Reč ima narodni poslanik Bora Novaković, poslanička grupa DOS, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Vojislav Šešelj, poslanička grupa SRS.

Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, članovi Vlade, kolege poslanici, uveren sam da ćemo nakon izvesnog vremenskog perioda, kada retrospektivno budemo analizirali sve ono što smo uradili u protekle dve godine, imati dobrog povoda i razloga da današnji datum označimo kao važan i značajan. Ovo je dan kada Srbija dobija ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, tako da  se deli resor koji je do ovog dana bio praktično u resoru gospodina Batića. Mislim da je to vrlo važan datum, jer time Republička vlada šalje poruku u javnost da je spremna još snažnije da izvrši decentralizaciju.
Za decentralizaciju u Srbiji imamo istorijskih razloga i istorijskih povoda, jer smo i u vreme kada država Srbija nije čestito bila ni konstituisana imali zakon o opštinama i svojevrstan proces decentralizacije. Čak i u tom kontekstu, čak i u 19. veku kada smo se formirali kao država, veliki značaj je imala opština i sve ono što su predstavljale lokalne samouprave.
Mislim da se kod nas odomaćilo shvatanje po kome je centralizam dobar i poželjan oblik integracije države. Naravno, svaka država, primerno svojoj istoriji, političkoj kulturi, ekonomskoj, regionalnoj, kulturološkoj, religijskoj razuđenosti, bira oblik integracije. Nisam sklon da centralizam proglasim lošim samim po sebi, niti sam sklon da decentralizaciju smatram poželjnom samom po sebi. Naprotiv, u izvesnim vremenskim periodima i centralizam se pokazao kao opravdan i dobar oblik državne integracije, jer se, naročito kod nas u Srbiji, obično istorijski javljao kao finansijski grč siromašnog društva i siromašne države koja pokušava centralizujući sredstva i materijalne resurse da ih kasnije pravedno raspoređuje, kada je u pitanju cela teritorija.
Mislim da smo taj period ostavili iza sebe, ili ga u najmanju ruku ostavljamo iza sebe, i da je Srbija kao država, ali i društvo u Srbiji spremno i zrelo za decentralizaciju. Decentralizacija u ovom momentu jeste jeftinija od centralizacije.
U ovom trenutku mnogo je racionalnije i jeftinije određene nadležnosti prebaciti na opštinski i gradski nivo, nego ih držati na centralnim državnim nivoima. Znači, ukoliko želimo da ostvarimo koncept jeftine države, onda moramo voditi računa o onome što je jeftinije i racionalnije organizovati na lokalnom nivou, a u ovom trenutku postoji dosta takvih oblasti.
Kada bih želeo da budem ciničan, kao gradonačelnik Novog Sada mogao bih čak da kažem da gradovima i opštinama odgovara centralizam, jer on, koncentrišući određene nadležnosti na republičkom i saveznom nivou, onda republičku i saveznu vlast čini odgovornima. Naprotiv, meni nije stalo do cinizma. Meni je stalo do toga da organizujemo državu na najracionalniji, najjeftiniji način i da se dogovorimo oko svega onoga što bi harmonizovalo različite nivoe vršenja vlasti.
Prvo, smatram da je u psihološkoj ravni vrlo važno izvršiti dalju decentralizaciju, jer centralistički uređena država čini aktivnim samo centar odlučivanja, nezavisno od toga da li je on na saveznom ili republičkom nivou. Svi ostali delovi sistema, sve ostale institucije u centralistički uređenoj državi puka su transmisija centralnih državnih organa, potpuno su inertni, neaktivni i u psihološkoj ravni nezainteresovani da učestvuju u političkom procesu. Da bismo ih učinili zainteresovanim moramo ih učiniti akterima tog procesa, a da bismo ih učinili akterima tog procesa moraju imati određene nadležnosti i moraju imati određene izvore prihoda na osnovu kojih mogu efikasno rešavati probleme u toj oblasti.
Šta znači dalja centralizacija u političkoj ravni? Ona znači podelu odgovornosti između centralnih i lokalnih organa vlasti, i mislim da je ona takođe važna. U Zakonu o lokalnoj samoupravi načinjena su tri koraka, koja su vrlo važna, hrabra. Dakle, u oblasti zdravstva primarna zdravstvena zaštita je poverena gradovima i opštinama; poverena je takođe ekologija i mislim da su to prvi pomaci, naravno uz školstvo, osnovno obrazovanje, koji govore u prilog potrebi za još snažnijom decentralizacijom.
Napokon, treći argument, zbog kojeg se nadam da će resor gospodina Šabića dati svoje efekte, jeste sadržan u ekonomskoj sferi. U ovom trenutku mislim da ne postoji velika zainteresovanost opština i gradova da uvećaju svoju imovinu. Mislim da u ekonomskoj sferi takođe treba učiniti sve da se gradovi i opštine učine odgovornim i da budu mnogo aktivniji kada su u pitanju investitori i investicije, da budu mnogo aktivniji kada je u pitanju način na koji će sačuvati i uvećati svoju imovinu i takođe da budu mnogo aktivniji kada su u pitanju takse, porezi, i kada je u pitanju mogućnost formiranja, konstituisanja i oblikovanja mikroekonomije i ekonomije na nivou opština i gradova, što u ovom trenutku nije izraženo u dovoljnoj meri.
U suštini, novim Zakonom o lokalnoj samoupravi mi smo postavili samo opšti pravni okvir za proces decentralizacije. Nama predstoji ono što je gospodin Batić zvao sektoralnim zakonima. Predstoji nam donošenje zakona o glavnom gradu, dakle, zakona koji bi trebalo da definiše kako će u administrativnom, komunalnom i finansijskom smislu funkcionisati Beograd. Predstoji nam zakon o gradovima, koji će definisati poziciju Niša, Novog Sada, Kragujevca, a uveren sam da će tim zakonom i neki drugi veliki regionalni centri dobiti status grada. Očekuje nas zakon o komunalnim delatnostima i čitav set sektoralnih zakona, koji će na precizan, detaljan i segmentaran način urediti kako će funkcionisati grad Beograd i gradovi i opštine u Srbiji. To je veliki zadatak pred gospodinom Šabićem i uveren sam da će u narodnim poslanicima imati uporište, ne samo kroz amandmane, nego kroz korisne savete i da ćemo dati sve od sebe da decentralizacija, kada su u pitanju gradovi i opštine, bude što uspešnija.
