Imam još pet minuta. Vladi kao takvoj treba pojačati nadležnosti, kako bi ministarstva osećala vlast nad sobom. Znam iz prethodnog perioda. Dobro je učiti na istorijskim iskustvima. Vi niste pokazali spremnost da učite na bilo čijim iskustvima i to je vaša greška. Međutim, zbog javnosti iznosim to iskustvo. Usvajan je budžet i nije bila moguća naplata kompletnog iznosa koji je predviđen za jedan godišnji budžet. Onda je najviše zavisilo od volje resornog ministra koje će ministarstvo imati viši, a koje niži procenat korišćenja.
Vlada u tom slučaju nije imala velike mogućnosti intervencije. Jednostavno, kada jedan ministar traži ima, kada drugi ministar traži nema; pa predsednik ili potpredsednik vlade pita zašto nema, ministar nadležan za finansije slegne ramenima i kaže - nema, pa nema. Ta stvar se mora ispravljati, pogotovo u koalicionoj vladi koja ima više koalcionih partnera, gde veća partijska moć znači veće privilegije u raspolaganju budžetskim sredstvima.
U sferi nabavke te zloupotrebe su moguće ako onaj državni organ koji obavlja te nabavke nije neposredno Vlada, ako to radi neka uprava koja je maltene al pari sa svim ministarstvima, a najbliže je vezana Ministarstvu finansija.
Postoji još jedna tendencija, koja je odavno zabeležena u nauci o upravi i u administrativnom pravu, a to je tendencija da svaki čelnik izvršne vlasti nastoji da što više proširi, poveća i pojača svoje nadležnosti. Onaj ko ima veći uticaj na Vladu kao kolektivni organ i veći uticaj na parlament, koji često ne razmišlja o zakonima koje izglasava, ima mogućnost da pojača svoje nadležnosti, da ih do monstrumskih dimenzija proširi. Onaj koji nema takvu moć i uticaj, on ne samo da neće da proširi svoje nadležnosti, nego će mu one bitno biti sužene.
Koji je lek za to? Lek i za tu pojavu (nema vode, ne znam zbog čega, dobro ste primetili, i meni nedostaje meni veoma nedostaje; voda se prosipa samo u hladnim danima, kada nije neophodna). Šta je ovde poenta i sa tim završavam: jačanjem administracije Vlade izbegavaju se ove tendencije. Jača se autoritet Vlade kao kolektivnog organa. Više nije samo to autoritet predsednika Vlade kao pojedinca, nego jednog kolektivnog organa. Iz iskustva u državnoj upravi, znamo da su kolektivni organi mnogo podložniji kontroli, i unutrašnjoj i spoljašnjoj, nego inokosni organi. Kolektivni organi pokazuju manju težnju za proširenjem svoje nadležnosti, za uzurpacijom tuđih nadležnosti itd.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.) Izvolite.

