Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, članovi kabineta gospodina Đinđića, poštovani novinari, SPS je od konstituisanja ovog parlamenta ukazivala da se jedna država u kojoj ne postoji ili iz bilo kojih razloga ne funkcioniše Ustavni sud definiše kao diktatura. Svaka država koja svojim građanima ne može da obezbedi zaštitu ustavnosti i zakonitosti i jeste diktatura. To je materijalni dokaz koji najbolje govori o karakteru vlasti koju DOS vrši i sprovodi u Srbiji, koja govori o načinu funkcionisanja Vlade Republike Srbije i parlamenta ove naše države.

Mi smo jedina država u kojoj predsednik Vlade može da saopšti u kom trenutku se konstituiše Ustavni sud, jedina država u kojoj predsednik Vlade saopštava kada će biti predsednički izbori. Mi smo jedina država u kojoj predsednik Vlade raspolaže jednom petinom mandata narodnih poslanika u republičkom parlamentu.

(Milka Marinković: Nemoj lagati, Rajko.)

Molim negližirane članove Ženske mreže da se ponašaju kao da su narodni poslanici i da svoje odevanje upodobe parlamentu i zvanju koje nose.

Mi smo jedina država u kojoj Ustavni sud služi da se dokaže da je funkcionisanje jednog režima u datom trenutku zakonito i legitimno, a ne da se građanima obezbedi ono što građanima svake države ovaj sud treba da obezbedi. Najmanje hiljadu puta sa ove govornice najmanje stotinu narodnih poslanika u raznim povodima je zahtevalo da Ustavni sud konačno počne da radi i da obavlja onu funkciju koja mu po Ustavu pripada.

Zašto nije odgovaralo do sada da imamo Ustavni sud? Zato što čitav niz odluka, postupaka i svega drugog što je pratilo i karakterisalo DOS-ov režim do danas, na tom sudu (ukoliko postoji elementarno poštenje i stručnost sudija Ustavnog suda, a u to ne želim da sumnjam) bi moralo da bude ocenjeno neustavnim i da padne, a samim tim se dovodi u pitanje legitimitet vlasti.

Da li je Vlada Republike Srbije prekršila Ustav Republike Srbije, Ustav SRJ i Odluku Saveznog ustavnog suda od 28. juna 2001. godine? Da li je prekršen član 47. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da građanin Republike Srbije ne može biti lišen državljanstva, prognan ili ekstradiran, kao i odgovarajući član Saveznog ustava, član 17. stav 2. Da li na ova i brojna druga pitanja, koja možemo postavljati dugo ovde pred vama, Ustavni sud, koji će očigledno 19. biti izabran, može da da odgovarajuće tumačenje i zadovoljenje građanima Srbije, koji očigledno znaju da se ovde ne radi o nameri Vlade Republike Srbije i parlamenta Republike Srbije da građanima obezbede ono što im pripada, već da obezbede nešto drugo što će u funkcionalnom smislu da obezbedi lakše funkcionisanje DOS-ove vlasti u naredne dve projektovane godine mandata.

Šta se predlaže kao rešenje? Mi smo, kao jednu vanrednu meru, koja je za vas imala karakter izvesne rehabilitacije gospodina Vučetića, ukinuli izvesne odluke ove skupštine u prethodnom mandatu. Moja namera nije da govorim o gospodinu Slobodanu Vučetiću, iako, naravno, dugi niz godina, iz onoga što jeste bilo njegovo javno eksponiranje, znamo u kojim političkim vodama se kretao, šta je činio u poslednjih nekoliko godina i na koji način je zavredio da bude danas kandidat vaše vlasti za predsednika najznačajnije sudske instance u ovoj zemlji.

