Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto su u načelnoj raspravi spojeni zakon o osnovnoj školi i zakon o srednjoj školi, svoje izlaganje ću usmeriti na izmene i dopune Zakona o osnovnoj školi. Mogu slobodno reći da su najavom Predloga zakona o osnovnoj školi svi više očekivali, pa i same škole i prosvetni radnici na području Srbije. Kod obrazloženja i kod razloga za donošenje zakona po prvi put, za razliku od prethodno donesenih zakona u ovoj skupštini, niste kritikovali prethodni zakon koji je donesen 1992. godine. To se potvrđuje iz razloga koje ste dali u obrazloženju - izmenom zakona ne menja se koncepcija osnovnog obrazovanja, već se vrše izmene i dopune u cilju decentralizacije rada škole.
Nisam mnogo uveren da će se predloženim izmenama ostvariti neka velika decentralizacija, jedino što će lokalna samouprava, tj. skupština opštine u opštinama birati upravne odbore, i to od devet troje, a ostale članove ili većinu članova - škola i savet roditelja. Na izbor direktora neće se moći mnogo uticati iz opština, jer ministra nijedan član u zakonu ne obavezuje da da saglasnost za direktora koga je predložio školski odbor.
Imajući u vidu kako ste postavljali direktore škola od kad ste došli na vlast - dešavalo se da su se u školi zaposleni izjašnjavali za budućeg direktora, bilo je više kandidata, jedan je dobio četiri glasa, jedan 50 glasova, a ministar prosvete postavio direktora koji je dobio četiri glasa - ne verujem da će i u ovom delu biti neke izmene.
Druga značajna izmena koja je predložena je uvođenje verske nastave i građanskog vaspitanja u škole. Mi iz SPS-a nemamo ništa protiv verske nastave, ali smo za drugačije rešenje. Prvo, ovo pitanje ste u prethodnom periodu rešili Uredbom Vlade, a naš stav je da ono mora biti rešeno zakonom, i to na najbolji način za građane Srbije. Drugo, treba da se predvidi duži period za stvaranje uslova za uvođenje veronauke u škole. Smatram da nemamo dovoljno kadrova da to profesionalno uradimo odmah, a i crkve ne raspolažu valjanim prostorima da to rade pri crkvama, što je i naš stav.
Ministarstvu vera treba obezbediti sredstva da mogu obezbediti prostor za izgradnju za izvođenje nastave u svojim prostorijama, što bi bilo praktičnije i efikasnije za izučavanje ovog predmeta i što bi uz pomoć dece mogli bismo da oplemenimo i ulepšamo crkvene prostore.
Osim ovih izmena u zakonu, drugih nije bilo, iako u delu školstva ima dosta problema koji su mogli boljim sagledavanjem da se razreše ovim zakonom. U manjim i seoskim sredinama, u nerazvijenim opštinama, minimalni su uslovi za obrazovanje dece, za razliku od grada, gde postoje svi uslovi za normalno školovanje.
Seoske školske zgrade su oronule, mnogi kadrovi, iako su nezaposleni, neće da rade u školama na selu. Dešava se da nastavnik po konkursu dođe u školu na selu, da provede jedan ili dva dana i više se ne pojavljuje. Onda deca gube od nastave sve dok se neko ne smiluje da radi u seoskoj školi. Očekivali smo da će Predlog o izmenema i dopunama Zakona o osnovnoj školi razrešiti ovaj problem, tako što bi obavezao nastavnike, početnike da određeni period provedu u nastavi na seoskom području.
Da se u ovom delu neće ništa promeniti i da deca sa sela neće imati uslove za dobro školovanje u odnosu na decu iz grada, vidi se iz toga da će i male opštine sa malim budžetom morati da obezbede pare za stručno usavršavanje nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača, prevoz učenika od kuće do škole, prevoz učenika ometenih u razvoju, izgradnju škole, investiciono i tehničko održavanje, opremanje, materijalne troškove, gde je jedna od većih stavki obezbeđenje ogreva. Da bi opština sa manje od 20.000 stanovnika, kao što je to i moja Merošina, sve ovo isfinansirala, treba ceo budžet opštine da potroši za školstvo.

