Reč ima narodni poslanik Pal Šandor, a posle njega narodni poslanik Petar Petrović.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege, ponekada prisutni ministri, javio sam se da kažem dve stvari. Kada smo bili u opoziciji, tražili smo da, Vlada bar nekada bude tu, pa ja moram da ostanem principijelan  - red je da ponekad i oni dolaze, ako se već od nas traži da budemo redovni.
Javio sam se da kažem nekoliko reči o dve stvari. Prvo, od 1990. godine sam insistirao na tome i pričao stalno, kod izmena Poslovnika, da bi bilo dobro, u funkciji jačanja položaja odbora, da nadležni odbori ispituju kandidate za ministre. To se juče prvi put dogodilo. Istina, na neformalan način i bez poslovničke obaveze, ali je gospođa Mihajlov bila prisutna i članovi Odbora su bili u prilici da joj postave mnoga pitanja, a neka su bila i neprijatna.
Mislim da je to dobra parlamentarna praksa i to bi, ono što do sada nismo uradili, trebalo zaista ugraditi u naš Poslovnik, da ne može ministar da dođe, rekao bih, samo na brke i na poverenje predsednika Vlade i na poverenje parlamentarne većine, nego da ima šansu prvo da dokaže svoju, ako hoćete, stručnu i političku kompetenciju pred onim odborom koji je tu matičan, a i da se na taj način pojača funkcija tih odbora.
Prema tome, ja mislim da će ona jednoglasno biti izabrana i da je dobro što Vlada otvara to ministarstvo ponovo. Naglašavam - ponovo; bilo je nekoliko ministara zaštite životne sredine i ekologije, kako se to već zvalo; mislim da je prva bila Slobodanka Đordan, ali i Jordan Aleksić iz Nove demokratije, moramo priznati (čak i kada su bili u koaliciji sa SPS-om), bio je agilan ministar u tom ministarstvu i dosta je stvari uradio. Prema tome, jedna mala tehnička ispravka: nije prvi put da se otvara ministarstvo, nego se prosto nastavlja ta tradicija.
Ono drugo što sam hteo da kažem: mislim da je vrlo dobro razdvajanje ministarstva pravde i lokalne samouprave i formiranje novog ministarstva. Rekao bih da je to vrlo opravdano, ne zbog toga što je postojeći ministar te poslove radio loše, nego zbog toga što se prosto uvećao obim poslova, a verovatno su i zadaci toliki da jedan čovek to sve ne može da obavi.
Ono što bi trebalo reći, kako ja shvatam taj zadatak, jeste da bi ministarstvo moralo da poradi na novom zakonu o lokalnoj samoupravi koji bi bio eurokompatibilan, u skladu sa evropskom poveljom lokalne samouprave, koji bi potpuno decentralizovao Srbiju, a ne samo dekoncentrisao vlast, a to znači sadašnje opštine, koje su zapravo mali, ponegde prirodni a ponegde neprirodni srezovi napravljeni još pre tridesetak godina, sveo na lokalne samouprave, na nivou naselja.
Time bismo rešili čitav niz, ako hoćete i međuetničkih napetosti, jer se ne bi postavilo pitanje koji narod ili koja manjina koga majorizuje u kojoj opštini, nego bi se znalo da je u jednom selu prvi čovek ili odgovoran gradonačelnik izabran na neposrednim izborima, a drugo, Zakon o izboru odbornika ne bi bio od uticaja jer se ne bi postavilo pitanje - a šta sada, ako recimo na listi neke stranke ne bude zastupljeno neko selo, odnosno neko naselje i da li bi oni birali sami sebe.
