PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 14.05.2002.

20. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, sudeći po obrazloženju, namera predlagača je bila da nešto pojednostavi i da izbegne prazan hod, odnosno gubljenje vremena oko raznoraznih saglasnosti, koje treba da se obezbede od strane Vlade Republike Srbije.
Ovo je još jedan od niza zakona, kojima Vlada Republike Srbije javno iznosi nameru da lokalnoj samoupravi omogući da predstavlja izvestan vid samouprave, a onda kada se malo detaljnije pogledaju odredbe zakona i način na koji su one promenjene, u stvari ispadne da će sve biti po starom i da lokalna samouprava i dalje ostaje u periodu starijeg maloletništva; po mišljenju Vlade Republike Srbije, a to mišljenje ne važi za autonomnu pokrajinu, lokalna samouprava još uvek nije sposobna da sama brine o sebi i o poslovima koji su joj povereni.
Naime, čitav niz članova predloga ovog zakona - 1, 3, 4. i 5 govore o specifičnom vidu osnivanja javnog preduzeća, odnosno o javnom preduzeću koje će osnovati dve ili više jedinica lokalne samouprave. Radi se o komunalnim delatnostima ili delatnostima koje su od značaja za rad dveju ili više jedinica lokalne samouprave.
U pojedine stavove tih članova, a to su članovi 4, 12, 14. i 15. osnovnog teksta zakona, Vlada Republike Srbije ulazi amandmanima tako da potpuno briše stavove koji određuju sudbinu javnog preduzeća, izbor predsednika i članova upravnog odbora, direktora preduzeća, predsednika i članova nadzornog odbora, ukoliko ne postoji saglasnost osnivača.
Mi smo pokušali amandmanima da potpuno promenimo način rešavanja takvog problema. Naime, postoji mogućnost (teško da će postojati, ali postoji mogućnost) da se dve opštine dogovore da osnuju komunalno preduzeće, koje će obavljati poslove od zajedničkog interesa.
To je u redu, ali zaista je teško pretpostaviti da neće moći da se dogovore posle toga da izaberu direktora, da izaberu upravni i nadzorni odbor, predsednike upravnog i nadzornog odbora, odnosno da neće taj osnivački akt biti usvojen u istovetnom tekstu u obe skupštine jedinice lokalne samouprave.
Tu se sada neopravdano meša Vlada, nepotrebno. Ako joj je cilj, koji želi da postigne ovim izmenama i dopunama, da eliminiše svoje toliko učestvovanje u svemu ovome, da se ne gubi vreme, zašto onda to ne ostavi osnivačima? Oni će se dogovoriti ili neće; ako ne, pa preduzeća neće biti. Mi smo pokušali amandmanima da zaustavimo zakonsku odredbu koja govori o osnivačima; pa kažemo - preduzeće osnivaju dve ili više jedinica lokalne samouprave i tu je tačka; a Vlada kaže - ako se ne dogovore oko osnivačkog akta, taj akt donosi Vlada Republike Srbije.
Zašto? Nije ih Vlada ni naterala da prave zajedničko (komunalno) preduzeće. To su oni sami odlučili, sami rešili, sami ustanovili na terenu; ne mogu da se dogovore, nema zajedničkog preduzeća. Zašto bi im Vlada naturala rešenje? Zašto bi im Vlada naturala direktora preduzeća?
Šta znači - zato što je Vlada i do sada bila ovlašćena da donese rešenje u slučaju nesaglasnosti lokalnih samouprava. Sada Vlada kaže - mi se iz tog posla isključujemo i brišemo mogućnost dveju opština da osnuju zajedničko preduzeće. Zašto brišete mogućnost? Šta ako ima neki kamenolom koji se prostire na tetitoriji dve opštine? Šta ako se neko drugo bogatstvo koje opština može da koriste prostire na teritoriji dve opštine?
Nećemo osnivati dva preduzeća da eksploatišu prirodna bogatstva samo zato što su neke granice lokalne samouprave nacrtane ovako ili onako. Zašto više nema mogućnosti da se takvo preduzeće osnuje? Slažem se da ne treba Vlada da presuđuje, ali mogao je član zakona kojim se reguliše osnivanje tog preduzeća da se zaustavi na mestu gde će se oni dogovoriti ili neće. Ovim što je Vlada predložila, takvih preduzeća više nema. Protiv sam toga.
