Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, dosadašnje iskustvo nas uči, kada god ministar Božidar Đelić vrši neke eksperimente može se opravdano očekivati da će predmet eksperimenta da podlegne. Podlegali su mnogi do sada, posebno privatni sektor, ali i državne i društvene firme, i od eksperimenata njegove poreske politike ništa dobro se ne piše ni lokalnim samoupravama.

Mi imamo pogoršanu verziju ranije varijante finansiranja lokalnih samouprava iz poreza na promet. Ni ranije nije bila dobra situacija. Ranije smo imali licitiranje, čak mnogo žešće licitiranje nego danas. Mnogi koji su iz raznih opština dolazili kao narodni poslanici u ovu Narodnu skupštinu borili su se ovde za svoje lokalističke interese, jer je tako postavljan zakonski koncept. Sada je to nešto utihnulo, jer ljudi oklevaju od učešća u takvoj raspravi. Ne zato što ne žele takvu raspravu, nego što su unapred demoralisani da mogu nešto da postignu, pošto je Vlada ovde napravila neke čvrste koordinate između kojih se teško može uklopiti neka nova ideja, neki novi predlog.

Međutim, metodologija nije dobra. Uopšte, koncept poreske politike nije dobar zato što nije razdelio striktno poreske prihode Republike od poreskih prihoda lokalne samouprave. Ako je Republika odredile svoje poreske prihode, na primer 17% porez na promet, onda je to trebalo da bude prihod Republike, da se smanji stopa i da ne bude 17% nego 10%, a da se ostavi mogućnost lokalnim samoupravama da one odrede sopstveni porez na promet, pa će neka jedan posto, neka dva posto, tri posto i to treba biti prepušteno lokalnim samoupravama. Vi ste se u predizbornoj kampanji zalagali za mnogo veću samostalnost jedinica lokalne samouprave, a sada ste ih stavili pod mnogo veću kontrolu nego što su bile ranije.

Ovim jedinstvenim trezorom na nivou Republike Srbije vi ste zapravo preuzeli sav novac lokalnih samouprava. Ispravno je bilo odrediti gde jedinica lokalne samouprave može da drži svoj novac da ne bi bilo korupcije po tom osnovu, kao što je ranije bilo. Vi ste im to sada potpuno preuzeli i sada je manja samostalnost jedinica lokalnih samouprava u pogledu raspolaganja sopstvenim novcem nego što je to ranije bio slučaj. Nema istinske autonomije lokalne samouprave bez njenog prava određivanja sopstvenih prihoda i raspolaganja tim prihodima. Kako god pravite ovu metodologiju ona neće objektivno odgovarati potrebama društva, potrebama jedinica lokalne samouprave, teritorijalnoj i populističkoj konfiguraciji Srbije, onome što stanovništvo Srbije zapravo ima kao svoju izvornu potrebu.

Ovde ste naveli nekoliko tih elemenata na kojima se bazira metodologija, pa ste stavili broj stanovnika, veličinu teritorije pojedinih lokalnih samouprava, broj osnovnih škola, odeljenja, broj đaka, srednjih škola, kulturne potrebe, poverene poslove itd. Odmah dolazite do osnovnog problema, šta sa opštinom gde nema nijednog dečijeg obdaništa, nijednog dečijeg vrtića, šta sa opštinom gde nema nijedne srednje škole. Znači li to da tamo nikada ne sme ni da bude neka srednja škola? Znači li to da tamo nikada ne sme da bude dečiji vrtić? Ta metodologija nije dobra. Mnogo bi bolja bila metodologija - svim opštinama isti procenat, a ostatak novca da se direktno usmerava za konkretne potrebe.

Ali to je veliki posao za ministarstvo, u taj posao morate da uđete ako želite ozbiljno da ga obavite, pa će Vlada da kaže, ovde da će se izgradi obdanište, ovde će da se izgradi srednja škola, ovde osnovna škola, ovde ova kulturna institucija, ovde ona. To ima smisla, a vi po ovoj metodologiji ne finansirate potrebe lokalne samouprave nego finansirate lokalnu birokratiju.

Vi joj na osnovu ovih pokazatelja određujete jednu sumu novca, a onda je puštate da raspolaže tim novcem i, naravno, ona može raspolagati na različite načine tim novcem. Ne mora raspolagati namenski, niti ste u Zakonu o lokalnoj samoupravi predvideli mehanizme gde bi se kontrolisalo namensko raspolaganje novcem. Taj ozbiljan mehanizam ne postoji. Ranije je bio nešto ozbiljniji jer su bili posebni računi. Bio je komunalno-stambeni račun, koji je bio strogo namenski i za nenamensko raspolaganje novcem bile su predviđene i krivične sankcije. Sada to ne postoji. Sada je jedinstven račun.