To bi zapravo značilo da se vlast potpuno dovodi na prag onoga ko treba da upravlja i ko treba da konzumira prava koja mu iz toga proizilaze. Mislim da ovaj primer prelaznog rešenja srezova, a to znači opština koje u sebi imaju više naselja, zapravo nigde ne postoji u Evropi. Ne treba se plašiti da smo mi politički nezreli, ako damo malo više vlasti onima koji su u lokalu i da to neće dobro funkcionisati, odnosno država treba da zadrži neke korektive i uslove kada to može da popravlja, da interveniše, ali treba pustiti ljudima da ne osećaju tu vlast kao da im je otuđena, nego da bude zaista kod njih; znači, ne samo dekoncentrisati, nego decentralizovati vlast.
Onda bi se i pitanja koja se postavljaju u stilu - a gde su naši novci, postavljala na drugi način. Sada se kaže da je pokrajina jako važna, a svi oni koji o tome pričaju gube iz vida okolnosti da se i SFRJ raspala i da je prosto spoljno-politički kontekst te priče sasvim drugačiji u ovoj situaciji kada je Srbija teritorijalno organizovana ovako kako jeste. Onda kada se kaže - naši novci treba da ostanu kod nas, to znači da srpska većina hoće da bude u autonomiji u odnosu na srpsku većinu u Beogradu i tu onda ta priča dobija jedan potpuno nezreo, ja mislim politički kontekst.
Pitanje - gde su naši novci, postavlja se na taj način: naši novci su u Temerinu, naši novci su u Novom Sadu, naši novci su u Somboru, u ne znam kom selu, a nisu decentralizovani ili dekoncentrisani u Novom Sadu, pa ćemo mi sada ponovo u Novom Sadu da se borimo za naše novce. Mislim da je to jedna stepenica o kojoj bi bilo dobro da se razmisli i onda ta priča dobija sasvim drugu dimenziju.
O čemu bi to ministarstvo još moralo da vodi računa verovatno je ono što se zove moderna regionalizacija; to ima, naravno, smisla i treba raditi na tome, ali zadržavati političke strukture koje su bile posle Drugog svetskog rata kada su se sve druge okolnosti izmenile, mislim da nije bog zna kako pametno.
Sa druge strane, mislim da bi trebalo doneti nov zakon o teritorijalnoj organizaciji. Imate situaciju da de fakto imate neka sela, naselja koja su zaokružena, ako hoćete čak su i ekonomske celine, a kojih u spisku naselja po opštinama nema. Ja ću, recimo, da navedem jedno takvo selo u bečejskoj opštini: to su Poljanice, sa hiljadu i nešto stanovnika. Poljanice su deo četvrte mesne zajednice u Bečeju i ljudi prosto nemaju svoj identitet, a imaju sve što je potrebno da budu selo. Ima verovatno negde još takvih sela i tako bi u taj spisak naselja trebalo uvesti sve ono što zapravo postoji u životu.
Zašto to prethodna vlast nije uradila? To je sasvim drugo pitanje; ali, ako stavimo i izvršimo takvu teritorijalnu reorganizaciju vlasti, onda oni imaju pravo da po drugim osnovama konzumiraju ono što im pripada kao naselju, a nisu nečiji privezak i nisu detaširani deo, deo jednog grada koji je udaljen 12 kilometara ili dva sela koja su spojena itd. Prema tome, morali bismo ono što je u životu da uskladimo sa našim zakonskim odredbama.
Sa druge strane, moramo upozoriti da će verovatno to ministarstvo voditi računa o ravnopravnoj upotrebi jezika nacionalnih manjina, jer imate čitav niz slučajeva da su sada doneti novi statuti opština i u statutima nema naziva mađarskih, rumunskih, rusinskih, onako kako smo se dogovorili i onako kako se kaže u Zakonu o pravima nacionalnih manjina: da će nazivi jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta, trgova, ulica da se ispisuju i na jeziku dotične nacionalne manjine, prema njenoj tradiciji i pravopisu. Čitav niz opština, a znam nekoliko primera, recimo u Srbobranu neće da upišu da je to Sentomaš, kao što jeste na mađarskom ili da je Novi Bečej - Terek Beče (Török Becse), kao što jeste na mađarskom, nego se dovijaju na razne druge načine.
