ČETVRTO VANREDNO ZASEDANJE, 02.07.2002.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTO VANREDNO ZASEDANJE

1. dan rada

02.07.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:45 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Ministar pokušava da bude duhovit, ne uspeva mu. On je mnogo duhovit, ali iz nekih drugih razloga koji mu baš neće odgovarati ako se javno sa ove govornice iznesu, pa bih ja to prećutao, ministre.
Prvo, malopre smo vodili raspravu o jednoj odredbi, o stavu 2. člana 17, gde ste vi besmisleno uneli kao zakonsku normu da je naručilac dužan da o odbijanju ponude i o razlozima za odbijanje u pismenom obliku obavesti ponuđača iz stava 1. ovog člana kao i upravu za javne nabavke i da to evidentira dokumentacijom o postupku javne nabavke. To je potpuno besmisleno.
Ono što sam ja svojim amandmanom tražio ima smisla, jer je reč o saveznom zakonu koji propisuje obavezu prijavljivanja krivičnog dela i o republičkom zakonu gde se podrobnije uređuju stvari iz jedne konkretne materije. Prema tome, to nije suvišno. Kada donosite zakon o porezima ministre, prepišete čitav niz odredaba saveznog zakona o porezima, zapravo morali bi, ali vi idete naopako. Vi prvo donesete zakon o porezima, pa onda oni moraju savezne zakone retroaktivno da prilagođavaju vašim normama. To je problem našeg pravnog poretka.
Što se tiče člana 27 - prvo, nema smisla da ministar finansija i ekonomije, bliže propisuje obavezne elemente konkursne dokumentacije. Ovo je srozavanje ugleda ministra.
Drugo, od svih ovih tačaka kojima se pobraja neophodna konkursna dokumentacija najsmešniji je model ugovora. Nije reč ni o kakvoj grešci. Šta znači model ugovora? Zašto model ugovora? Model ugovora postoji u Zakonu o obligacijama. Samo ako se odstupa od Zakona o obligacijama onda je potrebno unositi neke nove elemente. To su veoma retki slučajevi. Šta mora da sadrži taj ugovor. To se uči na pravnom fakultetu iz trgovačkog prava, odnosno privrednog prava kako se nekada zvalo. To su elementi koji su trajni, koji se ne mogu izbeći: prava i obaveze naručioca posla i prava i obaveze izvršioca posla. Tu ništa sporno nema, ali je nedopustivo da zakonski akt sadrži ove elemente koji po prirodi stvari nisu zakonodavna materija.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Pošto je ovaj amandman prihvatio Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanici Rajko Baralić, Radojko Petrić, Momir Radoičić, Marko Ćulibrk, Nebojša Jović, Ljubomir Mucić, Golub Rajić i Dragan Jovanović podneli su zajedno amandman kojim su predložili da se posle člana 38. doda novi član 38a.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Ljubomir Mucić

Poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam i obrazlažem amandman u ime poslaničke grupe Socijalističke partije; predložili smo da se posle člana 38. doda novi član 38a koji glasi: "Prilikom izrade tehničke dokumentacije i drugih tenderskih uslova, naručilac je dužan da pri jednakim uslovima da prednost domaćim isporučiocima i izvođačima radova".

Mislim da priča koju smo pričali pre podne povodom ovog i amandmana na član 55. dolazi do izražaja, imajući u vidu deo obrazloženja koje sam jutros izrekao ovde, ovaj zakon treba da dovede do izražaja strateško opredeljenje o daljem razvoju srpskog društva. Ova konstatacija napisana u obrazloženju ovim zakonom nije tako opredeljena i, već sam istakao, da ovaj zakon dovodi do daljeg uništavanja i urušavanja domaće privrede i domaće proizvodnje.

Da podsetim: član 38. se nalazi u sklopu opštih pravila o određivanju tehničkih elemenata javne nabavke i slažem se sa kolegom Krešićem, iz poslaničke grupe DOS; mislim da i on treba da podrži svoj amandman, kao što je uradio i predsednik Privredne komore Srbije, gospodin Radoslav Veselinović, koji je podneo amandman sličan ovom amandmanu, ali Vlada Srbije ne uvažava mišljenje Privredne komore Srbije i domaće privrede u odnosu na ono što je predviđeno zakonom o javnim nabavkama.