Sada sve ovo što ste izdvojili, imajući u vidu određene namene, može da se potroši na plate zaposlenih u opštinama, u principu. Opština je sasvim samostalna da odredi broj zaposlenih i nigde ne piše da opština mora prilagoditi broj zaposlenih u opštinskoj administraciji broju stanovnika ili teritorijalnoj veličini i tako dalje. To nigde nije predviđeno.

Opština koja je do sada imala 30 zaposlenih može sada da odluči da ima 300 zaposlenih. Da li to predstavlja razvoj jedinica lokalne samouprave? Ne, bujanje opštinskog aparata nikada ne predstavlja razvoj. Ono je kočnica razvoja. Vi nigde niste taj mehanizam ugradili, koji bi obezbedio da novac ide za finansiranje obrazovanja, za finansiranje kulturnih potreba, za finansiranje raznih drugih komunalnih potreba. Sve je to prepušteno jedinici lokalne samouprave, njenoj volji, njenoj dobroj ili lošoj volji.

U ovom slučaju je trebalo usaglasiti dva načela, načelo principijelnosti i načelo pravednosti. Naravno, nije mnogo učinjeno za opštine koje ostvaruju male prihode, u kojima ima mali broj stanovnika koje su ekonomski nerazvijene, poput opštine Crna Trava, na primer. Njoj ste odredili 92% učešća u naplaćenom porezu na promet. Mogli ste joj odrediti i 192% i 2092% da joj bitno ništa ne promenite u statusu. Beogradu ste odredili 7,5%, a u Beogradu je ta suma ogromna, 7,5% za Beograd to je već iznos u milijardama.

Dakle, to ništa ne govori. Onaj ko je određivao ove procente morao je da ih određuje u velikoj meri proizvoljno jer nema opipljivih pokazatelja koji će rezultirati konkretnom brojkom. Uvek je ta brojka felerična u odnosu na realno stanje u društvu, uvek je, je li tako; uvek ima visok procenat proizvoljnosti u tome i uvek ste se rukovodili onim što je zatečeno. Imate zatečeno iz prošle, iz pretprošle godine i tako dalje.

I ranije vlade su se suočavale sa ovim problemom i uvek su to bila dodatna neka naštimavanja, doštimavanja, neke ispravke, već prema tome koliko je ko bio moćan iz određene opštine u Vladi Srbije. I ranijih godina pre donošenja ovakve projekcije, ovakvog zakona, dolazili su u kolonama lobisti iz pojedinih opština da urgiraju za svoju opštinu, da im ova brojka bude nešto malo veća, ako ne za celi indeksni poen, onda za jedan decimal ili stoti deo i tako dalje, ali se na to išlo.

Vi niste uspeli da postignete nešto novo u odnosu na prethodno, možda niste mogli, možda niste znali. To što se dugo čekalo na ovaj zakonski projekat nije opravdano samim sadržajem projekta. Promena nije kvalitativne prirode u odnosu na zatečeno stanje. Tu mora nešto hitno da se menja.

U čemu je problem? Problem je u tome što vi još nemate jasan koncept lokalne samouprave. Zato ste parcijalno i donosili Zakon o lokalnoj samoupravi, vama je bilo bitno da se direktno na neposrednim izborima bira predsednik opštine, kao da je to važno i kao da to doprinosi razvoju demokratije. Prava autonomija lokalne samouprave je u sferi prihoda. Mora lokalna samouprava biti podstaknuta na određen način da ostvari veće prihode.

Ona mora imati svoje autonomne prihode i to prihode u poreskim stavkama, a ne da se lokalne samouprave sada takmiče koja će veću taksu propisati, pa je opština Kula propisala za svaku političku partiju za isticanje firme godišnje 100.000 dinara.

(Predsedavajuća: Deset minuta i 30 sekundi.)

Nastavljam sledećih deset minuta, imam pravo, je li tako?

(Predsedavajuća: Da, izvolite.)

Ja sam ubeđen, ni među DOS-ovskim strankama ne može svaka sebi da dozvoli da u opštini Kula plati samo za isticanje stranačke firme 100.000 dinara. Niko nije intervenisao da se to spreči. Vi ste doveli opštine u takvu situaciju da neko i ne razmišlja tamo i oporezuje političku partiju kao da je privredna firma. Politička partija je neprofitna organizacija. Ona ni na svoje prihode ne plaća porez državi. To je trebalo da im objasnite i to se ne bi dešavalo da vi niste naterali jedinice lokalnih samouprava da se posvete jedino izmišljanju taksi ili podvođenju pod već postojeći sistem taksi mnogih subjekata koji tome ne bi po prirodi stvari morali, niti smeli da budu podvrgnuti.

