Reč ima narodni poslanik Nenad Lemajić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Božidar Vujić.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, danas razmatramo predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnoj i Zakona o srednjoj školi. Nesumnjivo da je reč o izuzetno značajnoj oblasti. Reč je o zakonima koji regulišu jednu od vitalnih delatnosti u našoj državi - obrazovanje, i to segment obrazovanja na osnovnom i srednjoškolskom nivou. Nepotrebno je reći koliko je veliki značaj ovog segmenta obrazovanja za perspektive naroda i države. Oblast obrazovanja uvek je bila pod posebnom brigom države, ali pomalo na pogrešan način. Mnogo više se tu administrativno intervenisalo, gledalo da se obrazovanje stavi pod državnu kontrolu, nego što se kvalitetno intervenisalo da se obrazovanje unapredi i digne na nivo koji nam je zaista i potreban.
Nesumnjivo je da su predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona o osnovnoj i srednjoj školi pozitivan korak napred, ali samo u onim segmentima kojima se i bave. Već se iz samog naziva vidi da su ovo nepotpuni zakoni. Znači, na neki način popravljamo stara rešenja. Nažalost, zadiru po periferiji problema, uglavnom praveći izmene u oblasti gde se u administrativno-upravnom smislu dodiruju država i školski sistem.
Što se tih izmena tiče, mislim da su one dobre, ali da u mnogo čemu nisu potpune. Sistem obrazovanja kod nas godinama je bio ruiniran, kako u materijalnom i pedagoškom smislu, tako i u oblasti zakonskih rešenja. Naravno, posledice svega toga su sadašnje stanje nastave u osnovnim i srednjim školama, gde su prosvetni radnici gotovo poslednja brana totalnog kolapsa ove izuzetno važne oblasti. Imam utisak da Vlada nije na najbolji način shvatila koliko su nam potrebna kvalitetna rešenja u oblasti obrazovanja i koliko je ova oblast prioritetna u celokupnom sistemu reformi. Ne smemo dozvoliti da nam obrazovanje u ovom važnom momentu tranzicije ode na neki sporedni kolosek, gde će čekati bolja vremena da se reše neki navodno prioritetni zadaci.
Što se samih rešenja u zakonima tiče, mislim da su dobra na mnogo načina. U krajnjoj liniji, mogu se svesti na nekoliko novina. Pre svega, novi je način konstituisanja školskih odbora; zatim, došlo je do razdvajanja upravnog i stručnog nadzora; uvode se i pedagoška zvanja, što omogućuje profesionalno napredovanje nastavnika. Sva ta rešenja su, po mom mišljenju, prilično dobra. Što se tiče konstituisanja školskih odbora, mislim da se našla dobra mera između uticaja same škole, uticaja lokalne samouprave i roditelja. Doduše, mogla su se naći i neka druga rešenja. DSS je predložila amandman vezan za školske odbore koji, po našem mišljenju, još na bolji način definiše ovu problematiku.
Razdvajanje upravnog i stručnog nadzora predstavlja, na neki način, povratak na staro. Vraćaju se prosvetni inspektori. Mislim da u ovom slučaju taj povratak na staro znači i napredak, jer je praksa iz prethodnih godina pokazala da, ako spojimo upravni nadzor i pedagoški nadzor u ličnosti jednog čoveka, onda dobijemo loša rešenja i u jednoj i u drugoj oblasti. Mislim da će ovo ponovno razdvajanje dati dobar rezultat i da je praksa definitivno pokazala kako je stari eksperiment sa jedinstvenim nadzorom bio loš. Profesionalno napredovanje nastavnika i uvođenje pedagoških zvanja sigurno će unaprediti nastavu i dati dodatne motive prosvetnim radnicima, koji do sada nisu imali mogućnosti, da napreduju u slučaju da kvalitetnije obavljaju nastavu i da se na neki način doškolovavaju.
Pored ovih dobrih rešenja, šteta što Ministarstvo obrazovanja nije našlo snage da se upusti i u još neku dodatnu problematiku, pre svega vezanu za opštu strategiju obrazovanja. Mislim da bez jasne nacionalne i građanske strategije u obrazovanju mi sigurno ne možemo kvalitetno unaprediti naš školski sistem. Ovi elementi mogli bi biti i pravno normirani.
