Ponavljam, srpski radikali smatraju da je cinizam predviđati da se u Kosovskoj Mitrovici ubira porez na promet i usluge i porez na zarade, a da se u isto vreme ništa ne čini da se sačuva i održi opština severna Kosovska Mitrovica. I ne samo ona, već da se organizuju i lociraju jedinice lokalne samouprave u svim srpskim enklavama, gde su Srbi ostali da žive, a kao primer možemo uzeti da sedište Opštine Vučitrn bude u Prilužju, sedište Opštine Priština u Gračanici itd. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Kragoviću.
Ima reč narodni poslanik Slobodan Tomović.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, brojni su razlozi zbog kojih mislim da bez ozbiljnih dorada Predlog ovog zakona ne treba prihvatiti. Ja ću ipak vašoj pažnji i pažnji javnosti ponuditi argumentaciju za dva, po mojoj proceni, ključna razloga.
Prvi razlog nalazim u stimulaciji člana 4. gde se kaže (citiram): "Sredstva ostvarena iznad dinamike utvrđene opštim bilansom, prenose se sa uplatnih računa poreza na promet proizvoda i usluga, osim sredstava... "itd. "na konsolidovani račun trezora Republike Srbije".
Pa se dalje kaže: "Izuzetno, opštinama i gradovima na čijoj teritoriji se obezbedi naplata poreza na zarade i poreza na promet, ostvarenih primenom stopa učešća iz člana 3. ovog zakona, u obimu većem od iznosa iz člana 2. ovog zakona, uvećanog za stopu rasta cena na malo iznad projektovane za 2002. godinu, pripada deo tako ostvarenih sredstava".
Da se odmah dogovorimo, šta znači ovo - izuzetno. Šta je kriterijum za to "izuzetno". Ako postoji automatizam, da svako onaj ko ubirajući prihode kroz ove poreze itd. više od onoga što mu treba, da bi mogao da, kao lokalna samouprava, obavlja poverene poslove, ako, dakle, svako ko to ostvari više odmah ima pravo na to, sa tim se slažem, ali tako nešto mora da piše.
Ako je izuzetno; onda mora da se kaže šta to znači izuzetno, koji je kriterijum za to izuzetno; dakle, to je prva stvar. Druga stvar, ako i prihvatimo da je to izuzetno, onda ipak mislim da bi bilo dobro u ovom članu uneti takvu stimulaciju koja će stimulisati lokalne samouprave da ostvaruju veće prihode po osnovu ovoga i da na taj način, što se kaže, popunjavaju još i više svoj budžet.
Prema tome, predložio bih da skala bude regresivna, što više to više, što ostvari više više da mu ostane. Dakle, nikako se ne slažem sa tim da to bude onaj procenat sa kojim je on već, saglasno članu 3, u tome učestvovao, nego da skala bude regresivna i da odnos bude, da li 50:50 ili 60:40, oba predloga su dobra i ne bih o tome dalje polemisao.
Drugi razlog jeste to što se odnosi na član 3. i član 6. Naime, konstatujem da član 3. nije kompatibilan sa članom 2. U članu 2, vidite, tačno se kaže - godišnji obim sredstava u 2002. godini za budžete opština, pa se navode opštine, ukupno njih 141. U članu 3. se kaže, kako će to da se iz člana 2. ostvari, pa se onda kaže - ostvariće se porezom na zarade, ostvarenom na teritoriji opštine, grada itd. 5%, a onda učešćem itd., pa se sada tu pojavljuju opštine koje se nalaze na Kosovu. Ne može da ih bude ovde ako ih nema tamo.
Ako je ovo bila briga predlagača za te opštine na Kosovu ili pokušaj da se i na ovaj način kaže da se ne odričemo Kosova itd., onda je to ovako, rekao bih, jedan lepi dirljiv gest, ali to nije kompatibilno sa ovim i ne može se to tako prihvatiti. Čak i da nije razlog samo u kompatibilnosti pitam - a koji su to mehanizmi kojima će se u Vitini, Dečanima itd. obezbediti, to se možda može u Kosovskoj Mitrovici, u našem delu, u Zvečanu, u Zubinom Potoku, u Leposaviću, a već u Gnjilanu ne može, već nigde dalje ne može.
Pa, ljudi moji, ali ako to ne može, a zašto bi to onda pisalo. Ne misli valjda predlagač da su poslanici u toj meri neozbiljni, da o tako neozbiljnim predlozima uopšte žele da razmišljaju. I, još više od toga, pa zar misli neko da će gospodin Rugova ili neko drugi od Šiptara da kaže - da, da, kako da ne, molim vas, iz poreza na promet samo uzmite. A, onda, kad sad sve to bude, mi ćemo to da vratimo gradu Prištini i ne znam kome još. Koliko još ima Srba u Prištini? Kome ćemo to da vratimo? Kome - Štajneru, Rugovi ili ne znam kome. Kome ćemo da vratimo u Peći? Kome u Prizrenu? Kome u Dečanima?
Znate, mislim da ovakav predlog, čini mi se, malo vređa i dobar ukus. Prema tome, lično smatram da bi ovo iz predloga trebalo izostaviti a da bi predlog trebalo popraviti u onom delu u kome bi lokalne samouprave bile stimulisane da ovo ubiraju na jedan efikasniji način i da od toga oni nešto imaju. Dakle, to su razlozi zbog kojih neću glasati za Predlog ovog zakona u načelu i ne mogu ga ni podržati dok se ne unesu ove izmene koje bi mu, da kažem, dale neki drugi kvalitet, koji bi pomogao da može da bude usvojen. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Tomoviću.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Gospodin Nikolić je poslednji prijavljeni poslanik Srpske radikalne stranke i ima na raspolaganju 8 minuta i 30 sekundi. (Glasovi: Ko je sledeći.)
Izvinjavam se, gospodine Nikoliću, oprostite, posle gospodina Nikolića reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo doživeli smo jednu sednicu Narodne skupštine na kojoj se poslanicima obrati ministar Đelić i, u nedostatku mogućnosti da drži vatrene političke govore, iznese vam Predlog zakona koji, pojedinačno, mnoge od vas dotiče i ne zasluži ni aplauz ni pohvale, zato što se radi o zakonu u kome se ponašate kao da se u Srbiji ništa nije promenilo.

