Gospođe i gospodo, poštovano predsedništvo, iskazujem žaljenje zbog toga što ovde ne vidim ni ministra Đelića, ni pomoćnika ministra, a pitam se i čemu ove naše diskusije. Mesecima lokalne samouprave čekaju ovaj zakon, kako bismo u lokalnim samoupravama doneli budžete, a ministra nema da čuje glas naroda, pa se pitam - čemu ova diskusija.
Na dve sednice Odbora za finansije pričao sam o zahtevima Demokratske stranke Srbije da se na pravi način stimuliše lokalna samouprava, da se na pravi način podeli višak sredstava koji će se ubrati putem poreza, a to nije samo zaključak vezan za prihvatanje amandmana kojim se to reguliše na član 4. To nije samo zaključak Demokratske stranke Srbije, već je to zaključak i Stalne konferencije gradova i opštine.
Podsetiću na naše diskusije kada smo donosili Zakon o lokalnoj samoupravi i potrebu da se lokalna samouprava decentralizuje, ne samo putem organizovanja lokalne samouprave, već pre svega putem decentralizovanja finansijskih sredstava. Nema boljeg puta, posebno ako se podsetimo primera, pozitivnih primera iz sveta i Evrope, ako se podsetimo da je evropski prosek participacije lokalne samouprave u bruto nacionalnom dohotku negde između 8 i 9%, ako se, takođe, podsetimo da Velika Britanija izdvaja nekih 12% lokalnim samoupravama, a da je trenutno stanje u Srbiji negde između 4 i 5%, i normalno je što onda imamo situaciju da naši sugrađani imaju loše lokalne puteve, nesređene komunalne infrastrukturalne stvari, zato što imaju prljave ulice, lošu kulturnu politiku na lokalu, neokrečene škole, a da ne pričamo o svemu što je potrebno i našem selu i našem gradu.
Pitam se kako stići do tih sredstava, posebno ako imamo oblasti u Srbiji koje su direktno ugrožene činjenjem ove Republičke vlade, koja direktno te oblasti diskriminiše. Šlagvort mi za to daje jedna rečenica koju je danas izgovorio ministar Đelić, koji je rekao da je uključio dva kriterijuma u rasporedu procenta učešća gradova u porezu na promet, a da ove godine nije uključio treći, po mom mišljenju jako bitan kriterijum, a to je zaštita životne sredine. Pa se pitam dokle će, recimo, opština Požarevac, posebno grad Kostolac i okolna mesta, dokle će opština Lazarevac biti eksploatisani od ostatka Srbije, tako što taj isti ministar Đelić, ta ista Republička vlada dopušta da EPS ne izmiruje svoje obaveze prema opštinskim budžetima, po osnovu rente, po osnovu poreza na imovinu, po osnovu mnogo toga.
Recimo, samo u prošloj godini EPS je ostao dužan, po zapisniku finansijske policije, 72 miliona opštinskom budžetu. Pitam se na koji način onda sređivati vodosnabdevanje, pospremiti ulice, organizovati život, jedan kvalitetan život. Da podsetim samo na probleme Kostolčana, da podsetim da je to grad sa najvišim procentom kancerogenih oboljenja, da podsetim ministra Đelića, da se prošetamo kostolačkim grobljem i vidimo između mog i njegovog godišta veliki broj zapisanih godišta na grobovima, da se zapitamo kako je moguće da imamo isti takav odnos prema tim problemima kao i prethodnici koji su 10 godina tolerisali takav odnos EPS-a prema mestima gde se eksploatiše, gde se proizvodi.
Znam da je jako teško rasporediti procente učešća gradova i opština. Pretpostavljam da ni G17, u vidu nekakvog kolektivnog ministra, ne bi bio u mogućnosti da rasporedi te procente i da svakoga namiri. Ali, nisam siguran da svuda pravda postoji. Parafraziraću poverenika kancelarije G17 u Požarevcu, koji je čak pomenuo da je činjenica da trojica poslanika koji dolaze iz Požarevca, a nisu njihovi pripadnici ili nisu u nekim reformskim partijama, razlog zbog čega Požarevac trpi.