Teško je verovati da se, kao što volite da kažete, radi o nezavisnim kandidatima, o vrhunskim profesionalcima i o ljudima koji će svoj posao raditi u skladu sa Ustavom i sa zakonima i da će na taj način pokušati da ublaže katastrofalne posledice vaše vlasti u protekle dve godine. Gospodin Slobodan Vučetić - njegov profil, profesionalan i politički, stvoren je u neko drugo vreme, u nekoj drugoj kuhinji. Pripadao je vlasti onako kako se vlasti pripada, potpuno i do kraja, u jednom drugačijem ideološkom sistemu, od kojeg vi danas perete ruke, mada neuspešno, jer onda biste ostali bez najmanje tri četvrtine kadrova kojima danas raspolažete.

Jedan od predloženih sudija Ustavnog suda je čovek kome takođe dugujete posebnu zahvalnost, zato što je u tzv. "Gonzalesovoj komisiji" za vaš račun vršio određene usluge i te usluge učinio javnosti dostupnim, na način koji nije bio uobičajen. Vaš problem je što sve to znamo, ali smatram da je za državu bolje da ima bilo kakav ustavni sud i bilo kakvog predsednika ustavnog suda, nego da tog suda i predsednika suda nema.

Hoćete li biti u stanju da date odgovor građanima Srbije da li su se na ustavan način Republička izborna komisija i Administrativni odbor ove skupštine odnosili prema mandatima narodnih poslanika koje ste pretumbavali, izbacivali ih, kada ste pojedincima oduzimali političke partije, kad ste ih prekomponovali i kad ste ih uvrštavali u svoj poslanički klub. To je neviđeno i nečuveno, šta god vi mislite danas o tome.

Te stvari se ne rade u svetu, ne biva, to nije korektno i nije u skladu ni sa jednim od zakona koji se odnose na izbor narodnih poslanika i na funkcionisanje jedne države i jedne vlasti.

Želim da kažem i sledeću stvar - gospodine Đinđiću, uzalud trošite pare poreskih obveznika da atomizirate, dekomponujete i učinite beznačajnim politički uticaj SPS-a. Stoji pred vama SPS koja će vas, na način koji je jedino moguć i legitiman, poslati u opoziciju, na prvim izborima koji će biti na jesen. Zahvaljujem.

Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)

Nastavljamo raspravu prema prijavama narodnih poslanika za reč.

Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, poslanička grupa DOS.

Dame i gospodo, ja ću, razume se, glasati za ovaj predlog, za sve sudije i za gospodina Vučetića, sa jednom napomenom u vezi sa gospodinom Vučetićem.

Nema sumnje da se radi o jednom vrsnom pravniku, da je napisao više knjiga, što je za svaku pohvalu, da je član Udruženja pravnika, Društva sudija. Međutim, mislim da mu nije mesto u organizaciji G17 plus i u CeSID-u, kao sudiji Ustavnog suda, a pogotovu kao predsedniku.

Primetio sam takođe, čitajući njegove članke ili gledajući neki put televiziju itd., da on vrlo često ima običaj da daje izjave o dnevno - političkim događajima i čak da komentariše rad pojedinih političkih stranaka. On kao sudija Ustavnog suda to ne treba da radi.

