ČETVRTO VANREDNO ZASEDANJE, 02.07.2002.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTO VANREDNO ZASEDANJE

1. dan rada

02.07.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:45 do 18:00

  • TAGOVI

  • Četvrto vanredno zasedanje (2002)
  • Predlog za imenovanje sekretara Narodne skupštine Republike Srbije (2002)
  • Utvrđivanje dnevnog reda Četvrtog vanrednog zasedanja (2002)
  • Predlog zakona o javnim nabavkama (načela) (2002)
  • Predlog zakona o javnim nabavkama (pojedinosti) (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
    Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Ne.)
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 22. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Vlatko Sekulović, Rodoljub Šabić i Branko Pavlović.
    Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Ne.)
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
    Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Ne.)
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Celi zakon donosite da bi oblast javnih nabavki bila, kako vi DOS-ovci kažete, "transparentna". Onda jednim jedinim članom tu "transparentnost" bacite pod noge. Ovaj izuzetak iz člana 23. u kome se kaže da "naručilac može dodeliti ugovor u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, ako zbog: 1) objektivnih razloga ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih prava, nabavku mogu ispuniti samo određeni isporučioci dobara, pružaoci usluga ili izvođači radova; 2) vanrednih okolnosti, odnosno zbog nepredviđenih događaja  nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoren i restriktivan postupak".
    Što se tiče tačke 2, prvo se mora povesti postupak da se vidi da li zaista zbog vanrednih okolnosti ili nepredviđenih događaja naručilac nije mogao da postupi u rokovima koji su određeni za otvoren i restriktivan postupak, pa onda da se izvlači zaključak da li postoji njegova subjektivna odgovornost ili ne postoji.
    Ako postoji subjektivna odgovornost ovo je tipičan slučaj gde se mora voditi postupak za naknadu štete. Onaj ko je svojim nečinjenjem ili pogrešnim činjenjem, nesavesnim činjenjem, prouzrokovao štetu ove vrste mora snositi odgovornost! Vas to ne interesuje. Vama je važan samo ovaj izuzetak; ko će imati mogućnost tumačenja i korišćenja ovog izuzetka - vi sami, onda kada vama odgovara; zakon uopšte nije važan, vi ćete ići na neposrednu pogodbu.
    Mi smo imali slučaj ovog asfaltiranja gde je sama ministarka u javnosti demantovala da je uradila ono što je zaista uradila i kasnije se ispostavilo da je zaista uradila, ali glava je nije zabolela! (Glasovi - jaja.)
    Što se tiče jaja, ne znam o čemu je reč. Đeliću, ovi vaši poslanici neka jaja opet pominju. Šta je u pitanju? Razjasnite jednom to pitanje jaja. Da li imate višak jaja ili manjak? Mora da je manjak, čim vas toliko opterećuje.
    Tražim da se tačke 1. i 2. brišu jer postupak pogađanja bez prethodnog objavljivanja ostavlja mogućnost velikih zloupotreba, korupcije. Tu su zloupotrebe najveće. Šta se u praksi dešava: da se glumi konkurs, da se glumi licitacija, da se objavi njeno održavanje, a zapravo se ne objavi jer se oglas sakrio. Oglas se u ranijoj praksi objavljivao u novinama koje niko ne čita kako bi se pojavio što manji krug zainteresovanih lica za učešće na licitaciji, konkursu itd.
    Sada, vi ono što je ranije bila mogućnost samo posle neuspešnog konkursa uvodite kao pravilo u ovom izuzetku, gde više nije neophodno da se proba sa konkursom, odnosno sa licitacijom itd. nego se ostavlja širi prostor za tumačenje da li su nastupile vanredne okolnosti, koje su to vanredne okolnosti!
    Ministre, u članu 19. potanko ste objašnjavali, do "sitnih creva" stvari koje niste morali nikako. Ovde ste, ako je neophodan izuzetak, taj izuzetak morali do tančina da objasnite. Niste to uradili. Bolje bi bilo da odustanete od tog izuzetka. Svaka situacija u praksi može se podvesti pod uslove koji su predviđeni ovim načinom nabavke, a SRS se zalaže za potpunu javnost u oblasti javnih nabavki. Zalaže se za potpunu konkurenciju svih potencijalnih subjekata, za zdravu konkurenciju a ne nastavak jedne prakse koja je veoma negativna, a koju vi protežirate u članu 23.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
    ...