Naravno, ovo ne važi za autonomnu pokrajinu. Sada Vlada mora da uđe u igru koju je zasvirala prošlog ili pretprošlog meseca, mora da poštuje omnibus zakon kojim su neke nadležnosti, mimo Ustava Republike Srbije, postale izvorne nadležnosti autonomne pokrajine. Tu će biti dosta javnih preduzeća koje će sada osnovati autonomna pokrajina i na njihov rad Vlada Republike Srbije više neće imati nikakvog uticaja.
Vi znate da je pre neki dan osnovano preduzeće "Vojvodinašume". Ne znam da li je osnovano "Vojvodinavode", moguće da već jeste. Znate da je bilo ekscesa prilikom osnivanja preduzeća "Vojvodinašume". Vičite vi ponovo daj bože, ali kad date malo vlasti neodgovornim ljudima, oni prvo gledaju koliko im smeta otac, koliko je star, da li treba da ga izdržavaju ili može još malo da privređuje, pa da se isplati držati oca u kući.
Šta se dešava kad javno preduzeće osnuje drugo preduzeće? Šta se dešava ako Elektroprivreda Srbije osnuje, kao što ima, druga preduzeća? Vlada Republike Srbije nema više upravljanje u tim preduzećima. Onda će preko tih preduzeća odlaziti sredstva iz člana 22. zakona, koji govori o tome da će godišnji program odrediti koliko će novaca ići za sponzorstva, koliko za propagandu i reprezentaciju, koliko za sportske aktivnosti. Verovatno čitate po novinama kako to izgleda kad jedno javno preduzeće, koje izdržavaju svi građani Republike Srbije, odluči da finansira sportske aktivnosti. Verovatno ste videli koliko se sredstava preko tih preduzeća odliva. Odlivaju se ogromna sredstva.
Da zaključim, mi smo za to da ne isključujete mogućnost da lokalne samouprave sarađuju tako što ćete ih potpuno podeliti granicama. Ako nije valjalo rešenje da Vlada donosi akt, onda im ostavite mogućnost da se usaglase. Ako se ne usaglase, tog preduzeća neće biti. Nemojte da sklanjate nadležnosti Vlade iz velikih javnih preduzeća, giganata, rekao bih, koja će biti na prodaju, koja osnivaju svoja preduzeća, koja finansiraju novcem građana aktivnosti koje građani nisu njima poverili da ih finansiraju i za koje im građani nisu dali novac.
Sve u svemu, ne vidim svrhu donošenja ovog zakona. Nisam je čuo ni u obrazloženju koje smo sa ove govornice slušali. Prihvatam to da ministar koji je zakon obrazlagao nije bio spreman, pošto nije bio ni određen da ga brani pred Narodnom skupštinom, ali ako postoji neki dublji, neki sakriveni razlog, bilo bi pošteno i korektno da nam ga ovde sa govornice Narodne skupštine saopštite, da ne bismo više lakirali stare zakone tvrdeći samo da je tih nekoliko odredaba iz tog zakona bilo smetnja da Srbija funkcioniše kako valja.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Srđan Petrović, zamenik predsednika poslaničke grupe DOS-DSS.

Srđan Petrović

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, ovaj mali zakon je nastavak jedne priče o decentralizaciji. Vama je poznato da je DSS, kada se govorilo o Zakonu o lokalnoj samoupravi, imala rešenja koja su  bila prilično različita od originalnih rešenja u Zakonu o lokalnoj samoupravi, odnosno DSS se zalagala za veću decentralizaciju i za jačanje potencijala lokalne samouprave. Ovaj zakon je jedan mali doprinos tome, odnosno on je jedno kompromisno rešenje kojim se postojeći Zakon o javni preduzećima, po našem mišljenju, čisti od nepotrebnih odredaba koje su povećale administriranje i koje nisu ni na kakav način uradile ono što im je bio cilj, a to je zaštita javnog interesa.
Naime, mi smatramo a to je intencija svuda u svetu i to je i naše opredeljenje, da je lokalna samouprava dovoljno odgovorna da može da štiti javni interes; u retkim slučajevima kada nema te zaštite javnog interesa, kada imamo neke probleme u funkcionisanju lokalne samouprave, taj širi državni interes može se štititi na drugi način, a ne ovim odredbama o Vladinom davanju saglasnosti lokalnoj samoupravi na dokumente, na postavljenja.
Sigurno da nema istinskog jačanja lokalne samoprave bez ekonomske samostalnosti lokalne samoprave. Lokalna samouprava mora da dobije više samostalnosti u fiskalnoj sferi, što se na neki način i dešava, mada nedovoljno brzo; sada je pitanje da li je to politička odluka ili je možda i realnost, ali u svakom slučaju u fiskalnoj sferi mora da bude veća i veći prihodi moraju da ostanu jedinicama lokalne samoprave. Jedan od oblika te ekonomske samostalnosti je sigurno i mogućnost uticaja organa lokalne samouprave na poslovanje, na rad javnih preduzeća čiji je osnivač.