Pitam se da li je moguće da postoji diskriminatorski odnos prema ljudima koji zastupaju Požarevac. Da li je to možda odnos premijera prema Požarevcu, zbog činjenice da je u njemu rođen Slobodan Milošević, ili je možda to odnos Republičke vlade prema činjenici da je predsednik Skupštine opštine član Demokratske stranke Srbije. Nadam se da nije. I, upravo zbog toga što se nadam da nije tako, Demokratska stranka Srbije glasaće u načelu za ovaj zakon, ali će pokušati da ubedi, i nadam se da smo ubedili sve odgovorne ljude u ovom parlamentu, da višak sredstava bude raspoređen, ako ne 60:40, a moliću onda ministra, koji nažalost nije tu, da možda na Odboru za finansije razmotri mogućnost i 50:50 rasporeda viška sredstava, na šta bi možda pristali mi iz Demokratske stranke Srbije i ostali narodni poslanici. Bar smo o tome pričali sa našim kolegama i nadam se da je to prihvatljivo za ministra. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đuro Popović, a posle njega Predrag Mijailović-Lune.

Dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, pred nama je nimalo lak zadatak da mirne savesti donesemo zakon o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zaradu i porezu na promet u 2002. godini, koji je pred nama.
To kažem imajući na umu manjkavosti, najblaže rečeno, predloga koji je pred nama. Najpre stoji činjenica da se ovom značajnom poslu nije pristupilo na pravi način, mada je veoma dobro poznato u kojoj meri je u gradu Novom Sadu ugrožena sredina zbog posledica NATO bombardovanja, kako mostova na Dunavu, tako još više zbog razaranja novosadske rafinerije nafte.
Iako je Zakonom o lokalnoj samoupravi predviđen kao jedan od kriterijuma i status životne sredine kada su dodatna sredstva u pitanju, nije izvesno po kom kriterijumu je iznos od dva miliona i 345 hiljada dinara raspoređen na gradove, s obzirom da je gradu Beogradu predloženo dve trećine ovih sredstava, milion i 680 hiljada dinara, dok je jedna trećina raspoređena na Novi Sad, Niš i Kragujevac, od 9,6% do 10,1% kada bi se na raspodelu ovih sredstava primenilo učešće u raspoređenim sredstvima primenom osnovnih kriterijuma iz zakona, svakako da bi gradu Novom Sadu samo po tom osnovu trebalo rasporediti 355 miliona dinara umesto predloženih 235 miliona dinara. Isto tako primenom kriterijuma pod rednim brojem 3) i 4) navedenih u stavu 2. člana 99. Zakona o lokalnoj samoupravi nije obuhvaćen ukupan broj školskih i predškoslih objekata, niti ukupan broj dece obuhvaćen brigom o deci u bilansima u prilogu Predloga zakona.
Naime, po ovom osnovu gradu Novom Sadu je bilansirano manje sredstava u ukupnom iznosu od 24 miliona i 330 hiljada dinara, jer se umesto u 41 objektu osnovnih škola, kako je navedeno u tabeli, u gradu Novom Sadu se nastava obavlja u 48 objekata. Kod srednjih škola treba 28 objekata umesto 14, dok kod društvene brige o deci ima 65 objekata, a broj dece obuhvaćenih dečijom zaštitom iznosi 17 miliona i 930 hiljada dinara umesto bilansiranih 12 miliona i 844 hiljade dinara.
Imajući u vidu manje bilansirana sredstva za grad Novi Sad, kako po osnovu osnovnih kriterijuma iz Zakona o lokalnoj samoupravi, tako po osnovu dodatnih sredstava, sa jedne strane, kao i analizirajući potrebe grada Novog Sada u ovoj godini, uz bilansiranje samo postojećih prava korisnika i uz primenu parametara za ovu godinu, sa druge strane, za grad Novi Sad je neophodno obezbediti godišnji obim sredstava za potrošnju u iznosu od 689 miliona i 660 hiljada dinara.
