TREĆE VANREDNO ZASEDANJE, 18.06.2002.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANJE

1. dan rada

18.06.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:40 do 17:40

  • TAGOVI

  • Treće vanredno zasedanje (2002)
  • Utvrđivanje dnevnog reda Trećeg vanrednog zasedanja (2002)
  • Predlog za izbor jednog broja članova Vlade (2002)
  • Predlog predsednika Republike Srbije za izbor predsednika i sudija Ustavnog suda Republike Srbije (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović, posle njega narodni poslanik Đura Lazić.
    ...

    Slobodan Tomović

    Gospođo predsedavajuća, gospodo potpredsednici Skupštine, gospodine premijeru, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što se izjasnim o predlogu Vlade, relevantnom za odgovarajuću rekonstrukciju, želeo bih da retrospektivno analiziram događaje, koji su generisali neke od ovih predloga.
    Podsetiću vas da smo 23. januara doneli Zakon o izmenama Zakona o ministarstvima i da smo tom prilikom, bez obzira na protivljenje opozicionih poslanika iz SPS-a, rekli da ćemo ukinuti Ministarstvo za lokalnu samoupravu, a te poslove organizovati u okviru Ministarstva pravde.
    Takođe smo rekli, pored drugih stvari, da ih ne elaboriram i da ne trošim time svoje i vreme mojih kolega za dalje diskusije, da ćemo ukinuti i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a poslove ovog ministarstva pridodati Ministarstvu zdravlja.
    Godinu dana posle usvajanja tog zakona, predlagač podnosi novi zakon o promeni Zakona o ministarstvima i, očigledno, ne žureći sa usvajanjem tog zakona - a razlog tome mogu da budu i promene koje nisu suštinske, nego izazvane razlozima trgovine i pogodbe stranaka unutar DOS-a - dakle, godinu dana posle toga, predlagač kaže - evo, imamo novi Predlog zakona o promeni Zakona o ministarstvima; i onda, naravno, pre desetak dana mi usvajamo taj novi zakon u kome kažemo - e, sada ćemo da vratimo iz sastava Ministarstva pravde poslove relevantne za Ministarstvo za lokalnu samoupravu, a takođe ćemo to da uradimo i sa poslovima za zaštitu životne okoline.
    To liči pomalo na slučaj, pošto i među članovima Vlade, a i među vama, ima dosta onih koji se zanimaju za sport i izražavaju se sportskom terminologijom, kao kada trener povuče igrača iz tima, pa sada pošalje drugog rezervnog da mu reši utakmicu, a onda zameni i njega. Tu više nije stvar u igraču, verovatno da je stvar u treneru.
    Elem, mi smo usvojili tada Zakon o izmeni Zakona o ministarstvima, ponovo smo rekli da postoje ta ministarstva i to je razlog što imamo danas potrebu da raspravljamo o nekim od ovih predloga.
    Šta se tu danas veoma jasno može videti, koji su to bili razlozi navedenih promena? Prvo, po mom mišljenju i ubeđenju, to je predlagačeva površnost i elementarno nepoznavanje principa, pravila i metodologije naučne organizacije rada. Želim da naglasim da je aksiom dobrog organizovanja poslova da se oni organizuju po svojoj oblasti, složenostima, obimu i svakako uz uvažavanje značaja koji želimo da damo nekom poslu.
    Očigledno je da o tome u ovom parcijalnom predlogu nije vođeno računa. Možda razlog može da bude nepotrebna sujeta, rekao bih, gotovo tvrdoglavost u neprihvatanju onoga što smo mi svojevremeno predlagali kao poslanici SPS-a; jer, da je naš predlog tada bio usvojen, mi danas ne bismo pričali o potrebi bar za dva ministarstva, koja smo konstituisali pre desetak dana, a mi ponovo raspravljamo o tim predlozima.
    Ali možda je i razlog, a rekao bih da je pre svega to, elementarna potreba da se zadovolje apetiti pojedinih stranaka za ministrima iz sopstvenih redova, jer je izgleda došlo vreme da se vraćaju dugovi i da se ispune obećanja, koja su možda bila data čelnicima pojedinih partija iz sastava DOS-a.
    Ako je to tako, onda se bojim da mi danas nismo na dobrom putu, jer raspravljamo o posledicama, a ne o uzroku. Uzrok je, dakle, jedan nepotpuni predlog, koji je zasnovan na ad hoc potrebi za reorganizovanjem, a ne na potrebi temeljne organizacije koja bi pre svega počivala na principima naučne organizacije rada.
    Mi, poslanici SPS-a, nećemo se baviti posledicama, mi plediramo na uzroku i zato zahtevamo da se na principima naučne organizacije napravi temeljna reorganizacija poslova i reorganizacija Vlade, pa o tome da pričamo. O ovome što je posledica jednog ad hoc pokušaja, ne želimo da trošimo reči, niti da se upuštamo u personalna rešenja.
    Dakle, napravimo jednu temeljnu reorganizaciju i o njoj razgovarajmo. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Đura Lazić.
    ...