Reč ima narodna poslanica Olgica Kirćanski, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Stevan Gudurić.
Poslanička grupa DOS, preostalo vreme 41 minut.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice poslanici, dragi gosti, biću vrlo kratka;  osećam potrebu da u vezi sa ovim predlozima izmena i dopuna Zakona o osnovnoj i Zakona o srednjoj školi skrenem pažnju samo na dve stvari za koje smatram da su veoma bitne i važne.
Prva od te dve stvari je predložena u prvom članu jednog i drugog predloga izmena i dopuna, u istovetnom tekstu, a radi se o zabrani aktivnosti kojima se ugrožavaju ili omalovažavaju grupe i pojedinci, na osnovu rasne, nacionalne, jezičke, verske ili polne pripadnosti, odnosno političkog opredeljenja kao i podsticanja takvih aktivnosti i o zabrani fizičkog kažnjavanja i vređanja ličnosti učenika.
Ovo je dopuna koja mora da naiđe na odobravanje i podršku svih demokratskih i progresivno orijentisanih struktura društva, naročito socijaldemokratskih kojima pripadam, jer je jedno od temeljnih programskih opredeljenja socijaldemokrata zaštita ljudskih prava. Dokumenta na koja se predlagač poziva u obrazloženju ovakvog predloga dopune jesu Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Konvencija o pravima deteta i Ustav. Oni su nedvosmislen, čvrst i obavezujući osnov za ovakvu dopunu.
Druga stvar koja zaslužuje našu punu pažnju, ali sa suprotnim predznakom, jeste uvođenje izbornih oblika obrazovno-vaspitnog rada, verske nastave i drugog predmeta etičko-humanističkog sadržaja, zatim obaveza izbora jednog od ova dva predmeta i obaveznost, za tu školsku godinu doduše, izbornog predmeta za učenika.
Dokumenta na koje se predlagač poziva u obrazloženju ovakvog predloga su Univerzalna deklaracija o pravima čoveka, Međunarodni pakt o građanskim i političkim slobodama, Završni akt Helsinške konferencije o bezbednosti i saradnji i Uredba o organizovanju i ostvarivanju verske nastave i nastave alternativnih predmeta u osnovnoj i srednjoj školi.
Tačno je da se u pomenutim međunarodnim dokumentima govori o pravu na slobodu misli, savesti i veroispovesti, javno ili privatno, u obrazovanju, o pravu na slobodu bogosluženja, nastave ili vršenja verskih rituala i obreda, o pravu na slobodu obavljanja verskih i ritualnih obreda i učenja, o poštovanju slobode roditelja ili staratelja da obezbede versko i moralno vaspitanje svoje dece, u skladu sa svojim ubeđenjima. Ali, duboko sam ubeđena da se predloženim dopunama jedino Uredba o organizovanju i ostvarivanju verske nastave i nastave alternativnog predmeta u osnovnoj i srednjoj školi ugrađuje u zakon, i to u još strožijem i oštrijem obliku, jer je dopunjena obavezom izbora i obaveznošću izbornog predmeta.
Pitanje uvođenja veronauke u škole se tiče svih nas, bez obzira na politička i verska opredeljenja i o njemu se odlučivalo u vrlo uskim krugovima bez uvida javnosti. Ovo je pre svega stručno-prosvetno pitanje i o stručnim argumentima za sada se vrlo malo toga čulo.
Ubeđena sam da je nastojanje da se u škole uvede veronauka kao obavezan predmet deo jednog šireg nastojanja da se klerikalizuje društvo. Sekularna država i sekularno školstvo su osnovna tekovina razvoja modernog građanskog društva, i ne treba zaboraviti da je borba za autonomiju univerziteta na tlu Evrope počela kao borba za autonomiju od crkvene vlasti, pa tek onda od svetovne vladarske vlasti, a zatim se nastavila kao borba protiv ograničenja koja je crkvena dogma nametala slobodi nastave i nauke.
Posebno je pitanje još koje su to tradicionalne crkve i verske zajednice. U Srbiji pored tri velike verske zajednice postoji više od 20 drugih, od kojih neke uopšte nisu male u svetskim razmerama.
Podsećam da je Srbija viševerska i sekularna država u kojoj nijedna verska zajednica, bez obzira na mnogobrojnost ili malobrojnost vernika, ne sme biti privilegovana.
Iskustva iz ove školske godine su da se za ove predmete nije opredelio veliki broj učenika u nekim delovima naše zemlje, pa se to sada pokušava ispraviti obavezom izbora; takođe, tokom školske godine se i taj nevelik broj smanjio, pa se to želi sprečiti obaveznošću izbornog predmeta u toj školskoj godini za učenika.
Ako je cilj uvođenja ovakve nastave stvaranje novih vernika, a ne upoznavanje sa osnovama religije, onda to ne treba organizovati pri školama već pri crkvama. Država može to da pomogne ako je potrebno.
Na ovaj način se niti želi niti može ojačati vera, već samo politička moć crkve i njoj bliskih stranaka, partija, odnosno uskog kruga ljudi van političke volje stanovništva, van izborne procedure i kontrole javnosti.
Zbog svega ovoga sam duboko ubeđena da se ovim rešenjima točak istorije vraća nazad i da ćemo prihvatanjem ovog dela izmena i dopuna Zakona o osnovnoj školi i Zakona o srednjoj školi napraviti veliku grešku. Amandmanima koje smo predložili pokušali smo da ispravimo deo izmena i dopuna koji se odnosi na uvođenje izbornih oblika obrazovno-vaspitnog rada, ovako ponuđenog. Moje stranačke kolege i ja, poslanici Socijaldemokratske partije, podržaćemo ove izmene i dopune u načelu, ali ukoliko amandmani ne budu prihvaćeni, ne možemo podržati zakon u celini. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić, preostalo vreme poslaničke grupe SPS-a je četiri minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pričati o ovim reformskim zakonima koji, koliko smo razumeli, treba još jedanput do kraja godine da dođu na red, mislim da nema nekog velikog smisla, sem da se samo nekoliko stvari kaže. Mi smo svašta očekivali od vaših predizbornihi obećanja, ali nismo očekivali da GSS  ministru uvede GSO obrazovanje, ili "Građansko Soroš obrazovanje" da bih bio malo jasniji.
U ovom prvom članu priča se o nekim đacima na ulici, sećam se đaka na ulici iz vremena kada ste ih vi izvodili sa vašim kolegama pa mi je sada jasno zašto se premijer Đinđić na ovom nekom trošenju goriva po Srbiji ili kako kaže "Srbija na dobrom putu" (ako se to uopšte može zvati dobrim) više ne obraća studentima. Njih ste slagali i oni su tu lekciju završili, već idete u osnovne škole i u srednje, jer njima može još neka laž da se proda, samo bi možda trebalo da se krene i u predškolske ustanove, one su izgleda jedine kojima se još...