Jedinica lokalne samouprave u civilizovanom svetu ima svoje izvorne prihode. Ti njeni izvorni prihodi u mnogim elementima podsećaju na državne izvorne prihode. To bi bio naravno veoma hrabar korak, zahtevao bi mnogo truda, mnogo napora, mnogo posla, ali to se jednom mora obaviti. Da bi se taj posao obavio, mora prethodno da se izgradi jasan koncept lokalne samouprave. Šta želimo od lokalne samouprave? Ne da to bude stvar, da to bude feud jednog čoveka, kojim će on sujeverno raspolagati dok mu traje mandat, nego koje će to interese građana zadovoljiti jedinica lokalne samouprave i time opravdati svoje postojanje.

Mi smo imali u onom prethodnom komunističkom sistemu neke stvari čak bolje rešene. Ja se sećam 80-tih godina, mnogi vlasnici privatnih firmi iz Beograda su sedište svoje firme prenosili na Kosovo i Metohiju jer im je tamo bila povoljnija poreska politika jedinica lokalne samouprave, neka vrsta poreza, nisam siguran da ću se setiti koje su to sve bile poreske stavke, ali bile su prepuštene lokalnim samoupravama i lokalne samouprave su se međusobno takmičile koja će imati nižu poresku stopu da bi tako privukla što veći broj firmi da imaju sedište na njenoj teritoriji.

To je razvojna šansa za nerazvijene opštine, da privuku što veći broj firmi, da imaju sedište na njihovoj teritoriji i onda bi tu i firme iz Beograda dolazile. Ovde ćete zaoštriti poreske stavke firmama jer Beograd je ipak metropola i imati firmu registrovanu u Beogradu je privilegija, to govorim iako znam da nije mnogo popularno, ali jednom treba ozbiljno napraviti rezove u toj oblasti, pa će mnogi iz Beograda svoje firme i njihovo sedište da dislociraju.

Neka Crna Trava ima najmanju poresku stopu, pa ćete videti koliko će firmi da ima sedište u Crnoj Travi, ogroman broj firmi. Koja je tu razvojna šansa Crne Trave? Može njihovo sedište da bude čisto formalno u Crnoj Travi, ali to znači da bar jednom mesečno vlasnik mora da otputuje u Crnu Travu, pa će da prespava u Crnoj Travi, pa će da ruča u Crnoj Travi, pa će da prošeta Crnom Travom, pa će kupiti novine u kiosku u Crnoj Travi. Valjda je to razvojna šansa, a ne to što ćete vi lokalnoj birokratiji od oka odmeravati - daćemo ovoliko, daćemo onoliko, od toga nema ništa. Zato mora u celosti koncept poreske politike da se menja.

Poreska politika mora biti podsticajna ekonomskim subjektima, a ne restriktivna. Ali, Đelićeva poreska politika seče glave privatnom sektoru. Ona uništava, ona ide kao jedan buldožder i ruši sve pred sobom. Lako je uništiti, lako je ukinuti poreskog obveznika. Teško ga je stvoriti. Vi ste smanjili broj poreskih obveznika, niste povećali, pogotovo kada je reč o privrednim delatnostima. To je problem, što ste vi jednom uspeli da naplatite veliku sumu novca.

Vi ste prošle godine u budžetu imali solidne iznose. Ove godine ćete već mnogo manje moći da naplatite od istih tih poreskih obveznika, jer je mnogo firmi zatvoreno, a mnoge su obustavile određen broj delatnosti, jer više te delatnosti nisu isplative. U oblasti lokalne samouprave, posebno je važno ove stvari postaviti na jedan racionalan način. Naravno, ovo zahteva angažovanje velikog broja stručnjaka. Ovde gotova rešenja ne postoje, ali je bilo potrebno proučiti malo iskustva drugih zemalja.

Ovde nam se ministar Đelić ranije, objašnjavajući razne poreske zakone, pozivao na iskustvo raznih zapadno-evropskih zemalja, ali u ovom slučaju nije konsultovao iskustvo nijedne civilizovane zemlje sa razvijenom demokratijom i sa razvijenim konceptom lokalne samouprave. Tu je trebalo da pogledate francuski primer kako se finansira lokalna samouprava. Trebalo je da konsultujete i nemački, italijanski primer.

Čitav niz iskustava ste mogli da izvučete. Ne moraju se sva ta iskustva automatski preneti, ali mogu biti podsticaj da se kod nas rodi neka ideja kako da se pitanje bolje formuliše, kako da se bolje reši i kako da ta lokalna samouprava uspešnije funkcioniše i da, zapravo, bude demokratskog karaktera, a demokratskog karaktera će biti samo onda ako nije u svemu zavisna od centralne vlasti. Onaj koncept zavisnosti lokalne samouprave od centralne vlasti, koji je ranije, pre okupacije Kosova i Metohije, imao opravdanja zbog albanske separatističke pobune, sad više opravdanja nema.

