PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 23.04.2002.

14. dan rada

OBRAĆANJA

Neda Arnerić

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, ukratko - slušam ceo dan ovu raspravu i samo mi jedna stvar nije jasna: da li se mi dobro razumemo kada govorimo o dva nova izborna predmeta. U pitanju su predmeti koje možemo, a ne moramo da pohađamo tj. možemo da izaberemo jedan od dva ponuđena predmeta.
Mnogi su ovde govorili da je veronauka obavezna da se pohađa, a koliko shvatam nije obavezna i skoro niko nije pomenuo ovaj drugi predmet, koji je po mom mišljenju čak mnogo značajniji i bitniji za sve nas. Kako god ga mi nazvali, da li je to - građansko vaspitanje, da li je to - nauka o moralu, o etici, u svakom slučaju je to nešto što nam svima dosta fali, jer da nam toga nije falilo ne verujem da bismo bili u ovakvom haosu u kakvom smo se zatekli u veoma skoroj prošlosti.
Prema tome, čak i ako se neko odluči da ide na veronauku, ne mislim da samim tim mora da postane stopstotni, ortodoksni vernik. Na toj veronauci se može naučiti mnogo toga o istoriji vere, o kanonima vere, o običajima vere kojoj pripadaš; a ovaj drugi predmet, koji je po mom mišljenju mnogo bitniji, to je građanski predmet, treba zaista da utiče na sve vas i nas da se više nikada ne ponove stvari koje su nam se događale u skoroj prošlosti. Hvala.
Znači, dva izborna predmeta.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.... Prozivala sam vas, gospodine Pavloviću, ne možete, niste bili u sali kada sam vas prozivala. To važi za sve poslanike. Ne mogu da vam dam reč, iako je ostalo još osam minuta za poslaničku grupu DOS, zato što je takav red.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa koji to pravo nisu iskoristili.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Vladimir Garčević

Molio bih predsednika da vodi sednicu kako treba. Imena poslanika SPS-a se znaju, a i vi pred sobom imate taj spisak i mislim da se ovako ne može raditi.
S druge strane, reči - kriminalizacija i slično, koje upotrebljavaju poslanici jedne stranke, njih ne kažnjavate, a poslanike druge stranke kažnjavate.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Vi ste dobili pravo na reč kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-a, a povodom određenih zakonskih predloga. Zato vas molim da se držite teme, a ja vodim sednicu.