Kao što je birokratija vodila prethodnu vlast i kao što je birokratija vodila prethodne poslanike sve se to ponavlja u ovom sazivu Narodne skupštine u kome bi, tobož, trebalo da osetimo da je došlo do promene. Mi, narodni poslanici Srpske radikalne stranke, nismo napisali nijedan amandman na ovaj predlog zakona, a kako bismo, kako bismo u okviru jednog gubera da pokažemo da nam je neka opština milija od druge, da nam je jedan grad miliji od drugog grada, da zastupamo interese pojedinih opština, da ozlojedimo stanovnike drugih opština, da nam neko s pravom kaže - ako je onome dato još 50 miliona godišnje, kome ste skinuli.

Nama je jako teško da diskutujemo o ovom predlogu zakona. Ministar finansija, uz pomoć birokratije, ispisao je cifre koje će da obezbedi opštinama za finansiranje poverenih poslova, onda je, kada je prvo utvrdio koliko je otprilike onih 5% koje će imati od poreza na plate ostalo pretvorio u procente koji su tako varljivi da vi možete da napišete amandmanom nekome da umesto 23% ima 35% i da ne znate šta ste time dobili i šta ste time postigli. Ali, jedno je sasvim sigurno. Ako ima iskrenosti u vama - a samo je jedan govornik danas pokazao tu dozu iskrenosti - lokalna samouprava, promenom vlasti, nije dobila ništa. Nije dobila, u smislu da sada može da ima svoje prihode i da prihodima raspolaže.

Setite se, dok ste bili u opoziciji jedno od glavnih oružja, možda i glavno, kojim ste se borili protiv vlasti bilo je - centralizacija, beogradizacija. Opštine svedene na nivo mesnih zajednica ne odlučuju ni o čemu, nemaju nikakve prihode, sve se sliva u Beograd, a onda ovi u Beogradu ko im je mio i gde su socijalisti na vlasti njima, kaže, daju sredstva, a opštinama u kojima je Koalicija "Zajedno" na vlasti, a udruženim slobodnim gradovima - nema ništa, zato što vlast želi da tamo lokalna vlast što pre i sa što većim porazom izgubi izbore, kako bi se onaj ko je na vlasti u Republici vratio i na vlast u opštini u kojoj trenutno nije na vlasti.