Iz svega iznetog Stranka srpskog jedinstva neće podržati ovaj predlog Vlade Republike Srbije, a ukoliko bi se prihvatili ovi amandmani mi ćemo glasati za ovaj predlog.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović - Lune, a posle njega narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, danas imamo pred sobom Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet za 2002. godinu. Ovaj zakon je vrlo važan, jer se pre svega tiče svih građana zemlje Srbije od severa do juga. Da bi se o ovom zakonu diskutovalo, kao što već reče ministar finansija Đelić, neophodno je osvrnuti se kratko na Zakon o lokalnoj samoupravi. Zakon o lokalnoj samopravi jeste reformski zakon i samo preko Zakona o lokalnoj samoupravi može se doći do decentralizacije.
Mogu da kažem da je u članu 18. i u ostalim članovima koji slede u Zakonu o lokalnoj samoupravi napravljena prava decentralizacija i opštinama su date velike nadležnosti, ali gospodo narodni poslanici kada dođemo do članova gde se vrši finansiranje tih nadležnosti imamo drugu pojavu koja se zove centralizacija. Gospodo narodni poslanici, svi ovde znamo da bez finansija nema ni vlasti, nema ni života. Onaj koji ima finansije ima i vlast i zato ću vas, gospodo narodni poslanici, pitati jedno: da li je u redu u tom prethodnom zakonu da imamo neravnopravnost građana, da je porez na promet za opštine 8%, za gradove 10%, a za grad Beograd 15%. Unapred da se ogradim i da kažem da nisam protivnik što je Beograd dobio 15%, treba da dobije i više, ali sam protiv toga što nisu Užice i ostali gradovi širom Srbije, dobili veći procenat.
Gospodo, da li ima ijednog ekonomiste ovde koji će izaći i reći da to nije pravedno, jer je u gradu Beogradu veća koncentracija ljudi, veći obrt kapitala i veći promet, veći porez na promet. Zato, gospodo, prvo imamo neravnopravnost u tom delu.
Dalje, novim predlogom zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zaradu i u porezu na promet u 2002. godini nastavlja se ista praksa. Gospodo, neko će reći - ti si lokalpatriota. Ja sam iz Užica i užičkog kraja i zato najbolje poznajem tamo probleme i zato ću diskutovati kako je Užice sa ovim zakonom prošlo. Užice je sa ovim i prethodnim zakonom prošlo jako loše. Dobilo je najmanje sredstava i upitaću ministra ili Vladu kako misle da Užičani finansiraju svoje pozorište, koje je jedno od najboljih pozorišta u Srbiji i to ne može niko da porekne.
Pitam vas kako će, recimo, Užičani da finansiraju svoju kulturu, imaju li pravo Užičani za svoje rođene pare da imaju jednu takvu kulturnu ustanovu kao što je pozorište. Zatim Užičani imaju naučno-istraživački centar i da li je potreban taj naučno-istraživački centar u Užicu? Jeste, zato što jedino taj naučno-istraživački centar poznaje probleme i može sutra dati program i razvoj užičkog kraja i samog Užica.
Pitam vas, gospodo narodni poslanici, da li je potrebno Užicu da ima vrhunske sportiste kao što je "Jedinstvo", kao što je recimo Olivera Jeftić i iz kojih para to može da se finansira? Da li je to potrebno Užicu i da li Užičani imaju pravo da se relaksiraju uz vrhunske sportiste ili ne?
Dalje, Užice je grad, možda jedini u Srbiji sa tolikim brojem stanovnika, a nema ni otvoren, ni zatvoren bazen. Imaju pravo za svoje rođene pare da naprave otvoren ili zatovren bazen za omladinu. Kako će užička opština moći da finansira osnovno i srednje obrazovanje, s obzirom da je razuđenost užičke opštine vrlo velika. Ima li pravo užička opština da pravi nekategorisane puteve za udaljene prostore i sela? Ima i treba da ima.
Na sva ova pitanja, gospodo narodni poslanici i gosodo iz Vlade, koja su postavljana u Užicu, trebalo je pre 20 dana o tome da govore i daju odgovor ministri koji su bili tamo. Pre 20 dana su govorili da će biti sve u redu, Užice je najprioritetniji grad u zemlji Srbiji, a kada treba da dobijemo pare - nema ništa. Užičani u svakom slučaju to znaju i pamte.