Smatramo da je ovo rešenje kojim se, praktično, raspodela dobiti javnih preduzeća pod zaštitom lokalne samouprave, znači kojima je osnivač lokalna samouprava, ostavlja samim lokalnim samoupravama dobro, naročito u skladu sa novim rešenjem u Zakonu o lokalnoj samoupravi o funkcionisanju glavnog gradskog menadžera, o privlačenju raznih vrsta kapitala. Taj kapital koji bude bio privučen možda će na neki način biti povezan i sa javnim preduzećima, tako da je to rešenje dobro. U svakom slučaju, ova odredba o saglasnosti Vlade Republike Srbije na raspodelu dobiti koja se ukida bila je loša i dobro je što se ukida.
Još jednom, sigurno da saglasnost Vlade Republike Srbije na postavljenja direktora i članova upravnih odbora javnih preduzeća, čiji je osnivač lokalna samouprava i autonomna pokrajina, nije bilo dobro rešenje i nije štitilo javni interes. Jednostavno, to je bila jedna birokratska procedura. Mislim da je čak opterećivala i organe Vlade, odnosno ministarstva. Sigurno još može da se popravi liberalizacijom, da se prevaziđu odredbe koje su sada date u članovima 27. i 28. o kontroli cena. Na tome bi trebalo raditi i tu kontrolu cena trebalo bi skloniti.
Sve u svemu, ovo je mali zakon koji čini jedan mali korak u pravcu jačanja lokalne samouprave i opšte liberalizacije u Srbiji, tako da Demokratska stranka Srbije nema velikih primedaba, zato nismo ni imali amandmane na ovaj zakon i mi ćemo glasati za ovaj zakon.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Nastavljamo načelnu raspravu prema prijava za reč. Reč ima narodni poslanik Bogoljub Zečević, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Veroljub Arsić.

Bogoljub Zečević

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan dobar predlog izmena i dopuna Zakona, koji je predložila Vlada Republike Srbije. Zakonom dobijamo bar dve dobre stvari. Prvo, nastavak procesa decentralizacije.
Ukinute su saglasnosti Vlade na sve bitne stvari za funkcionisanje javnih preduzeća, čiji su osnivači opštine, a posebno bih izdvojio saglasnost za cene komunalnih usluga, što je Vlada prihvatila pošto je predloženo amandmanima narodnih poslanika. Zbog ovog ograničenja cena komunalnih usluga opštinska javna preduzeća su imala niske cene, što je negativno uticalo na funkcionisanje, isplate plata i ostale obaveze, a naravno i na kvalitet usluga tih javnih preduzeća.
Ovo se posebno odnosi na period od 1996. do 2000. godine, kada Republička vlada namerno nije davala saglasnost na cene komunalnih usluga gde je na vlasti bila Koalicija "Zajedno", kako bi te lokalne vlasti prikazala kao nesposobne. To je teralo lokalne vlasti da se dovijaju na razne načine, kako bi obezbedile funkcionisanje javnih preduzeća i samih lokalnih vlasti. Kao posledicu toga kod velikog broja opštinskih javnih preduzeća danas imamo nagomilane gubitke iz tog perioda.
Mislim da lokalne samouprave treba da iskoriste ovu i sve pogodnosti koje pružaju ove izmene i dopune zakona, kako bi stabilizovale funkcionisanje i podigle nivo usluga opštinskih javnih preduzeća. Međutim, na ovome se ne treba zaustaviti. S obzirom da je opštepoznato da privatni sektor pruža daleko bolje usluge nego državni, smatram da treba krenuti u privatizaciju javnih preduzeća gde su opštine osnivači. Poslovi koje obavljaju javna preduzeća, a gde bi se odmah moglo krenuti u privatizaciju, jesu održavanje zelenih površina, čišćenje i pranje ulica, održavanje zgrada i iznošenje smeća. Smatram da u postupku privatizacije opštinskih javnih preduzeća nije puno urađeno i da opštine treba da porade na tom pitanju.
Druga dobra stvar su odredbe iz člana 9. ovog zakona, gde se govori o godišnjem programu poslovanja javnih preduzeća i dodaje se deo rečenice koji glasi - "elementi za celovito sagledavanje politike zarada i zaposlenosti u preduzeću". U prethodnom periodu svedoci smo da je u republičkim javnim preduzećima, a mislim na EPS, NIS, PTT i Železnicu, primljen veliki broj zaposlenih po partijskoj ili familijarnoj liniji, što je opterećivalo poslovanje tih javnih preduzeća. Mislim da ova odredba vodi određivanju optimalnog broja zaposlenih u republičkim javnim preduzećima, kako bi se smanjili troškovi poslovanja i podigao kvalitet usluga.