Zakon o pravima nacionalnih manjina je jasan. Gospodin Šabić verovatno kao budući ministar za to može da se pobrine - iako u ovom zakonu nema kaznenih odredbi, jer mislim da to nikome ništa ne smeta i idemo u Evropu, onda bi tu trebalo zaista upisati prave toponime, onako kako oni glase na jeziku dotične manjine i da ne bude oko toga političkog spora da li jeste ili ne, nego jednostavno tu stvar treba maksimalno liberalizovati i Ministarstvo bi trebalo da pruži podršku onima koji jesu lojalni građani države, ali misle da treba da imaju još neka posebna prava.
Tu je naravno i problem upotrebe nacionalnih simbola u zgradama lokalne samouprave. Kaže se po ovom zakonu da ih mogu tu isticati za vreme državnih praznika, ali je sporno recimo da li u sali gde se održavaju sednice skupštine opštine mogu da budu isticani simboli i to nije regulisano. Mislim da naravno može, onako kako se to od strane države odobri itd. Prema tome, novo ministarstvo zasigurno ima mnogo novih zadataka, ono je potrebno. Treba podržati njegovo formiranje i naravno voditi računa o tome, a mi narodni poslanici smo zato tu, kako će to ministarstvo ubuduće funkcionisati.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, a posle njega narodni poslanik Marijan Rističević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, odmah na početku da kažem da Stranka srpskog jedinstva neće glasati za predloženu rekonstrukciju Vlade, jer smatramo da ovo nije rekonstrukcija ili se ovde neki igraju izrazima. Rekonstrukcija Vlade znači da se kaže koje to ministarstvo nije dobro radilo, da se tom dotičnom ministru zahvali na dosadašnjem radu i da se onda predloži novi ministar. Ovo su samo kozmetičke promene, iznuđene formiranjem dva nova ministarstva i iznuđenim ostavkama dva ministra do sada.
Sa druge strane, da bi se kompletiralo predsedništvo, odnosno sedam sekretara SKOJ-a, kako se zovu u narodu potpredsednici Vlade, pošto fali jedan moramo da izaberemo još jednog potpredsednika Vlade i da zadovoljimo još neke od malih stranaka, koje eto nisu zastupljene u Vladi Srbije, da se ne bi bunile i da bi ovaj parlament mogao da daje podršku Vladi. Moram i to reći, prenosim mišljenje naroda pošto dolazim iz Jagodine i iz okoline, stalno sam na terenu i vezano za slogan koji stalno plasirate preko vaših sredstava informisanja da je Srbija na dobrom putu, znajte da narod kaže da Srbija nije na dobrom putu; Srbija je na dobrom putu da propadne.
Gospodine predsedniče, najbolje je da podnesete ostavku, vi i članovi vaše Vlade, da raspišete izbore na svim nivoima, jer samo tako Srbija može da izađe iz krize u kojoj se nalazi, a kriza je ekonomska, moralna, socijalna, politička.
U svom izlaganju moram da se zadržim na predlogu ovih dama i gospoda koje predlažete za ministre. Kada je u pitanju Ministarstvo zdravlja očekivao sam, a i poslanički klub Stranke srpskog jedinstva, da će taj budući ministar zdravlja Republike Srbije izaći sa programom, pa da vidimo kako će zdravstvo Srbije izaći iz kolapsa u kome se nalazi.
Gospodine predsedniče, samo jedna informacija, moja supruga je juče trebalo da primi injekciju i morala je da kupi u Jagodini iglu koja košta dva dinara; i toliko para nema u zdravstvu Srbije, a lekari i medicinske sestre ne mogu da rade. Dajte, molim vas, da taj ministar zdravlja učini nešto da građani Srbije i pacijenti koji moraju da odu kod lekara imaju da se leče. Šta će raditi onaj pacijent koji nema para da se leči? Pred njim je put prema groblju, daleko bilo. Sa druge strane, plate u zdravstvu su tako mizerne da lekari specijalisti rade za 12 do 14 hiljada dinara, medicinske sestre primaju ispod 10.000 dinara, i to one koje imaju dežurstva, a onima bez njih plate su još manje.