Sada više nema opasnosti da će neka jedinica lokalne samouprave svoja prava i dužnosti zloupotrebiti da se otcepi, bar ne u tolikoj meri. Veća opasnost postoji na nivou centralne vlasti ili na nivou autonomije. Na nivou lokalne samouprave takva opasnost u Srbiji teško da je primetna. Postoje i drugi mehanizmi kojima se može intervenisati. Zato treba hrabrije jačati ingerencije i mogućnosti lokalne samouprave i treba ih osamostaliti što više u odnosu na centralnu vlast, kako bi na taj način dokazivale svoju sposobnost.

Ovde ste se utrkivali ko će predložiti da opštine imaju lokalnu policiju, kao da to nešto znači. Kome to nešto znači? To znači samo kabadahiji koji je na funkciji predsednika opštine - e, sada će on imati svoje pandure koji će da uteruju strah i pokornost u građane. Samo to, umesto da se okrenete ekonomskoj samostalnosti tih lokalnih samouprava i da njihova finansijska situacija bude bazirana na konkretnim ekonomskim učincima.

Morate stvoriti u ekonomskom smislu konkurenciju među jedinicama lokalne samouprave, koja će više privući privrednih subjekata i gde će uslovi poslovanja biti bolji, gde će ti uslovi poslovanja svojom privlačnošću dovesti do otvaranja novih radnih mesta, do izgradnje pogona itd. Tu je trebalo krenuti hrabrije u davanje većih prava jedinicama lokalne samouprave u pogledu raspolaganja državnom zemljom, posebno placevima za individualnu stambenu izgradnju, za industrijsku, odnosno privrednu izgradnju itd. Tu je trebalo stvoriti uslove da onaj ko vrši lokalnu samoupravu svojim originalnim idejama, svojom promišljenošću, svojom sposobnošću, dovitljivošću, postiže bolje rezultate i tako služi kao primer ostalima.

A ne, s jedne strane stvarate uštogljene činovnike koje ekonomija uopšte ne interesuje, jer po ovom konceptu niko se neće naročito truditi da postigne neki ozbiljan rezultat. Šta ima onaj u Crnoj Travi da se trudi? Kažete da će dobiti 92%. Od čega - od jedne ili dve prodavnice, od jednog hotela koji tamo postoji? Šta još ima tamo - nema ništa. Na ovaj način ne mogu ni da postignu. Da li ima jedan dečiji vrtić, obdanište u Crnoj Travi? Da li ima jedna srednja škola? Ima jedna jedina, Građevinska. Šta će to značiti što im dajete 92% od poreza na promet? Ništa neće značiti.

(Glas iz sale: Što si se uhvatio Crne Trave?)

Zato što je to najnerazvijenija opština u Srbiji i ima najmanje stanovnika. Ima svega oko 2.000 stanovnika. Ali, imamo i strateškog interesa da ostane samostalna opština, jer je na ogromnoj teritoriji. Zašto sam se posebno zadržao na primeru Crne Trave? Zato što je taj primer eklatantan.

Slične razloge bih vam mogao naći za čitav niz drugih opština u Srbiji. Mora novi koncept da se primeni, da se ne robuje starim šemama, a uvode novi subjektivni kriteriji, pa kaže nova vlast - sada ćemo kazniti tamo na lokalnom nivou gde su nam nepoćudni lokalni moćnici, a tamo gde su nam bliski, gde su naši, tamo ćemo im malo pojačati ovaj procenat, i ništa drugo.

Reč ima ministar, gospodin Božidar Đelić.

Hteo bih da dam nekoliko preciziranja, mada moram da priznam da sam malo bio izgubljen, jer se čulo više stavova koji su bili kontradiktorni. Jednog momenta se pričalo o nekoj želji za centralizacijom, jednog momenta o želji za decentralizacijom; jednog momenta o nužnosti da se da mogućnost lokalnim samoupravama da daju neke nove takse; s druge strane, da se daju neke olakšice, kao i da je važno sve urediti na jedan jedinstven i što manje proizvoljni način. Šta bi moglo da se doda i da se možda dodatno objasni?

Prva stvar, jedan od razloga zbog čega mislim da je debata oko ovog važnog pitanja nešto uređenija zbog toga što je i sam sistem uređeniji. Broj kriterijuma i, pre svega, objektivnost tih kriterijuma je mnogo bolja. Danas, ako pogledate način na koji se deli novac i na koji način se raspoređuje, ako to uporedimo sa onim što je bilo pre tri, dve, pa i prošle godine, stvari su mnogo kompletnije i zakonski uređene. Samim tim, to je najbolja garancija, kada se to usvoji, da je nešto urađeno na jedan dobar način, u istom aršinu i ne prema relativnoj snazi političara u ovoj ili onoj sredini. To je, mislim, na neki duži rok bolja stvar.