Decentralizaciju kojom se poveravaju poslovi opštinama i gradovima smatram primarnom i nosećom kada je u pitanju decentralizacija uopšte. U državi Srbiji će se, naravno, otvoriti pitanje regionalizacije i to pitanje ne treba izbegavati. Većina velikih i značajnih evropskih država jesu regionalne države, ali šta je od iskustva tih regionalnih država primenjivo u Srbiji i šta može, primereno našoj političkoj istoriji, političkoj kulturi i onoj vrsti kulturološke, ekonomske, teritorijalne, etničke i svake druge razuđenosti i raznolikosti Srbije, da bude primenjeno. To je već vrlo teško političko pitanje.
Kao sociolog i kao političar sklon sam asimetričnoj regionalizaciji, koja je svoju tradiciju imala najviše u Italiji, dakle u Ustavu iz 1948. godine i u svemu onome što je posle toga bilo; ali, u kom pravcu se treba kretati zavisi od toga kako razmišljamo da harmonizujemo različite nivoe vršenja vlasti. U ovom momentu svaki poreski obveznik plaća pet nivoa vršenja vlasti: plaća saveznu državu, republičku, pokrajinsku, gradsku i opštinsku vlast. Ukoliko ne budemo imali preciznu analizu kako harmonizovati sve te različite nivoe vršenja vlasti i ukoliko se decentralizacija i regionalizacija pretvore u borbu za ingerencije i u borbu za prihode, ukoliko to bude gladijatorska politička borba oko toga gde će biti smeštene ingerencije, politička moć i politička sredstva, mislim da ćemo napraviti veliku grešku i da nas to neće voditi dobrom.
Regionalizam ne sme da podstakne egoizam delova. Regionalizam je dobar samo u meri u kojoj delovi sistema podstiču stepen integracije u celini i u državi kao okviru. Znači, ukoliko bi regionalizacija vodila nekoj vrsti razjedinjenja bez integracije, ukoliko ne bi vodila još čvršćoj integraciji u državno - pravni sistem, mislim da bi bilo loše. Da li je moguć taj oblik? Verujem da je moguć.
Kao gradonačelnik Novog Sada i kao neko ko dolazi iz Vojvodine, verujem da je moguće ispoljiti specifičnost određenog dela, a da ispoljavanje te specifičnosti ne ide nauštrb celine. Verujem da je ekonomska autonomija Vojvodine poželjan oblik, jer ona iskazuje specifičnost Vojvodine, ali ne načinom na koji bi je odvajala od celine, nego načinom na koji bi je još čvršće integrisala u državno - pravno tkivo Srbije. Sve su to otvorena pitanja za koja se nadam da ćemo ih rešiti u narednih godinu dana. Hvala vam na pažnji sa kojom ste me slušali.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, a posle njega narodni poslanik Srđa Popović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću da postavljam pitanja predsedniku Vlade Srbije Zoranu Đinđiću, ne očekujući da mi on odgovori naravno na ta pitanja, jer tu jednostavno adekvatan odgovor nije u stanju da pruži.
Izmenama i dopunama Zakona o Vladi ukinuto je Ministarstvo pravde i lokalne samouprave i uvedena dva ministarstva, Ministarstvo pravde i Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu. Danas se bira ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Što se ne bira i ministar pravde?
Srbija sada nema ministra pravde. U kom statusu je sada tamo Vladan Batić? Da li je on tamo v.d. ili za deo koji se odnosi na Ministarstvo pravde važi stari zakon, a novi zakon važi samo za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave? Nema tog pravnog stručnjaka koji može da razreši ono što vi zapetljate.
Da li je danas bilo jednostavnije - lupam ja Milka, lupam, samo ti dobacuj, meni to ništa ne smeta, čak mi mnogo i prija - čak danas ste mogli komotno da izaberete ponovo Batića ili nekog drugog, ali taj problem da rešimo. Nije problem u tome što vi danas ne birate ministra pravde, problem je što nikome nije palo na pamet, što niko nije video da je ukinuto jedno ministarstvo, a da su otvorena dva nova ministarstva i da se moraju birati dva nova ministra. Niko to od vas nije video. To govori o kompetentnosti vaše vlade.
Zatim, Vlada je bila u obavezi da najmanje jednom u godini dana podnese izveštaj Skupštini, izveštaj o svom radu, a naročito o vođenju politike, o izvršavanju zakona, drugih propisa i opštih akata, o ostvarivanju plana razvoja i prostornog plana i o izvršavanju budžeta Republike. Tako je to predviđeno članom 213. Poslovnika Narodne skupštine. Vlada tu svoju obavezu nije ispunila. Ona je obavezna i Zakonom o vladi na tako nešto.
Zašto Vlada nije ispunila svoju obavezu? Čega se to Vlada boji? Šta to Vlada prikriva? Šta je to za Vladu neizvesno u raspravi, pa izbegava ovakvu obavezu? Zašto se usteže? U čemu je problem? Čak od vas ne očekujemo ni kompetentan, ni stručan, ni ozbiljan izveštaj, ništa od toga od vas ne očekujemo. Mogli ste da donesete izveštaj poput ovih zakonskih projekata, poput ovog predloga za rekonstrukciju, koji nije na stručan način sastavljen itd. Vi bežite uopšte od rasprave o Vladi.