    Rajko Baralić

    Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, iako, nažalost, gotovo niko nije slušao šta je govorio gospodin Šešelj, amandman koji je podnela SRS ima smisla - zato što u zakonu postoji osim javnog postupka i restriktivni, postoji mogućnost slobodnog pogađanja, postoji kvalifikacija kao jedan od načina da neko dođe u poziciju da učestvuje u javnoj nabavci za interes nekog od naručilaca usluga ili roba; i, ukoliko ovaj amandman ne bi bio prihvaćen, ostala bi mogućnost da oni koji donose odluke o izboru ponuđača i isporučioca imaju diskreciono pravo koje nije u skladu sa proklamovanim principom transparentnosti.
    Govorim krajnje dobronamerno. Dosta energije je utrošeno da se napravi Predlog zakona, a onda se samo sa nekoliko članova praktično potpuno sve što se napred tvrdi relativizuje i dovodi se Uprava za javne nabavke, na način koji nije u skladu sa onim što jeste osnovna intencija Zakona, u poziciju da se vrši izbor ponuđača usluga ili roba, suprotno interesima i osnovnim principima za koje se sam predlagač Zakona zalaže.
    Poslanici SPS podržaće amandman koji je malopre obrazlagao dr Vojislav Šešelj. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici ovo,  je veoma važan član zakona i čini mi se da je ovom amandmanskom inicijativom, zapravo, derogirana ona funkcija koja je često kritikovana kao nedostatak ovog zakona.
    Naime, koji su to objektivni razlozi zbog kojih se možemo distancirati od otvorenog, odnosno restriktivnog postupka, koje su to vanredne okolnosti koje nas mogu navesti na takvu vrstu ponašanja. Brisanjem prvog i drugog stava člana 23. ovog zakona mi bismo zapravo sebe doveli u paradoksalnu situaciju, da zbog poplava ili zemljotresa zakonom onemogućimo sebe da u tim vanrednim okolnostima delujemo u pravcu koji je predviđen ovim zakonom, ali kroz uvažavanje jednog takvog objektivnog i nepredviđenog argumenta.
    Dakle, vanredne okolnosti su one koje sam pomenuo - zemljotresi, požari, poplave, potreba da se hranom snabdeva veliki broj stanovnika. Ne očekujete valjda od Vlade da u tom trenutku raspiše tendere, pa da očekuje ponude, pa da raspravlja o tim ponudama, već ona mora reagovati efikasno, adekvatno u tim okolnostima; ali, tu je Uprava koja vrši kontrolu, da se ne bi desilo sa tim sredstvima ono što se dešavalo sa sredstvima Fonda solidarnosti. Jer, i tada je bilo važno pomoći onima koji su stradali, recimo, od zemljotresa u Kolubarskom okrugu, ali im se nije pomoglo. Sredstva su zloupotrebljena.
    Dakle, ta briga je opravdana i ona bi zapravo demantovala nas da nema ove uloge Uprave za javne nabavke, u stavu 2. U stavu 1. objektivni razlozi koji se tiču zaštite isključivih prava: Direkcija za robne rezerve raspisuje tender za kupovinu žita; cena našeg žita je 7,5 dinara a na berzi u Konstanci je 6 dinara, u Argentini i manje. Da li mi treba da štitimo svoju privredu i svoje tržište tako što ćemo kupiti ono žito koje nam, ovim stavom daje za pravo predlagač ili ćemo sledeći tržišnu logiku uništiti svoje privredne proizvođače i tako uraditi upravo ono što ste vi nama spočitavali, kao kritiku, tokom rasprave u načelu.
    Znači, ova dva stava člana 23. nisu uvod u zloupotrebu, već su uvažavanje realnosti koja ne može biti striktno definisana, u svakom trenutku, veoma precizno zakonima, ali bi bio problem kada oni ne bi postojali. Dakle, ako želimo da poštujemo tendersku nabavku onda moramo reći da postoje situacije u kojima ona nije realno sprovodiva, kada je potrebno veoma brzo delovati, biti efikasan, ali ne napraviti grešku. Greška se ne pravi zato što postoje profesionalci kojima je isključivo posao upravo kontrola procesa javnih nabavki i raspolaganja javnim sredstvima; u stavu 1. je zaštita nekih prava.
