Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč po ovoj tački dnevnog reda? (Ne.)
Prelazimo na diskusiju narodnih poslanika prema prijavama za reč u raspravi o Zakonu o učešću opština i gradova u porezu u 2002. godini.
Reč ima narodni poslanik Milutin Prodanović (odustaje.)
Dajem reč narodnom poslaniku Petru Petroviću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što iznesem nekoliko primedaba u ime poslaničkog kluba Stranke srpskog jedinstva u vezi sa Predlogom zakona o učešću opština i gradova, da ne čitam ceo naziv zakona, imam jednu principijelnu primedbu Ministarstvu.
Kao što vidim, gospodin ministar je napustio salu, ali evo tu su njegovi pomoćnici, koji takođe ne slušaju. Danas je 27. mart i po zakonu, koliko je meni poznato, do 31. marta opštine treba da usvoje svoje budžete u koje treba da uđu i ova sredstva o kojima mi danas razgovaramo. Možda će se desiti da se oduži rasprava o ovom pitanju - da li će opštine stići da ispoštuju zakon; takođe, koliko je meni poznato, to se iz štampe moglo pročitati, u mnogim opštinama su već održane sednice i budžeti su usvojeni. Znači da je neko rekao tim opštinama, a u većini tih opština DOS je na vlasti, usvajate budžete, ovaj zakon će proći, a forma mora da se sprovede, mora se održati rasprava o njemu.
Kada je Ministarstvo pripremalo ovaj predlog zakona sigurno nije imalo u vidu opštine koje su u proteklim godinama pretrpele ogromne štete od elementarnih nepogoda, kao što su poplave, zatim od agresije NATO pakta, jer su porušeni mnogi objekti i mnogi građani nemaju od čega da žive, a infra i komunalna struktura u tim opštinama je u vrlo lošem stanju; dakle, nije se vodilo računa kada su se određivali procenti i visina sredstava koja će tim opštinama da pripadne.
Takođe se nije vodilo računa o tome, bez obzira što je povećan procenat učešća opština u delu poreza na promet i u delu zarada, da u mnogim opštinama privredni subjekti, prvenstveno društveni i državni, ne rade ili rade sa veoma malim procentom u korišćenju svojih kapaciteta, i odakle će se zahvatiti taj porez na promet i odakle će se zahvatiti porez na zarade kada u tim opštinama nema zarada, nema para.
Dakle, tim opštinama je moralo da se u predlogu da više, da se poveća procenat njihovog učešća, odnosno u nominalnom iznosu. Iz tih razloga poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva neće glasati u načelu za ovaj predlog zakona, a ukoliko budu prihvaćeni naši amandmani verovatno ćemo podržati ovaj zakon u celini.
Iskoristio bih priliku da sa ove govornice pomenem samo jednu opštinu, pošto se ovde pominju mnoge opštine, a to je jedna od najnerazvijenijih opština kako u Srbiji tako i u pomoravskom okrugu, opštinu Rekovac, koja ima nešto preko 9.000 stanovnika, gde su privredni subjekti u kolapsu. Jednostavno, ne radi 80% privrednih subjekata, građanstvo koje se bavi poljoprivredom je prosečne starosti preko 60 godina, pa pitam - odakle će ta opština da naplati svoja potraživanja ako budžet, odnosno Republika Srbija ne izdvoji višak sredstava da bi mogla da pokrije troškove koje ima kao i svaka opština.
Čini mi se da se u članu 4. govori o većem učešću opština u porezu na promet i porezu na zarade, mislim da je to tako ministar rekao, ako opštine spreče sivu ekonomiju. Kako će to opštine da spreče sivu ekonomiju, ako su svi državni organi, tržišna i finansijska inspekcija, pod ingerencijom republičke vlasti. Šta to ima opština i koje to organe ona ima preko kojih može da sprečava, u ovom trenutku, sivu ekonomiju. Zašto se ne izvrši reforma poreskog sistema na jedan drugi način, pošto smo mi "kao na dobrom putu", pošto stalno čitam taj slogan u novinama i vidim na televiziji, mi smo "kao na dobrom putu", zašto onda nešto sa tog razvijenog Zapada, kada je u pitanju poreska politika, ne pretočimo u naše reformske poreske zakone, pa ćemo verovatno na taj način i sprečiti dalji razvoj sive ekonomije ukoliko neko ne želi da i dalje bude sive ekonomije.