    Đura Lazić

    Poštovano predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, ne bih ponavljao ovo što su neke kolege govorile, ali bih izneo svoje mišljenje da je vraćanje ova dva ministarstva rezultat shvatanja greške prilikom njihovog ukidanja na početku mandata ove vlade, jer mislim da nikada u Srbiji nije prestala potreba za funkcionisanjem Ministarstva za lokalnu samoupravu i Ministarstva za ekologiju, odnosno za zaštitu životne sredine.
    Mislim da je nepotrebno napravljen ovaj prazan hod, odnosno vakuum od godinu i po dana, posebno u oblasti zaštite životne sredine, s obzirom na posledice koje su nastale NATO agresijom i NATO bombardovanjem naše zemlje.
    Formiranjem ovog ministarstva mislim da će se znatno doprineti poboljšanju zaštite životne sredine i svih poslova u toj oblasti.
    Posebno bih se osvrnuo na neke segmente koji su vezani za Kosovo i Metohiju. Koristim prisustvo predsednika Vlade i jednog broja članova Vlade da pitam - da li se ova vlada na neki način odrekla Kosova i Metohije?
    Zašto to pitam? Iz više razloga, a navešću samo nekoliko. Poznato je da su Srbija i Jugoslavija ulagale na Kosovu i Metohiji ogromna sredstva u stvaranje i građenje privrednih kapaciteta; i ne samo svoja, iz sopstvenog budžeta, nego i sredstva iz međunarodnih kredita.
    Samim tim, pošto su ulagana sredstva iz međunarodnih kredita, proizilazi obaveza naše zemlje, naše države, oko vraćanja tih anuiteta. Dakle, na Kosovu i Metohiji postoje ogromni, vredni i vrlo značajni privredni kapaciteti. To su kapaciteti velike vrednosti.
    Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti sva državna i društvena imovina je data na čuvanje i upravljanje međunarodnim snagama. Međutim, sada, u poslednje vreme se javljaju nagoveštaji Štajnera i drugih predstavnika UNMIK-a oko prodaje ili, bolje rečeno, rasprodaje putem privatizacije te državne imovine, odnosno imovine države Srbije, pa pitam Vladu - da li preduzima nešto na planu zaštite te državne imovine, odnosno imovine države Srbije na Kosovu i Metohiji, ne samo u oblasti privrede, nego i u oblasti elektroprivrede, železnice, PTT saobraćaja, infrastrukture u oblasti školstva, zdravstva i tome sl.
    Jer, zaista je neshvatljivo da i pored odredaba Rezolucije 1244 mi ne reagujemo na takve poteze Štajnera i njegovih saradnika, kada je u pitanju imovina države Srbije.