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, poslanička grupa SSJ.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, uvaženi predsedniče Vlade, uvaženi ministri, danas je 18. juni 2002. godine i mislim da nema opravdanja da do ovog dana, u 17,00 časova, nemamo izabrane sudije Ustavnog suda i da nemamo predsednika Ustavnog suda.
Mislim da nije bilo razloga da se ovoliko dugo čeka, međutim, šta je tu je, bolje je ikada nego nikada. Danas smo u prilici da dobijemo ovu značajnu instituciju, od koje narod mnogo očekuje i koja bi trebalo da unese dodatnu ozbiljnost u rad ove države i u njeno funkcionisanje.
Kada smo već kod izbora sudija Ustavnog suda, moram reći da narod često ima običaj da meša neke pojmove, pa često optužuje pravnike i pravnu struku da su krivi za stanje u državi, za stanje zakonodavstva itd.
Tu moramo jednom da kažemo da je uvek u svim sistemima bilo tako da su propise pisali političari, a da su pravnici imali tu nezahvalnu ulogu da ih primenjuju, na ovaj ili onaj način, a da to kasnije bude komentarisano i da se vrlo lako ova struka uzima kao nešto što svako može da kritikuje i proziva.
U svakom slučaju, kada se upisuju prava i kada neko želi da studira prava krajnji cilj je da postane sudija, a ako neko postane sudija Ustavnog suda, smatram da je to vrhunac u karijeri jednog kolege.
Zbog svega toga, ne bih želeo da komentarišem pojedinačno predloge koji su pred nama, jer mislim da toga ima dosta i da nema smisla ovde komentarisati lične biografije. Sigurno je da ova država ima mnogo istaknutih pravnika i stručnjaka i možda bi mogla i jači sastav Ustavnog suda da formira, međutim, mislim da je ovo dobar potez i da je dobro što dobijamo Ustavni sud.
Želeo bih da poručim novoizabranim sudijama i predsedniku Ustavnog suda da budu svesni šta ih očekuje u njihovoj karijeri, odnosno u bliskom periodu koji je pred njima i pred svima nama. Naime, podsetio bih na odredbe Ustava Srbije, koji kaže o čemu sve Ustavni sud odlučuje.
Ustavni sud odlučuje o saglasnosti zakona, statuta autonomnih pokrajina i drugih propisa, zatim o saglasnosti propisa i opštih akata itd., o sukobu nadležnosti između sudova i drugih organa. Međutim, sada dolazimo na set nekoliko ovlašćenja, koja će verovatno biti tema rada našeg Ustavnog suda, a to je saglasnost statuta ili drugog opšteg akta političke stranke ili druge političke organizacije sa Ustavom.
Mislim da će biti pritisaka na sudije Ustavnog suda da u ovom delu intervenišu, da će biti problema sa statutima pojedinih stranaka i da će to biti jedan od načina da se vladajuća koalicija obračuna sa određenim opozicionim strankama.
Zatim, Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke ili druge političke organizacije. To je sigurno tema koja će pred ove časne ljude biti postavljena i oni će sigurno imati veliku dilemu kako da postupe, da li po savesti, da li strogo poštujući struku ili poštujući vladajuću oligarhiju. Bojim se da će ovo treće biti najjače i da će to pretegnuti.
Zatim, tu su izborni sporovi; pred nama su, hteli mi to da priznamo ili ne, izbori, i to u serijama. Sigurno će biti izbora na raznim nivoima i sigurno će Ustavni sud imati dosta posla u ovoj materiji. Znači, izborni sporovi, koji nisu u nadležosti sudova ili drugih državnih organa, u nadležnosti su Ustavnog suda.
I još nešto bih rekao - Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost propisa i drugih opštih akata koji su prestali da važe, ako od prestanka važenja do pokretanja postupka nije prošlo više od jedne godine. Već imamo dosta propisa koji bi mogli da budu obuhvaćeni ovakvom jednom intervencijom. Međutim, za mnoge od njih taj rok je već protekao.
Sigurno je da Vlada treba ozbiljno da razmisli kakve nam je sve uredbe servirala, koliko je tih propisa koje smo možda i mi ovde u Skupštini doneli, a da su u suprotnosti sa Ustavom; mislim da će ovaj ustavni sud imati mnogo, mnogo posla, ali izražavam nadu da će vratiti red i da će vratiti dostojanstvo ovoj državi. Zahvaljujem.