Gospodine Guduriću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda, a posebno što je šef vaše poslaničke grupe insistirao na tome. Složićete se da ni ovo nije tema dnevnog reda.

Pričati o depolitizaciji, tom jednom od tri "d" realno je smešno. Mogu da prihvatim da je poneki od direktora škola bio samo iz političkih razloga postavljen na neko direktorsko mesto u nekoj školi. To mogu da prihvatim i neću puno oko toga da se gložim. Ne mogu da prihvatim da su svih 14 direktora srednjih škola u Novom Sadu samo politički bili postavljeni i da niko ništa ne zna i nema pojma. Koliko znam, novosadske srednje škole imaju rejting i u onoj i u ovoj Jugoslaviji. Onda bi, verovatno, to bio neki deo zasluga tih direktora koje ste vi odstrelili ladno i lako, zato što su imali loš politički predznak. Pričati o tom "d" i o toj depolitizaciji je, blago rečeno, smešno, jer jednostavno nema smisla to nije istina.
Znate, rekli ste da su socijalisti, dok su bili na vlasti, snimali na televiziji i otvaranje svojih frižidera. Vi bi trebalo da budete srećni i zadovoljni, gospodine ministre, što nisu neke snimali u kafanama kako izgledaju, jer neki od vas ne bi došli ni u Ulicu srpskih vladara, a ne za ministra.

Gospodine Guduriću, zbog povrede člana 101, a na osnovu člana 103, izričem vam prvu opomenu i određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze - 16,05.)

Poštovane dame i gospodo, molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti sa radom, zajedničku načelnu raspravu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim školama i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjim školama, i to prema prijavama za reč narodnih poslanika.
Narodnom poslaniku Lazaru Marjanskom, koji je dva puta ulazio u salu i izlazio za vreme utvrđivanja kvoruma, a nije izvršio svoju dužnost prema članu 217, izričem prvu opomenu, na osnovu člana 103.
Reč ima narodni poslanik Bratoljub Janačković. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Rodoljub Šabić.
Molim narodnog poslanika Bratoljuba Janačkovića da pričeka jedan minut dok poslanici koji ne ispunjavaju svoje obaveze ne zauzmu svoja mesta, da vas ne bi ometali u diskusiji.