    Drugo, drago mi je što će danas biti izabran ministar zdravlja i mislim da je greška što je ovoliko dugo vremena prošlo, a da ga nismo imali, mada znam da je i zamenik mogao da obavlja te poslove. Međutim, ipak je ministar ministar, te se nepotrebno odugovlačilo sa imenovanjem ministra zdravlja. Jer, po onoj narodnoj, "kada mačke nema, miševi kolo vode". Možda se i zbog odsustva ministra zdravlja događaju neke, po meni, apsurdne stvari u oblasti zdravstva na području Kosovskog pomoravlja; navešću samo neke; voleo bih da znam da li su takve odluke donete od strane Ministarstva zdravlja, Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju ili je pak to želja nekih pojedinaca.
    O čemu se zapravo radi? Najpre su predstavnici Koordinacionog centra i ljudi iz Ministarstva zdravlja tražili od zdravstvenih radnika da se izjasne da li hoće da primaju UNMIK-ovu pomoć ili platu od države Srbije. Svi doktori, a i medicinske sestre i ostali izjasnili su se da neće UNMIK-ovu pomoć, odnosno naknadu, nego da hoće platu države Srbije, jer je smatraju svojom državom i žele da ostanu u sistemu zdravstvene zaštite Republike Srbije. Uostalom, to je i predviđeno Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.
    Šta se dogodilo? Predstavnici zdravstva u Kosovskom pomoravlju su rekli: "Ne, primajte vi tu nadoknadu od UNMIK-a"; neki su zagovarali da se to ne uzima. Smatram da su UNMIK i KFOR odgovorni za proterivanje Srba i nealbanaca iz gradova sa Kosova i Metohije i što su ti ljudi ostali bez imovine; mnogi su raseljeni iz gradova, oteti su im stanovi, kuće porušene a sada borave na tom području, žestoko rade na zdravstvenoj zaštiti tog naroda.
    A, sada se javljaju pojedinci i kažu - primajte tu nadoknadu, ali je dajte nama u kasu; dok tu nadokandu ne predate dajemo vam samo polovinu ličnih primanja. Dakle, prvo im isplate polovinu ličnih primanja, a kada donesu nadoknadu, odnosno pomoć od KFOR-a u evrima, tek tada im isplaćuju drugu polovinu ličnih primanja.
    To su apsurdi, to je reketiranje ljudi koji su stavili glavu u torbu želeći da štite i leče taj narod, a neko manipuliše njima. To su čudne stvari i zamolio bih novog ministra i ljude iz Ministarstva zdravlja da te nepravilnosti i apsurde otklone. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović, a potom narodni poslanik Živodarka Dacin.
    ...