Takođe, jedno važno pitanje vezano je za talentovane učenike. U našim školama ima izuzetno mnogo talentovane dece. Mi godinama, da ne kažem decenijama, bar na rečima, posvećujemo pažnju toj talentovanoj deci, ali više-manje u otkrivanju i nekom dodatnom edukovanju te talentovane dece nije se previše odmaklo. Ima tu i tamo ponekih dobrih pomaka, ali sam sistem to pitanje, po mom mišljenju, nije kvalitetno rešio. Mislim da je i ovo bila prilika da se tu naprave neke izmene. Šteta što već sada ovim izmenama i dopunama to nije urađeno. Nadajmo se da će u skoroj budućnosti biti promena u tom pravcu.
Što se DSS tiče, mi u našim predlozima vodimo računa upravo o toj sferi, jer smatramo da je u sistemu kvalitetnog obrazovanja izuzetno važno uočiti baš talentovane učenike. Šteta što bar u značajnijoj meri nisu naglašene mogućnosti fleksibilnijeg pravljenja nastavnog plana i programa, kako bismo bar donekle mogli pratiti pedagoške tokove u svetu. Treba naći pravi odnos između jedinstvenih i obaveznih nastavnih sadržaja i mogućnosti da se na lokalnom nivou unesu modaliteti koji će obuhvatati specifične potrebe zajednice. Rekao bih da je malo urađeno, zapravo ništa, da se ovi zakoni učine kompatibilnim sa odgovarajućim zakonodavstvom u Evropi.
Pažnju je, po mišljenju DSS-a, trebalo više posvetiti licima koja obavljaju stručne poslove u školama i njihovu ulogu mnogo kvalitetnije zakonski rešiti. Pre svega, tu mislimo na pedagoga, psihologa, defektologa, socijalnog radnika, bibliotekara itd.
Na kraju, da rezimiram, nemojmo dozvoliti da cenu reformi plati obrazovanje i školstvo, da se ova oblast nađe na repu reformskih procesa, što će se, uz ova nepotpuna rešenja, možda i desiti. Podršku izmenama i dopunama zakona DSS će svakako dati; daće i pohvale za ovaj deo posla koji je, nesumnjivo, kvalitetno urađen, ali ćemo staviti i silne primedbe zato što se sa celinom reformi u obrazovanju kasni, kako u zakonodavnoj, tako i u institucionalnoj, materijalnoj i pedagoškoj sferi. U tome je ipak najveća odgovornost kako ministra i Ministarstva obrazovanja, tako i Vlade, koja, čini mi se, ponekad zaboravlja da joj je zadatak sprovođenje reformi, a ne priča o reformama.

Reč ima ministar prosvete, gospodin Gašo Knežević.

Upravo zato što se u velikoj meri slažem sa prethodnikom, sa gospodinom Lemajićem, tražio sam reč. Postoje problemi kurikuluma. To nije sporno. Hoću da vam kažem da smo mi u januaru mesecu imali jedno savetovanje i da je izašla "Bela knjiga". Prema tome, stretegija postoji. Ona je na veoma širokoj bazi doneta, uz konsultaciju maksimalno velikog broja ljudi - 8.500 ljudi. To je strašan broj.
Želim da vam kažem šta se sada radi, da ukratko u pet rečenica to kažem. Tri su osnovna zadatka: Prvi, jačanje škola kroz vraćanje autonomije školama; to radimo ovim zakonima; jačanje školskih odbora; jačanje saveta roditelja razvojnim planovima i projektima koje škole imaju. Razvojni planovi i projekti se već izrađuju u školama, dakle u konkretnim sredinama.
Drugi naš cilj je profesionalizacija kroz rad sa nastavnicima. Već su organizovani lanci obuke, odnosno doškolovavanje nastavnika i kroz jaku, bitnu profesionalizaciju uprave mi smo počeli da držimo kurseve direktorima škola kako da vode školu, jer moraju da budu menadžeri.