Kada govorimo o Ministarstvu rudarstva i energetike, očigledno je da je uvaženi gospodin Novaković bio prinuđen da posle gostovanja od godinu dana, kako je sam rekao, u Vladi Srbije, podnese ostavku, a gospođi koja treba da ga nasledi na čelu tog ministarstva samo kažem - neka joj je Bog na pomoći; jer, dovoljno je ako bude imala ono što gospodin Novaković nije rešio, to su štrajkovi rudara, kojih će sigurno biti i dalje, cena struje koja je nenormalna; samo jedan podatak, recimo potrošač koji je imao nula potrošnju u protekla dva meseca dobio je račun gde mu je angažovana snaga 7,58 i plaća oko 350 dinara. To mora da reši Ministarstvo energetike i rudarstva preko svojih nadležnih direktora, koje postavljate u energetskim organizacijama Srbije.
Na kraju, kada je u pitanju Ministarstvo lokalne samouprave, uvaženom gospodinu Šabiću mogu samo da kažem da ode prvo u crkvu da se pomoli Bogu, jer mu samo on može pomoći da ubuduće rešava sukobe među lokalnim organima i u lokalnim organima vlasti u preko 100 opština Srbije. Naime, tamo gde je ljubav isparila, ljubav koja je bila između DOS-a i ovih koji su napustili DOS, Demokratske stranke Srbije, sukobi su svakodnevni, sukobi su očigledni, a zbog toga ispašta narod, odnosno građani Srbije.
Da zaključim, pošto pazim na vreme, još jednom pozivam predsednika Vlade i ministre da izađu časno pred ovu skupštinu, da se zahvale na dosadašnjem poverenju; ispunite ono obećanje koje ste dali u decembru mesecu 2000. godine da će biti izbora u Srbiji za godinu i po dana. Godinu i po dana je prošlo, dajte izbore i da vidimo koliko vas narod voli. Još jednom napominjem da Stranka srpskog jedinstva ne može dati poverenje ovoj vladi Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a posle njega narodni poslanik Bora Stanimirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, na dnevnom redu je rekonstrukcija Vlade i odmah na početku da zahvalim ministru koji je podneo ostavku na dosadašnjem radu, jer je imao izuzetno teške okolnosti. Naš energetski sistem je bio u stanju u kojem je zatečen, zahvaljujući nekoj prethodnoj vladi, vladi opštenarodne propasti, koja je danas ovde predstavljena kao opozicija. Ta vlada nije bila samo vlada opštenarodne propasti, nije to bila neka vlada iz senke, koju su danas spominjali, to je bila vlada iz mraka, vlada mraka i haosa, i tako se otprilike može nazvati.
U poređenju sa ovom ta vlada nije imala nikakve rezultate i zato današnji kritičari treba da se pokriju ušima i da znaju da je ova vlada solidno odradila posao, da je izvela reforme, a da reforme i rezultati reformi ne idu zajedno. Prvo se vrše reforme, pa će rezultati reformi da se osete na osnovu reformskih projekata ove vlade.
Da krenem da pokušam malo da branim Vladu kojoj smo dali poverenje, pa da krenem odmah od ministra poljoprivrede, koga su ovde napali neki gačci ili kako se već to zove, neke crne vrane, ne znam kako se zovu.
Znam da žive u Batajnici i da imaju bazen. Odmah da kažem da stanje u poljoprivredi nije onako kakvo bi mi baš voleli, ali je daleko bolje od onog što smo zatekli. Samo da podsetim kritičare da je ova vlada, recimo, ukinula porez na promet na sredstva za zaštitu bilja, mašine, rezervne delove, sortna semena, stočnu hranu, komponente za stočnu hranu itd. Mi smo to 10 godina tražili od bivše vlasti, današnje opozicije, a to nismo mogli da dočekamo.