Vladimir Garčević

Prvo i prvo, krenuću redom, radi istine, a moje kolege prosvetari, sa kojima sam radio a i danas radim u nastavi, znaju šta je istina.
Ministre, plata profesora - prosvetnog radnika je 8.730 dinara za januar, februar i mart, bez radnog staža. Topli obrok je 2.650, po podacima koji sada postoje, a kada se uzme regres plata je oko 200 maraka (glasovi - tema). To je istina o obrazovanju.
Priče o zakonima, koje počinju sa prvim članom, gde se kaže - zaštita učenika od delovanja političkih stranaka, od maltretiranja prosvetnog kadra, ne stoje, jer se u dosadašnjem zakonu nalazi ta materija, regulisana je. Mogu prihvatiti da ste ubacili još neke reči radi pojašnjenja, ali nikako ništa novo. Ako treba možemo pogledati, a i vi ste pogledali zakon i to dobro znate.
Ono što ste novo ponudili to su dva predmeta, znači veronauka i građansko vaspitanje. Slušao sam lepe pesme da nam ne treba ništa nacionalno, pa izgleda da treba izabrati građansko vaspitanje, a ne veronauku. Hoću da upozorim, kada ste ostavili prošle godine mogućnost izbora, u jednoj od škola od 300 učenika 30 se izjasnilo za veronauku, a svega 15 za građansko vaspitanje. Ako ste to uveli znači da ste dali mogućnost slobodnog opredeljenja učenika u srednjoj školi. Sada ih terate - ili ćete prihvatiti veronauku, a ako nećete to, malo je bolje da se odreknete nekih nacionalnih obeležja, pa prihvatite građansko vaspitanje, jer inače ne treba da znate ništa o sebi.
Kada se radi o nadzornoj inspekciji, mislim da je poznato da je od 1992. godine do novog zakona inspekcija bila odvojena i tada su postojali prosvetno - pedagoški zavodi na nivou regiona; sada se to pomerilo na druge organizovane službe. Nama koji radimo u obrazovanju nije nepoznato šta je inspektor, a šta je nadzornik. Nadzornici su morali polagati ispit za taj deo posla u državnoj upravi i mogućnost da izvrše kontrolu, a koliko je ko obavljao svoju delatnost to je druga stvar.
Kaže se da u prethodnom periodu ništa nije rađeno. Pozivam vas ministre, iako nemam pravo i nisam rukovodilac, da posetite 70 kilometara odavde Medicinsku školu u Sremskoj Mitrovici. Pozvao sam i članove školskog odbora. Nadam se da ću vas videti tamo kao profesora.
Kada se radi o školskim odborima kaže se da se izvršila demokratizacija. Isti princip je i sada. U osnovnoj školi je doduše bio jedan roditelj, a sada će biti tri roditelja. Funkcionisanje roditelja u školama, za to će trebati dosta vremena, dok ne budu i oni u mogućnosti materijalno da ulažu u škole i onda se može javiti potreba za njihovim potpunim uključivanjem.
Sadašnje stanje u osnovnim školama, koje inače i pratim, takvo je da se normalno vrši odabir po odeljenjima, stvara se jedan savet koji može biti od koristi, ali ne može biti odlučujući u biranju kadra. Zašto? Vi ste, ministre, isključili jedan deo kolektiva ovim predlogom da odlučuje o svom direktoru, otprilike 16 do 17% radnih ljudi, a dali ste mogućnost da odlučuju roditelji koji ne moraju imati ni stručnu spremu. Može biti biznismen i bez osnovne škole i takve već imamo.
Znači, uskraćujete pravo jednom segmentu u obrazovanju, što mogu da prihvatim sa stručne linije, ali ne mogu prihvatiti sa opšte linije da može odlučivati onaj koji nije dovoljno stručan. Školski odbori su bili i sada će biti formirani prema lokalnoj samoupravi ili prema ministru. Ministar će ih verifikovati.
Što se tiče izbora direktora znate da ih nijedan ministar nije birao, a ni vi niste ove birali, nego su vam došli podaci i potpisali ste ili kako su javile stranke ili kako je javio neko ko treba da javi, a vi ne možete sve ljude ni poznavati. Prema tome, sadašnji odabir koji će ići, ništa se tu ne menja i nemojmo se varati zajedno, jer znamo da će biti kako političke stranke odluče i vi ćete dobiti da potpišete; jedino ako vam bude proradio neki signal, pa kao čovek vidite da nije dobro, a toga je bilo i ranije.
Mogu vam reći da je izvršena destabilizacija u velikom broju kolektiva. Ima kolektiva koji dobro funkcionišu pri izboru novih kadrova, ali ima jedan dobar procenat gde je destabilizacija unutrašnjeg kolektiva i zato vi težite da se kolektivi izjašnjavaju tajno o kadrovima, jer je pitanje koliko bi prošlo; a pitanje je bilo i kod nekih naših da li bi prošli ranije na tim konkursima. Prema tome, dozvolite, napravite izjašnjavanje, da vidite koliko vam neće proći imenovanih v.d. direktora; veliki broj.
Što se tiče sekretara i dalje smatram da novoimenovani treba da budu sa visokom spremom i to nije sporno; ali, imali smo do sada mogućnost da statutom određujemo spremu, znači statutom a ne zakonom, dolazimo u dilemu ministre, trebalo je da prihvatite ono što smo predlagali, da ostanu ljudi i završe taj deo posla. Novo neka ide po zakonu koji stupa na snagu. Ako hoćemo pravičnost i pravdenost, u toj situaciji je zastupljeno i jedno i drugo.
Što se tiče komentara da je ranije sve bilo crno, što ste vukli učenike na ulice i što niste radili. Kolega Popoviću, tvrdim vam odgovorno da isto kao što ste vukli dole učenike na ulice, mogu izvesti učenike na ulice iz moje škole, sutra sve, ali nije suština stvari u tome: suština stvari jeste da vidimo kako deca dobro da rade, kako da zakonski postupamo i kako da učenike što bolje naučimo. Koristim ovu priliku, u petak ću videti da li je ono što kažem istina i da li veruju u ono što kažem.
Želim da se odmaknemo od euforije i da se vratimo struci, a struka se može vratiti kada se dopusti prosvetnim radnicima da razmišljaju, jer u njih verujem, verujem u 100.000 obrazovanih, koji su živeli u teškim uslovima, a i sada žive u teškim uslovima; da se ne sporimo koji su teži, a to možemo braniti; ti prosvetni radnici zaslužuju pažnju, a ne samo kada treba da izvedete učenike na ulice. Nadam se da će doći vreme kada neće tako biti.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Za reč se javila predsednica poslaničke grupe DOS - Demokratska alternativa, narodna poslanica Nada Kolundžija.