A, šta se to sada promenilo? Iskreno - ima li dinara više za lokalnu samoupravu kojim ona može da raspolaže, koji je stekla zahvaljujući tome što ima neke sposobne ljude koji umeju da pronađu načine da lokalna samouprava obezbedi više sredstava i koji umeju da ta sredstva rasporede tako da građani u lokalnoj samoupravi budu zadovoljni onima koji vrše jedan posao koji bismo mogli da nazovemo služenjem građanima koji stanuju na teritoriji jedne opštine.

Kada ste već davali toliko amandmana, (a ne treba ni da čitamo odakle je poslanik koji je podneo amandman, dovoljno je samo da vidimo za koju se to opštinu zalaže), što niste predvideli da opštine u kojima se nalaze zatvori sada dobiju manje sredstava zato što ste sve Šiptare iz zatvora pustili na slobodu. Što niste predvideli da opštine kojima su nekada išli vozovi sada dobiju manje sredstava, jer ste vi ušli u rat sa železničarima, sa najvernijim radnicima ove zemlje; sa onima koje su NATO bombe ubijale dok su vozovi išli prugama.

Kada toliko brinete o lokalnoj samoupravi, što ne dadoste ljudima u lokalnoj samoupravi mogućnosti da bar u jednom procentu svoju opštinu i svoj grad učine primamljivim za onoga koji može da proizvodi, za onoga ko može da investira, za onoga ko može da trguje. Sećate se, naravno mnogi od vas se ničega ne sećaju, jer im je prvi radni staž upisan u knjižicu ovde u Narodnoj skupštini, ali setite se vi koji ste ozbiljni ljudi, gde su Beograđani 70-tih godina registrovali svoje privatne firme. U Inđiji, Staroj Pazovi, čak su naši prevoznici u Sloveniji registrovali svoje firme. Ovde lomili drumove, ovde koštali Republiku Srbiju, a Slovenija je ubirala prihode od poreza. Šta mislite zašto je to bilo tako? Zašto bi jedan Beograđanin išao u Staru Pazovu, išao u Inđiju da registruje svoju firmu, izuzev ako mu tamo nije bilo povoljnije. Za koji deo povoljnije? Za onaj deo koji nije jednak na teritoriji cele Republike, za onaj deo o kome odlučuje lokalna samouprava.

Sada takvih mogućnosti nema i sada je sasvim svejedno u kom je gradu i sasvim je svejedno ko je u tom gradu na vlasti. Napisana je cifra koju će lokalna samouprava dobiti da obavi svoje poslove i ako ne ostvari dodaće se iz budžeta, ako se bude imalo, a ako ostvari višak onda kada se odbije koliko su cene otišle više od planiranog može da učestvuje u onome što je više ostvarila, ali u procentu u kome učestvuje ionako u ostvarenom porezu na promet na svojoj teritoriji. To je sve već viđeno.

Ništa se nije promenilo u lokalnoj samoupravi promenom vlasti. Čak ni odnos ministra zato što je odnos birokrata u ministarstvu potpuno isti, a ministar sebi traži veće teme, otpise dugova, putuje po svetu i ovo za njega nije bitno, ovo je za njega sitnica i da se niste posvađali pišući amandmane ne bi ni izlazio za ovu govornicu da vas prekori zbog toga. Ja sam pažljivo slušao, za razliku od mnogih od vas, i shvatio da ste vi poslanici DOS-a prekoreni od strane ministra zato što ste pisali amandmane na Predlog zakona koji mora da izgleda, ionako kako ga je ministar zamislio i zato što niko od vas ko je tražio još 10 miliona za svoju opštinu nije se usudio da kaže kojoj opštini da se skine tih 10 miliona, da navede ime opštine i da kaže razlog, da kaže da ta opština ima dovoljno sredstava. Nema sredstava više niko i pogledajte samo kako izgledaju ulice po gradovima i opštinama, pa čak i u najvećim gradovima. Ima li ijedne ulice gde čovek može automobil da vozi drugom brzinom, drugim stepenom prenosa i da pređe pet ili deset metara, a da ne mora da stane i prikoči.