    Nebojša Jović

    Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodo ministri, danas je na redu predlog izmena jednog broja članova Vlade koja je izabrana januara 2001. godine. Zašto se vrši rekonstrukcija Vlade?
    Vrši se, verovatno, zbog toga što nije urađeno ono što je obećano prilikom izbora Vlade 2001. godine. A, ta vlada nam je obećala: poštovanje Ustava i zakona, vladavinu prava, izgradnju demokratskih institucija, ekonomski razvoj i prosperitet, bolji život, ravnopravnu saradnju sa svetom i veliku ekonomsku pomoć sa Zapada.
    Vlada je obećala beskompromisnu borbu protiv organizovanog kriminala, pre svega u domenu otmica, reketiranja, trgovine drogom. Predsednik Vlade je tom prilikom rekao - naše svođenje računa sa kriminalom bivšeg režima biće uverljivo samo ako izgradimo instrumente kontrole naše sopstvene vlade. Kontrola počinje javnim odricanjem od privilegija; nema otkupa funkcionerskih stanova; nema bavljenja privatnim poslovima preko države; nema članstva u dobro plaćenim upravnim odborima; nema primanja skupih poklona; nema intervencija u privredi i sl.
    Međutim, svega toga ima, negde više a negde manje. Najveći poraz sadašnja Vlada je doživela na Kosovu i Metohiji. Tada je rečeno da je tadašnja Vlada lokomotiva Balkana i da Albanci moraju biti umereni u ostvarivanju svojih interesa, inače će se naći na slepom koloseku. Posle svega ovoga postavljam pitanje - ko je na slepom koloseku, da li Albanci ili Srbi?
    Usvajanjem novog Zakona o ministarstvima došlo je do podele Ministarstva pravde i lokalne samouprave. I prilikom formiranja Vlade u januaru 2001. godine poslanička grupa SPS-a bila je za razdvajanje ovog ministarstva na dva - Ministarstvo pravde i Ministarstvo lokalne samouprave. Šta smo dobili od tog zajedničkog ministarstva? Nismo dobili ništa. Nismo dobili obećanu reformu pravosudnog sistema, a ta reforma se svodi samo na smenu ljudi koji su drugih političkih ubeđenja. Politička lojalnost je osnovni kriterijum u pravosuđu.
    Srbija se sve više udaljava od pravne države i sve više postaje politička država. Upravlja se dekretima, političkim odlukama, uredbama, čime se Vlada postavlja iznad Narodne skupštine, Ustava i zakona. Namerno je blokiran Ustavni sud kako bi se izbegla ustavnosudska kontrola nad radom Skupštine i Vlade.
    Na lokalnom nivou, fizičkim i pravnim nasiljem, Vlada je poništila volju građana i uvela privremene mere u više od 20% opština. I to je jedan od razloga što treba razdvojiti Ministarstvo za pravdu i lokalnu samoupravu - zbog toga pozdravljam danas formiranje novog ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, sa ministrom Rodoljubom Šabićem na čelu.
    Ključna funkcija države je da građaninu obezbedi uslove za normalan rad i civilizovan život, a osnovno je biti zdrav. Ako toga nema, treba obezbediti zdravstvenu zaštitu. Stanje u svim oblastima zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja je pogoršano. Postavlja se zato pitanje - zbog čega godinu dana nije izabran ministar za zdravlje? Ukinuta je besplatna lekarska zaštita, uvedena je participacija - plaćanje zdravstvenih usluga; to najviše pogađa stare, bolesne i one sa najmanjim primanjima.
    Velike su nestašice lekova, iako su lekovi poskupeli za 200% i više. Finansiranje usluga zdravstvenih ustanova ne planira se na bazi realnih pokazatelja izvora, već na bazi donacija koje stižu iz inostranstva. U kreiranju zdravstvene zaštite učestvuju ljudi koji nedovoljno sarađuju.
    Ministarstvo zdravlja i Fond za zdravstveno osiguranje ne usaglašavaju mere za zdravstvenu zaštitu, već se od 5. oktobra bave samo pitanjima smene direktora u zdravstvenim ustanovama, ne vodeći računa o stručnosti, već o političkoj pripadnosti.
    Zbog toga mislim da će se novi ministar zdravlja baviti samo onim pitanjima koja su od interesa za ovu zemlju. Postavlja se i pitanje da li je DOS do dana današnjeg imao ekološku politiku? Da je imao, ne bi januara 2001. ukinuo Ministarstvo za ekologiju i na republičkom i na saveznom nivou. Zaštita, razvoj, unapređenje životne sredine, prepušteni su velikom broju tzv. nevladinih organizacija.
    Nema pouzdanih podataka o posledicama NATO bombardovanja na životnu sredinu; Vlada prikriva posledice korišćenja projektila sa osiromašenim uranijumom u agresiji NATO-a 1999. godine! O tome su raspravljali: Evropski parlament, Skupština Saveta Evrope, vlade i parlamenti mnogih zemalja. Jedino to nisu stavile na dnevni red vlade i skupštine naše zemlje. Zašto? Da li će novoizabrano ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine to uraditi? Odgovornost je na ministru koga danas biramo. Zahvaljujem.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin, a posle nje Miomir Ilić.
    ...