Drugi razlog je zbog toga što je učešće budžeta opština poraslo u bruto nacionalnom dohotku. Prošle godine je to bilo ispod 4%, a ove godine će biti 4,59% našeg bruto nacionalnog dohotka. To je zbog toga što će budžeti opština, ako ih pogledate u celini, porasti za 48,5% ili čak 18,8% realno ove godine, kada se uporedi sa prošlom godinom, što je brže od svih budžeta ako ih pogledamo u celini.

Ne samo to, ovaj zakon o kome pričamo danas obezbeđuje, sa tih 8,6 milijardi dinara, porast od 68%. To znači 34,4% realni rast. To je najbrži rast svih javnih prihoda bilo kojih fondova. Mislim da je to jedan od razloga zbog čega debata i ne mora da bude "mnogo žešća" nego što bi trebalo da bude, jer uistinu, na datom nivou ingerencija, nešto povećanim Zakonom o lokalnoj samoupravi, ovo je značajni deo sredstava za lokalne samouprave.

Što se tiče trezora, naravno da trezori ne dovode do veće centralizacije, nego do boljeg uređenja našeg sistema javnih finansija. Kod tačke 16. dnevnog reda ovog zasedanja Narodne skupštine, kada ćete razmatrati Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije, gde ćemo imati i izveštaj budžetske inspekcije, tu ćemo videti kako je u manje uređenom sistemu javnih finansija moguće nenamenski trošiti. Uvođenje trezora na svim nivoima, naprotiv, dovešće ne do veće centralizacije nego do većeg reda i veće zakonitosti.

Najzad, hteo bih samo da napomenem da ovi primeri koji su dati o kršenju jedinstvenosti našeg fiskalnog sistema, kao i ono što se dešavalo pre, pokazuju da moramo uvek biti oprezni kada se daju prevelike ingerencije da se duboko krši jedan fiskalni sistem. Ono što se dobije, to je neka vrsta of šor zone u zemlji, koja ne doprinosi stvarno ekonomskoj aktivnosti date sredine. Ne može se reći da su neke sredine mnogo dobile. Bar obični građani u tim sredinama nisu mnogo dobili, zbog toga što je lokalna sredina imala manje stope. Neki drugi su dobili.

Bilo je tu više malverzacija nego istinskog napretka u ekonomskom smislu. Tu bih završio oko nekih dodatnih objašnjenja. Sigurno, ako govorimo o onome što je i gospodin Pomoriški pričao malopre, može se još razgovarati, ali treba shvatiti sve što je različito od ovih stopa.

Vidite da Crna Trava ima 90%. Sve što je drugačije od tih stopa će od ovog novca, da napomenem ponovo, poslužiti da se iskaže jedna doza solidarnosti u Republici. Što taj nivo bude veći, na primer 60% ili 50%, to de fakto znači da će najpozitivnije efekte od tog deljenja sredstava iznad stope inflacije davati više novca onim opštinama koje imaju najjači fiskalni potencijal. Najmanje će biti onima koji imaju najmanje fiskalnog potencijala. Moramo biti svesni toga.

Amandman koji bi doveo do toga da deljenje ide 50:50 ili 60:40, on bi doveo u realnom životu do situacije gde bi one skupštine koje imaju najveći fiskalni potencijal imale i najviše dodatnih sredstava. Za uzvrat, to bi značilo da će budžet Republike Srbije koji je, a to nije napomenuto pre, predvideo dodatna sredstva, nekih 290 miliona dinara za dodatna sredstva za opštine koje nemaju dovoljno sredstava, utoliko imati manje za te siromašnije opštine. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, kao predstavnik poslaničke grupe SPS.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, dao vas bog videti pošto na dve sednice Odbora nismo mogli da do vas dođemo. Sigurno da bi vama mnogo lakše bilo da shvatite ono šta smo i koliko smo tamo govorili i ono o čemu danas ovde govorimo. Mislim da je u svoj ovoj gužvi najznačajniji amandman na član 4. ovog zakona i mislim da i sudbina ovog zakona zavisi uglavnom od sudbine ovog amandmana.

Predloženi zakon o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet u 2002. godini predstavlja najznačajniji akt za izradu budžeta opština i gradova za tekuću godinu.

Pošto budžeti opština, odnosno gradova predstavljaju osnovnu aktivnost i razvoj lokalne samouprave, odnosno temelje funkcionisanja javnih službi i života u njima, za većinu će važiti ona narodna - mrka kapa, zla prilika, a s obzirom na do sada najveću centralizaciju sredstava u republičkom budžetu. Odmah na početku da naglasim da poslanička grupa SPS neće podržati i glasati za Predlog ovog zakona, jer po njegovim odredbama Srbija nije na dobrom putu. Napred navedena ocena nije samo puka fraza najjače opozicione parlamentarne stranke, već je potkrepljena mnoštvom principijelnih, ekonomskih, finansijskih i političkih razloga, a od kojih ću izneti samo neke najznačajnije.