Što se nas tiče, nama je potpuno jasno, vi ćete imati oko ovoga muka i problema. Ja sam kada god se ovo usvajalo bio opozicioni poslanik. Jednom sam bio i pripadao koaliciji koja je vladala i posmatrao kako se poslanici između sebe bezmalo mrze pokušavajući da opštinama iz kojih su došli obezbede tobož veće prihode, a sebi veći politički uticaj ili bar tapšanje po ramenu na ulicama i da kažu - svaka čast tebi, ti si se jedini borio za našu opštinu u Narodnoj skupštini. Manite se toga, pustite lokalnu samoupravu, dajte joj malo vazduha, oslobodite je stega. Ne oslobađajte stega Vojvodinu, Kosovo i Metohiju, Crnu Goru. Oslobađajte stega lokalnu samoupravu. Tu je najvažnije da ljudima dozvolite da rade ako su sposobni, a da ih menjate ako nisu sposobni, ali to kod vas odavno već više nije merilo da li je neko sposoban ili nije.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ja ću kratko jer je vaš demokratski poslovnik dao svakom poslaniku Socijalističke partije minut i 20 sekundi, pa da bi i druge kolege mogle nešto da kažu.
Ovaj zakon je potpuno kristalno čisto, kako bi vi rekli transparentno, pokazao dve stvari. Prvo da u Srbiji nema ni "d" od decentralizacije, od one velike priče u izbornoj kampanji i u toku usvajanja Zakona o lokalnoj samoupravi, - decentralizacija, decentralizacija. Neumoljivi jezik brojki pokazao je da od toga nema ni "d", jer decentralizacija nije decentralizacija ovlašćenja, već decentralizacija kese sa parama, omogućavanje poreskom obvezniku da u nekom značajnijem procentu odlučuje o parama koje izdvaja.
Kada pogledamo jezik brojki, koje su ovde valjda neoprezno, a možda i namerno date prilično otvoreno, videćemo da je ono čime raspolaže lokalna samouprava, ako odbijemo izvorne prihode u delu prihoda bez ograničenja, 16 milijardi. Ako odbijemo 8 milijardi koje dobija Beograd to je 8 milijardi i u delu prihoda koje tretira ovaj zakon to je 8,6 milijardi i ako odbijemo 2,6 milijardi to je 6 milijardi, znači 14 milijardi i ako to stavimo u koleraciju sa republičkim budžetom, lokalna samouprava raspolaže sa oko 7% sredstava. Koliko sredstava toliko i decentralizacije.
Druga, mnogo važnija po meni, stvar u raspodeli siromaštva jeste, a moram da upotrebim malo grublju reč, besramna beogradizacija Srbije. Ja se pitam kako gospodin Bogdanović nije ni pocrveneo kada je izašao za govornicu i rekao da je ovim zakonom najviše oštećen Beograd, jer je jezik brojki neumoljiv. Samo nekoliko brojki iz ovog zakona. Od ukupnog prihoda sredstava van ograničenja, znači poreza na promet, opštine imaju 8%, a grad Beograd 15%, znači ukupno na nivou Srbije 16 milijardi i od toga Beograd uzima 7 milijardi 680 miliona, blizu 8 milijardi. Znači, 50% svih sredstava van ograničenja iz poreza na promet, najkvalitetnijih sredstava, uzima Beograd, a 50% svi gradovi, znači Kragujevac, Novi Sad, Niš i 169 opština u Srbiji.
Lično bih možda mogao nekako to da progutam da nije dela koji se tiče ovog zakona, o kojem je ministar govorio kao o zakonu koji omogućava ujednačavanje potrošnje u gradovima, odnosno u velikoj meri zadovoljava načelo solidarnosti. Kada to pogledate, mislim da svaki pošten čovek i svaki poslanik mora da zadrhti. Kada pogledate, od 8,6 milijardi, deo koji je namenjen za solidarnost, Beograd uzima 2,6 milijardi; kada to prevedete na broj stanovnika Beograd uzima 1.600 dinara po stanovniku, a oni kojima je, po rečima ministra, ovo namenjeno kao deo ujednačavanja prihoda, kao deo solidarnosti, dobijaju, recimo - Valjevo 500 dinara po stanovniku, Boljevac 900 dinara, Bosilegrad 900 dinara. Znači, Beograd je pomoću kriterijuma o kojem je veoma pošteno govorio gospodin Pomoriški uspeo da u deo sredstava koji je namenjen za peglanje troškova uđe sa preko 35 do 40%. Znači, klasična beogradizacija od koje neko mora da pocrveni. Govorio je časno i poslanik Lune. Mi, narodni poslanici, zastupamo građane Srbije. Mislim da je u našem siromaštvu nedozvoljena ovakva podela sredstava.
Ako ovo sa jezika apsolutnih brojki prevedemo na jezik procenata vidite da Beograd ima 15% poreza na promet, 5% poreza na zarade i 7,5% dodatnog učešća na promet; ako izuzmemo izvorne prihode, on se približava nekoj idealnoj svetskoj raspodeli za lokalnu samoupravu, za pravu decentralizaciju. Znači, jedini ko je dobio decentralizaciju u Beogradu i pravo da raspolaže svojim sredstvima jeste Beograd, jer građani raspolažu sa preko 35% sredstava koje izdvajaju.
U drugim gradovima najžešće su pogođeni gradovi srednje veličine, Zrenjanin, Subotica, Leskovac, Čačak, gde građani nemaju ni do 15% sredstava zajedno sa izvornim prihodima na odlučivanje.
Ne znam, mene samo interesuje kako će poslanici iz gradova, predsednici opština kojih se ovo tiče, da glasaju za ovaj zakon, verujte mi, nije mi jasno. Ja bih predložio da ministar ovo povuče, da u ovom delu raspodele, kažem opet - siromaštva, uradi pravičnije, bar u delu sredstava koja imaju zadatak da ujednače prihode, odnosno da obezbede solidarnost sa manjim opštinama. Verujem da i vi mislite da Beograd ne spada u siromašne opštine i da ne može da dobije 1.600 dinara po stanovniku iz dela namenjenog za solidarnost, a da Bosilegrad ili Bujanovac ili neko dobije 1.000, 1.100 dinara po stanovniku.
Uvažavajući sve argumente koji mogu da se kažu, mislim da je ovo nedopustivo za parlament Srbije. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nenad Bogdanović.