Postavlja se ovde pitanje, zašto predsednik Vlade nije tražio promenu ministra poljoprivrede. Nikada se u istoriji Srbije nije desilo da u jednoj godini, za vreme jednog ministra, bude izvršen genocid nad pticama pevačicama. Više od pola miliona ptica je ubijeno radi izvoza u Italiju. Koja je to zemlja na svetu, da bar ministar ne bi pao kada se tako nešto desi. Sada umesto da nam pevaju slavuji, da nam pevaju štiglići i slične ptice, sada nam pevaju gavranovi, čavke, gačci, jer njih ministar poljoprivrede nije hteo da lovi iz neznanog razloga. Zašto se sve to dešava baš u okviru ove vlade?
Šta nam predsednik Vlade obećava rekonstrukcijom Vlade? Da li nam obećava poboljšanje ukupnih političkih, ekonomskih i socijalnih prilika u zemlji? Da li će ovom rekonstrukcijom Vlade da se stvore uslovi da fabrike, koje su ranije kako-tako životarile, a već godinu i po dana uopšte ne rade, dobiju neki posao i pokrenu proizvodnju? Da li će ova rekonstruisana Vlada sada da odustane od svog plana o otpuštanju 700 hiljada radnika? Da li će ova rekonstruisana Vlada na ozbiljniji način da pristupi privatizaciji, da izbegava skandale oko naštimanih cena i da li će ta privatizacija da se sprovodi prema zakonu, a ne na jedan način koji je veoma blizak kriminalnom.
Da li će ova vlada da napokon popravi stanje u poljoprivredi? Obećavali ste čuda poljoprivrednim proizvođačima, seljacima, a ni jedno obećanje niste ispunili. Realna cena otkupa poljoprivrednih proizvoda je mnogo niža nego što je bila ranije. Pod vašom vladom desilo se čudo neviđeno, devalvirala je i nemačka marka. Neki ekonomski eksperti tvrde da je upravo zbog toga nemačka marka i ukinuta. Ono što se za 100 maraka kupovalo 2000. godine, pod vašom vladom ne može da se kupi ni za 300, 400 maraka.
Da li će izbor novog ministra energetike značiti novo povećanje cene struje u Srbiji ili ćete sada ići na sniženje cena? Da li Srbija zaslužuje najveću cenu struje u čitavoj Evropi, tako da je 18% skuplja od najskuplje u Evropi; da li to Srbija zaslužuje? Šta znači izbor novog ministra? Još veće cene struje do neba ili sada neke umerenije, niže cene. Pretpostavljam da novog ministra niko nije ni upoznao šta ga tu čeka; da je potpuno van toga.
Da li će sada nova rekonstruisana vlada da popravi stanje u socijalnoj sferi. Da li će penzije i dalje realno da zaostaju u odnosu na visinu plata ili će se vratiti stari koncept, gde će penzije pratiti visinu plata? Namerno ste u toku ovog vašeg mandata doneli zakon po kome se penzije više ne usklađuju isključivo prema visini plata, nego se usklađuju prema vašoj proceni porasta troškova života. Gde se to još tako penzije obračunavaju?
Da li će ova rekonstruisana vlada biti u stanju da popravi socijalni položaj najugroženijih kategorija stanovništva? U sferi dečijih dodataka ništa niste popravili, samo ste pokvarili. Ispametili ste ljude, a sada im treba nekih 20, 30, 40 dokumenata da uopšte steknu pravo koje im je zakonom propisano. Da li će se popraviti socijalni status ratnih vojnih invalida i civilnih žrtava rata? Na to pitanje predsednik Vlade nikakav odgovor nije ponudio, nije sada ništa ni obećao.
Vi ste ranije mnogo obećavali. Godine 2000. u predizbornoj kampanji ste obećavali čuda. Sada ste unazad godinu dana uopšte prestali da obećavate. Sada ništa ne obećavate, smatrate da više nema potrebe. Pokazali ste da ni jedno obećanje ne izvršavate i zašto biste dalje obećavali. Narod mora na vas da se privikne, narod mora da vas trpi, narod mora da glumi da je srećan što mu je takva vlada i time se svi problemi završavaju.
Da li je u ovoj situaciji Vlada spremna da reši i jedan ekonomski ili socijalni problem? Da li je ova vlada, sada kada je rekonstruisana ili će biti rekonstruisana za nekoliko časova, u stanju da se obračuna sa kriminalom? Da li će Vlada biti u stanju, preko nadležnog ministarstva policije, da razreši neko od spektakularnih ubistava iz ranijeg perioda, koje ni ranija vlast nije bila u stanju da razreši, kako ste obećavali? Da li će ova vlada da doprinosi zataškavanju ubistva ministra odbrane, Pavla Bulatovića, kao što je zimus rađeno, ili će sada da se otvori u pravcu istraživanja i rasvetljenja tog ubistva? Da li će ova vlada, sada kada je rekonstruisana, da rasvetli otmicu i verovatno likvidaciju Ivana Stambolića? Da li će ova vlada biti sada u stanju da reši aferu oko otmice grupe putnika muslimanske veroispovesti iz voza u Štrpcima i njihovu likvidaciju? To do sada niste ni pokušavali da rasvetlite. Šta se krije iza toga?
Ko je to toliko moćan da spreči rasvetljenje? Već mesecima i godinama pominjem ime tog pukovnika, Ljubiše Beare; niti ga traži Haški tribunal, niti naša policija, niti vojna bezbednost, niti Interpol, niko ga živ ne traži. Čovek je otmicu organizovao, likvidaciju, ubijanje ratnih zarobljenika kod Srebrenice itd. Niko živ ga ne traži. Pitam se, šta se desilo sa tim čovekom, zašto on nikome nije interesantan.
Dalje, da li će ova rekonstruisana vlada biti u stanju da razreši ubistvo Momira Gavrilovića, da li ćete biti u stanju? Da li nam sada obećavate da ćete biti u stanju da razrešite ubisto generala Buhe? Da li ćete biti u stanju da razrešitu ubistvo novinara Milana Pantića iz Jagodine? Jagodina je toliko malo mesto, ne može biti veliki izbor mogućih počinilaca i organizatora tog ubistva. Kada ćete to da razjasnite? Šta čekate? Da li će ova vlada, sada rekonstruisana, biti u stanju da se obračuna sa mafijom? Da li će i dalje mafija upravljati glavnim životnim tokovima u ovoj zemlji, a posebno finansijskim tokovima?