Takođe da kažem jednom mom kolegi, uvaženom kolegi koji se često ovde zalaže za poljoprivredu, koga sam morao prošle sednice da ubeđujem da setva nije u julu, već da je setva u oktobru i novembru, kao i da je cena određena još tada u oktobru i novembru od strane ove vlade i da je to po prvi put u istoriji da znamo cenu pšenice uoči setve. Želim da ga podsetim i da probam da ga ubedim, da cena prošlogodišnje pšenice nije bila sedam dinara, nego sedam i po dinara. Nadam se da će on to shvatiti. Mada verujem da on u poljoprivredne kulture ulazi vrlo retko, obično kada ga natera mala ili velika nužda.
A da ne bih dužio, ovde su postavljena pitanja šta će raditi pojedini ministri, pa ću da kažem ovako seljački, da će novi ministar energetike brinuti o energetici, da će ministar za zdravlje da se stara o zdravstvu, da će lečiti, mada po nekim nastupima mojih opozicionih kolega njima spasa nema. Tu lečenja nema.
Ministarstvo za ekologiju će se starati o životnoj sredini i odmah da ih obavestim da je ekološko stanje u našoj državi koje su nam ostavili prava katastrofa, a da bi se mi pripremili za Evropsku uniju moramo ekološki da zbrinemo našu državu, da je saniramo, da saniramo "ps" ulja, da saniramo sve te crne tačke, živu recimo kod Pančeva; da bi neki međunarodni projekti prošli, moramo da imamo ministarstvo ekologije, odnosno ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Otprilike, to će raditi ministri, a ja na kraju da zaključim, što je ovde jedan rekao da narod čupa kosu, mislim da su njemu iščupali nešto ispod kose. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović, posle njega narodni poslanik Slobodan Tomović, odnosno za reč se javio narodni poslanik Zoran Anđelković kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, kolege poslanici, poštovani članovi Vlade, najavljivano je i očekivala se značajna rekonstrukcija Vlade, a na dnevnom redu imamo samo predlog za izbor jednog broja članova Vlade,  iako je bilo predloga za promenu Vlade ili bar veću rekonstrukciju, izašlo se sa ovakvim predlogom. Samo bih ukazao na promene koje se vrše: mi smo još pre godinu i po dana prilikom izbora nove vlade skoro ceo jedan dan diskutovali da je neophodno da se formira i ministarstvo za ekologiju; interesantno je da ljudi koji su najviše bili protiv, danas insistiraju na formiranju tog ministarstva. U redu, možemo prihvatiti, jer je veoma bitno za Srbiju formiranje jednog ovakvog ministarstva.
Doduše, jedan broj funkcionera sadašnjeg režima, DOS-a, često ističe da je veoma važno da se spreči, po svaku cenu, bilo kakav izbor nove vlade, ili novi prevremeni izbori, jer bi to ukočilo reformu. Mislim da stvari stoje sasvim drugačije: prvo, ako se pod reformom podrazumeva ono što je urađeno posle 5. oktobra, onda je bolje sprečiti takvu reformu; drugo, zašto unapred govorimo o prevremenim izborima koji će zaustaviti reformu, kada bi sigurno, pretpostavlja se, oni bili u funkciji upravo daljih reformi u Srbiji; treće, vi ste gospodo 5. oktobra obećali da ćete najkasnije za godinu i po dana izvršiti prevremene izbore; međutim, do toga nije došlo. Koji su razlozi, mi smo u toku ove diskusije dosta toga čuli.