    Živodarka Dacin

    Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici, po svim pričama koje smo čuli rekla bih da je danas na dnevnom redu bila neka druga tačka, otprilike - preispitivanje rada Vlade Republike Srbije i njenih ministarstava; mislim da se ovom tačkom dnevnog reda u stvari samo popunjavaju upražnjena radna mesta u Vladi.
    Zašto to kažem?
    Prošle godine, prilikom prve promene Zakona o ministarstvima, kada su pripojena ministarstva za zaštitu životne sredine Ministarstvu zdravlja i za lokalnu samoupravu, Ministarstvu pravde, mi socijalisti smo i tada rekli da to ne treba činiti, da se radi o vrlo ozbiljnim i odgovornim ministarstvima i da svako ima veoma odgovoran i veliki delokrug rada.
    Naravno, tada to u ovoj sali nije imao ko da čuje, a rekla bih da ste svi dobro razumeli o čemu se radi; samo, prosto, tada je bila politička procena da je to afirmativno jer će na taj način nova Vlada Republike Srbije pokazati tobož kako štedi narodne pare; bila je to sigurno posledica euforije u novopostavljenoj vlasti, u promenama koje su došle, a isto tako i euforije koja je postojala u narodu; a šta je danas?
    Drago mi je što mi danas imamo postavljenje novih ministara, iako ste to pre dve nedelje Zakonom o ministarstvima praktično učinili.
    Kao i tada, i danas mislim da je neophodno da Ministarstvo za zaštitu životne sredine postoji. Ono je postojalo, a da nije, trebalo ga je danas napraviti; ne jedno, nego izmisliti dva ministarstva zbog svih posledica koje ćemo imati, naročito posle bombardovanja i NATO agresije na našu zemlju, kada znamo da je, recimo, vreme poluraspada pojedinih radioaktivnih materija 25 i više godina. Znači i te kako će, nažalost, naše stanovništvo u budućnosti imati zdravstvenih problema; samim tim, pored velikog rada Ministarstva za zaštitu životne sredine, reflektovaće se i velika odgovornost na Ministarstvo zdravlja.
    Zaista ovde moram da podsetim premijera, ako mi ne verujete, svi poslanici imaju primerak ekspozea koji ste januara prošle godine ovde izneli, tu je zaista samo jednom rečenicom pomenuto školstvo, a ni jednom rečju zdravstvo. Kao i tada, i danas mislim da je nemoguće da je ovo država koja neće posvetiti dužnu pažnju zdravlju svog stanovništva; ali, nažalost, otprilike takav odnos je imala Republička vlada prema zdravlju stanovništva; a o zdravstvenim radnicima naravno da ne govorim, jer smo mi tu svi pre svega u interesu naših pacijenata.
    Želim da ministar zdravlja zaista napravi neku radikalnu promenu, ali predsedniče Vlade, ne znam kako ako on sem logističke podrške, ne bude imao onu pravu finansijsku podršku imajući u vidu u kakvom nam je stanju privreda; izuzev ako postoji mogućnost da su ostavljena u rezervi neka donatorska sredstva, koja će se uložiti u zdravstvene institucije, pa će lečenje moći da bude adekvatnije. U protivnom, ministar može samo da preuzme ulogu i da kaže ono što već postoji u javnosti: da je 30% nas zaposlenih u zdravstvu višak; tvrdim i dalje da nije; od grada do grada, pa i ovde u Beogradu, postoje nedostajući zdravstveni kadrovi i srednjeg i visokog profila. Može, takođe, javno da kaže da u budžetu Republike Srbije nema para za zdravlje, da Ministarstvo nema para, da naravno ni zdravstvene institucije nemaju para i da prosto pacijenti, koji nemaju od čega da se leče, neće moći da budu lečeni.
    To je vrlo opasna stvar jer mnoge vlade u Evropi su pale upavo na ovim pitanjima, a mislim da će se to desiti i sa ovom vladom ukoliko se ne stavi zdravlje stanovništva u prvi plan.
    Moram da kažem još jedno; svima nama je jasno da su ove reformske transformacije i tranzicije bolne; u svojim nastupima pre svega vi predsedniče Vlade, a naravno po ugledu na vas i vaši ministri vole figurativno da koriste raznorazne medicinske pojmove kako bi objasnili kako je to nešto što je teško, kao da je to šok terapija, pa operacija bez anestezije i slično. Bojim se da smo na ovaj način mi upravo krenuli takvim putem, da će sve manje biti mogućnosti, jer pacijenti nemaju dovoljno sredstava da se adekvatno leče.
    Bez obzira na bolnost svih ovih vremena u kojima se nalazimo, na tranziciju i na reforme koje su zaista neminovne, upravo u zdravstvu baš za ovih šesnaest meseci nije učinjeno ništa; nažalost ni jedna reforma. Sada se u Ministarstvu nešto pravi, otprilike nacrt zakona o lekarskim komorama; a gde je zdravstvena zaštita, gde je zdravstveno osiguranje? Ne zaboravite da bolest čoveka mnogo više boli nego bilo koja tranzicija i bilo koja reforma ove vlade. Hvala najlepše.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, a posle njega narodni poslanik Rade Bajić. Poslanička grupa SPS raspolaže sa ukupno 7 minuta, uz tri prijavljena govornika.
    ...