I treći je pitanje kvaliteta nastave. To je, prvi put ćemo uvesti pizza testove i shvatićemo šta je kod nas, pazite, ne loše, već šta je dobro u našem sistemu, uporedno posmatrajući. Sada ulazimo u škole sa pizza testovima, a to su međunarodni testovi. Pravimo relevantne izmene planova i programa, opremanje škola, radimo i eksterne prijemne ispite, a ovaj prijemni ispit prvi put će biti korak ka eksternim prijemnim ispitima.
Prema tome, hoću da vam kažem, veoma je mnogo konkretnih stvari koje su iz te strategije već proizašle i mi ih radimo.
Još nešto, što se vremena tiče, shvatam potrebu da se kaže stvar i da se kaže tako kao što ste vi rekli, ali pre četiri meseca smo mi uputili zakon i ni u jednom trenutku nisam hteo nikoga da optužim, znam da imate previše posla, znam da vas svakodnevno bombarduju novi dnevni redovi, ali nije baš toliko ni do Vlade.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vujić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Pal Šandor.

DOS i reforme, dakle, imamo DOS i kažu - reforme. Bilo bi to zbilja lepo da nije šarena laža.
Doduše, ministar sporta juče za ovom govornicom kaže - ova dva predloga zakona jesu reforme, ali nisu reforme u pravom smislu; radićemo na sistemskom jednom zakonu i koliko do kraja godine imaćete pravi reformski zakon o prosveti i obrazovanju. U septembru je upis, nema veze, krajem godine dobićemo novi zakon, DOS ulazi u treću godinu reformi, a mi reforme nemamo. Toliko da narod zna.
Kaže nam ministar sporta - tri "d". To je demokratizacija, decentralizacija i depolitizacija. U redu, to je stav DOS-a. To su reforme kroz tri "d", a ono što je istina i što je nepobitna činjenica jeste da se posle pada ove DOS-ove vlasti, a to će vrlo uskoro da usledi, mora doneti novi sistemski zakon sa četiri "d". To je dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija i dekontaminacija naroda od DOS-a.
Prvi primer, kažu - depolitizacija. Evo, daću vam primer depolitizacije kroz subotički slučaj. Petooktobarskim pučem svi direktori osnovnih škola posmenjivani, za direktore imenovani članovi Saveza vojvođanskih Mađara i pratećih njihovih satelita, dve HTZ stranke iz Subotice. Doduše, jedan ima iz DSS-a, jedan, a ostala su još dva direktora koji će na kraju školske godine ići u penziju, pa nema smisla da ih menjaju. To je ta depolitizacija.
Depolitizacija koju DOS vodi, i to je vrlo transparentno, to je vrlo ekspertsko od strane DOS-a - 50% nastavnog kadra iz subotičke opštine jesu nastavnici srpske nacionalnosti. Da li je moguće da niko od njih nema ni profesionalni, ni stručni, ni radni, ni pedagoški nivo da može da konkuriše za direktora? Ne može, jer nisu u DOS-u. To je depolitizacija.
Kažete drugo ("d") - decentralizacija. Ono što ste vi uradili kroz decentralizaciju jeste da Ministarstvo prosvete sramotno svoje ingerencije skida i briše, neće da radi, prenosi na pokrajinu, prenosi na lokalne samouprave i kažu - direktora sada bira školski odbor, bira ga tu i lokalna samouprava. Kada se sve to bude uradilo, predlog za direktora ide na verifikaciju kod ministra. Šta ako slučajno ministar to ne odobri? Ispočetka postupak? Je li to decentralizacija? To nije decentralizacija, to nije ono što ste vi rekli da će biti. U školskim odborima vi iz DOS-a niste u stanju da se usaglasite, ima hiljadu problema i hiljadu primera.
Školski odbori uopšte nisu potrebni. Ako imamo direktora koji je sposoban menadžer, kako ministar sporta kaže, i dobar pedagog da radi, šta će mu školski odbor; zar ne verujete nastavnicima da će da obrazuju našu decu? To je ta decentralizacija.
Treće je, kažete, demokratizacija. Vaša demokratizacija u DOS-u ogleda se samo u tome što ste za predmete fakultativne nastave dali pravo roditeljima, a to je izborno pravo, da biraju hoće li možda deca da im idu na veronauku ili neko kvazigrađansko obrazovanje.