Gospodo narodni poslanici, mi moramo da se borimo protiv decentralizacije na ovaj način i zato je Demokratska stranka Srbije dala predlog amandmana na član 4. Nadamo se da će se taj amandman usvojiti, da će 60% ostati u korist lokalne samouprave, a ostatak da se da Republici. Nadam se da neće više ministar pokuštavati da pravi eksperimente, a najmanje nad Užičanima.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a posle njega narodni poslanik Miloš Lukić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodnom govorniku, gospodinu Mijailoviću, savetovao bih pošto je Užičanka predsedavajuća ovog parlamenta da se njoj obrati za više pomoći. Koliko je reketirala srpske radikale, te pare neka da u Užice i pola problema će se rešiti.
(Predsednik: Tema.)
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke neće glasati za ovaj predlog zakona. Nije reč ni o kakvom reformskom zakonu, ni o kakvom čudesnom i novom ostvarenju genijalne grupe eksperata. Valjda kada ne znaju više šta da kažu za zanimanje pojedinih ljudi u Vladi Srbije i u Vladi Jugoslavije, kao i nekih ljudi koji im u tom poslu pomažu, onda kažu da su oni eksperti.
Nadam se da ovaj ekspert nije otišao da isporučuje neke Srbe Haškom tribunalu, pretpostavljam da bi mu Skupština bila neuporedivo važnija. Danas u Srbiji, kada se govori o Zakonu o lokalnoj samoupravi i o učešću gradova i opština u porezu na zarade i porezu na promet, moram da kažem da mi u SRS imamo potpuno drugačiji pristup od svih ostalih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Naime, mi bez obzira na sredine iz kojih dolazimo, a svi uglavnom dolazimo iz različitih sredina jer smo gledali da svi okruzi u Srbiji na neki način budu zastupljeni, nećemo govoriti o tome kako je za procenat učešća uskraćeno Užice, ili uskraćen Kragujevac, ili uskraćen Beograd iz koga dolazim, u kome sam rođen, ili Novi Sad, ili bilo koji drugi grad. Uskraćen je ceo srpski narod, cela Srbija, a nama je bilo neuporedivo važnije da danas, kao prvu tačku kada je već bilo reči o zakonima po hitnom postupku, donesemo neke zakonske mere kojima ćemo regulisati i promeniti makroenomsko stanje u Srbiji kako bi građani Srbije mogli da prežive, kako bi mogli sebi da obezbede golu egzistenciju.
U skladu sa tim dužan sam da ukažem na ogromne probleme sa zemljoradničkim penzijama i sa onim što se dešava u Tamnavsko-mačvanskom kraju, pošto sam bio u Bogatiću i obećao sam građanima pre neko veče da ću to reći sa skupštinske govornice, imajući u vidu da su mnogi lagali sa državnih medija govoreći kako je u tom prljavom poslu učestvovala i SRS. Nije. Ovde je zakon donet, tačno je, 1996. godine, ali uz najoštrije protivljenje SRS, koja je tražila da takva vrsta osiguranja ni u kom slučaju ne bude obavezna.
Da ne govorim o železničkom saobraćaju i o mukama železničarskih radnika o kojima ne može da se čuje ni jedna jedina reč od političkih stranaka koje se ne slažu sa režimskim strankama, ali režimu ne pada na pamet da te probleme rešava, već će nam reći kako je reformski zakon taj što će, eto, Beogradu dati 7,5%, Užicu 4,7%, a Crnoj Travi 90% učešća u porezu na promet i još ovih pet dodatnih poreza koje će sami da ispunjavaju, koje su dobili, pa me zanima šta će to Crna Trava da ima od dobitaka od igara na sreću i prihoda od osiguranja lica. Bilo bi zanimljivo da taj ekonomski genije, da neki ekspert izađe i objasni nam kako i na koji način će to moći da funkcioniše.