Prvo, principijelno i ovaj zakon dolazi na razmatranje u Narodnu skupštinu u minut do dvanaest. Bio je predložen po hitnom postupku i moram da vas demantujem, ministre, ovaj zakon nije bio predložen kada je usvajan republički budžet. Ovaj zakon je predložen nakon usvajanja Zakona o lokalnoj samoupravi, tako da do sada on nije bio na dnevnom redu, kao i većina do sada finansijskih zakona i akata. Podsećam, budžet za 2001, budžet za 2002. godinu, poreski zakoni i druga finansijska akta, kao i ovaj zakon i Zakon o budžetskom sistemu su usvajani uvek po hitnom postupku, u minut do dvanaest.

Takav odnos Vlade prema najznačajnijim aktima koji kroje sudbinu i opredeljuju položaj i život građana, odnosno standard koji u ovom trenutku za preko 70% građana postoji samo kao teorijska kategorija, ukazuje na nesigurnost i strah, sumnju u provlačenje ispod žita i bežanje od odgovornosti takve politike i stanja u koji su građani dovedeni. Na ozbiljnost za pravovremeno donošenje ovog zakona gospodinu ministru Đeliću ukazao sam pre skoro mesec i po dana, prilikom usvajanja Zakona o budžetskom sistemu i moja tvrdnja se zaista obistinila.

Opštinske vlade i opštinske skupštine nalaze se u beznadežnoj situaciji i pred velikim dilemama zbog kašnjenja ovog zakona, a prisustvujući nekim od sednica sam video da se šaroliko ponašaju. Jedni donose budžete, ne hajući za ovaj zakon i odluke ove skupštine. Drugi donose odluke o privremenom finansiranju za mesec april i odlažu donošenje budžeta, a slično rade i one opštine gde postoji opstrukcija i nesaglasnost između vaših odbornika i gde će agonija vaših sukoba sačuvati vlast bar za još jedan mesec. A kod nekih već vise privremene mere nakon neusvojenog budžeta.

Nema potrebe da dalje obrazlažem ovu negativnu praksu, koju na kraju ilustrujem delom obrazloženja za donošenje zakona po hitnom postupku, a gde stoji, da je neophodno znači donošenje zakona po hitnom postupku, kako bi opštine i gradovi pripremili, na bazi parametara iz ovog zakona, budžete i obezbedili kontinuitet u finansiranju javne potrošnje za 2002. godinu.

Drugi razlog je mnogo značajniji, zbog njega socijalisti neće podržati ovaj zakon, a to je velika centralizacija sredstava u republičkom budžetu i nekonzistentna politika Vlade, nekom majka a nekom maćeha pri određivanju godišnjeg obima iznosa sredstava koja se ustupaju za vršenje poverenih i drugih zakonom određenih poslova opština, odnosno gradova. Radi ilustracije, ističem samo nekoliko primera. Prvo, planirani prihodi od poreza na promet u republičkom budžetu povećani su za oko 75% u odnosu na procenu ostvarenja u 2001. godini, a sredstva opštinama sa nominalnim rastom prosečno 48,7%. Pitanje glasi, da li je razlika od 27 indeksnih poena u korist Republike decentralizacija prihoda ka lokalnoj samoupravi ili centralizacija prihoda.

Interesantno je, na kraju, na Odboru smo dobili informaciju, da porez na promet velikim delom učestvuje u podmirenju rashoda republičkog budžeta, a da opštinama ostaje ono što im je skrojeno i određeno ovim zakonom. Još izrazitiji primer predstavlja poređenje planiranih prihoda sa 2001. godinom, gde su sredstva od poreza na promet u republičkom budžetu povećana za 230% u 2002. godini, a samo kod 15 opština, od 141 koliko je obuhvaćeno u ovom zakonu, ovaj indeks je veći u odnosu na utvrđeni obim sredstava iz prethodne godine.

Maćehinski odnos Vlade prema pojedinim opštinama ogleda se i prema obimu sredstava merenim indeksom rasta u odnosu na isti prošle godine. Taj indeks se kreće od minus tri u Apatinu, pa do 274% u Preševu. Najniži indeks rasta do 50% imaju Bečej, Vršac, Vrnjačka Banja, Zaječar, Kikinda, Kruševac, Požarevac, Sombor, Sremska Mitrovica, Subotica, Valjevo, Užice, Čačak, dok indeksne poene iznad 230 imaju Boljevac, Bosilegrad, Bujanovac, Medveđa, Preševo, Lebane, Žitište, Ivanjica, Sjenica, Tutin. Na osnovu ovih uporednih pokazatelja vrlo je jasno da je politika Vlade usmerena na preraspodelu siromaštva i uništavanje onih koji još iole nešto rade u ovoj zemlji.