    Mi jesmo za liberalizaciju, jesmo za rušenje monopola, ali ne na način koji bi uništio našu privredu. To su ti paradoksi i krajnosti koje mi moramo da pomirimo ukoliko želimo da stanemo na svoje noge. Mislim da je dobro ostaviti ova dva stava, s tim što se slažem da bi da nema ove uprave to bio otvoren prostor za manipulaciju - pare ne priznaju ni politiku ni karakter - i da su unapred svi sumnjivi ukoliko se izuzme moć kontrole. Kontrola je potrebna, ona postoji kroz Upravu i ona sasvim sigurno nije ona vrsta kontrole koja je bila prethodno nama iskazana kroz kritiku tog neargumentovanog i veoma lošeg odnosa prema privredi i kroz, navodno, našu nepažnju prema svemu što postoji na ovim prostorima, a što je autentično naše.
    Dakle, potrebni su stavovi i oni moraju ostati u ovom članu.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Kad je reč o robama, koje državi mogu zatrebati u slučaju elementarnih nepogoda, poplava, požara, suša, ratova itd. svih tih roba mora biti dovoljno u državnim robnim rezervama, svih; mora da bude, inače je kriva Vlada što toga nema. Robne rezerve nisu bile prazne, to nije istina. Nisu bile prazne. Možda je ispraznila ona vlada u intermecu od oktobra do decembra. Dok sam ja bio potpredsednik te vlade, robne rezerve nisu bile prazne, to nije istina. Nemojte to da pričate. Možda ste ih ispraznili u ona dva meseca intermeca, pa Đelić nije ništa zatekao.
    Drugo, što se tiče zemljotresa u Kolubarskom okrugu, mnogo o njemu govorite. Dajte, podnesite izveštaj - gde ste našli zloupotrebu u korišćenju sredstava, i onda pokrenite krivični postupak protiv svih onih koji su investirali novac u bilo šta drugo, osim u podizanje srušenih i popravku oštećenih objekata. Pa, pitaj ovoga, pitaj onoga, ali ste imali dve godine na raspolaganju da to temeljito istražite.
    Ja znam da je ponegde bilo zloupotreba, ali vi imate instrumente države da razotkrijete sve te zloupotrebe. Zbog čega to ne radite? Odgovorite zbog čega to ne radite? Koji je razlog? Gde je napravljena zloupotreba?
    Znam da su neki dizali kuće, a nisu im kuće ranije porušene zemljotresom, ili neke druge objekte. (Glasovi iz sale: Da li kuče, ili kuće?) Očigledno je da je ova parlamentarna većina odavno svesna da ubrzo gubi vlast, jer je više rad parlamenta ne interesuje. Nije ih nikada interesovalo to.
    E sada, što se tiče svih eventualnih zloupotreba, postoje sudovi, i onaj koji je zloupotrebio novac, treba da ide u zatvor. Ako je novac bio za popravku objekata ili za izgradnju porušenih, a zloupotrebljen je za nešto drugo, tu su stvari čiste.
    Što se tiče pšenice - svaka evropska država želi da ima dovoljnu domaću proizvodnju, svaka, trenutno. Prošle godine, odnosno na razmeđi prošle i ove godine, otkupna cena naše pšenice je bila veća za dinar ili pola dinara, skoro nikome niste priznali prvu klasu, priznavali ste drugu klasu, to je bilo 6,5 dinara, a na svetskom tržištu cena je oko šest dinara! To je tačno! (Glasovi iz sale: A TV taksa?) TV taksu tek spremate da uvodite, video sam u Predlogu zakona o radiodifuziji! To sam video; 20 puta veću od one koja je postojala u vreme kad sam ja bio potpredsednik Vlade, 20 puta veću taksu. (Glasovi iz sale: 10 puta veću.) Samo 10 puta veću? Videćemo?! Povukli ste zakon, znam ja zašto ste povukli. Nije to bitno, da objasnim ovo pitanje pšenice.