Dakle, mislim da je to samo jedan politički izraz, politički marketing, da se opštine kao bore za sprečavanje razvoja sive ekonomije na svojim područjima.
Rečeno je da je opštinama ostavljen jedan deo poreza i da će na taj način povećati svoje prihode u budžetima. Koji su to porezi na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi ostavljeni u potpunosti na raspolaganje opštinama? Kao što se sećate, to su porezi na prihod od samostalne delatnosti, na prihod od nepokretnosti i vidite koliko će biti velikih poreza od davanja u zakup pokretnih stvari. "Stvarno" će opštine imati vrlo, vrlo veliki prihod.
Zatim, od dobitaka od igara na sreću - valjda treba svi da počenemo da se kockamo, da igramo bingo, da bi naše opštine, u kojima živimo, ukoliko budemo srećniji dobitnici, mogle da naplate porez i od toga prave komunalna dobra za dobrobit svih građana te opštine. Na kraju - na primanja od prihoda od osiguranja lica. Ne bih to ponavljao, koliko se to osigurava itd.
Ima mnogo toga što se još može reći o ovom zakonu - da nije dobar, da opštine od njega neće imati mnogo koristi, jer kako nama privreda radi u celoj Srbiji, kako su nam zaposleni privredni kapaciteti, koliki će biti rast zarada u ovoj godini, mislim da će većina opština tražiti da iz budžeta Republike Srbije nadoknade sredstva koja nisu mogle da ostvare na svojoj teritoriji. Hvala.

Imate neki predlog po Poslovniku? Predlog? O povredi Poslovnika može samo predsednik i zamenik, ako imate neki konkretan predlog? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uskoro će pauza i bilo bi besmisleno, bez obzira na činjenicu što možda nemamo kvorum, da nastavimo sa radom, ali nije mi to ni cilj ni namera, već sam izašao zbog nečeg drugog. Naime, u skladu sa članom 95. Poslovnika o radu Narodne skupštine stav 2. a ako hoćete i st. 3. i 4. takođe, želim da iznesem saznanje do koga su došli narodni poslanici Srpske radikalne stranke.
To vidimo i po odsustvu ministra Đelića i Čedomira Jovanovića, kao i mnogih drugih koji bi trebalo da prisustvuju sednici - priprema se ozbiljno kršenje Ustava Republike Srbije. Zbog činjenice da je ovo najviše legislativno telo u Republici, da je ovo najviši i najvažniji organ u Srbiji, voleo bih da kao Narodna skupština zatražimo i pribavimo mišljenje od Vlade Republike Srbije da li je to istina i ako je moguće da preduhitrimo, jer nam kažu da će biti doneta odluka danas u 14,00 časova na sednici Vlade Republike Srbije, da se spreči protivustavno hapšenje, kidnapovanje, dakle, otmica građana Republike Srbije i slanje u haški kazamat.
Ja vas molim da u ime narodnih poslanika Narodne skupštine u celini to uspemo da uradimo, zato što neće ljaga i sramota pasti samo na Vladu Srbije, već na sve one koji su možda o tome bili obavešteni, a ništa ni na koji način nisu želeli, mogli ili hteli da preduzmu. Nije Srbija prćija ni Vlade Srbije, ni Zorana Đinđića.

Molim vas da definišete predlog koji ću da stavim na glasanje.

Što ste nestrpljivi, gospođo Mićić? Istog trenutka kada pomenem ime predsednika Vlade, istog trenutka kada pomenem njegovo ime počinjete da reagujete, iako nijednu uvredljivu reč nisam upotrebio, osim što sam rekao da ova zemlja nije ni njegova, niti bilo čija druga prćija.
Moj je predlog da pribavimo mišljenje, da tražimo obrazloženje i da pokušamo da sprečimo da se tako nešto ne dogodi, u skladu sa stavom 2. člana 95. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Čini mi se da Narodna skupština Republike Srbije u sistemu podele vlasti ima najznačajniji uticaj na rad ovog dakle jednog od dva u bicefalnom sistemu izvršne vlasti, i čini mi se da niko ne može takvu ulogu Narodne skupštine Republike Srbije da ospori. Mislim da bi zbog savesti svakog od narodnih poslanika, ali i zbog naroda i građana Srbije, zbog celokupnog srpskog naroda, bilo dobro da takvo mišljenje pribavite i obavestite Narodnu skupštinu u poslepodnevnom delu zasedanja.

Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Aleksandra Vučića, koji baš nije jasno definisan.
Za 35, protiv 75, uzdržan jedan, nije glasalo 66, ukupno 177.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog narodnog poslanika Aleksandra Vučića.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospodo poslanici, poštovani gosti Narodne skupštine, danas imamo na dnevnom redu Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zaradu i u porezu na promet u 2002. godini. Puno smo govorili o detaljima, materijal je precizan i cifre su prisutne, ali kao i većina prethodnika govoriću o nekim principima i o nečemu što je već godinu i po dana prisutno u javnosti kada se govori o sistemskim zakonima koji se tiču lokalnih samouprava, kao što je Zakon o lokalnoj samoupravi, pa tako i ovaj predlog zakona koji je danas na dnevnom redu.
Ovde je već pomenut rad Stalne konferencije gradova i opština; i nešto što su bili zaključci Stalne konferencije još prošle godine pred usvajanje prošlogodišnjeg zakona jeste bilo poštovanje dva principa. Mi smo danas već čuli različita mišljenja o principima, o principu solidarnosti koji svakako mora da postoji među različitim gradovima i opštinama i lokalnim samoupravama i taj princip je svakako ispoštovan i u ovom predlogu zakona. Ono na čemu smo insistirali jeste uvođenje novog principa, a to je princip motivacije za lokalne samouprave, koje moraju da se bore za sopstvene prihode i koje moraju kreativnije da se uključe u razvojnu politiku lokalnih samouprava.
Naravno, svi mi koji radimo u gradovima i opštinama znamo odnos, većinsko mišljenje i ljude koji sede u ovim klupama, da su lokalne samouprave i ljudi koji vode gradove i opštine zaduženi za komunalne sisteme i isključivo to, međutim, usvajanje Zakona o lokalnoj samoupravi uvodi i neke nove institucije koje moraju da podstaknu upravo taj lokalni razvoj i jači uticaj predstavnika lokalnih samouprava u lokalnom razvoju gradova i opština. Zbog toga smo na Stalnoj konferenciji, kao predstavnici gradova i opština, insistirali upravo na uvođenju ovog principa. Čuli smo u prethodnim izlaganjima različite pristupe, od pojedinačnih pristupa i od principa koji je predlagao različite podele u onom delu sredstava iznad limita.
Limit je najčešće pominjana reč za ovom govornicom danas. Kada se raspravljalo o ovom zakonu mi smo tačno usvojili taj predlog i dali Ministarstvu za finansije predlog još prošle godine da se taj deo iznad limita prihoda od poreza na promet deli u odnosu 50 prema 50%. Pošto je pominjana Stalna konferencija gradova i opština Jugoslavije, govornik gospodin Prodanović je pomenuo da ne poštujemo te dogovore, njegov amandman je išao i već je govorio o amandmanu. Jeste ovo rasprava u načelu, ali je govorio o amandmanu u kome se predlaže odnos 60 prema 40 u korist lokalnih samouprava. Ja imam zapisnik sa sednice predsedništva Stalne konferencije gradova i opština, gde je rečeno da je predloženi odnos 50% na račun budžeta Republike Srbije u skladu sa članom 49. i 50% na račun budžeta opštine.
Dakle, to jeste predlog predstavnika gradova i opština i očekujem da ćemo doći do tog rešenja; nadam se da će to biti mehanizmi koji će pokazati svima nama da prvo imamo snage i da ova skupština ima snage da govori o ovim problemima i pokušaju da nađemo dinamičan odnos, odnos predstavnika lokalnih samouprava i predstavnika Ministarstva finansija i, naravno, gospodina ministra.