Pošto je narodni poslanik Boško Ristić odustao od prijave za reč, reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj (konstatujem da nije prisutan).
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Rajko Baralić (poslanik odustaje od prijave za reč).
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo, najpre moram da vam kažem da mi je bilo drago kada sam video konačno na jednom aktu potpis predsednika Republike Srbije, Milana Milutinovića, što dokazuje da je on još uvek u formi, a zatim sa žaljenjem moram da konstatujem činjenicu da je u ovoj zemlji Ustavni sud, kao vrhovna sudska instanca, bio blokiran činjenicom da je u februaru prošle godine, odlaskom pojedinih članova u penziju, u ionako krnjem sastavu u tom sudu ostalo samo troje njih, što naravno nije dovoljno za odlučivanje i za rad tog suda. Međutim, ovde se dešava jedna mnogo krupnija stvar,  koja je u pozadini svih ovih dešavanja, u pozadini blokiranja rada Ustavnog suda Republike Srbije.
Naime, u skladu sa načelom podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku danas je u Srbiji na snazi pokušaj supremacije izvršne vlasti kako nad zakonodavnom tako i nad sudskom vlašću. Oko supremacije izvršne nad zakonodavnom vlašću dovoljno govori činjenica da je u ovom parlamentu izglasan Zakon o ministarstvima za nepuni minut, i o tome ne bih previše pričao. Samo bih vas podsetio da je zaista sramota što je parlament države doveden u položaj da bukvalno bude glasačka mašina, bez ikakve mogućnosti da se izjašnjava o stavovima ili o najbitnijim pitanjima koja se tiču države.
S druge strane, izvršna vlast, dakle Vlada, pod vlašću DOS-a pokušava da ostvari supremaciju, da ostvari kontrolu i nad radom sudske vlasti. To se pokušava na više načina - svima je jasno da je Vlada nedavnim upadom, 10. juna, u Drugi opštinski sud u Beogradu, sa kamerama BK, pokušala da izvrši jedan pritisak na rad sudija, koji bi, podsećam vas, u skladu sa ustavnim odredbama trebalo da budu nezavisni u svom radu i da odgovaraju samo građanima.
Moram, takođe, da vas podsetim da je i jedan od vidova pritisaka i supremacije izvršne vlasti nad sudskom vlašću i činjenica što Ustavni sud nije mogao da radi usled nepostojanja dovoljnog broja sudija za odlučivanje u tom sudu. U skladu sa članom 125. Ustava Republike Srbije, podsetiću vas da Ustavni sud odlučuje o saglasnosti zakona, statuta autonomnih pokrajina, drugih propisa i opštih akata sa Ustavom, i ovde bih zastao, da bismo svi zajedno mogli sebe da zapitamo - da li je jedan ovako važan organ zaista smeo da ne funkcioniše skoro godinu i po ili duže.
U isto vreme pozdravljam sve uvažene kolege i pozivam ih da, ukoliko imaju nešto da kažu, izađu za govornicu. Zaista nema potrebe da dobacujemo jedni drugima. Imate pravo da izađete, kao i gospodin ministar, predlažem vam da čujete moje argumente i da u skladu sa njima donesete svoje zaključke i da na kraju ovog izlaganja glasate o izboru i o popuni upražnjenih mesta u republičkom Ustavnom sudu.
Dakle, pošto Ustavni sud, u skladu sa tačkom 1. člana 125, odlučuje o saglasnosti ili nesaglasnosti zakona, statuta autonomnih pokrajina, drugih propisa i opštih akata sa Ustavom, to je jedan od razloga zbog kojih je bilo moguće, ili dozvoljeno, da se vrši opstrukcija rada tog suda u smislu nepopunjavanja sudijskih mesta.
U tački 2. se kaže da Ustavni sud odlučuje o saglasnosti propisa i opštih akata republičkih organa sa zakonom. Tu se radi o mnogim uredbama Vlade, koje su, zaista moram da kažem, vrlo sumnjivo u skladu sa Ustavom. Zatim, Ustavni sud odlučuje o saglasnosti svih ostalih propisa, kolektivnih ugovora kao opštih akata i drugih opštih akata sa zakonom i drugim republičkim propisima; o sukobu nadležnosti između sudova i drugih organa; o saglasnosti statuta ili drugog opšteg akta političke stranke ili druge političke organizacije sa Ustavom i zakonom, i - posebno, skrenuću vam pažnju - o zabrani rada političke stranke ili druge političke organizacije; takođe, o izbornim sporovima koji nisu u nadležnosti sudova ili drugih državnih organa.
Moram da konstatujem da su sva ova navedena ovlašćenja Ustavnog suda dovoljan razlog da posumnjamo da li je ovde zaista na sceni bila opstrukcija, namerna opstrukcija rada ovog organa. Takođe, moram da vas pitam - da li je možda opstrukcija rada ovog organa bila razlog da se Ustavni sud Srbije ne izjasni povodom Predloga zakona o ukidanju Odluke Vlade Republike Srbije, tačnije da se izjasni o samoj Odluci Vlade Republike Srbije, broj 713-64-83/01, od 28. juna 2001. godine, kojom je na najgrublji način prekršen Ustav Republike Srbije, Ustav SRJ i Odluka Saveznog ustavnog suda od 28. juna 2001. godine.
Podsetiću vas - tom odlukom je prekršeno više članova Ustava Republike Srbije: član 47. stav 2, kojim je propisano da građanin Republike Srbije ne može biti lišen državljanstva, prognan ili ekstradiran, kao i odgovarajući član Saveznog ustava, član 17. stav 3. Prekršena je odluka - rešenje Saveznog ustavnog suda od 28. juna 2001. godine, kojim je zabranjena primena Uredbe o postupku saradnje sa Međunarodnom krivičnim tribunalom, kao i svi akti i radnje vezane za ovo, a u isto vreme i član 129. stav 2. Ustava SRJ kojim je propisano da je odluka Saveznog ustavnog suda opšteobavezna i izvršna. (Žagor.)
Pored ovih odredaba Vlada Republike Srbije je svojom odlukom prekršila i druge brojne odredbe Ustava Republike Srbije, Ustava Jugoslavije, saveznih i republičkih zakona, i ratifikovanih međunarodnih ugovora.
Pored ovih odredaba Vlada je svojom odlukom, izvršenjem protivustavne i nezakonite odluke i predajom ranijeg predsednika Republike Srbije i SRJ Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, povredila slobode i prava svih građana, državljana Republike Srbije, garantovanih republičkim i saveznim ustavom.....