    Vidite, pola dinara je kod nas bila skuplja otkupna cena pšenice od cene na svetskom tržištu. Međutim, svaka pametna država nastoji da zaštiti svoje proizvođače, pa će jedne godine taj otkup platiti skuplje nego što je na svetskom tržištu, ali će sledeće godine, kada bude slab rod u svetu, kada cena na svetskom tržištu bude mnogo veća, nadoknaditi taj gubitak. Ali, država ne može da se odrekne pšenice. To i jeste to naše koncepcijsko neslaganje.
    Vi mislite ako je pšenica u Argentini, u Americi, ko još proizvodi pšenicu, Australija, ko sve još proizvodi, i Ukrajina naravno, ako je tamo pšenica jeftinija od naše, da treba ukinuti domaću proizvodnju, pa kupiti jeftinije! E sada, upravo iz tog razloga, evo sada odrečno ministar klima glavom, smatram da treba platiti nešto skuplju pšenicu, da bi se sačuvala proizvodnja. Pa tako je isto, ministre, sa svim ovim drugim proizvođačima. Vi ste njih stavili u ravnopravni status sa stranim firmama. Tamo gde imamo domaću proizvodnju, pametnije je da država nešto skuplje plati, nego da nabavlja u inostranstvu i da potpomaže tuđu privredu, a sopstvenu uništava. To je ta osnovna koncepcijska razlika.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Ima reč narodni poslanik Čedomir Jovanović (replika povodom pogrešnog tumačenja).
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Poštovana gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, samo dva pojašnjenja: što se tiče tih vanrednih prava, koja mi uvažavamo i poštujemo, pa danas smo vodili tokom prepodneva raspravu o tenderima i odnosu Vlade prema MUP-u, podršci koju MUP sa naše strane uživa i o toj dilemi - da li dobar policajac može da uradi kvalitetno svoj posao u "jugo floridi" ili u "pežou"? Mi smo se odlučili za "pežo", ali smo istovremeno kroz nastup ministra finansija upoznati sa veoma jasnim opredeljenjem Vlade da za sve druge potrebe, kao dobavljača, angažuje fabriku iz Kragujevca.
    Upravo tu govorimo o tim ekskluzivnim pravima koja u pojedinim situacijama treba poštovati, treba zaštititi. Dakle, kada finansijska policija ide na posao, ona ide u "jugo floridi", a kada kriminalistička ili saobraćajna policija ide na posao, ona ide u "pežou". To su dva paradoksa koja mi mirimo, kako bismo stali na noge.
    Što se tiče tih zloupotreba o kojima stalno pričamo, slažem se da skupštinska govornica nije mesto za utvrđivanje istine, ali jeste mesto za iznošenje činjenica. Neka se istinom i utvrđivanjem valjanosti naših argumenata bave sudovi i tužilaštva.
    Finansijska sredstva iz fondova solidarnosti nisu namenski trošena u slučaju Kolubarskog okruga; u Osečini su pravljeni bazeni, a vaša stranka je napravila radikalski dom u Valjevu, u Tešnjaru.
    Što se tiče finansijskih sredstava iz Fonda solidarnosti i fabrike iz Kragujevca, o kojoj se takođe veoma često brine javno, sa skupštinske govornice, a po pravilu su to stavovi predstavnika opozicije koji su nekada bili u konkretnoj poziciji da nešto tamo promene, sredstva iz Fonda solidarnosti namenjena revitalizaciji srušene "Zastave" prebacivana su kao donacija na račun vaše stranke. Znači, možda je "Zastava" imala interes. Nije na nama da to utvrđujemo, možda su oni imali neki poseban interes, pa su vam pomagali.
    Ni - za, ni - protiv, samo vam kažem da je bilo tih nepravilnosti i da mi nismo ti koji to treba da utvrđujemo, ali nismo ni oni koji će prećutati tako nešto. Isključiva prava su upravo ti primeri koje sam naveo. Može i pšenica, može i suncokret, ali može i "jugo" automobil, u situaciji u kojoj mi želimo da ta fabrika stane na svoje noge.
    I ova druga vanredna okolnost je okolnost koja ne može biti predviđena zakonom, to je okolnost u kojoj ne mogu biti primenjeni oni standardni principi tenderske nabavke, koji važe za sve druge situacije. Eto toliko.
    (Poslanik Vojislav Šešelj traži pravo na repliku.)