Unapred izrečena ocena je još indikativnija nakon sagledavanja korektivnih mera i dodatnog obima, zbog pogoršanog ekonomskog položaja razvijenosti, koji je dobilo 27 opština. I gle čuda, u obrazloženju stoji da se ova sredstva dodeljuju zbog pogoršanja ekonomskog položaja u odnosu na povećan prosek u Republici, a što nije tačno, već je rezultat nerešavanja problema u privredi tih opština. Još jednom ponavljam, pokrenite privredu i proizvodnju, jer ni siromaštvo ne možemo dugo da delimo.

Prema jedinstvenim kriterijumima za ujednačavanje obima rashoda, opštini Loznica pripada 49,4 miliona dinara, Valjevu 57,7 miliona ili 16,8 više posto od Loznice, a Šapcu 73,8 miliona ili 28% više od Valjeva, čak 49,4% više od Loznice. Nakon primene korektivnih elemenata i kriterijuma o kojima sam već govorio, Loznica. sada ima najveći dodeljeni obim sredstava od 93,9 miliona, Šabac 83,4, a Valjevo ostade, sa svojih 58 miliona, koliko je imalo i na početku trke.

Gospodo, uložite ovih dodatnih 44 miliona dinara, odnosno 750.000 evra, u "Viskozu" u Loznici, i ništa protiv nemam (a ja ću neravnopravni položaj opština objasniti u drugom delu, na kraju ove rasprave), a ne u budžet opštine Loznica, pa će i radnici, a i budžeti, imati koristi. Da ova konstatacija bude još upečatljivija, podsećam da po vašim procenama ukupni prihodi budžeta opštine Loznica iznose po osnovu poreza na promet, odnosno osnovice, 276 miliona, Valjeva 412 miliona, a Šapca 502 miliona; znači, skoro duplo manje od Šapca. (Glas iz sale: Da nisi možda ljubomoran?)

Uopšte nisam ljubomoran, gospodine, ali hoću samo da izrazim svoje neslaganje sa nekim principima, da se u Loznici obdaništa finansiraju iz poreza na promet, a u Valjevu iz sredstava koja su do sada bila za razvoj opštine, odnosno iz bivših komunalnih naknada, odnosno poreza na fond zarada.

Da ne kažete da sam stvarno lokalpatriota, po ovom zakonu trebalo bi svi da budemo isti, u cilju decentralizacije, jer ovu igru i priču još u Valjevu nisu shvatili. Uporediću Kruševac i Kraljevo. Prema osnovnim kriterijumima, Kruševac ima veći obim sredstava za 14 miliona od Kraljeva, koje nakon dobijanja 21,3 miliona za razvoj, ima veći obim sredstava za 11 miliona. Slično pitanje se može postaviti - zašto su u Priboju i Preševu opredeljena sredstva od oko 15 miliona dinara, da li je to nagrada za uvedene privremene mere ili zbog lokalnih izbora?

Napred iznete ilustracije i konstatacije jasno ukazuju kuda vuče ova lokomotiva ispremetane vagone na ranžirnoj stanici. Samo me plaši slepi kolosek na kome se nalazimo.

 

Gospodine Muciću, vreme, ili hoćete da koristite sledećih 10 minuta?

Ostaviću 10 minuta za kraj, samo bih rekao još par rečenica.
Gospodo, ponavljam da bez privrednog rasta nema prihoda budžeta, a jedina sreća je da su korišćeni podaci u društvenom bruto proizvodu za 2000. godinu, pošto u 2001. godini ni Valjevo, ni Kruševac, ni Šabac nisu više iznad proseka.
Jedino pohvalno su dodatna sredstva Pančevu i Boru, za ublažavanje ekološke katastrofe nastale NATO bombardovanjem, ali moje pitanje glasi - da li to treba građani i budžeti ovih opština sami da plaćaju, ako su već pretrpeli ekološku, zdravstvenu i humanitarnu katastrofu?
I na kraju, obrazloženje ovog razloga - postavljam još jedno pitanje, rešenje dileme, kako, za koje namene i po kojim kriterijumima će dodatna sredstva u budžetima opština biti raspoređena i ko garantuje njihovo namensko korišćenje, kada namene nisu propisane i precizirane?
Zadržavam pravo da na kraju rasprave iskoristim drugi deo od 10 minuta.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Milutin Prodanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DOS - dr Vojislav Koštunica, DSS.