SRS nema ništa protiv uvođenja veronauke, ako se ona, a to nije ovim zakonom predloženo i urađeno, uredi na pravno-normativno odgovarajući način, na zakonom određen način i samo za šest priznatih konfesija kojih u Srbiji ima; nikako za verske sekte; a to DOS radi, dozvoljava verskim sektama da uđu u škole.
Dozvolom da verske sekte uđu u škole i da se bave verskom nastavom, uz drogu koja je veliki problem i koju DOS i Ministarstvo prosvete ni u kom slučaju ne rešavaju, imaćemo takvu decu.
Pitam građane Srbije, roditelje, da li žele da sa DOS-om na vlasti jednog dana imaju Čede Jovanoviće za decu, drogirane i narkomane? Ne verujem da to roditelji Srbije žele svojoj deci. Ono što roditelji Srbije žele svojoj deci jeste da škola zbilja bude obrazovna i vaspitna institucija. U ovom zakonu ni reči nema o školskim pedagozima i školskim psiholozima. To je taj DOS-ov transparetni zakon, tri "d", a doći će i četiri "d".

Reč ima narodni poslanik Pal Šandor, Išpanovič Ištvan, replika. Pomenuli ste vojvođansku stranku, SVM, je li tako?

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam pravo na repliku pošto je pomenuta Subotica, a predsednik sam opštine u Subotici i iznet je niz neistina u pogledu smenjivanja direktora škola u Subotici. To je obična neistina. Niko nije smenjen, nego je došlo samo do zamene direktora nakon isteka njihovog mandata i nije tačno da je menjana nacionalna struktura. Nemam podatke ovde, međutim, primera radi, u gimnaziji je zamenjen direktor, umesto Srpkinje sada je Srbin direktor. Hvala lepo.

Dala sam vam repliku zato što su pomenute vojvođanske stranke i pomenut je SVM, po tom osnovu ste dobili repliku, a ne po tome što ste iz Subotice, gospodine Išpanoviču.
Reč ima narodni poslanik Pal Šandor, a sledeći prijavljeni za reč je Nebojša Jović.
Pal Šandor nije prisutan, reč ima narodni poslanik Nebojša Jović.

Poštovani narodni poslanici, kao razlog za donošenje ovih zakona Vlada navodi da su očiti nedostaci obrazovanja prouzrokovani visokim stepenom centralizacije vlasti na nivou Republike. Ovakvim predlogom zakona se praktično suštinski mnogo ne menja. I kao što sami ustvrdiste, ovim zakonom predložene su promene koje ne menjaju koncepciju obrazovanja.
Izmenom člana 8. se kaže da su u školi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju ili omalovažavaju grupe i pojedinci po osnovu rasne, nacionalne, jezičke, verske ili polne pripadnosti, odnosno političkog opredeljenja, kao i podsticanje takvih aktivnosti. U školi je zabranjeno fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti učenika. Fizičko kažnjavanje dece je odavno prestalo na ovim prostorima.
Dosadašnjim zakonom bila je obaveza škole da zaštiti učenike od političkog delovanja i da se pridržava svih međunarodnih konvencija o zaštiti deteta. Stav SPS je da sva deca, bez obzira na socijalno i nacionalno poreklo, imaju pravo na slobodan razvoj, kao i pravo na zaštitu od zloupotreba svake vrste, a uključujući i zloupotrebu od strane partijskih organizacija. Postavio bih pitanje u kojoj meri se poštuju vaspitači, njihov rad, odnosno pogrešan rad koji je sankcionisan članom 14; a što se tiče njihove zaštite, smatram da bi ovim zakonom trebalo zaštiti i ličnosti profesora, nastavnika i radnika škole od svih vrsta zloupotreba.