    Miomir Ilić

    Poštovani narodni poslanici, ne mogu da se obratim premijeru i ministrima iz Vlade Republike Srbije sa - poštovani, iz razloga što Vlada Republike Srbije nas socijaliste i ostale poslanike iz opozicije ne poštuje, već ću samo da ih pozdravim, i mislim da je to fer, kao bivši sportista.
    Zašto to kažem? Evo iz kog razloga; premijer je u svom uvodnom izlaganju 26. januara 2001. godine upotrebio rečenicu koju u svojim izlaganjima često koristim, a ona glasi: "Ova vlada biće Vlada brzine, ekspeditivnosti, Vlada koja neće da laže i neće da krade".
    Uopšte neću da govorim o rečima - laž i krađa, ali hoću o -brzini. Zašto je to brzina? Podelio bih ovu brzinu naše Vlade u dve podtačke: jedna je prava brzina, a druga je brza brzina. Prava brzina se ogleda u tome što je, tokom godinu i po dana, u prvih šest meseci naša Vlada pokazala šta je prava brzina: ona je nizom uredaba uradila ono što je u nadležnosti zakonodavnog organa tj. Narodne skupštine Republike Srbije; pa je tako, između ostalog, što jeste činjenica, uhapsila bivšeg predsednika SRJ i našeg predsednika Slobodana Miloševića, što treba da joj služi na čast, ali mislim da će vreme pokazati da neće; mi ćemo to sigurno zapamtiti, nećemo tako da vratimo, ali u svakom slučaju kada ponovo dođemo na vlast, mi ćemo to da koristimo.
    Prava brzina ogleda se u dezavuisanju zakonodavne vlasti, čime je ova skupština dovedena u stanje, ovako kako se odvija ovih godinu i po dana rad parlamenta, da je pokazano da zakonodavna vlast uopšte nije u funkciji, nego je preuzeta od izvršne vlasti.
    Treća, sudska vlast, takođe je preuzeta od izvršne vlasti. Da je to tako, mogao bih da argumentujem sa nekoliko činjenica, vezano za zakone koji su sada doneti. Recimo, samo pre mesec dana, 23. maja na redovnom zasedanju, doneli smo Zakon o ministarstvima; u "Službenom glasniku" je objavljen, u članu 31. su pobrojana ministarstva, vidi se koja su razdeljena i sigurno treba u ovoj rekonstrukciji Vlade da dobiju svoje ministre.
    Da je izvršna vlast preuzela zakonodavnu, ogleda se u članu 32. ovog zakona gde se kaže - Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede.
    Složio bih se sa poslanikom Šešeljom kada je postavio pitanje da li treba u razdvajanju Ministarstva pravde i lokalne samouprave da se postavi ministar pravde; smatram da je došlo do povrede zakonodavne vlasti jer ovde u rekonstrukciji Vlade, članom 32. stav 1. tačka 3), Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede nije obuhvaćeno predlogom za postavljenja nadležnog ministra; ovo je tipičan primer zašto je to prava brzina i zašto se to zloupotrebljava.
    Sada da pređemo na tačku b), šta je to brza brzina? Ona se ogleda u tome da je to stvarno brzo; ali u narodu se kaže što je brzo, to je i kuso. Evo još jednog primera: pri donošenju Zakona o ministarstvima, na predlog DOS-a sastavljenog od poslanika DS-a i ostalih partija koje predstavljaju vladajuću koaliciju, usvojen je amandman, uz podršku predstavnika Vlade, da se formira Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede. Proteklih dana mi smo dobili dokument od Vlade Republike Srbije koji kaže da se, već sada, samo posle mesec dana predlaže izmena, odnosno vraćanje na staro stanje, ono što je nekada bilo, a to je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
    Mislim da je to brza brzina i da vi koji ste to predlagali, a pogotovu ministar poljoprivrede, koji bi trebalo da zna da su u periodu od 1999. godine na području slivova Save, Velike Morave, Mlave i Peka, Tamiša, bile takve poplave koje su prouzrokovale velike štete na privrednim objektima i građanstvu, i da te štete prevazilaze prihode budžeta opština, pa čak i budžet Republike Srbije u odnosu na razvoj poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; zato je i pozdravljeno od svih vodoprivrednih organizacija izdvajanje Ministarstva za poljoprivredu i vodoprivredu i odlazak šumarstva u novo ministarstvo za ekologiju; a u ovom slučaju vraća se ponovo i iz tog razloga smatram da je ovo prevelika brzina. Hvala.