nego vlada Mirka Marjanovića i prethodna vlada Nove demokratije i SPS-a, više nego što su oni doneli za pun mandat. To su korenite reforme u vladanju državnim aparatom.
Konačno, mislim da je krajnje vreme da se mitingaška retorika, koja treba da nadomesti nedostatak argumenata, u ovom parlamentu zameni argumentovanom raspravom, jer mitingaškom retorikom nećemo da doprinesemo smirivanju stanja, nećemo da doprinesemo argumentima, nećemo doprineti jednom demokratskom ambijentu, kakav svi želimo da stvaramo i jednom, da upotrebim tu reč, reformisanom parlamentu Srbije.

Po Poslovniku gospodin Nikolić.

Gospodine predsedniče,  prijavljivao sam povredu Poslovnika pre ovih replika, međutim nisam dobio reč, ali, dobro, i ne zameram. Prema meni ovde svi imate neki poseban tretman, a želeo bih da zaista ozbiljno diskutujemo o ovom zakonu, iako ima onih koji bi da zakon prođe, onih koji bi da zakon ne prođe, ali svaki poslanik ovde treba da čuva dostojanstvo Narodne skupštine.
Pažljivo sam slušao emotivni nastup poslanika na koga se moja povreda Poslovnika odnosi i zapazio da bi tim izlaganjem mogla da bude malo i obmanuta javnost u pogledu rešenja koja nudi ovaj zakon u odnosu na rešenja koja su bila u postojećem. Zato ukazujem da ako se zaista desi tragedija po članu 72. pa zaposlena žena rodi mrtvo dete, sadašnji predlog zakona zaista kaže da ona ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo iz člana 71. stav 3, a to je tri meseca. Rečeno je ovde da je po starom zakonu to odsustvo bilo 45 dana. Nije tačno. Samo da ne ostane nedoumica da je postojala neka nehumana vlast u odnosu na vlast koja je sada demokratska, reformska i humana.
Tačan član 80. Zakona koji sada važi glasi: "Ako zaposlena žena rodi mrtvo dete ili ako je dete", ajde da ne čitam te zaista loše odredbe, ali "ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo onoliko vremena koliko je prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa potrebno da se oporavi od porođaja i psihičkog stanja prouzrokovanog gubitkom deteta, a najmanje 45 dana, za koje vreme joj pripadaju sva prava po osnovu porodiljskog odsustva".
Ovde se zakonodavac drznuo da tvrdi da će žena za tri meseca to da preboli. Onaj koji je pisao prethodni zakon ostavio je ipak stručnjacima da utvrde da možda za tri meseca ona to nije uspela da preboli i dao joj je mogućnost da, sve dok lekar ne utvrdi da je sposobna za posao, koristi porodiljsko odsustvo.