Nada Kolundžija

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vrlo ću kratko: ovaj zakon ima dve ključne tačke oko kojih se može svesti cela ova rasprava. Prva je da li je on reformski ili nije, da li reformiše obrazovanje ili ne, a druga jeste pitanje uvođenja veronauke u škole, odnosno fakultativnog izbora između dva predmeta.
Predlagač zakona i ne pokazuje pretenziju da ovo jeste suštinski reformski zakon i mi to pozdravljamo zato što mislimo da je reformisanje obrazovanja najozbiljnija stvar kojoj treba zaista pristupiti sa strašno puno osetljivosti. Treba raditi postupno, jer nije teško napraviti savršen model ili preuzeti nečiji model, ali je pitanje kako ga uglaviti u stvarnost koja je potpuno drugačija. Mi zato smatramo da je dobro što se obrazovanju pristupilo na ovaj način, dakle korak po korak. Koraci koji su ovim zakonom pokrenuti otvaraju mogućnost za ono što treba da sledi kao reforma, jer je i samo obrazovanje proces, pa i reforme moraju da budu jedan ozbiljan i dugoročan proces.
Eksperimenti u obrazovanju, ta iskustva smo imali prilike da vidimo, ostavljaju dalekosežne posledice kod mnogih generacija koje se obrazuju po nekakvom eksperimentu. Mi znamo eksperiment obrazovanja gospodina Šuvara i znamo kakve je to posledice imalo. Mi pozdravljamo način na koji se pristupilo reformi obrazovanja i pozdravljamo one teme koje su otvorene ovim zakonom. Dakle, ove teme zapravo uvode obrazovanje u jedan tranzicioni proces, usklađujući obrazovanje sa onim što jeste tranzicija. Za nas tu nema nikakve dileme.
Što se tiče druge dileme koja je ovde bila prelomna tačka, pitanje jeste da li se ovim zakonom nešto na silu nameće. Što se nas tiče, ne ulazeći u to da li je način na koji je ovo pitanje otvoreno najsrećniji, oko toga nećemo da raspravljamo, ne postoji u ovoj zemlji, gde su moralni kriterijumi porušeni, gde su moralne vrednosti potpuno pogubljene, nijedan razloga da se u škole ne uvede nešto što će graditi kod dece od samog početka nekakve moralne norme, moralne kriterijume, na kraju krajeva stvarati toleranciju i osećaj da možemo da delimo razlike među sobom, odnosno da možemo da živimo iako smo različiti.
Dakle, činjenica da je izborni predmet u pitanju i da roditelji u ime dece mogu da biraju jedan od ova dva predmeta, za nas isključuje tvrdnju, koja je tako čvrsta, da je ovo nametanje veronauke ili drugog predmeta. Bilo je dosta priča o tome da su deca ionako opterećena i da decu treba učiti samo onome što će im u životu trebati; zaista bih volela da vidim šta odrediti da detetu od sedam godina treba u životu, dakle šta da ga učimo sem slova. Mislim da škola nije vozački ispit pa treba naučiti samo ono što vam treba za vožnju, da je obrazovanje jedan proces izgradnje ličnosti i nešto što je mnogo šire od praktične životne potrebe.
Naravno, pretpostavljam da će nakon ovoga slediti, jesu izmene nastavnih planova, koji zaista jesu problematični, ne toliko po nekakvom obimu i sadržaju pojmova koje deca uče, već po smislu i tačnosti onoga što ona sada uče. Deca bi trebalo da uče faktički utvrđene stvari, a ne nekakve političke konstrukcije. Zbog toga će Demokratska alternativa glasati za zakone i glasaćemo za ovako ponuđeno rešenje vezano za uvođenje izbornog predmeta, veronauke, ili građanskog vaspitanja.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima predsednik poslaničke grupe DOS, narodni poslanik Čedomor Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je jasno da su kroz ovu dvodnevnu raspravu tema verske nastave i tema upravljanja školama same po sebi postale dominantne i da zaslužuju i neki rezime, kako bi bilo jasno zbog čega poslanička grupa DOS-a stoji na određenim poltičkim pozicijama.