Ovim zakonom bi, takođe, trebalo da se urede pitanja verske nastave i nastave građanskog vaspitanja koje su do sada propisane vladinom uredbom. Što se tiče uvođenja verske nastave i nastave građanskog vaspitanja u osnovnoj i srednjoj školi, socijalisti ostaju pri stavu da je pitanje veronauke rešeno ustavnim odredbama. Ispovedanje vere je lična stvar svakog građanina. Uvođenje veronauke u nastavno-obrazovni proces je u suprotnosti sa ustavnim odredbama. Crkva je odvojena od države i ima slobodu organizovanja verskog života, uključujući i slobodu organizovanja verskih škola.
Prokomentarisao bih članove 8. i 9. kojima se menjaju članovi 41. i 42. postojećeg zakona, a kojima se omogućuje promena mesta, vremena, načina polaganja kvalifikacionog i prijemnog ispita radi upisa u škole. Ministar je, prema važećem zakonu, imao pravo promene. Rečeno je da će se ovi ispiti polagati u osnovnim školama. Mislim da je nepotrebno trošenje para i vremena za edukaciju nastavnika radi obavljanja ovih ispita, a i subjektivnost će biti prisutna. Treba zadržati stari način, dok se reforma obrazovanja stvarno ne sprovede. Predlog da se upis u prvi razred srednje škole na osnovu konkursa vrši samo u junskom roku imaće kao posledicu ukidanje mnogih škola i onemogućavanje upisa mnogih učenika.
Što se tiče predloženih izmena i dopuna koje se odnose na upravni i stručno-pedagoški nadzor, rekao bih da se radi samo o prepakovanju ljudi iz ove oblasti. Inspekcijski nadzor, kao poverljiv posao, obavljaće opština, odnosno gradska uprava. Ministru se očigledno više dopalo neko prošlo vreme, pa se vraća na staro. Manje opštine neće moći stručno da zastupaju ove nadzore zbog nedostatka kadrova, a inspektori, locirani na opštinski nivo, gube mogućnost razmene znanja i iskustva.
Članom 15. Predloga zakona reguliše se izbor direktora srednje škole. Školski odbor bira direktora na osnovu pribavljenog mišljenja od nastavničkog veća. Odluka školskog odbora podleže saglasnosti ministra. Konkursni postupak je okončan sa saglasnošću ministra. Ako ministar ne da saglasnost, u tom slučaju smatra se da niko nije izabran i školski odbor raspisuje novi konkurs. Uvek, i pre donošenja ovog predloga zakona, ministar daje zadnju reč. Sve je samo umotano u novo pakovanje, suština je ista.
Dobro je što postoji savet roditelja u srednjim školama, a pogotovu što su proširene delatnosti u pogledu donatorstva i izvođenja ekskurzija.
Predviđa se da će sekretari škola biti stručna lica. Međutim, mnoge škole u malim mestima uopšte i nemaju sekretara. Prema pravilniku o finansiranju škola, na 20 odeljenja dolaze određeni broj izvršilaca, a to su samo dva radnika. Treba izmeniti procenat zaposlenih u administraciji u odnosu na broj izvršilaca. Koji je praktično problem? Smatram da odredbe člana 33. ovog zakona ne treba da stupe na snagu 2003. i 2004. godine, jer se u predloženom periodu radnik ne može dokvalifikovati u pogledu stručne spreme, da bi ispunjavao uslove za obavljanje poslova sekretara. Mislim da to pitanje treba rešiti amandmanskim putem.
Onaj ko ne ispunjava uslove za rad sekretara raspoređuje se na druge odgovarajuće poslove. To nije sporno. Ako takvih poslova nema, ostvaruje pravo zaposlenog za čijim radom je prestala potreba. Radnik koji stiče pravo na penziju za par godina, a koji je radio ove poslove 10, 20 i više godina, može i treba da ostane do odlaska u penziju da radi u školi. Svako drugo rešenje značilo bi da će na stotine radnika dobiti otkaze, pa se postavlja pitanje da li je reforma o kojoj ova vlast stalno govori otpuštanje radnika i njihovo ostajanje bez posla.
Na kraju, Ministarstvo za prosvetu trebalo bi više sredstava da usmeri za standard prosvetnih radnika, jer se nezadovoljstvo prosvetara do te mere reflektuje na kvalitet nastave da će sve biti uzalud, pa i svaka promena i izmena zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju.