Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, da me ne bi tumačili, ja ću ukratko da ponovim šta sam rekao, a to je zaista neumoljivi jezik brojki, a pokušaću da budem koliko je moguće kratak jer je stvar poprilično jasna. Suština se svodi na dve stvari. Prvo, imamo jedinstvene kriterijume po ovom zakonu koji je takav kakav je i mimo zakona ne možemo. Imamo dopunske kriterijume. Imao sam primedbe, a ja ću cifarski da ih iznesem, i na jedne i na druge. Gledano jezikom brojki tačno je da je Beograd dobio povlašćenu poziciju i u odnosu na prethodne godine i da se ni u kom slučaju nije dogodila decentralizacija ni u kom delu.
Kada ovo govorim, govorim u ime svih opština i gradova u Srbiji, a ne samo u ime svog grada i u ime svoje pokrajine. O čemu se radi?
Kada su u pitanju jedinstveni kriterijumi, ne može da se ospori da je recimo kod Novog Sada, (tačno znam podatke i evo čitam ih sada, neka ih neko ospori), uzet u obzir kada su u pitanju osnovne škole 41 objekat; kod srednjih škola bilansirano je 14, a trebalo je 28. Kod dece, odnosno vezano za dečiju zaštitu bilansirano je 12.844, umesto 17.930. To su činjenice i neke druge, koje su u obrazloženju ovog amandmana, to su podaci koji su u obrazloženju mog amandmana i mogu da se pročitaju.
Kada su u pitanju dopunski kriterijumi, tu je stvar mnogo gora i tu se događa sledeće - kod tih dopunskih kriterijuma, a kao prvo ne znamo šta su ti dopunski kriterijumi, ako su oni taj socijalni momenat koji treba da izjednači stanje kod pojedinih gradova, onda dolazimo u situaciju da je i tu Beograd dobio najviše.
Da bih to potkrepio činjenicama i procentima, ja ću vam kazati da do 1999. godine odnos između Novog Sada i Beograda nikada nije bio gori od 1,5 u odnosu na Beograd. U 2001. godini taj odnos prelazi šest indeksnih poena, odnosno šest puta, da bi bio tako projektovan i u 2002. godini. Dakle, u te dve godine Beograd prvi put dobija šest puta više sredstava nego Novi Sad. Kod dopunskih kriterijuma stvar je još teža i taj odnos je 7,15 : 1. Koji su to kriterijumi po kojima Beograd u tom odnosu dobija, u odnosu na grad za koji posedujem tačne podatke, a slažem se i sa prethodnim govornicima da svako ima pravo da izanalizira podatke kojima raspolaže.
Prema tome, nije stvar nepopravljiva. Gospodine ministre, izneo bih i predlog, mislim da stvar nije nerešiva, može se rešiti kroz amandmane koje smo podneli i to na takav način što će se izvršiti preraspodela ovih 40% po dopunskim kriterijumima kojima ćemo da uredimo veličine u nekom logičnom odnosu...
(Predsednik: Vreme.)
... i da se sredstva koja bi se u tom smislu pre svega skinula gradu Beogradu, raspodele na opštine i gradove po Srbiji; s tim da me ne razumete pogrešno - kada je u pitanju decentralizacija, nisu ni svi građani Beograda privilegovani. Znamo mi kako žive i građani Beogradi i građani po Srbiji. Naš je problem što je naša centralizacija vezana za političku, finansijsku i svaku drugu vrhušku koja sedi u Beogradu, dakle, ne za građane Beograda. Upravo da bi se ....
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena gospodine Pomoriški).
...izvršila decentralizacija moraju se doneti i zakoni koji će doneti izvorne prihode onima koji probleme treba da rešavaju na terenu. Između ostalog, to je i ovaj zakon, a to je zakon o učešću opština i gradova. Znači, tu su i drugi zakoni koji nisu danas na dnevnom redu. To sam rekao i to su moji predlozi da izađemo iz ove situacije. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a posle njega narodni poslanik Dragan Tomić. To je poslednji prijavljeni govornik. Ukupno vreme poslaničke grupe SPS je 7,5 minuta. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je tačan odnos milijardi o kojima je ovde govorio gospodin Dragan Jovanović. Dakle, 8 za Beograd, 16 za ostatak Srbije. Nema spora sa tim podatkom. Kao što je potpuno tačno da po jednom stanovniku Beograd u toku jedne godine ubere 9.679 dinara budžetskog prihoda, u Čačku je to 4.616 dinara, a u Ivanjici je to 2.878 dinara. To je prilog decentralizaciji Srbije, o kojoj ste govorili u izbornoj kampanji. Dakle, nema spora u vezi sa tim.
Takođe, procenat za koji je uvećan republički budžet u odnosu na prošlu godinu je 75%. Svi ostali gradovi i opštine u Srbiji imaju uvećanje od 48,7%. Nema govora o decentralizaciji Srbije. Sve pare su ponovo u Beogradu. Uzalud ste obećavali i uzalud ste pričali. Gradovi i opštine Srbije i dalje dobijaju mrvice iz budžeta Republike Srbije. Kako to izgleda? Danas ću da budem, neka mi se ne zameri, regionalni patriota, neću lokalpatriodt, zato što to jeste moja obaveza jer predstavljam četiri opštine u ovom parlamentu u ime SPS-a. Ono što se iz poreza na promet ubira i što ostaje opštinama, navešću samo neke u Srbiji, izgleda otprilike ovako: Čačak 4,3, Subotica 4,2, Vranje 7,1, Kikinda 6,4, Kruševac 5,7, Kraljevo 8,9, Požarevac 4,5, Novi Sad 6,2, Beograd 7,5. Čije je pastorče Čačak u ovoj priči danas ovde?