Što se tiče upravljanja školama, mislim da je mnogo sigurniji i korisniji pristup koji je predložilo Ministarstvo, pristup decentralizacije, koji smo mi inaugurisali kroz omnibus zakon i Zakon o lokalnoj samoupravi, spuštajući taj nivo upravljanja i odlučivanja jednim delom na nivo opštine, odnosno grada, otvarajući na takav način mogućnost široke konsultacije, opšteg uvida u sve one procese koji prate taj rad u upravljanju školama. Nema puno argumenata kojima se može braniti pozicija koja je definisana dosadašnjim zakonom. Mislim da su sve te rasprave zapravo bile mnogo više posledica nastojanja naših političkih konkurenata da, braneći svoje političke stavove, zapravo afirmišu sebe, nego da ospore sam zakon.
Dakle, podržavamo ideju školskog odbora kao organa upraljanja kojeg bira i razrešava skupština lokalne samouprave; podržavamo ideju školskog odbora na čiji sastav saglasnost daje ministar prosvete zbog problema koji su prisutni u funkcionisanju lokalne samouprave i zbog činjenice da naše društvo još nije na onom nivou zrelosti na kojem bi moglo, kroz organe lokalne samouprave, apsolutno samostalno da odlučuje o važnim opštedruštenim pitanjima, kakvo je, recimo, pitanje upravljanja školama. Da ne bi dolazilo do različitih odnosa i potpuno dijametralno suprotnih situacija, mi smo spremni da podržimo ovakvu vrstu supervizije od strane resornog ministarstva republičke Vlade.
Što se tiče veronauke, pomalo je ova rasprava otišla u jednom pravcu u kojem, bojim se, mi kao poslanici ne možemo puno toga da uradimo. Znate, od Pontija Pilata do Mao Ce Tunga postojali su ljudi koji su osporavali veru i religiju i oni koji su je branili. Ako u poslaničkim klupama zauzmemo te pozicije, mislim da nećemo kvalitetno rešiti jedan problem koji je ozbiljan i koji je prisutan u našem društvu. Zbog toga bih se po pitanju verske nastave, pre svega, vezao za nekoliko ključnih tema koje je ona ovde otvorila: mogućnost izbornosti, odnosno ideja nametanja verske nastave; pitanje tradicionalne crkve, odnosno prava da određena verska zajednica organizuje versku nastavu u državnim ustanovama; i, konačno, pitanje sekularne države, odnosno pitanje fundamentalnog i, po mom mišljenju, veoma važnog i nezaobilaznog postulata demokratskog društva, kakvo svakako jeste ono sekularno što prati naš svakodnevni život.
Ideja verske nastave kao izbornog predmeta pred nas je postavila pitanje da li mi danas kao poslanici možemo biti veće pape od pape i da li smo možda, onim što je predloženo u ovom zakonu i što mi kao DOS branimo, tako nešto postali. Sasvim argumentovano i potkrepljeno činjenicama - nismo. Mi smo primenili najliberalniji koncept upliva veronauke, odnosno nauke o religiji u oblast obrazovnog sistema koji se može primeniti, imajući u vidu, recimo, evropske trendove i pravila koja postoje u evropskim društvima ka kojima mi težimo.
Ako analiziramo jednu stranu tog ekstrema koja je karakteristična za Veliku Britaniju ili Grčku i drugu stranu tog ekstrema koja je karakteristična za Albaniju, Makedoniju i, naravno, Francusku, koja se po mnogo čemu razlikuje od ova dva primera (i Slovenija, nisam zanemario pitanje Slovenije), videćete da smo se mi opredelili za suptilan način ispravljanja poluvekovne nepravde koja je sama po sebi proizvela sve te nesporazume o kojima mi danas razgovaramo.
Da nismo živeli 50 godina u totalitarnom sistemu, ova bi tema bila bespredmetna, baš kao što je bespredmetna u parlamentima Engleske, Nemačke, Italije, Španije, Slovenije, Hrvatske, Rusije, Slovačke, Češke, Poljske ili Albanije. Ideja izbornosti nije ideja nametanja i ona nikako sama po sebi ne može isključiti značaj i važnost građanskog vaspitanja, kao predmeta koji je alternativa verskoj nastavi.
Možda sam studirao specifičan fakultet, ali je teško sebe smatrati kompletno obrazovanom osobom ako ne možete da protumačite Mikelanđela ili da razumete dela Dostojevskog, a odgovorno vam tvrdim da ih nećete razumeti na način na koji su njihovi stvaraoci želeli, ako ne razumete religiju i ako niste u stanju da procenite u kojoj meri je sve ono što karakteriše religija prisutno u tako važnim društvenim temama. Nećete biti odgovoran političar ako niste u tom smislu upotpunjeni, kao što morate biti upotpunjeni poznavanjem religije, vere i osobenosti koja tako nešto prati.