Da li će ova vlada ponovo da daje Dragoljubu Markoviću, "Krmivo-produktu" ili nekom drugom iz surčinskog klana da popravlja puteve po Srbiji? Da li ste vi imali nekog primerenijeg da popravlja te puteve? Mogao sam da vam nabrojim 20 preduzeća u Srbiji, najmanje, koja su se svojevremeno proslavila u kvalitetnoj izgradnji takvih puteva. Vi nađete nekoga koji je do pre neki dan uzgajao piliće i jaja, a sada on vrši asfaltiranje po Srbiji, i nikom ništa, sve je to normalno u Srbiji. Da li će i pod ovom rekonstruisanom vladom to da bude normalno ili neće?
Kakva će biti politika gonjenja počinilaca krivičnih dela? Da li će i dalje, kako kome iz vrha DOS-ovske vlasti padne na pamet, ljudi biti prozivani, a posle niko nije u stanju da im dokaže krivicu; a tamo gde je krivica dokazana, čak i kod najtežih krivičnih dela, da se ljudi brane sa slobode? Osam metaka se ispali u čoveka i počinilac krivičnog dela pokušaja ubistva i dalje se brani sa slobode. Šta još tu ima da se utvrđuje? Priznao je da je pokušao ubistvo, žrtva je poznata, meci su izbrojani i izvađeni iz tela, sve je fotografisano, slikano, a stoji se.
Da li će ova vlada prestati da vrši pritisak na druge sfere vlasti? Da li će ova vlada, sad kada je rekonstruisana, s obzirom na nove ljude koji u nju ulaze, uključujući i Rodoljuba Šabića, prestati da se ponaša kao tutor Parlamenta, da se ponaša kao grana vlasti iznad Parlamenta? Da li će ta nova, rekonstruisana vlada, prestati da vodi parlamentarnu politiku u zemlji?
Da li će ova vlada prestati da se meša u ingerencije pravosudne vlasti? Ima mnogo razloga da se kritikuje stanje u pravosuđu, pogotovo da se pojedinačno kritikuju sudije i predsednici sudova, ali to nikada ne sme da radi neko ko pripada izvršnoj vlasti. Može partija, i vladajuća i opoziciona, mogu mediji, ali ne može ministar, ne može ni predsednik vlade. Predsednik Vlade treba da shvati da je u hijerarhiji vlasti ispod i predsednika Parlamenta, i predsednika Vrhovnog suda i predsednika Ustavnog suda.
Simboličan šef izvršne vlasti je predsednik Republike. Imamo li ga još, to još niko ne zna, ali nije bitno. Trebalo je ranije raspisivati te izbore. U hijerarhiji državnih funkcionera na prvom mestu dolazi predsednik Republike, pa predsednik Narodne skupštine, pa predsednik Ustavnog suda, pa predsednik Vrhovnog suda, pa tek onda predsednik Vlade.
Imali smo mi period u kome se sudstvo smatralo direktnim produžetkom izvršne vlasti. Ali, to je totalitarni komunistički period. Proteklih 12 godina mukotrpno je vršeno oslobađanje sudske vlasti. Nedovoljno, neadekvatno često, ali bar nije zabeležen ovaj reverzibilni pokušaj da se sudska vlast ponovo potčini izvršnoj vlasti. Čak i ljudi kojima ste vi najviše verovali, pa ste ih postavljali za predsednike Vrhovnog suda, okružnih sudova itd, i njima je postalo nepodnošljivo takvo mešanje izvršne vlasti u njihov posao. Zamislite da su to neki ljudi u čijem izboru niste učestvovali ili da su protiv vaše volje izabrani na ta mesta: kakva bi tek onda bila situacija?
Da li ova vlada uopšte ima nameru da izvršava svoje ustavne nadležnosti ili ona misli da sama kreira sopstvene nadležnosti; pa ono što joj se ne sviđa iz okvira ustavnih nadležnosti smatra da ne treba i ne mora da radi, nego radi samo ono što želi i što joj prija. Jedna ozbiljna, umna vlada se prepoznaje po tome što najviše insistira da radi ono što joj je najteže i najneprijatnije. Bežanje od problema ne može biti način rešavanja problema, a to u ovoj sadašnjoj vladi niko nije shvatio, niko nije razumeo. Niste u stanju da razumete ili idete linijom manjeg otpora. Mogu da kažem u globalu da je ova vlada nekompetentna, ali pretpostavljam da ima pojedinačno kompetentnih ljudi. Zašto oni ne dolaze do izražaja? Ne mogu zbog opšte atmosfere.
Šta je proizvela ova vlada za proteklih godinu i po dana? Proizvela je atmosferu straha u Srbiji. Nikada tolika atmosfera straha u proteklih 12 godina nije postojala. Pazite, da je neko pod Miloševićem digao cenu struje 100%, u Srbiji bi možda došlo i do oružane pobune; ne bi niko smeo da isključuje građanima masovno struju po kućama itd. Vi ste struju poskupeli za 400% i takse ste digli do neba. U toj atmosferi je toliki strah da ljudi šapatom izražavaju nemirenje.
Da li ova vlada, sada rekonstruisana, misli nešto da menja u informativnoj sferi? Ova vlada upravlja državnom televizijom na način nepoznat od 90. godine. U proteklih 12 godina bilo je mnogo problema sa državnom televizijom. Državna televizija je bila pristrasna, bila je angažovana na nedozvoljen način od strane režima, ali ovakva medijska blokada opozicije nikada nije postojala. Imate medijsku blokadu opozicije, u kojoj SRS već godinu i po dana nema pristupa, apsolutno nema pristupa državnoj televiziji.