Naš je posao da radimo na suzbijanju sive ekonomije, šverca. Svi oni koji su govorili o prethodnom odnosu, njihovom odnosu kada su bili na vlasti, prema lokalnim samoupravama, nemaju puno prostora da govore o svojoj brizi za lokalne samouprave, jer jednostavno nisu imali snage da ove teme otvore pred ovom skupštinom. Ja ću govoriti na primeru Niša da je tačno da sa novim merama Vlade postoji konstantan rad u lokalnim budžetima i to mogu da kažu svi ostali predstavnici lokalne samouprave. Niš je 2000. godine imao ukupan budžet od oko 30 miliona maraka, budžet je 2001. godine bio realizovan na nivou od 50 miliona maraka i to zahvaljujući, pre svega, poreskoj politici i borbi protiv sivog i crnog tržišta. Tačno je da su svi ti potezi naše vlade imali izuzetne efekte i to jeste brojka koja može da se proveri i koja jeste tačna. To jeste dalo snagu gradu, ali to, naravno, nije dovoljno. Godine 2002. dakle za ovu godinu je projektovan budžet od 70 miliona maraka i verujem da ćemo ga ostvariti. Naravno, to nije dovoljno, ali treba imati u vidu i makroekonomske odnose, dakle i ono što jeste potreba centralnog budžeta, da bi on ispunio svoje obaveze prema svim korisnicima republičkog budžeta.
Jasno je da treba da postoji dovoljno strpljenja i dovoljno pameti da ova dva sistema - predstavnici lokalnih samouprava, Ministarstvo za finansije - nađu model i način da utvrde tim dinamičnim odnosom i dogovorima na koji način možemo da pomerimo stvari i da približimo ta sredstva lokalnih samouprava rešavanju upravno onih problema koji se na našim pragovima dešavaju. Time možemo da unesemo bar ono zrnce razvojnog, jer veliki deo novca ide u urušene infrastrukturne sisteme, u ogromne probleme, koje naravno treba podizati i ne možete da ih podignete preko noći, jer su urušavani 15 godina i naravno da je to bunar bez dna. Novac koji se ulaže u infrastrukturne projekte na nivou lokalnih samouprava može da podstakne i mogući razvoj, nove investicije, jer niko neće doći da investira u naše gradove i opštine ukoliko nemate dobrih puteva, ukoliko nemate dobro snabdevanje električnom energijom, ukoliko nemate sve one sisteme dobre škole i sve ono što je potrebno da bi se normalno živelo u opštinama i gradovima.
Dakle, na ovaj način možemo da unesemo ono zrnce razvojnog, sa iznosom koji može da stimuliše one koji stvaraju veći dohodak i veći prihod kroz efikasnije vođenje lokalnih vlasti, a sa druge strane i one koji su do sada bili destimulisani time što se podrazumevalo da će imati prihode bez obzira koliko bili uspešni. Dakle, opštine koje su bile predmet solidarnosti naravno da moraju da budu i dalje predmet solidarnosti i da dobijaju iz centralnog budžeta dovoljno sredstava za normalnu funkciju. Na takav način, znači, možemo da stimulišemo i jedan i drugi proces, da se oni koji su do sada bili dotirani i isključivo dotirani, da se bore za sopstvene prihode, a da oni koji stvaraju prihode budu stimulisani da rade još bolje i da imaju dodatnih motiva da privuku i dodatne investicije i rešavaju ono što je najveći problem kod svih nas, a to je sigurno visok nivo nezaposlenosti i prosečna primanja koja jesu veća od prosečnih primanja od pre godinu dana, ali naravno da jeste potrebno podizati i taj nivo primanja.
Dakle, sva ta briga o lokalnim samoupravama koju smo čuli sa ove govornice - posebno je bivši potpredsednik Vlade govorio o tome i o brizi na koji način očuvati lokalne samouprave, a imali smo i primer u Nišu da su sredstva od poreza na promet Duvanske industrije, jedne moćne industrije, unazad pet godina odlivana kroz akcizna skladišta koja je upravo ta vlada formirala, ali ne u Nišu nego u Vranju i Beogradu. Niš ni dinara nije video od tih poreskih priliva i hvala Bogu da postoje drugačija rešenja i hvala Bogu da postoji jedan bolji trend u ovom trenutku. Mislim da sa ovim rešenjem, sa ovim predlogom i ovom izmenom u članu 4. možemo da damo upravo onu komponentu koja je neophodna, a to je komponenta razvoja u svim našim lokalnim samoupravama.
Hvala na strpljenju i pažnji.

Zahvaljujem narodnom poslaniku.
Određujem pauzu do 15 časova i 5 minuta.
(Posle pauze - 15,55.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da ubacite identifikacione kartice radi utvrđivanja kvoruma i nastavka sednice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad Zakona o učešću opština i gradova u porezu tokom 2002. godine načelnim razmatranjem.
Prema prijavama za reč narodnih poslanika, dajem reč narodnom poslaniku Miloradu Mirčiću. Posle njega reč ima narodni poslanik Dušan Golubović.