Dame i gospodo narodni izabranici, poštovani gospodine ministre, ovo je jedan od zakona o kome se najviše govorilo u prethodnih godinu i po dana i smatram da je o njemu bilo najviše rasprava, i u ovom parlamentu, a i van njega.
Van njega - mislim na Stalnu konferenciju gradova i opština Srbije, u kojoj je on bio najčešća tema rasprave. Ali, da počnemo redom - pre godinu, godinu i po dana, donet je prvi predlog, odnosno inicijativa, Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je inicirao Palgo centar; u ovom delu finansiranja lokalnih samouprava upravo je bilo nešto što je ukazivalo na pravu i suštinsku decentralizaciju u oblasti finansiranja lokalnihsamouprava, a to se odnosilo na to da, jednostavno, ne postoji drugi stav u članu 4. ovog zakona, koji kaže da postoje tzv. viškovi, koji se ubiru u primeni ovog zakona.
Dalje, u februaru mesecu je ovaj Zakon o lokalnoj samoupravi usvojen i DSS je htela da amandmanima na član 99. Zakona interveniše time da, jednostavno, ti tzv. viškovi, koji se javljaju usled ispunjenja okvira potrošnje, ostanu lokalnim samoupravama, a da bi se ono što bi se prebacivalo Republici, ostvarivalo tako što bi bili fiksni koeficijenti sve vreme, svih 12 meseci.
Pošto to nije prošlo, a nije prošlo, smatram, isključivo zbog toga što tadašnja predsedavajuća, gospođa Čomić, nije dala da se utvrdi kvorum, ovoga puta, kada bude rasprava o amandmanima, na tome ću izričito insistirati.
Zatim, prilikom donošenja Zakona o lokalnoj samoupravi, gospodin Ćirić, koji je predsednik naše asocijacije, javno je rekao i na asocijaciji, a i ovde, da je postignut dogovor sa Ministarstvom finansija da će se ti tzv. viškovi deliti u odnosu 50:50. Mi smo mu to, kao našem predsedniku, svi poverovali i obradovali smo se da konačno eto neke decentralizacije u ovom fiskalnom delu.
Međutim, sada mi, posle usvajanja Zakona o lokalnoj samoupravi, imamo to da gospodin Batić i Ministarstvo pravde organizuju konferenciju, na kojoj vi nažalost niste prisustvovali a valjalo bi da ste bili, gde se govorilo o efektima Zakona o lokalnoj samoupravi; vaš pomoćnik, koji je bio tamo, govorio je o tome da je izvršena decentralizacija, a u stvari on je govorio jednu neistinu, jer decentralizacija nije izvršena.
Ovoga puta, gospodine ministre, što bi rekli moji Šumadinci, mi se moramo dogovoriti u dnu njive za sve ono što ćemo da usvajamo u drugom delu rasprave o ovom zakonu, tako da bi valjalo da se dogovorimo i o ovoj preraspodeli.
Ja bih se zahvalio Odboru, članovima Odbora koji su prihvatili inicijativu, odnosno predloženi amandman DSS, da se ti tzv. viškovi dele u odnosu 60:40, u korist lokalne samouprave. Moram da kažem da su za ovaj amandman glasali i poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine, i Nova Srbija, i Demokratska alternativa, i demohrišćani, i opozicione stranke i nadam se da će taj amandman ovde, u kasnijoj raspravi, i proći.
Ono što mi se ne sviđa, to je izraz, gospodine ministre, koji upotrebljavate, a to ne bi trebalo da se upotrebljava, kažete - tražimo više novca. Mi ne tražimo više novca. Mi, jednostavno, želimo manje da dajemo. Znači, u tome je razlika. Želimo manje da dajemo, gospodine ministre.
Znači, u tome je razlika, i ne želimo da govorite o tome da vršimo neke eksperimente. Vi ste ozbiljno Ministarstvo finansija i imate dovoljan broj stručnjaka da ne radimo ovde neke eksperimente, nego da radimo na jednom ozbiljnom zakonu.
Još bih rekao da se od kolega ovde dosta čulo o tome, dosta se pričalo o ovom zakonu sa neke lokalpatriotske pozicije, i samo su se interpretirale pozicije gradova iz kojih oni dolaze, a to nije dobro. Ali, ja ću samo jedan grad napomenuti, a to sam napomenuo i na Odboru - u ovoj analizi, koja je urađena, gde se gledao obim sredstava, odnosno okvir koji je izdvojen za 2001. i obim sredstava koji je izdvojen za 2002. godinu, uglavnom je negde od 1,28 i 1,20 do čak 2,80 puta veći okvir nego za prošlu godinu.
Međutim ima jedan grad koji se zove Apatin, koji jedini u celoj ovoj priči ima manje novca nego prošle godine. To je nedopustivo. Kada sam pitao gospodu iz ministarstva - zbog čega je to tako, oni su odgovorili - pa, oni imaju "Pivaru" i ne bune se. Nije tačno, proverio sam kod kolege, predsednika opštine - kaže da oni jednostavno nisu bili pitani za ovaj procenat. Izvinjavam se još jednom, ali to sam morao da kažem, istine radi i zbog Apatina, i još jednom da kažem da će Demokratska stranka Srbije svakako podržati Predlog zakona u načelu, a što kažu Šumadinci "u dnu njive da se dogovorimo" za ovaj član 4. Hvala.