Da li je to nešto čime se predsednik Vlade može pohvaliti ili će on da kaže da nema kontrolu na državnoj televiziji? Onda je upravo i u tome problem što on nema kontrolu. Ko mu kontroliše državnu televiziju, da li Vilijam Montgomeri? Ko mu je postavio glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa? Ako to nije Vlada postavila, ko je onda postavio, ko to može da postavlja? Ko je postavio Upravni odbor? Prvo, nemoguće je da postoje nezavisni ljudi u upravnom odboru. Oni su uvek zavisni od onoga ko ih postavlja i ko može da ih razreši. Nezavisni ljudi u političkom sistemu ne postoje i nemojte tu terminologiju, predsedniče Vlade, ovde da nam nudite. Jednostavno, ona ne može da prođe.
Ovde se postavlja pitanje da li će državnu televiziju kontrolisati Narodna skupština ili Vlada. Do sada je uvek Vlada. Ranije su se opozicione partije zalagale da je kontroliše direktno Narodna skupština, proporcionalno učešću svake političke partije u strukturi Narodne skupštine. Da nikome ne odgovara državna televizija, takve okolnosti su nemoguće. Vi pokušavate predstaviti javnosti da nikome ne odgovara ili bar prividno izgleda kao da nikome ne odgovara; sigurno nekome odgovara, ali taj neko je van strukture institucionalne vlasti. Ako predsednik Vlade tvrdi, a već je izrekao iz klupe tako nešto, bar u tom smislu, da nema kontrolu nad državnom televizijom, onda je to dodatni element njegove odgovornosti kao predsednika vlade. On nije imao kontrole ni nad svojim potpredsednikom, pa je uhvaćen u špijunskoj aferi. Može tako nešto da se desi i oko državne televizije, Zorane Đinđiću. Gde je garancija da neće da se desi?
Predsednik Vlade, odnosno Vlada, ne smeju da izgube kontrolu nad nečim što je u njihovoj nadležnosti. Ako se vi stidite vaše nadležnosti u toj oblasti ili ako vam ona ne odgovara, predložite Narodnoj skupštini da se donese zakon po kome će ona direktno kontrolisati državnu televiziju.
Državna televizija je veoma važno i opasno političko sredstvo, sredstvo političke borbe i uvek je pod nečijom kontrolom. Da li će biti pod kontrolom Vlade ili Parlamenta, principijelno je pitanje. To je stvar koncepcije. Ali, ako će biti van kontrole i Vlade i Parlamenta, onda je to ogromna opasnost po narod i državu. Neko će sigurno kontrolisati ili neko već kontroliše. Neko tamo kreira uređivačku politiku mimo vaše volje, ako nastavi predsednik Vlade da insistira da on nema kontrolu nad državnom televizijom. Neko mora da kontroliše, jer tamo je ogroman državni novac uložen. Kad se kaže državni, misli se narodni.
Ne može neko formalno nezavisan upravljati državnom televizijom, nego mora upravljati neko ko će odgovarati Vladi i Parlamentu, ko će snositi odgovornost za svaki svoj postupak i ko će moći da bude i smenjen, ako ne radi u okviru politike Vlade ili Parlamenta.
A kakva će biti politika Vlade i parlamenta po tom pitanju, o tome se raspravlja u Narodnoj skupštini, a ne da neko tamo postavlja svoje lične ili kriterije koje mu naloži neko spolja. Je lÄ i na tom polju naša država treba da pokaže da nema nezavisnost, da nema samostalnost, jesmo li mi pod okupacijom? Oseća se da jesmo, ali niko da prizna. Je li vaša želja da budete po okupacijom, pod prinudnom upravom? Ako vam je to želja, kažite javno.
Ako vam to nije želja, i ako vama to smeta, onda se tome usprotivite. Ko je taj ko vam može postavljati uslove? Od toga bi trebalo izvršna vlast da se boji, to je ključno pitanje. Vi pokazujete svojim stavom i ponašanjem kao da se nikoga ne bojite, a to je pogrešno iz dva razloga. Prvo, zato što biste morali nekoga da se bojite, morali bi da se bojite raspoloženja svog naroda, građana Srbije, morali bi da se bojite parlamenta. Da ga se bojite, ne biste ga ovako ponižavali, kao što to radite godinu i po dana i morali bi da se bojite sudske vlasti. Ne da vi upadate sa kamerama u sudove, nego da sudska vlast vas temeljito kontroliše.
Vi se očigledno ne bojite ni glasa naroda, ni parlamenta, ni sudske vlasti. Mediji su do kraja dirigovani, instrumentalizovani. Vi pokazujete izvestan strah, ali to je strah od nekog vaninstitucionalnog faktora. Pa, da razmotrimo koji je to vaninstitucionalni faktor. Postoje dve mogućnosti. Neću se direktno opredeliti ni za jedno od te dve mogućnosti, ali ću izložiti obe.
Prvi taj vaninstitucionalni faktor mogu da budu spoljne sile i one su realan vaninstitucionalni faktor uticaja na Vladu Srbije, koga se Vlada objektivno boji. Jer, da se vi ne bojite tog faktora, nikada se ne bi moglo desiti da cela Vlada prekrši Ustav i sve pozitivne zakone i isporuči Miloševića Haškom tribunalu.
Znate, ne postavlja se pitanje da li je meni žao ili ne. Žao mi je svakog Srbina koji je tamo otišao protiv svoje volje, ali su u pitanju nesagledive posledice takvog čina. E, to nisam u stanju, Milka, da ti objasnim, žao mi je, trudio bih se iz petnih žila, ali unapred procenjujem da nisam u stanju da ti objasnim.
Dakle, taj spoljni faktor postoji. Postoji još jedan vaninstitucionalni faktor. Vi niste krivi za pojavu tog faktora. Taj faktor se pojavio ranije, pre 10-12 godina. To je faktor organizovanog kriminala ili mafije, ali vi se očigledno bojite tog faktora i mnogi od vas su pod kontrolom tog faktora. Sada neću poimenično da prozivam - ovaj jeste, onaj nije. Možda bih bar kod jednog pogrešio, a ne bih želeo takvu grešku da napravim.