A da bi se sprečio pad Vlade i raspisivanje prevremenih izbora, izvršili ste pravnu i virtuelnu akrobatiku kojom ste obezbedili skupštinsku većinu. Ta skupštinska većina će upravo danas, a verovatno i kasnije, biti u stanju da spreči neke promene koje narod Srbije očekuje. Tako je Vladi lakše da predlaže nove zakone koji se ovde glasaju praktično i bez diskusije, jer zahvaljujući, pre svega, ovom trećem Poslovniku o radu, skoro da nema svrhe diskutovati kada je vreme limitirano, kada se stalno izriču opomene, kada se ne dozvoljava da se kaže istina, ono što se misli i kada je praktično došlo do uvođenja novog sistema rada u Skupštini.
Pitanje je samo, može li se liferovanjem zakona i propisa, po ukusu i meri samo jedne interesne sfere, amortizovati sve ono što se već dešavalo ili nagoveštava da će se dogoditi van parlamenta, na političkoj, stranačkoj ili ekonomsko-socijalnoj sceni Srbije. Ono što je ranije nagoveštavano sada se ostvaruje: Vlada preuzima kompetencije parlamenta. Na taj način se omogućuje predsedniku Vlade da centralizuje vlast u Vladi Srbije i marginalizuje upravo parlament, koji je zadužen da donosi propise, zakone i sve ono što je neophodno Srbiji. Tako ste prošle nedelje, zahvaljujući toj pravnoj, virtuelnoj akrobaciji, dobili nelegitiman parlament, što je ravno državnom udaru, ali slabijeg intenziteta.
Ovakvo ponašanje Vlade uticaće na ukidanje preostalih institucija u zemlji i uvođenje nekih oblika diktature. Kako drugačije protumačiti reči premijera Srbije Zorana Đinđića, koje su se čule prošle srede uveče u Sremskoj Mitrovici u okviru turneje "Srbija na dobrom putu": "Sada ću reći nešto radikalno. Nemam dlake na jeziku vezano sa tim. Možda je trebalo 6. oktobra doneti odluku da se raspusti sudstvo i 7. oktobra raspisati konkurse za sudije. Možda je trebalo isto to učiniti i za policiju i za RTS. Ako se ništa ne desi u julu mesecu u ovoj zemlji, možda će se pred Skupštinom Srbije u septembru naći zakon koji će to da reguliše".
Pitao bih predsednika Vlade Republike Srbije šta će se to desiti u julu, a što bi eventualno iniciralo donošenje ovog zakona. Verovatno se ovde misli na zakon o lustraciji. Taj zakon su mnoge zemlje u tranziciji donosile i praksa je pokazala da je doneo veoma loše efekte; izuzetak je Španija, koja je od toga odustala posle diktature i građanskog rata; oni su jedini u Evropi podvukli crtu, i to debelu crtu, kako bi zajedničkim snagama izgradili to što je Španija danas.
Da li ovakvim pretnjama, očekujući jul mesec, ukazujući na ono što će se desiti, pripremamo nešto gore. Ovde pre svega mislim na zakon o lustraciji, koji će još u većoj meri pogoršati odnose u zemlji, pa ćemo i posle 50 godina, kada smo se proganjali i delili, upravo zahvaljujući tom zakonu i ovakvim merama nastaviti i dalje sa podelama. Ovo utoliko pre što se radi upravo o situaciji koju ćemo stvoriti.
Mi smo posle 5. oktobra do sada izvršili, Vlada je tome doprinela, velike promene u pravosuđu, policiji, RTS-u, zdravstvu, privredi, prosveti. Šta smo dobili? Došli su neki ljudi koji su nesposobni. Umesto da udružimo snage, da zajednički stvorimo ono što očekujemo, da izvršimo reforme, pitam se ko će te reforme izvršiti i nije li ovo pokušaj da se na neki drugi način ostvari ono što je zamišljeno!

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, a posle njega narodni poslanik Slobodan Tomović.

Dame i gospodo, imamo različite kongrese, a jedan od tih kongresa je i danas ovde u Parlamentu, kada slušamo potrebu da se izvrši rekonstrukcija Vlade u ovoj euforiji imena, naziva, termina, transparentnosti, reformi i rekonstrukcija. U poslednje vreme smo imali nekoliko važnih rekonstrukcija: prvo države, zatim Parlamenta, a danas raspravljamo o rekonstrukciji Vlade.
Kada je reč o rekonstrukciji države, mislim da smo priveli kraju to na jednoj od prethodnih sednica skupština, Republičke i Savezne, ukidajući savezni Ustav i formirajući ustavnu komisiju koja treba da usvoji novu ustavnu povelju, kojom se, faktički, ukida zajednička država Srbije i Crne Gore. Imajući u vidu da se time privodi kraju jedna zajednička država, nastavak je bio - reforma Parlamenta. Dobrim delom taj posao je odrađen: jedan deo poslanika je izbačen, drugi je izašao sam. Zašto? To je njihov problem. Trećem delu u ovom parlamentu pokušavaju na razne načine, raznim administrativnim merama, da pokradu poslanike i prebace u poslaničku većinu. Verovatno se time završila rekonstrukcija Parlamenta i stvorili su se uslovi da danas razgovaramo o rekonstrukciji Vlade.
Kada je u pitanju rekonstrukcija Vlade - premijer ima pravo u svakom trenutku i u svakom momentu da predloži promene odgovarajućih ministara, ali mislim da ovaj predlog koji smo danas dobili i o kome se u javnosti razgovara godinu dana, ima nekoliko elemenata ili nekoliko segmenata koje, sasvim sigurno, treba na različite načine posmatrati.
Prvo, o rekonstrukciji Vlade se priča od prošle godine, od 28. juna, od trenutka kada je Vlada donela jednu protivustavnu uredbu, kidnapujući svoje građane i izručujući ih drugim državama. Naravno, već tada smo ostali bez jednog ministra, zatim i bez potpredsednika Vlade. Faktički, Vlada kao krnja radi već godinu dana i od tada je svakih nedelju dana iz Vlade dolazila izjava, saopštenje, stav, mišljenje da će se, samo što nije, izvršiti rekonstrukcija.
U međuvremenu smo čuli različite inicijative i predloge ko će biti potpredsednik, ko će da obezbedi tu poslaničku većinu da bi u ovom parlamentu Vlada mogla da bude. Danas smo čuli od predsednika da smo za potpredsednika Vlade dobili gospodina Isakova. Njegova najveća vrednost je što će pomoći da ovde ima 126 poslanika, što vodi jednu poslaničku grupu ili partiju koja ima nekoliko poslanika, on će u Vladi, kako sam shvatio, da obavlja poslove predsednika te političke partije i da čuva poslaničku većinu, kako bi Vlada bila sigurna. To mu je ceo delokrug rada.
Ako je to kriterijum, onda je logično i bilo bi dobro da nam predsednik Vlade ovde predloži 16 ili 17 potpredsednika, da svaka od ovih političkih partija koja ima poslanike ima i potpredsednike i da onda mi znamo da je to kolegijum političkih partija, a ne vlada koja treba da radi odgovarajuće poslove u delokrugu svojih obaveza.
Naravno, kad je reč o Predlogu zakona o ministarstvima, koji smo ovde imali, jedna je stvar što mi mislimo da on legalno nije usvojen, ali to je pitanje Ustavnog suda, pošto vidimo da će se on konačno izabrati; druga što se uvodi Ministarstvo za ekologiju. Mi smo, kao što znate, pre godinu i po dana bili za to ministarstvo i smatrali da nije imalo razloga ni da se ukida. Ali, posle ovih godinu i po dana vlasti, objektivno, nema nikakvih razloga da se to ministarstvo popunjava i da postoji; jer, ne radi industrija, radnici su otpušteni, preduzeća ne rade, pa nema ni zagađivanja životne sredine. Ako nema zagađivanja životne sredine, onda nema ni potrebe za takvim ministarstvom. Doduše, to može biti korisno za vodotokove, da ima više ribe u rekama, ali objektivno nije korisno za građane Srbije, jer su ostali bez posla i bez industrije. Nije važno personalno ime ako nema čime da se bavi.