To Beograđani aplaudiraju. Mislim da kada čovek izađe da govori za ovom govornicom stvarno treba bar da zna o čemu priča.
Prvo,mislim da vi uopšte niste razumeli gospodina Pomoriškog - za ovaj deo koji pripada Beogradu i pripada Novom Sadu i jedni i drugi bismo se vrlo rado zalagali da nam pripadne još više.
Samo polako, ja sam vas slušao pažljivo, možemo da vodimo i dijalog, nikakav problem nije, ali mislim da je bolje da to radimo van skupštinske govornice.
Beogradu je od poreza na promet pripalo 7,5%, a prošle godine je Beogradu iz tog poreza na promet pripalo 15,1%. Prema tome, bez obzira što je to toliko smanjeno i ubedljivo je smanjeno više nego bilo kom gradu u Srbiji, (ima jedan ili dva ili tri grada), ja sam se sa tim složio jer se budžet (i tu se stalno mešaju stvari), sastoji iz raznih prihoda.
Tvrdim da ćemo mi u Beogradu uspeti iz onoga što je naša obaveza da nadoknadimo ono što smo iz solidarnosti odlučili da ide drugim opštinama i zbog toga je to beogradizacija. Da li je to beogradizacija, to nema veze, to je jedna parola koja nema nikakvog smisla i nju koriste ljudi koji nemaju argumente. Znači, oko argumenata - tu se sa gospodinom Pomoriškim potpuno slažem da oni koji dobro rade, oni koji ostvaruju svoje obaveze i uteruju državi ono što joj pripada, treba da imaju rezultate toga, s tim što je suština, kolika je ta mera, to je suštinsko pitanje za poslove koje radite, za obaveze koje imate.
Prema tome, niti imam ja razloga da pocrvenim, a vi razmislite dobro, izračunajte još jedanput dobro pa ćete videti da sve to što ste rekli u stvari nije tačno.
Znači, najveći deo para, u smislu solidarnosti, celoj Srbiji ide iz Beograda, a to ja mogu da vam pokažem i možete da vidite procentualno, izračunajte cifre, vrlo su jasne.

Nemate pravo na repliku, vi ste je izazvali. Narodni poslanik Branislav Pomoriški, izvolite, pravo na repliku koju je izazvao narodni poslanik Dragan Jovanović.