Gospodine Todoroviću, upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda.

Podsećam samo sve poslanike u sali, i one koji možda prate sednicu putem TV prenosa, koji su mogući razlozi za namernu opstrukciju rada republičkog Ustavnog suda.
Drugi vid pritiska na sudstvo i na sudske organe jeste i ova hajka koja se danas vodi u medijima, ali da ne bih skretao sa teme koja je danas na dnevnom redu neću više pričati o tome, već ću više govoriti o tome kada budemo imali na dnevnom redu set zakona o pravosuđu.
U javnosti su, dakle, kolala brojna nagađanja zbog čega ranije nisu popunjena upražnjena mesta. Da li se koalicioni partneri unutar DOS-a nisu mogli dogovoriti oko toga ko bi bili najadekvatniji kandidati za članstvo u Ustavnom sudu, do toga da je zaista trebalo izvršiti opstrukciju i blokirati rad Ustavnog suda Srbije.
Naravno, vreme pred nama će doneti odgovore na sva ta pitanja, a danas, kada već imamo konkretne predloge od strane gospodina Milutinovića, sa kratkim osvrtom na njih možemo da konstatujemo da su ovi predlozi evidentno sačinjeni po nekim drugim kriterijumima koji nisu vezani prevashodno za struku. S obzirom da se radi o Ustavnom sudu koji ima vrlo velike nadležnosti, a podsetiću vas da Ustavni sud zaista ima vrlo velika ovlašćenja... Gospodine ministre, skratiću onda kada bude isteklo vreme.
Poslanicima ste ograničili vreme za diskusiju, opoziciji, na minimum, a sada je vaše upozorenje da skratim, što stvarno nije umesno. Gospođo predsedavajuća, molim vas da opomenete prisutne u sali.

Molim vas da ne ometate govornika u izlaganju. A govornika molim da se drži teme dnevnog reda.