Gospođo predsedavajuća, gospodo potpredsednici Skupštine, gospodine premijeru, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što se izjasnim o predlogu Vlade, relevantnom za odgovarajuću rekonstrukciju, želeo bih da retrospektivno analiziram događaje, koji su generisali neke od ovih predloga.
Podsetiću vas da smo 23. januara doneli Zakon o izmenama Zakona o ministarstvima i da smo tom prilikom, bez obzira na protivljenje opozicionih poslanika iz SPS-a, rekli da ćemo ukinuti Ministarstvo za lokalnu samoupravu, a te poslove organizovati u okviru Ministarstva pravde.
Takođe smo rekli, pored drugih stvari, da ih ne elaboriram i da ne trošim time svoje i vreme mojih kolega za dalje diskusije, da ćemo ukinuti i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a poslove ovog ministarstva pridodati Ministarstvu zdravlja.
Godinu dana posle usvajanja tog zakona, predlagač podnosi novi zakon o promeni Zakona o ministarstvima i, očigledno, ne žureći sa usvajanjem tog zakona - a razlog tome mogu da budu i promene koje nisu suštinske, nego izazvane razlozima trgovine i pogodbe stranaka unutar DOS-a - dakle, godinu dana posle toga, predlagač kaže - evo, imamo novi Predlog zakona o promeni Zakona o ministarstvima; i onda, naravno, pre desetak dana mi usvajamo taj novi zakon u kome kažemo - e, sada ćemo da vratimo iz sastava Ministarstva pravde poslove relevantne za Ministarstvo za lokalnu samoupravu, a takođe ćemo to da uradimo i sa poslovima za zaštitu životne okoline.
To liči pomalo na slučaj, pošto i među članovima Vlade, a i među vama, ima dosta onih koji se zanimaju za sport i izražavaju se sportskom terminologijom, kao kada trener povuče igrača iz tima, pa sada pošalje drugog rezervnog da mu reši utakmicu, a onda zameni i njega. Tu više nije stvar u igraču, verovatno da je stvar u treneru.
Elem, mi smo usvojili tada Zakon o izmeni Zakona o ministarstvima, ponovo smo rekli da postoje ta ministarstva i to je razlog što imamo danas potrebu da raspravljamo o nekim od ovih predloga.
Šta se tu danas veoma jasno može videti, koji su to bili razlozi navedenih promena? Prvo, po mom mišljenju i ubeđenju, to je predlagačeva površnost i elementarno nepoznavanje principa, pravila i metodologije naučne organizacije rada. Želim da naglasim da je aksiom dobrog organizovanja poslova da se oni organizuju po svojoj oblasti, složenostima, obimu i svakako uz uvažavanje značaja koji želimo da damo nekom poslu.
Očigledno je da o tome u ovom parcijalnom predlogu nije vođeno računa. Možda razlog može da bude nepotrebna sujeta, rekao bih, gotovo tvrdoglavost u neprihvatanju onoga što smo mi svojevremeno predlagali kao poslanici SPS-a; jer, da je naš predlog tada bio usvojen, mi danas ne bismo pričali o potrebi bar za dva ministarstva, koja smo konstituisali pre desetak dana, a mi ponovo raspravljamo o tim predlozima.
Ali možda je i razlog, a rekao bih da je pre svega to, elementarna potreba da se zadovolje apetiti pojedinih stranaka za ministrima iz sopstvenih redova, jer je izgleda došlo vreme da se vraćaju dugovi i da se ispune obećanja, koja su možda bila data čelnicima pojedinih partija iz sastava DOS-a.
Ako je to tako, onda se bojim da mi danas nismo na dobrom putu, jer raspravljamo o posledicama, a ne o uzroku. Uzrok je, dakle, jedan nepotpuni predlog, koji je zasnovan na ad hoc potrebi za reorganizovanjem, a ne na potrebi temeljne organizacije koja bi pre svega počivala na principima naučne organizacije rada.
Mi, poslanici SPS-a, nećemo se baviti posledicama, mi plediramo na uzroku i zato zahtevamo da se na principima naučne organizacije napravi temeljna reorganizacija poslova i reorganizacija Vlade, pa o tome da pričamo. O ovome što je posledica jednog ad hoc pokušaja, ne želimo da trošimo reči, niti da se upuštamo u personalna rešenja.
Dakle, napravimo jednu temeljnu reorganizaciju i o njoj razgovarajmo. Hvala.