Ali, mnogi su pod kontrolom tog faktora. Neki su ranije pristali uz taj faktor, misleći - biće im korisno, podržaće ih, finansiraće ih, doprineće im u nečemu itd. Međutim, taj faktor sada traži da mu se vrate usluge i zbog toga se vrpoljite. Već vam je neprijatno. Taj faktor se ponaša kao aždaja, nezaist je. Svakim danom sve više traži. Ispočetka nije tražio tako mnogo i vi ste mogli - date mu da radi auto-put, malo ga zadovoljite, date mu ponovo Ibarsku magistralu, još malo ga zadovoljite.
Njegovi apetiti su porasli do nesagledivih granica. Vi koji pokušavate sada da se otrgnete, niste u stanju. Kako taj problem da rešimo? E, to ćete morati sami da procenite. Najjednostavnije je zaključiti da ćete deliti sudbinu tog faktora. Samo, taj faktor je postao nepodnošljiv i spoljnjem okruženju, i zapadnim silama; s tim što su zapadne sile bile dovoljno moćne da kontrolišu taj mafijaški faktor onda kada im je on koristio za određene stvari; pa ga još i podstaknu, pa mu pomognu itd.
On više nije potreban, zapadne sile ga jednim potezom odbace. Vama više nije potreban, ali vi niste u stanju jednim potezom da ga odbacite, niste više u stanju ni da ga savladate.
Zašto niste u stanju da ga savladate - neki od vas bi možda i pokrenuli izvesnu akciju na tom planu. Ne smeju, lični strah. Neki su umešani, mogu da budu kompromitovani, ustežu se, drže se po strani, neki beže u penziju, neki beže na sporedne funkcije itd.
Ko to može da uradi - samo onaj ko nije umešan, samo onaj ko nije kompromitovan. Jer, tu je kompromitacija trajna.
Predsednik Vlade, naravno, beži od razgovora na ovu temu. Da ne beži od razgovora, ne bi mu smetala opozicija u parlamentu. Pošto je planirano i popunjavanje Ustavnog suda, i s tim ću završiti, koliko mi je još ostalo?

Još 50 sekundi.

Pedeset sekundi; e, brzo ću to da kažem.
Postaviće se odmah pitanje legalnosti i legitimnosti ove rekonstrukcije Vlade. Trebalo je da sačekate da se formira Ustavni sud, pa bi vas možda neko upozorio. Znate, vi ste na protivustavan i protivzakonit način izbacili veliki broj poslanika iz ovog parlamenta, na dva načina - protivposlovnički i protivustavno ste privremeno odstranili poslanike SRS, a trajno ste izbacili poslanike DSS na protivustavan i protivzakonit način, i sve ono što parlament odluči nakon toga protivustavnog čina dolazi pod udar Ustavnog suda, njegovog preispitivanja.
Možda ste izabrali ljude za koje smatrate da su pouzdani za Ustavni sud, a ne verujem da su to ljudi koji će do kraja saviti kičmu i služiti. Mislili ste da će vam saviti kičmu i Vida Petrović-Škero, i Leposava Karamarković. Neko vreme jesu, ali u jednom trenutku i one su se osetile povređene u tom osnovnom ljudskom dostojanstvu.
Ovi koji se još nisu kompromitovali, ulaze u Ustavni sud. Pretpostavljam da će mnogo brže uspraviti svoju kičmu.

Reč ima narodni poslanik Srđa Popović.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo dosta priče o nekim formalnim i suštinskim stvarima. Mislim da su tri suštinska pitanja na koja treba da odgovorimo prilikom rekonstrukcije Vlade i da pokušamo da odgovorimo na jedan set demagoških pitanja, koja su neki poslanici ovde postavili.
Tri ključna pitanja koja su ovde postavljena su: zašto se uopšte rekonstruiše Vlada i u kakvoj je to vezi sa predizbornim obećanjima DOS-a; drugo pitanje - šta se postiže stvaranjem dva nova ministarstva; i, treće pitanje - zašto se to radi posle godinu i po dana?
Odgovor na prvo pitanje, pre svega za one koji stalno pominju predizborna obećanja DOS-a - dva temeljna predizborna obećanja DOS-a (evo, pokazuje mi neko program DOS-a) su bila decentralizacija i briga o životnoj sredini. Znači, to su dva temeljna predizborna obećanja DOS-a i u toj priči, u poslednjih godinu i po dana, imali smo ozbiljne pomake na tu temu.
Kao što znate, nije samo obećanje važno, važno je i šta radite. Znači, pravite reformu zakonodavstva, donosite Zakon o lokalnoj samoupravi, donosite omnibus zakon za Vojvodinu, donosite Predlog zakona o sistemu zaštite životne sredine, i onda institucionalno jačate, znači, stvarate ministarstva iznad tih zakona, koja treba da ih sprovode, a ne obrnuto.
Druga stvar je što se ovom rekonstrukcijom odgovara i na zahteve građana. Teško je zaista danas naći nekog u Srbiji ko bi bio protiv ministarstva za životnu sredinu ili ko misli da Srbiji ne treba ministar zdravlja.
Drugo pitanje je šta se postiže stvaranjem dva nova ministarstva - to su, naravno, odgovornost i efikasnost u dva jako važna sektora. Rekonstrukcija Vlade je zapravo personalni rezultat zaista krupne reforme u nadležnosti ministarstva u okviru Zakona o ministarstvima. Meni je žao što jedan deo opozicije nije bio tu, a drugi se bavio polivanjem vodom i nije pročitao šta piše u Zakonu o ministarstvima, ali to su zaista krupni zahvati i krupne promene u nadležnostima koje je usvojila Narodna skupština i proizvod toga je i današnja rekonstrukcija Vlade.