Kada je reč o Ministarstvu za lokalnu samoupravu, očito je da ministar pravde nije ni imao vremena da se bavi lokalnom samoupravom, pošto se bavio ukidanjem i raspuštanjem opština. Ako vi u jednoj državi imate za samo nekoliko meseci uvođenje privremenih mera u 20% opština, onda je valjda logično da se na celini teritorije raspišu izbori za te lokalne organe vlasti i obezbede opštinske skupštine koje će raditi u interesu građana, onako kako je to logično.
Ovako ispada da je ministar pravde i lokalne samouprave odradio svoj posao, uveo privremene mere u 20% opština, u preko 30 opština, završio stvari i sada taj novi ministar lokalne samouprave nema ništa da radi. Čime će on da se bavi kad su privremene mere uvedene u toliko opština? Čujemo da se i u nekoliko novih opština uvode privremene mere, dole na jugu Srbije. Naravno, ministar pravde nema vremena time da se bavi. On vodi kampanju protiv prethodne vlasti, a zaboravlja da je jednu petinu tog vremena već potrošila i sadašnja vlast, pa i ova vlast je već jednu petinu vremena bivša vlast.
Naravno, kada je reč o Ministarstvu rudarstva i energetike, ne ulazim u ovo ime, verovatno je kvalitetno, ali videćemo, sadašnji ministar je najverovatnije podneo ostavku zbog toga što je tokom izborne kampanje obećavano da će se ukinuti taksa na brojilo. U poslednjih desetak - petnaest dana stalno se objavljuje da će se naći novi mehanizam uvođenja takse na brojilo, samo se to neće tako zvati, nego taksa na TV aparat, ali će se plaćati preko računa za struju; nije šija, nego vrat. Verovatno se ministar nije složio sa tim i logično je da podnese ostavku i ode sa te funkcije.
Najvažnije u ovoj rekonstrukciji je da je sačuvan ministar za poljoprivredu, jer dok je ministra za poljoprivredu mi ćemo imati i požešku i leskovačku petlju, tačnije rečeno, svake nedelje ćemo imati po jedan. Prošle nedelje smo imali štrajk seljaka zbog duplo manjih cena malina i kupina (tamo kod Milke), a sada imamo štrajk seljaka kod leskovačke petlje. Naravno, poznato je zbog čega! Zbog toga što ministar poljoprivrede uspešno štiti poljoprivredu tako što je omogućio da se uvozi jeftin krastavac, paradajz i sve ostalo, a ne štiti naše izvozne artikle kao što su malina i kupina.
S jedne strane se uvozi po damping cenama ono što mi prodajemo na našem tržištu, od čega leskovački seljaci žive, a s druge strane se merama sprečava da seljak uspešno prodaje malinu i kupinu, bar po onoj ceni po kojoj je prodavao pre godinu - dve dana. Verovatno se zbog toga i čuva ministar poljoprivrede. Bilo je logično, ako se već pravi ova rekonstrukcija, da dobijemo i novog ministra poljoprivrede, koji bi vodio više računa o seljacima.
Imajući u vidu celokupni odnos snaga, promene u Parlamentu, promene odnosa u biračkom telu, mislimo da je neophodno da se stvori nova vlada; ta vlada može biti prelazna, privremena, zovite je kako god hoćete, ona bi raspisala izbore. Te izbore ne morate da zovete vanrednim, možete da ih zovete i redovnim, kako bi se u Parlamentu stvorio takav odnos snaga koji bi bio stvarni reprezent današnjeg raspoloženja građana Srbije i kako bi se dalje zaustavilo zatvaranje preduzeća i otpuštanje radnika u Srbiji.