Sekularno društvo nije dovedeno u pitanje, samo je otvorena mogućnost širokog obrazovanja, za koje smo bili uskraćeni; dosadašnje obrazovanje je proizvelo mnogobrojne dileme, koje danas nisu uklonjene, a između ostalog i dilemu tradicionalne crkve i njene definicije.
Kada govorimo o kineskom društvu, tamo je Konfučije tradicionalna vrednost. U Srbiji nije; u Srbiji su tradicionalne crkve, one su ukorenjene u našem društvenom biću. Te crkve su same po sebi najviše zainteresovane za rešavanje problema verske nastave i one su to kroz jasne inicijative pokretale. Ovde ću vam pomenuti te crkve, odnosno verske zajednice i na takav način možda otkloniti onu nejasnoću prisutnu kod dela poslanika koji su o tome raspravljali.
Tradicionalne verske zajednice su: Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajednica, Biskupska konferencija, katoličke crkve Jugoslavije, odnosno Rimokatolička crkva, Evangelistička crkva, Reformatorska hrišćanska crkva i jevrejske zajednice.
Sve te verske zajednice, odnosno crkve pokrenulu su zajedničku inicijativu, neopterećene predrasudama koje su u političkom smislu prisutne u poslednjoj deceniji na ovim prostorima, tražeći da se ozbiljno pristupi rešavanju problema o kome mi danas razgovaramo.
Kao političari konačno moramo i sami sebi postaviti pitanje - da li ćemo zatvaranjem vrata, na način na koji je to učinjeno pre pola veka pred ovim temama u sistemu obrazovanja, mi ponoviti onu grešku koja je napravljena tada i koja je proizvela taj zastrašujući ekstremizam 50 ili 60 godina kasnije.
Dakle, ako mi ne budemo spremni da o ovim temama razgovaramo onako kako se razgovara u demokratskim društvima, onda će to učiniti neko drugi, s tim što će njegovi argumenti biti sasvim sigurno manje demokratski od ovih naših. Ideja sekularnog društva ničim nije dovedena u pitanje; ovde niko ne govori o tome da se predsednik Republike mora zakleti na Bibliji; ili da neki državni praznik po pravilu mora biti istovremeno i verski.
Ako je i bilo tih slučajeva, onda oni nisu bili posledica neke klarikalizacije našeg društva, već zapravo činjenice da je u prošlosti naše društvo neodvojivo bilo povezano sa crkvom i da je teško prepoznati važne društvene datume i pri tom ih razdvojiti od važnih crkvenih.
Prema tome, podržaćemo ideju verske nastave u školi, ali ne sa namerom da indoktriniramo naše društvo ili one koji će tu nastavu pohađati, već sa namerom da ljudima ponudimo mogućnost kako bi možda drugačijim očima posmatrali svoje okruženje i razumeli samog sebe.
U raspravama koje su bile prisutne, video sam da čak ni poslanici koji osporavaju tu ideju, baš poput onih poslanika koji je brane, nisu upoznati, recimo, sa saopštenjem vaseljenskog patrijarha, odnosno Pape iz 1996. godine, kojim se priznaje ontološki diskontinuitet i ruši ona teza koja je bila krunski argument u odricanju svakog naučnog stava naspram crkve, teza evolucije i tako dalje.
Dakle, ostavimo ljudima da pokušaju da urade ono što nisu mogli da urade 50 godina i nema razloga da za tako nešto parlament bude prepreka, pogotovu ne što imamo primere koji sami po sebi nisu rigidni, nisu radikalni, predstavljaju kvalitetno rešenje.
Mislim da one koji sa svojih političkih pozicija kritikuju ovakvu ideju ne treba anatemisati, to su politički stavovi, ali bi bilo dobro da ovo bude poslednja rasprava sa ovom temom u našem društvu, jer ćemo u suprotnom, ne razvijajući tu temu, već je baš naprotiv sputavajući, mi ponavljati greške prošlosti.
Podržavamo versku nastavu i građansko vaspitanje kao izborne predmete; nikome tako nešto ne namećemo, već naprotiv otvaramo dve mogućnosti. Hvala vam.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Za reč se javio narodni poslanik Mujo Muković, zamenik predsednika poslaničke grupe DOS - Reformisti Vojvodine i Sandžačka demokratska partija.