Po prvi put u Srbiji dobijamo ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine. I, odgovor na pitanje zašto je za to trebalo godinu i po dana - za one koji postavljaju takvo pitanje mislim da je vrlo važno da pokušamo da objasnimo razliku između forme i suštine.
Formalno, mi smo imali Ministarstvo za zaštitu životne sredine, koje je bilo nadležno za vazduh, buku i vibracije. To ministarstvo nije moglo da da odgovor na elementarna pitanja građana koja su postavljali nekad ovde poslanici, pa ste tako odgovor na pitanje kakvu vodu pijemo mogli da nađete u Ministarstvu rudarstva i energetike; odgovor na pitanje kakvu hranu jedemo - u Ministarstvu poljoprivrede, i praktično je to bilo ministarstvo za ništa.
Kada je formirana Vlada predložili smo ukidanje takvog ministarstva za ništa i krenuli u jednoipogodišnju ekološku reformu. To što Srbija 50 godina nije imala nikakvu ekološku politiku, i to što je za DOS ekološka politika zaista ozbiljan posao, pitanje je o kome mi ovde treba da razgovaramo. Jedan od tih izraza je i formiranje ovog ministarstva.
Reći ću vam šta je urađeno u tih godinu i po dana, a što je vrlo važno i bez čega ni formiranje tog ministarstva zaista ne bi ništa predstavljalo.
Prvo, ustanovili smo izveštajem o stanju životne sredine, juna prošle godine, kakvo je stanje naše životne sredine; mada je po zakonu to dužan parlament i Vlada, oni nisu ovakav izveštaj imali preko sedam godina. U tom izveštaju piše ono što je naša bolna istina, a to je da mi za razvijenim zemljama sveta kasnimo između 30 i 40 godina u ovoj važnoj oblasti.
Zatim, i Vlada i nadležni odbor Skupštine, po prvi put u istoriji Srbije, utvrdili su nacionalne ekološke prioritete. U tome su učestvovali poslanici svih poslaničkih grupa. Pripremljen je i javno raspravljen zakon o zaštiti životne sredine, koji je sada u skupštinskoj proceduri i koji je, po mišljenju nekih međunarodnih organizacija, verovatno jedan od najboljih zakona koje je Vlada uopšte predložila Skupštini.
Zatim, kroz Zakon o lokalnoj samoupravi i omnibus zakona sprovedena je kompletna decentralizacija u ovoj oblasti. Životna sredina je po prvi put izvorna nadležnost opština. Po prvi put postoje mehanizmi da se ona finansira. U budžetima opština po prvi put postoje eko-fondovi u Zakonu o lokalnoj samoupravi i po prvi put postoji devet nadležnosti AP Vojvodine (koje je dobila delegirane od Republike Srbije) u ovoj važnoj oblasti. Lokalna armatura svuda u svetu je ključ ekološke politike.
Ono što je sledeće i vrlo važno je - dobili smo kroz Zakon o ministarstvima istinsku promenu nadležnosti, i po prvi put imamo i efikasnost i odgovornost u ovim ministarstvima. Na kraju bi trebalo reći da smo mi, u stvari, uspeli da za tih godinu i po dana od teme koja je u Srbiji uvek bila "trinaesto prase" postignemo opšti politički i javni konsenzus i u vrlo ozbiljnoj anketi 72% građana Srbije podržava Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.
Preko dve trećine građana u 15 gradova u Srbiji, gde je sprovođena druga anketa, kroz opštine, stavlja đubre i pijaću vodu kao svoj prvi lokalni problem, a 10% građana kao drugi lokalni problem. Preko 2000 ljudi je učestvovalo u 31 gradu u raspravi o formiranju ovog ministarstva i o zakonu o sistemu zaštite životne sredine, njihova poruka Vladi i Skupštini je bila jasna i mi njima danas izlazimo u susret.
Ekološka politika je za DOS zaista ozbiljan posao i mislim da tu ne treba brkati formu, dakle Ministarstvo, i suštinu, tj. kojim zakonskim mehanizmima i nadležnostima ono raspolaže. Na kraju, tu je bilo i nekoliko pitanja od strane nekoliko poslanika na temu vrlo konkretnih stvari.
Prvo demagoško pitanje je - zašto se ministri ne obrate svojim programom. Zato što ne mogu da se obrate, zato što još nisu ministri. Prema tome, da tu stvar raščistimo. Juče je po prvi put u istoriji ovog parlamenta kandidat za ministra dr Anđelka Mihajlov odgovarala na pitanja poslanika u Odboru, uključujući i pitanja vezana za program, za imovinski status i za radnu biografiju - i to je jedna lepa praksa koju smo mi ovde postigli.
Drugo pitanje koje je ovde poslanik postavio odnosi se na reku Lugomir, u Jagodini. Vladi je vrlo poznato (i za vreme Direkcije za životnu sredinu) stanje u Jagodini. Reka Lugomir je plavna reka, veliki ekološki problem. Zahvaljujući novoj ekološkoj politici po prvi put je Opština Jagodina formirala eko-fond. Pre dve nedelje šest miliona opštinskih para je odvojeno a treba da stignu i neke pare iz Republike za saniranje tog problema.
Drugi je problem što u tu reku idu direktni izlivi iz četiri velika zagađivača, čime se niko nije bavio 20 godina, a sada Vlada daje podsticajna sredstva; ali, da ne ulazimo u tu tematiku.
Poslednja stvar koja je demagoško pitanje su te čuvene ptice. Znači, afera - balkanske ptice je međunarodna, i u ovom parlamentu je pokrenuta kao pitanje. Odbor za životnu sredinu parlamenta je prvi državni organ koji je pokrenuo to pitanje. Odmah su reagovali i Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za životnu sredinu, nadležni organi, policija, koji su zajedno sa lovnim inspektorima 140 informativnih razgovora obavili, tri krivične prijave protiv izvršioca u Ečkoj podneli, i o tome je po prvi put u istoriji nekog skupštinskog odbora jedan čovek iz policije, zamenik šefa Uprave kriminalističke policije, na skupštinskom odboru javno svedočio.
