Ovim amandmanom ja tražim da se iz člana 27. izbriše samo tačka 6. u kojoj se kaže da konkursna dokumentacija za otvoreni postupak i za drugu fazu restriktivnog postupka sadrži, između ostalog, "model ugovora".
Zašto bi ta konkursna dokumentacija sadržala model ugovora?
Prvo, u ovom slučaju se obično primenjuju tipski ugovori, ugovori tipskog karaktera koji se po prirodi stvari mogu primeniti na skoro sve nabavke, a ne specifični ugovori samo za jedan konkurs u okviru njegove konkursne dokumentacije.
Drugo, ukoliko je formirana uprava za javne nabavke, pa komisija za javne nabavke, apsolutno je nejasno šta će ove upravne organizacije raditi ako ministar finansija i ekonomije o svemu odlučuje. Zašto oni uopšte postoje? Ako će ministar za finansije i ekonomiju odlučivati, bliže propisivati obavezne elemente konkursne dokumentacije, onda ovaj državni organ čije ste formiranje predvideli i nazvali ga državnom upravom ne zaslužuje da se nazove državnom upravom.
Taj posebni organ državne uprave je koncipiran, sa jedne strane, kao al pari sa svim drugim ministarstvima. Nije im potpuno ranopravan, ali im je tu negde skoro ravnopravan, a onda ministar finansija i ekonomije bliže propisuje obavezne elemente konkursne dokumentacije. Ovde se pravi gali matijas dešava. Zašto to ne bi regulisala ova uprava, ako već uprava postoji, ili da se sve ove nadleženosti prepišu ministru finansija, a onda ne treba posebna uprava, nego već postojeća uprava Ministarstva finansija, možda pojačana većim brojem službenika, ali ne posebna uprava; idealna je vlada koja ima minimalan broj ministara i ona najbolje funkcioniše. Bujanje broja ministara i drugih organa uprave uvek komplikuje rad uprave i kada se povećava broj ministara, a to znamo iz ranije prakse, znamo iz sadašnje prakse, obično su u pitanju neke političke pogodbe, a ne realne potrebe.
Zašto onda da se ministar na ovaj način meša, da propisuje obavezne elemente konkursne dokumentacije. Ako ministar tu treba da ima nadležnost, onda je ta njegova nadležnost u kontroli, a ne u izradi elemenata konkursa ili konkursne dokumentacije ili da propiše neki podzakonski akt kojim bi to regulisao, a ne da se on sada u svaki konkurs meša. Jer, po slovu ove odredbe ministar bi morao za svaki konkurs da propisuje ove elemente.
Zašto ne i model ugovora, što bi to ministar propisivao? Valjda je model ugovora stvar struke - i to će činovnici u Ministarstvu. Važno je obavezati na suštinu, a ne na model ugovora. Možda će danas jedan model biti glavni, a sutra drugi. Možda ćete uvoditi skraćenicu za te modele, možda ćete te modele kao tipske štampati pa prodavati u knjižarama. Šta to znači? To čitav niz besmislica u prvi plan isteruje i sasvim se nepotrebno opterećuje zakon.