Ovde se kaže da je utvrđeno opštim bilansom javnih prihoda i javnih rashoda da je za finansiranje poslova i funkcija opština i gradova potrebno 45,3 milijarde dinara i da će naravno biti finansirani opštinski organi, opštinska javna preduzeća. Ono što je zanimljivo, to je da u nekoliko opština imamo poseban način kako se troše te pare. Recimo, u opštini Bajina Bašta, o tome su me informisali građani Bajine Bašte, Miroslav Nešković i Zlatan Jovanović i mnogi drugi iz tog kraja, kažu da se velika finansijska sredstva troše, verovali ili ne, a ovo je važno da građani Srbije znaju za ekshumaciju, odnosno iskopavanje navodno šiptarskih leševa iz okoline Perućca. To finansira skupština opštine Bajina Bašta, verovali ili ne, pa se postavlja pitanje čiji je to interes, ko je to tražio, ko je to naredio i kako neko zna na osnovu kosti lobanje, kosti ruku i kosti nogu da je u pitanju Šiptar koji se zove Selim Seljimi, a svojevremeno nam je nadležni resorni ministar rekao da su to ustanovili po zdravstvenim knjižicama i ličnim kartama. Možete da mislite, ni traga obuće, ni traga odeće nije ostalo na ljudima, vidite isključivo kosti, ali ostale im čitave zdravstvene knjižice i lične karte, na kojima piše Selim Seljimi i još piše civil dole.
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Govorim o temi, ali je trebalo pažljivo da me slušate. Govorio sam o tome kako se troši novac, na koji način opštinska birokratija time upravlja.
Poslanička grupa SRS smatra da je u ovom trenutku, ako već govorimo o ovakvim fiskalnim zakonima, moralo da se raspravlja o onome što objavljuje nedeljnik "Svedok" i mnogi drugi listovi.
Ali, ono što bih želeo da kažem predstavnicima većine - a imajući u vidu činjenicu šta su to učinili danas odbijajući protivno Ustavu da se na dnevni red stavi izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, čime pokušavaju da na najbrutalniji način uvedu diktaturu u našu zemlju, da pokažu da ne smete drugačije da mislite, da ne sme da postoji opozicija - moraju da budu sigurni da ćemo na to znati da uzvratimo, da ćemo ih vrlo brzo i mnogo pre nego što oni očekuju naterati i na vanredne izbore, a narod će sam zbog svega ovoga o čemu smo govorili vlast promeniti. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o Predlogu zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet u 2002. godini, mi u SSJ uočili smo da ovaj predlog sam po sebi nosi određene nelogičnosti i protivurečnosti. Prvo je pitanje da li je uopšte potreban zakon za regulisanje ove materije ili je to moglo da se uradi u sklopu budžeta  i rasprave povodom budžeta Republike Srbije.
Cilj donošenja ovog zakona je ujednačavanje obima javnih rashoda. To je samo cilj. Međutim, ovaj zakon u stvari donosi sukob i nezadovoljstvo. Sukob između razvijenih i nerazvijenih, između onih koji smatraju da su ugroženi i onih drugih, a činjenica je da ovde svi smatraju da su ugroženi i svi smatraju da su njihovi interesi povređeni.
Što se tiče nas iz SSJ, mi smatramo da je trebalo više voditi računa o ekonomskim reformama i omogućiti privredni razvoj, pa tek onda govoriti o preraspodeli zarađenog. Mi imamo nekoliko primera iz unutrašnjosti gde je praktično privreda potpuno stala. Recimo, u opštini Svilajnac gotovo ni jedna firma ne radi, pa se pitamo šta će biti kada dođe trenutak da se sredstva od poreza na promet i poreza na zarade raspodele i vrate ovoj opštini. Očigledno da će tu vrlo malo imati šta da se vrati i šta da se podeli. Takođe imamo primer opštine Praćin koja ima cementaru i ovde je predviđen vrlo mali procenat, kao i kod drugih gradova koji imaju cementare, a zanemerana je činjenica da se sada porez na promet, na cement, obračunava po onoj stopi koja važi u zemlji onog kupca cementare. Da napomenem da je to 5%, znači da je četiri puta manji prihod trebalo planirati od poreza na promet za cement.
Imamo jedan još drastičniji primer, a to je primer grada Bora, koji je nedavno posetila delegacija Vlade Srbije, gde su izrečene najveće nelogičnosti, da građani Bora treba da se bave uzgajanjem kikirikija, da prave noge za stolice i slično. Međutim, postoji i druga strana te istine, postoje saznanja da su naučne institucije iz celog sveta ispitivale mogućnosti borskih rudnika i da nije baš tačno ono što je premijer rekao da borski rudnik treba zatvoriti i da topionicu treba zatvoriti. Postoje pokazatelji po kojima će bar još 50 godina moći da se eksploatiše ruda u borskim rudnicima.