Svojim amandmanom sam tražio da se briše i član 19, koji glasi: "Uprava obavlja poslove koji se odnose na:       1) učešće u pripremi propisa u oblasti javnih nabavki; 2) pružanje konsultanskih usluga naručiocima i ponuđačima; 3) organizovanje obuke kadrova; 4) saradnju sa stranim institucijama i stručnjacima u oblasti javnih nabavki; 5) objavljivanje, distribuciju itd. Još samo niste propisali da svako jutro moraju članovi te uprave da se okupaju, da obuku odelo, da dođu na svoje radno mesto u kancelariju i da zatvore vrata za sobom itd.
Ušli ste, dakle, u sitna crevca bez potrebe. Mnogih od ovih poslova se sasvim podrazumevaju i ne treba zakonom da se propisuju. Zašto bi se to zakonom propisivalo? Zašto bi se zakonom propisivalo da se bave organizovanjem i obukom kadrova? Naravno, podrazumeva se, ako ima potrebe za obukom, obučavaće, a ako nema potrebe, neće. Zašto bi se propisivala saradnja sa stranim institucijama i stručnjacima u oblastima javnih nabavki. Naravno, saradnja u pogledu razmene iskustava, dopisivanja, uzajamnih poseta, po potrebi itd, održavanja možda i seminara. Sve se to podrazumeva.
Zašto opterećujete zakonski tekst bez ikakve potrebe? Kaže, objavljivanje i distribuciju odgovarajuće stručne literature. Koja je to stručna literatura? Literatura iz oblasti javnih nabavki. Vi ekonomisti, da li znate za ijednu doktorsku disertaciju iz oblasti javnih nabavki, da li ima kod nas; možda ima magistarski rad, čujem ovde da ima nekih novih magistara, Čedo, da li ima nekih magistara iz te oblasti? Za doktorsku disertaciju nisam čuo.
Pazite sada još ovo. Pripremanje i učestvovanje u izradi kriterijuma za ocenjivanje pojedinačnih vrsta troškova kod korisnika javnih sredstava. Pazite, ovo čak rade i stručnjaci sa srednjom stručnom spremom, ovaj posao. Vi još samo da nacrtate ko će na kom mestu sedeti u kancelariji, raspored nameštaja u kancelariji i sve ostalo.
Zašto da se prebukira zakonski tekst nečim što je nepotrebno. Pazite, ovo nije oblast zakona, zbog toga vam govorim. Ne znam ko vam je iz stručne službe Vlade, (ministre, važnije je ovo što govorim nego Čeda Jovanović, ministre, ministre, neće ministar da me prati). Ministre, ovo po prirodi stvari nije materija koja se reguliše zakonom. Ova materija može da se reguliše, ali podzakonskim aktom. Može i pravilnikom koji će usvojiti Vlada ili načelnik ove uprave, ako već insistirate na upravi. Milka bi Ustavom to predvidela. Naravno, moguć je i takav pristup. Imali smo i kardeljevski ustav sa 300, 400 članova, koliko je već imao.
Ovo ne ide u zakon. Pojaviće se nešto novo u praksi što niste predvideli, idete na promenu zakona. To je besmisleno. Šta kažete, ministre? Ministar pominje neku odbranu, nisam ga dobro čuo, da li ste ga vi dobro čuli, ne znam o čemu govori ministar. Očigledno nije dobro informisan, a nije ni kompetentan za pravnu materiju, pa se pojavljuje sa ovim zakonom.
Gledajte dalje, šta je još ovde predviđeno: pripremanje jedinstvene osnove za uspostavljanje evidencije ponuđača i njihovog finansijskog boniteta. Ovim zakonom? Zašto to da se radi? Siguran sam, pošto nisam ekspert iz te oblasti, ne bih nagađao šta se sve može pojaviti u praksi, da ste mnoge od tih pojedinačnih poslova propustili da navedete. Prirodno je da ste propustili. A pogotovo, ako su ovaj tekst pisali ljudi koji se nikada nisu bavili neposredno nabavkama. Ne znaju sa kakvim se problemima susreću u praksi.
To će stručnjaci u podzakonskim aktima da regulišu, upravo oni ljudi koji imaju iskustvo. Onaj ko umno i stručno radi tekst zakona, uvek vodi računa da tekstom zakona ne zadire u ustavnu materiju, koja je već jednom regulisana i neprikosnovena je sve dok se Ustav ne promeni, ali vodi računa da ne zadire i u materiju koja prirodno pripada podzakonskom obliku regulisanja. Na taj način se gubi razlika između zakona i podzakonskih akata. Mešaju se i nadležnosti osnovnih grana vlasti, zakonodavna vlast je u parlamentu, ali podzakonske opšte akte donose organi uprave.

Da li koristite sledećih pet minuta?

Da i brzo ću završiti. Neću do kraja. Zašto vi ovde uskraćujete i pravo i obavezu organa uprave da donose te podzakonske akte? Zašto bi se zakonodavac u ta tehnička pitanja mešao. Mi ćemo ovde da ocenjujemo vašu uspešnost, vaše poštovanje zakona. Naravno, ako nas prethodno sve ne izbacite iz sale. Što se tiče tehnike vašeg rada, zašto mi u to da se mešamo. Možda ćete vi imati potrebu da zaposlite u toj upravi sve ljudi visine do 1,60 m ili do 1,65 m, a možda vam smetaju oni iznad 1,90 m itd. To je sve vaša stvar. Zakonodavni organ vam se u to ne meša, ali nemojte ni vi da zakonodavni organ opterećujete materijom koja je ispod nivoa nadležnosti zakonodavne vlasti.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