To da li poslanici dolaze, jesu ili nisu članovi Odbora, to pokazuje koliko njihove stranke tretiraju parlament kao neko ozbiljno mesto, ali bar što se afere - balkanske ptice tiče, tu je sve jasno. Trenutno je Interpol u zakašnjenju za našom policijom, kada je reč o pribavljanju podataka; verujte da ćemo mi u toj aferi isterati pravdu, naći saučesnike Italijana i uraditi ono što je bio zahtev Odbora i što je juče ponovljeno, a to je - naći saglasnost sa ministrom policije oko formiranja ekološke policije.
Dame i gospodo, glasajte za rekonstrukciju Vlade Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a posle njega Šandor Pal.

Uvažene kolege narodni poslanici, posle dugo najavljivane rekonstrukcije Vlade Republike Srbije, danas već imamo rekonstrukciju. Naravno, ovo nije ozbiljna rekonstrukcija, jer se radi samo o obrazovanju par novih ministarstava i o izboru nekoliko ministara.
Po mišljenju SPS-a ozbiljna rekonstrukcija bi bila npr. ostavka ministra Dušana Mihajlovića, jer je kriminal u poslednje dve godine ili godinu i po dana u odnosu na godine za nama porastao za 50% i nema dana a da ne čujemo da se desilo novo ubistvo, otmica, pljačka banke, pošte, samousluge. Ministar Dušan Mihajlović revnostan je jedino u saradnji sa Haškim tribunalom i u izručenju Srba ovom političkom sudu.
Ozbiljna rekonstrukcija Vlade bi bila i ostavka ili smena ministra prosvete Gaša Kneževića, jer ono što je uradio za godinu i po dana je samo uvođenje velikih školarina, i do 150.000 dinara, tako da će teško veliki broj mladih, đaka, dobrih studenata, moći uopšte da studira.
Ili, ozbiljna rekonstrukcija bi bila ostavka ministra Đelića koji je za ovo vreme uveo nove takse, dažbine, poreze od čega građane Srbije boli glava i mnogi neće moći da ispune najosnovnije građanske obaveze.
Svakako je najporazniji rezultat ministra Dragana Milovanovića, jer su on i njegovo ministarstvo za ovo vreme doneli čuveni Zakon o radu. To je najtragičniji zakon. Radnici su tako postali savremeni robovi. Uz to, pod okriljem ovog ministarstva, samo za 18 meseci 300.000 ljudi je ostalo bez posla.
Ozbiljna rekonstrukcija bi svakako bila i smena ili ostavka ili razrešenje ministra Vladana Batića. S pravom kaže predsednica Okružnog suda, Vida Petrović-Škero, da se Vladan Batić ne meša u svoj posao.Osim toga što je izvršio izbor predsednika sudova koji su članovi njegove stranke ili neke članice DOS-a, jedino što radi Vladan Batić je - bavi se pitanjem samostalne Srbije, organizuje ovaj lažni kongres SPS-a sa Banetom Ivkovićem, i stvarno treba u najmanju ruku da podnese ostavku.
To bi za nas bila ozbiljna rekonstrukcija Vlade.
Kada je reč o predloženim kandidatima, sasvim je jasno, ako govorimo o potpredsedniku Miletu Isakovu, da je to jedna nagodba da bi se još nekolicina poslanika našla tu pri ruci i da bi Vlada imala što veću stabilnost.
Rodoljub Šabić će možda biti dobar ministar. Sporan je njegov mandat kao poslanika, jer znamo da ga je registrovao Vladan Batić. Možda i nas ta sudbina čeka, preko Baneta Ivkovića i Vladana Batića, ali, kažem, sporan je taj njegov status poslanika, a kao ministar - videćemo.
Gospođa Udovički - sasvim jasno da je predlog Međunarodnog monetarnog fonda; naša Vlada mora da izvrši sve ono što MMF kaže. Đinđić je nama obećao pre godinu i po dana da neće prihvatiti koncept MMF-a, a on se sprovodi: liberalizacija tržišta kapitala sa bankrotom preduzeća i banaka već se desila; tržišno utemeljenje cena - i to imamo. Cena struje, komunalne usluge, hrana - 40% je skuplja nego u Evropi, i sve se to prihvata. Otuda moje veliko nepoverenje prema gospođi koja je predložena.
Jednostavno, nije ovo ozbiljna rekonstrukcija, jer teško da se može nešto unaprediti od onoga što je premijer Đinđić govorio 25. januara. Tada je rekao da će ova vlada preduzeti sve da dođe do opšte političke stabilnosti, a od opšte političke stabilnosti nema ništa, mislim pre svega na državna pitanja, sve je gore; obećao je izgradnju i stabilnost demokratskih institucija i od toga nema ništa. Donošenje reformskih zakona - ako sa ovom novom vladom misli Zoran Đinđić da će doneti reformski zakon, i od toga nema ništa, jer za godinu i po dana nijedan reformski zakon nije donet. Govorio je i o dinamičnom ekonomskom razvoju i zapošljavanju nezaposlenih, a danas je mnogo veći broj nezaposlenih, proizvodnja ne postoji, sve je stalo. I, na kraju, ono što je posebno Đinđić govorio pre godinu i po dana - biće bolji život, a od boljeg života nema ništa, sve je gore, mnogo je gore u svim aspektima.
Na kraju, mislim da Srbija ima izlaza za ovu vladu: ne kongres, izlaz je da Vlada podnese ostavku. Srbija se nalazi danas u jednom velikom beznađu i Srbija je danas protektorat. Ništa se ova vlast ne pita. Razlika između nas i naše braće u Republici Srpskoj je samo u tome što tamo SFOR hapsi, a ovde hapse, nažalost, naši policajci. Mislim da je izlaz da Vlada podnese ostavku, da raspišemo izbore i da vidimo koliki je i kakav je učinak ove vlade. To je jedini izlaz.