Nema replike na repliku. (Milka Marinković, sa mesta: Replika na izlaganje Tome Nikolića.) Nema replike. Reč ima narodni poslanik Zoran Radovanović, a posle njega narodni poslanik Anita Beretić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da od već legendarno lošeg paketa poreskih zakona gospodina Đalića neće biti lošijeg predloga. Međutim, ministar Milovanović me je definitivno ubedio da nije tako. Prvo je gospodin ministar, žao mi je što nije tu, probao da nam objasni zakon iz tri ugla: iz ugla metalca, ugla studenta i ugla ministra, i nije uspeo da nas ubedi da je zakon dobar.
Posle njega, javilo se dosta govornika iz DOS-a, koji su probali da nam objasne kako je zakon dobar. Dve osnovne stvari su dominirale u njihovoj priči, a to je - mandat nam je dao narod i mi ćemo ovo sprovesti, hteli vi to ili ne. Tačno je da ste vi dobili mandat decembra meseca, ali narod vam nije dao mandat da prodajete preduzeća, da povećavate poreze, da poskupi sve u Srbiji, da šaljete ljude u Hag, da smanjite izvoz, da povećate uvoz, da otpuštate sudije. Takav mandat vi niste dobili.
Što se tiče samog poverenja građana, početkom novembra mi smo vas i po pitanju procenta i po pitanju odbornika pobedili i pokazali kakvo je poverenje građana danas u vas. Vi ste pre samo tri dana u Sopotu izgubili izbore, ponovo je socijalista pobedio i čestitam na pobedi.
Što se samog Predloga zakona tiče, počeću sa jednim citatom: "Šta se to u međuvremenu desilo i gde smo pogrešili? Potpuni odgovor na ovo pitanje daće istorija, ali već sada sa sigurnošću možemo da kažemo: problem nije u građanima, problem je u vlasti. Građani su bili spremni, a i danas su spremni da ovu zemlju učine uspešnom, bogatom i srećnom. Ono što je nedostajalo je jasna politička strategija za ostvarivanje tog cilja". Ovo su reči mandatara za sastav Vlade, gospodina Đinđića od pre godinu dana. Mislim da kada je rekao da građani hoće novu zemlju, a ne postoji jasna politička strategija, mislio je na zadnjih godinu dana, od kada ste vi gospodo iz DOS-a na vlasti.
Pošto volite argument, idemo redom. Prvi član: kao osnov za ovaj predlog pominjete usaglašavanje sa međunarodnim konvencijama. Normalno, ovaj predlog zakona hronično nije usaglašen sa Ustavom Republike Srbije i SRJ. Zakon koji smo mi doneli bio je ustavan, bio je usaglašen sa međunarodnim normama, bio je usaglašen sa međunarodnim konvencijama, bio je jasan i precizan, bez sijaset pravnih rupa, koji ovaj predlog zakona ima.
Ovaj vaš zakon više brine o tome da se poslodavac slučajno ne nasekira ili ne uvredi, dok je kategorija radnika potpuno izbačena. Verovatno ćete radnika staviti u prelazne i završne odredbe. Kolektivni ugovor je od sada stavljen u princip dobrovoljnosti. Znači, vi ste ga time ukinuli. Sindikati u Srbiji po ovom zakonu gube pravo i osnovnu funkciju da kroz pregovore sa poslodavcem podignu nivo uslova rada, ekonomsku sigurnost i pre svega zaštitu radnika.
Ko će danas, ako ikada usvojite ovaj zakon smeti da bude u sindikatu osim ministra, pošto ste ovim predlogom zakona predvideli tri vrlo važne kategorije: isterivanje s posla, zapošljavanje i rad na određeno vreme.
Član 103. govori o otkazu. U njemu se kaže da se radnik otpušta s posla ukoliko ne ostvaruje rezultate rada i ako se utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Ovaj član je direktno u koaliziji sa članom 21, koji kaže da radnik da bi se zaposlio mora da pokaže da je sposoban i kvalifikovan za ono što treba da radi. Prema tome, na ovaj vaš član 103. primedbe su dali ljudi iz Međunarodne organizacije rada i kazali da je potpuno u suprotnosti sa njihovim stavovima.
U prevodu, pošto je vrlo često korišćena definicija, vi ovde ne odvajate rad od nerada, ovde dovodite radnika u situaciju da razmišlja kakav je bio ritam njegovog poslodavca, da li je možda poslodavac u klimaksu ili nešto drugo, pa mora da bude miran.
Druga stvar, znači kada radnik, tačnije nepodobni radnik bude isteran sa posla, dolazimo do zapošljavanja po ovom zakonu, normalno bez konkursa, jer šta će vama konkurs i oglašavanje slobodnih radnih mesta, kada će glavni odbor jedne od 60 stranaka DOS-a javiti svojim mesnim odborima gde se nalazi slobodno radno mesto, pa će se normalno drug član javiti kome trebe. E, na osnovu ova vaša tri člana, neka se usudi neki radnik da se pobuni u firmi zbog loših uslova rada ili zbog pritiska koji na njega vrši njegov poslodavac.
Član 39. predlaže prekovremeni rad radnika do njegove kliničke smrti. Član 41. kaže da će do tada njegovim vremenom upravljati poslodavac. Članovi 55. do 60. kažu da kada se radnik umori od posla, može da ide na godišnji odmor, ako mu bukvalno 15 minuta pre polaska odobrenje da poslodavac. Pošto ste vi dobri sa ovima iz međunarodne zajednice, verovatno će, ukoliko mu propadne taj arnažman, dobiti u nekom drugom terminu da se odmori sa svojom porodicom. Razlika u ceni ide na prebijanje dugova sa Londonskim klubom.
Pošto je ministar pokazao malo pre zavidno znanje iz nege dece, a nije nam objasnio način kako se to radi i prave deca, vi ste u ovom predlogu zakona bili vrlo liberalni: dali ste ženi da ide na porodiljsko odsustvo 28 dana pred porođaj i da bude samo tri meseca posle toga. Očekivao sam predlog da žena ide na porodiljsko odsustvo kada kontrakcije budu od osam do deset minuta, a da se javi na posao odmah po izlasku iz bolnice, normalno sa detetom u ruci, kako slučajno ne bi prevarila svog poslodavca. Pošto ste radni vek produžili na 99 godina, definitivno sam siguran da hoćete da pomognete mladoj populaciji u zapošljavanju. Sporazumno, posle 65 godine može da se radi do kraja.
Na kraju, predlažem da se ovaj zakon zove - predlog zakona o zaštiti poslodavaca od radnika. Drugo, predlažem da se o ovom zakonu glasa javno. Voleo bih da glasamo javno, pa ako ga usvojite, kada radnici uzmu motke u svoje ruke i počnu da biju, da bar znaju ko je glasao za njega. Hvala.

Molim vas da se malo utišate. Reč ima narodni poslanik Anita Beretić. (Glasovi: nije u sali.)