Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege, ponekada prisutni ministri, javio sam se da kažem dve stvari. Kada smo bili u opoziciji, tražili smo da, Vlada bar nekada bude tu, pa ja moram da ostanem principijelan - red je da ponekad i oni dolaze, ako se već od nas traži da budemo redovni.
Javio sam se da kažem nekoliko reči o dve stvari. Prvo, od 1990. godine sam insistirao na tome i pričao stalno, kod izmena Poslovnika, da bi bilo dobro, u funkciji jačanja položaja odbora, da nadležni odbori ispituju kandidate za ministre. To se juče prvi put dogodilo. Istina, na neformalan način i bez poslovničke obaveze, ali je gospođa Mihajlov bila prisutna i članovi Odbora su bili u prilici da joj postave mnoga pitanja, a neka su bila i neprijatna.
Mislim da je to dobra parlamentarna praksa i to bi, ono što do sada nismo uradili, trebalo zaista ugraditi u naš Poslovnik, da ne može ministar da dođe, rekao bih, samo na brke i na poverenje predsednika Vlade i na poverenje parlamentarne većine, nego da ima šansu prvo da dokaže svoju, ako hoćete, stručnu i političku kompetenciju pred onim odborom koji je tu matičan, a i da se na taj način pojača funkcija tih odbora.
Prema tome, ja mislim da će ona jednoglasno biti izabrana i da je dobro što Vlada otvara to ministarstvo ponovo. Naglašavam - ponovo; bilo je nekoliko ministara zaštite životne sredine i ekologije, kako se to već zvalo; mislim da je prva bila Slobodanka Đordan, ali i Jordan Aleksić iz Nove demokratije, moramo priznati (čak i kada su bili u koaliciji sa SPS-om), bio je agilan ministar u tom ministarstvu i dosta je stvari uradio. Prema tome, jedna mala tehnička ispravka: nije prvi put da se otvara ministarstvo, nego se prosto nastavlja ta tradicija.
Ono drugo što sam hteo da kažem: mislim da je vrlo dobro razdvajanje ministarstva pravde i lokalne samouprave i formiranje novog ministarstva. Rekao bih da je to vrlo opravdano, ne zbog toga što je postojeći ministar te poslove radio loše, nego zbog toga što se prosto uvećao obim poslova, a verovatno su i zadaci toliki da jedan čovek to sve ne može da obavi.
Ono što bi trebalo reći, kako ja shvatam taj zadatak, jeste da bi ministarstvo moralo da poradi na novom zakonu o lokalnoj samoupravi koji bi bio eurokompatibilan, u skladu sa evropskom poveljom lokalne samouprave, koji bi potpuno decentralizovao Srbiju, a ne samo dekoncentrisao vlast, a to znači sadašnje opštine, koje su zapravo mali, ponegde prirodni a ponegde neprirodni srezovi napravljeni još pre tridesetak godina, sveo na lokalne samouprave, na nivou naselja.
Time bismo rešili čitav niz, ako hoćete i međuetničkih napetosti, jer se ne bi postavilo pitanje koji narod ili koja manjina koga majorizuje u kojoj opštini, nego bi se znalo da je u jednom selu prvi čovek ili odgovoran gradonačelnik izabran na neposrednim izborima, a drugo, Zakon o izboru odbornika ne bi bio od uticaja jer se ne bi postavilo pitanje - a šta sada, ako recimo na listi neke stranke ne bude zastupljeno neko selo, odnosno neko naselje i da li bi oni birali sami sebe.
To bi zapravo značilo da se vlast potpuno dovodi na prag onoga ko treba da upravlja i ko treba da konzumira prava koja mu iz toga proizilaze. Mislim da ovaj primer prelaznog rešenja srezova, a to znači opština koje u sebi imaju više naselja, zapravo nigde ne postoji u Evropi. Ne treba se plašiti da smo mi politički nezreli, ako damo malo više vlasti onima koji su u lokalu i da to neće dobro funkcionisati, odnosno država treba da zadrži neke korektive i uslove kada to može da popravlja, da interveniše, ali treba pustiti ljudima da ne osećaju tu vlast kao da im je otuđena, nego da bude zaista kod njih; znači, ne samo dekoncentrisati, nego decentralizovati vlast.