Dame i gospodo narodni poslanici, Čačak i Lučani su opštine koje su u NATO agresiji samo u tri dana ostale bez 15 hiljada radnih mesta, samo za dve noći. U budžetskom prostoru nema nikakvih sredstava da se na bilo koji način stimulišu one opštine i gradovi koji su imali ovakve posledice. Meni je žao što se u isto vreme ne vodi jedinstvena rasprava o budžetu Republike Srbije i o ovome što je današnja tačka dnevnog reda. Onda bismo mogli jedinstveno da kažemo šta nam je na srcu. Ovako je budžet usvojen, a mi post festum razgovaramo o učešću opština i gradova u porezu na promet i o ostalim prihodima koji čine prihod opština i gradova u toku jedne godine.
Takođe, želim da kažem da je član 4. predloženog zakona i za poslanike SPS krajnje problematičan. Od rešenja ovog člana zavisiće i mnoge druge stvari u Srbiji. Postoje opštine, kao što je Čačak, čija dinamika punjenja budžeta praktično nešto brža nego što se predvidi. Objektivno, mi možemo pretpostaviti da će Čačak svoju kvotu ispuniti u desetom ili eventualno jedanaestom mesecu 2002. godine. Ukoliko se usvoji ovo što ste vi predložili, onda će naša varoš, naša opština ostati objektivno bez realnih prihoda, jer će višak prihoda ići direktno u republički budžet. To nije korektno rešenje i nije u skladu sa onim što je bila izborna platforma DOS-a pre dvadesetak meseci.
Vi ste ovde rekli da je procenat izvedena veličina između potreba lokalne samouprave i finansijskog potencijala. Poštovana gospodo, tačno je da je to izvedena veličina, ali ne može princip solidarnosti ići apsolutno i samo na štetu onih opština i gradova koji uslovno nešto bolje stoje nego oni drugi. Tu mora da se radi sa merom. Naša obaveza je da afirmišemo privredne potencijale i da zaštitimo privrednike iz gradova iz kojih dolazimo. Ne može se uzimati svima u Čačku samo zbog toga što su nečije potrebe u Beogradu na višem stepenu od onoga što mogu da zarade sami. Draga gospodo, demetropolizacija Srbije je proces koji mora konačno da počne. Vi ste obećali da će to započeti. Sve što ste učinili ide ka tome da sve pare i dalje ostaju u Beogradu.
Takođe, želim da kažem da u budžetu nije bilo ni jednog jedinog dinara za velike sisteme kao što su sistem Rzav, kao što su Celovo, Barje, Ćelije, Gruža. To su regionalni vodosistemi koji opslužuju od 350 do 500 hiljada ljudi zdravom pijaćom vodom. Regionalni sistem Rzav, u koji je uloženo 117 miliona dolara do sada, opslužuje pet opština iz dva okruga. Nijedan jedini dinar u budžetu nije predviđen za ovu namenu. Postoji realna opasnost da, ukoliko se to ne dogodi u ovoj i narednoj godini, privremeni vodozahvat u Arilju praktično bude van upotrebe i ovih pet opština ostane bez zdrave pijaće vode.
Takođe, želim da kažem da su u doba mrske socijalističke vlasti opštine Čačak, Gornji Milanovac, Arilje, Lučani i Požega svake godine inkasirale pet miliona dolara u ovaj regionalni vodosistem. To je istina i to možete da proverite. Ukoliko se nešto značajno ne učini, ove opštine i ovi gradovi neće biti u stanju da sistem održe u tehnološkoj kondiciji.
Na kraju, želim da kažem sledeću stvar: jedino transparentno u ovome što je ovde ponuđeno je da najviše sredstava, u procentima i u apsolutnom iznosu, i dalje ostaje u Beogradu. Građani Srbije imaju pravo da znaju koji je nivo potreba Beograđana viši u odnosu na nivo potreba gradova i opština po Srbiji. Postoje opštine, kao što je Gornji Milanovac, koje sa kraja na kraj imaju 104 kilometra. Postoje opštine u Srbiji, kao što je Ivanjica, koje imaju Goliju, čiji turistički potencijal i kapacitet zaslužuje posebnu pažnju da budu tretirani budžetom Republike Srbije. Vi i dalje mislite da je moguće organizovati život tako da u Beogradu vozna karta košta 10 dinara od Zemuna do Rakovice, a da svi to u Srbiji plaćaju najmanje 40 dinara. Tako više ne može da se organizuje život u Srbiji. Morate razumeti da tome jednom mora doći kraj.

Ovim je poslanička grupa SPS-a iskoristila svoje vreme.
Sednica Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja održaće se sutra u 9,30 u sali na trećem spratu.
Rad nastavljamo sutra u 10,00 časova.