        Na član 19. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Pošto je ovaj amandman prihvatio Odbor za finansija, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Petrović, Dušan Ilić (kome je prestao mandat narodnog poslanika), Slavoljub Matić i Arsen Kurjački.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li se neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, predstavnik podnosilaca amandmana na član 19. Predloga zakona.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ je podnela amandman na član 19, Predloga zakona i predlaže da se stav 2, u pomenutom članu, menja; inače, stav 2. glasi: "Uprava jednom godišnje podnosi Vladi izveštaj o javnim nabavkama u prethodnoj godini, sa predlogom mera".
SSJ predlaže da taj stav glasi ovako: "Uprava podnosi Vladi izveštaj o javnim nabavkama, sa predlogom mera kvartalno u prethodnom periodu, a Narodnoj skupštini Republike Srbije jednom godišnje u prethodnoj godini". Razlog za ovo sastoji se, između ostalog, u sledećem: da se oko 50% domaćeg bruto proizvoda pokazuje kao potrošnja javnog sektora, pa je neophodno da Vlada bude češće obaveštavana o stanju u ovoj oblasti, a obavezno i Narodna skupština. Šta smo želeli? Želeli smo da Vlada od Uprave dobija kvartalno izveštaj o javnim nabavkama, a ne da se za javnu nabavku, koja se obavi ili učini u januaru mesecu, da se izveštaj o toj nabavci Vladi dostavlja tek u decembru mesecu, odnosno na kraju te kalendarske godine. Istovremeno, smatramo da Narodna skupština mora da bude obaveštena bar jednom godišnje o svim javnim nabavkama. Ovo je još jedan dokaz da je izvršna vlast zakonodavni organ i da je zakonodavnu vlast stavila pod svoju kontrolu. Iz tog razloga predlažemo da ovaj amandman prihvatimo.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić.

Uvaženo predsednštvo, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 20. SSJ predlaže da se stav 2. briše. Član 20. glasi: "Dodela ugovora o javnim nabavkama vrši se u otvorenom postupku." (To je prvi stav.) Drugi stav glasi: "Dodela ugovora o javnim nabavkama može da se vrši i u restriktivnom postupku i u postupku sa pogađanjem."  Ako bi ostala ova mogućnost da se nabavke mogu vršiti u restriktivnom postupku i u postupku sa pogađanjem, gubi se osnovni smisao ovog zakona.
Mogu da kažem još nekoliko reči na ovu temu: kada je reč o dodeli ugovora u restriktivnom postupku - to su one okolnosti kada naručilac priznaje kvalifikaciju određenih ponuđača, kada se radi o određenom broju firmi koje mogu izvršiti takvu uslugu, kada se radi o posebnim uslovima i o onim vrstama usluga gde je potrebna kvalifikacija, gde su potrebna sredstva itd. To je ona situacija, kada je, takvu uslugu moguće dobiti od malog broja ponuđača. Šta to znači?
To znači da Vlada, odnosno onaj ko prikuplja ponude za javne nabavke, praktično, unapred zna ko su ta lica. S obzirom da se naša država nalazi u periodu tranzicije, s obzirom da očekujemo da se pojave znatna strana ulaganja, da se privatni kapital angažuje u oblastima koje su zanimljive za javne nabavke, sigurno je da može da se desi da neko ko je spreman i sposoban da ispuni ove kriterijume ne bude obuhvaćen ovim postupkom. To uopšte nije naivno, s obzirom na to da se radi o poslovima od velike vrednosti i o firmama koje su spremne da angažuju velika sopstvena sredstva u pružanju ovih usluga, odnosno obavljanju ovih radova ili izvršenju drugih obaveza.
Takođe, kada se radi o postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, sem časnog izuzetka, možda nabavke oružja i drugih sličnih sredstava, teško da može da se nađe opravdanje za ovoliki broj izuzetaka. Praktično, na ovaj način se čitav zakon relativizuje.
Hteo bih samo još da ukažem da upravo u ovoj oblasti imamo čitavu razradu dalje i suviše veliki broj objašnjenja i veliki broj članova koji su praktično nepotrebni, koji samo komplikuju tekst zakona. Zbog toga smatramo da treba prihvatiti ovaj amandman SSJ, da se stav 2. u članu 20. briše. Istovremeno, hteo bih da kažem da bi se, kao posledica prihvatanja ovog amandmana, javila, potreba da se članovi 22. i 23. brišu, pa se neću javljati povodom ovih amandmana.