Prema tome, to su oni gradovi koji su najviše pogođeni ovim zakonom.
Takođe se pojavljuje jedna nelogičnost, a to je kako će postupiti grad Priština i opštine sa Kosova i Metohije, one su tretirane ovim zakonom, ali uopšte nije objašnjeno na koji način će se izvršiti naplata poreza na promet i izvršiti povraćaj ovih sredstava.
Jasno je da država Srbija nema ni minimum ingerencija na Kosmetu i da uopšte ne učestvuje u ubiranju ovih prihoda, tako da je ovaj član praktično suvišan u ovom zakonu, a i obrazloženje ne daje nikakva bliža objašnjenja. Jedino ostaje samo dilema da li će to da se radi u saradnji sa novom vlašću na Kosovu i Metohiji, u šta mi sumnjamo.
Kao dokaz ovoga što govorim je to da u obrazloženju piše da predlagač nije čak uspeo da prikupi ni podatke sa Kosmeta o tome kakav je rast društvenog prihoda i koliko se planira porez na promet.
Još veća nelogičnost sastoji se u tome što se ovaj zakon povezuje sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, govori se o tome da sada lokalna samouprava ima mnogo veća ovlašćenja i da lokalna samouprava zbog toga mora aktivnije da učestvuje u planiranju i raspodeli ovih sredstava. Međutim, svi se dobro sećamo da je Zakon o lokalnoj samoupravi donet i da on počinje da važi tek nakon sledećih redovnih izbora. Znači, pozivanje na ovaj zakon apsolutno nema mesta.
Kriterijumi za raspodelu sredstava takođe nisu dovoljno razrađeni, jer imamo veliku dilemu kada je reč o povraćaju više ostvarenih sredstava, odnosno onih sredstava iznad planiranih. Očigledno da je želja svih opština da se taj višak sredstava ipak na neki način i u određenom procentu vrati opštinama odakle je ubran.
Takođe, imamo jednu nelogičnost kada se kaže da je kriterijum za raspodelu sredstava lokalnoj samoupravi broj stanovnika. Imamo česte slučajeve opština, kao što su opštine Despotovac, Ivanjica itd, koje su razuđene, koje zahvataju ogromnu teritoriju, a imaju mali broj stanovnika. Očigledno je da su tu srazmerno troškovi lokalne samouprave veći i da ne bi mogao da bude jedino kriterijum broj stanovnika.
Pominje se solidarnost, a mislim da ta volja koja je izrečena za ovom govornicom vrlo teško može u praksi da bude sprovedena. Mislim da će tu biti mnogo problema, da će oni koji su ugroženi ostati ugroženi i neće osetiti velike efekte te solidarnosti o kojoj se ovde govori. Takođe se, pominjano je to više puta za ovom govornicom, ne vidi razvojni koncept ovog zakona, ne vidi se želja da se u određenim opštinama, koje imaju mali broj stanovnika, koje mogu da ponude određene perspektive za doseljavanje u te opštine, to favorizuje.
Na kraju, mi iz SSJ smo uočili da u vezi naplate poreza na promet postoje vrlo veliki problemi na terenu i vrlo velike su žalbe onih ljudi koji operativno rade na naplati poreza na promet. Mnogo toga ostaje izvan domena kontrole države, pa smatramo da bi bilo, a opet vezano i za ovaj propis, uputno da se naplata poreza na promet na što veći broj proizvoda, ako ne i na sve proizvode, vrši odmah nakon proizvodnje, odnosno kod proizvođača, kako ne bismo, zloupotrebljavajući i Kosovo i Metohiju kao susednu državu ili deo naše teritorije, imali ogromna odlivanja poreza na promet, a sve su to pare koje su potrebne ovoj državi i koje su potrebne lokalnoj samoupravi. Mislim da je ovo vrlo ozbiljan problem i da bi on omogućio, uz bolju naplatu poreza na promet i bolje planiranje. Mnogo je lakše planirati prihode u fazi proizvodnje, nego u fazi prometa.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, a posle njega narodni poslanik Petar Jojić.