Osim toga, nije pravedno da višak zaposlenih u društvenim preduzećima i bankama potraži novi posao, a da zaposleni u javnim preduzećima budu zaštićeni. Što se tiče odredbe člana vezane za visinu zarade u javnim preduzećima, prošle godine je ministar Đelić rekao da će biti uvedeni platni razredi, istina za državnu upravu, a mislim da bi se isti princip mogao primeniti na javna preduzeća, pa bih pitao ministra da li će se nešto raditi po tom pitanju. U svakom slučaju, ovo je jedan dobar predlog zakona i poslanici Demohrišćanske stranke će ga podržati.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Radojko Petrić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, drago mi je da vas vidim drugi ili treći put za ovih 16, 17 meseci koliko ste ministar i žao mi je što vas nisam baš najbolje razumeo, da li zbog mojih kolega ili zato što nemušto pričate. Međutim, u svakom slučaju Predlog ovog zakona ne može da se nazove reformskim, jer kakav je to predlog zakona ako od 13 članova zakona na sedam mesta piše "briše se".
Zakon koji se briše donesen je u julu mesecu 2000. godine i jedan od inicijatora donošenja takvog zakona je bila baš Srpska radikalna stranka koja je, za razliku od mojih kolega koji se tada nisu ni bavili politikom, niti su znali šta je to, za vreme svog bitisanja naučila kako mogu da se prave zloupotrebe i kako tome treba stati na put, a najveće zloupotrebe i pljačkanje ove države bilo je u javnim preduzećima.
Mogu da vam kažem, gospodine ministre, da je ovaj zakon bio veliki problem našim koalicionim partnerima. Nama nikako nije, jer smo presekli izvore finansiranja i zloupotreba, pogotovu funkcionerima i članovima Jugoslovenske udružene levice ili skraćeno JUL. Sada vi jedan takav zakon, gospodine ministre, brišete. Slažem se da je u nekim delovima potrebno izvršiti decentralizaciju, ali uvek treba voditi računa o tome, gospodine ministre, šta se time dobija, a šta se gubi.
Pre donošenja ovog zakona dešavalo se da su pojedine direktore javnih preduzeća, pa ću reći da je iz Požarevca bio jedan karakterističan slučaj da su tog direktora firme, koji je bio i predsednik fudblaskog kluba, uhvatili na granici sa nekih 15 miliona dinara. To je mala suma koliko može da se ukrade, recimo iz Naftne industrije Srbije i nekog većeg sportskog kluba, a baš u članu 34. starog zakona koji vi članom 12. novog predloga zakona brišete piše "Danom stupanja na snagu ovog zakona javna preduzeća i preduzeća sa većinskim učešćem državnog kapitala ne mogu da vrše isplate sredstava za sponzorstva, donacije, humanitarne, sportske i slične aktivnosti, reklame, propagandu i reprezentaciju, zarade predsednika upravnog odbora, odnosno naknade za radove članova upravnih odbora itd.".
To se gospodine ministre briše, pa ćete čini mi se ponovo, ako ste dovoljno ludi, sami sebe da hapsite, ne vi nego članovi ove vlade, da hapsite svoje direktore javnih preduzeća na granicama. Čini mi se da se ovde na političkoj sceni sada pojavljuje neka nova, sa istim programskim ciljevima, stranka slična JUL-u, jedna stranka koja je bila isključivo interesno povezana, a ovim zakonom dozvoljavate da takva ili jedna grupa ljudi vrši razne zloupotrebe. Zašto je član 34. starog zakona, koji se briše, izuzetno sporan u Predlogu ovog zakona?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslaniče Arsiću, u obavezi sam po Poslovniku da vas nažalost prekinem u izlaganju, jer su poslanici vaše stranke napustili salu u trenutku kada su videli na elektronskom sistemu da nemamo kvorum.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Gospođo Čomić, napustili su narodni poslanici DOS-a, kojih fali ovde jedno stotinak.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Skroz se sa vama slažem i dakle po Poslovniku, da li hoćete da nastavite izlaganje ili ne želite? Završili ste sa vremenom od tri minuta i imaćete prava u okviru vremena svoje poslaničke grupe da iskoristite vreme.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Veroljubu Arsiću i molim da utvrdimo da li imamo kvorum.