Onda bi se i pitanja koja se postavljaju u stilu - a gde su naši novci, postavljala na drugi način. Sada se kaže da je pokrajina jako važna, a svi oni koji o tome pričaju gube iz vida okolnosti da se i SFRJ raspala i da je prosto spoljno-politički kontekst te priče sasvim drugačiji u ovoj situaciji kada je Srbija teritorijalno organizovana ovako kako jeste. Onda kada se kaže - naši novci treba da ostanu kod nas, to znači da srpska većina hoće da bude u autonomiji u odnosu na srpsku većinu u Beogradu i tu onda ta priča dobija jedan potpuno nezreo, ja mislim politički kontekst.
Pitanje - gde su naši novci, postavlja se na taj način: naši novci su u Temerinu, naši novci su u Novom Sadu, naši novci su u Somboru, u ne znam kom selu, a nisu decentralizovani ili dekoncentrisani u Novom Sadu, pa ćemo mi sada ponovo u Novom Sadu da se borimo za naše novce. Mislim da je to jedna stepenica o kojoj bi bilo dobro da se razmisli i onda ta priča dobija sasvim drugu dimenziju.
O čemu bi to ministarstvo još moralo da vodi računa verovatno je ono što se zove moderna regionalizacija; to ima, naravno, smisla i treba raditi na tome, ali zadržavati političke strukture koje su bile posle Drugog svetskog rata kada su se sve druge okolnosti izmenile, mislim da nije bog zna kako pametno.
Sa druge strane, mislim da bi trebalo doneti nov zakon o teritorijalnoj organizaciji. Imate situaciju da de fakto imate neka sela, naselja koja su zaokružena, ako hoćete čak su i ekonomske celine, a kojih u spisku naselja po opštinama nema. Ja ću, recimo, da navedem jedno takvo selo u bečejskoj opštini: to su Poljanice, sa hiljadu i nešto stanovnika. Poljanice su deo četvrte mesne zajednice u Bečeju i ljudi prosto nemaju svoj identitet, a imaju sve što je potrebno da budu selo. Ima verovatno negde još takvih sela i tako bi u taj spisak naselja trebalo uvesti sve ono što zapravo postoji u životu.
Zašto to prethodna vlast nije uradila? To je sasvim drugo pitanje; ali, ako stavimo i izvršimo takvu teritorijalnu reorganizaciju vlasti, onda oni imaju pravo da po drugim osnovama konzumiraju ono što im pripada kao naselju, a nisu nečiji privezak i nisu detaširani deo, deo jednog grada koji je udaljen 12 kilometara ili dva sela koja su spojena itd. Prema tome, morali bismo ono što je u životu da uskladimo sa našim zakonskim odredbama.
Sa druge strane, moramo upozoriti da će verovatno to ministarstvo voditi računa o ravnopravnoj upotrebi jezika nacionalnih manjina, jer imate čitav niz slučajeva da su sada doneti novi statuti opština i u statutima nema naziva mađarskih, rumunskih, rusinskih, onako kako smo se dogovorili i onako kako se kaže u Zakonu o pravima nacionalnih manjina: da će nazivi jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta, trgova, ulica da se ispisuju i na jeziku dotične nacionalne manjine, prema njenoj tradiciji i pravopisu. Čitav niz opština, a znam nekoliko primera, recimo u Srbobranu neće da upišu da je to Sentomaš, kao što jeste na mađarskom ili da je Novi Bečej - Terek Beče (Török Becse), kao što jeste na mađarskom, nego se dovijaju na razne druge načine.
Zakon o pravima nacionalnih manjina je jasan. Gospodin Šabić verovatno kao budući ministar za to može da se pobrine - iako u ovom zakonu nema kaznenih odredbi, jer mislim da to nikome ništa ne smeta i idemo u Evropu, onda bi tu trebalo zaista upisati prave toponime, onako kako oni glase na jeziku dotične manjine i da ne bude oko toga političkog spora da li jeste ili ne, nego jednostavno tu stvar treba maksimalno liberalizovati i Ministarstvo bi trebalo da pruži podršku onima koji jesu lojalni građani države, ali misle da treba da imaju još neka posebna prava.
Tu je naravno i problem upotrebe nacionalnih simbola u zgradama lokalne samouprave. Kaže se po ovom zakonu da ih mogu tu isticati za vreme državnih praznika, ali je sporno recimo da li u sali gde se održavaju sednice skupštine opštine mogu da budu isticani simboli i to nije regulisano. Mislim da naravno može, onako kako se to od strane države odobri itd. Prema tome, novo ministarstvo zasigurno ima mnogo novih zadataka, ono je potrebno. Treba podržati njegovo formiranje i naravno voditi računa o tome, a mi narodni poslanici smo zato tu, kako će to ministarstvo ubuduće funkcionisati.