Kroz ovaj zakon i kroz ovaj amandman predlažem da se pita sva domaća pamet u okviru izrade tehničke dokumentacije i drugih tenderskih uslova. Pri jednakim uslovima prednost treba da imaju preduzeća, pojedinci, intelektualci iz naše sredine, odnosno iz naše privrede. Zbog toga ovaj amandman treba da obezbedi prednost ispuručiocima i izvođačima, bar u uslovima kada se nude isti kvalitet i ista oprema, isti standardi, ista cena i dinamika u odnosu na druge ponuđače iz inostranstva.

Takođe mislim da kroz ovaj i kroz član 55, gde je poslanička grupa Socijalističke partije predložila određene izmene i dopune, valja urediti da pod jednakim i ravnopravnim uslovima prednost u odlučivanju ima domaća pamet, domaća proizvodnja i domaća industrija.

Na kraju bih se složio, kada se priča o zloupotrebama sredstava, da se priča argumentima. Jedino ne mogu da se složim sa pričom o tim famoznim bazenima u Osečini o kojima se ovde govori. Ništa drugo ne bih iznosio od argumenata, samo podatak da se i ove godine ulažu sredstva, gde ste vi na vlasti, u završetak i završne radove; za tu decu iz nerazvijene opštine; da je akciju pored Socijalističke partije vodila jedna partija koja je članica DOS-a; njeni ljudi odlaze na ta gradilišta, kako bi se završilo, kako je to nepotrebno i predstavlja krivično delo.

Što ste prihvatili takvu obavezu? Smatram da je za taj deo poslova koji su rađeni u okviru sportskih bazena, sportskih obejata u Kolubarskom okrugu predviđen deo sredstava koja se i ove godine koriste za te namene. Ne može se voditi politika - što je nekada rađeno to je protivzakonito, protivustavno, a kada vi radite, to je u redu.

Mogu da kažem i odgovorno tvrdim da je rađeno po programu, planu, onako kako je utvrđeno za program Kolubarskog okruga. Imate poslanike DOS-a iz Kolubarskog okruga, pa neka potvrde da su i oni prihvatili da se radovi na tim objektima završe. Zašto su značajni sportski objekti ...

(Predsednik: Vreme.)

... ovog trenutka izgradnja kafane i svlačionice za jedan fudbalski klub u drugoj opštini, važnija je, nažalost od sportskih objekata i bazena u opštini Osečina. Ne vidim uopšte razliku i smatram da su i jednoj i u drugoj, a i u trećoj opštini ta sredstva i ti objekti potrebni u funkciji akcije koja se vodi pod geslom, "zaštitimo decu od droge i zloupotreba". Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Izvolite, reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS o ovoj tački dnevnog reda.

Rajko Baralić

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnela grupa narodnih poslanika iz poslaničke grupe SPS-a, upravo ukazuje da nije najbolji i ne treba da bude jedini kriterijum kod izbora odgovarajućeg ponuđača najniža cena. To naizgled može da bude simpatično i može da se učini da je najniža cena kriterijum koji treba prihvatiti i da se onda za najmanje narodnih para može obezbediti najviše usluga ili roba za narodne potrebe. Podsetiću: sredstva iz kojih se finansira ovo što je predmet javnih nabavki, to su budžetska sredstva i sredstva fondova, a radi se o najkvalitetnijim sredstvima. Da bi se došlo do ovih sredstava, neophodno je da se izdvoji iz domaće privrede, iz domaćeg sektora i da se na taj način formiraju budžeti i fondovi.
Ukoliko bi iz ovih sredstava bile nabavljene robe ili plaćene usluge koje su naši domaći proizvođači ili vršioci usluga obezbedili, imali bismo jedan ciklus koji je potpuno zatvoren i svrsishodan. Ovako, mi našim parama pomažemo, za malu razliku u ceni, strane dobavljače, koji nisu imali ratnu agresiju bombardovanje, sve te velike muke kroz koje smo prolazili u ovih nekoliko godina. O kakvoj konkurentnosti može da se govori recimo, ako uzmemo "Simens" i čačansku "Slobodu", koja je u tri navrata praktično potpuno sravnjena sa zemljom; danas prodaje električne šporete i usisivače, treba da bude konkurentna to Vlada Republike Srbije; dobila je marku od Narodne banke po 6 dinara, a vi ste to preduzeće svrstali u ekstraprofitere; danas očekujemo da bude konkurentna sa proizvođačima bele tehnike u svetu.
Zato mislim da najniža cena nije odgovarajući kriterijum i bez obzira koliko se opirete, ovakva odredba imaće nesagledive posledice po domaću industriju. Predlažem da prihvatite novi član 38a, o kome je govorio narodni poslanik Ljubomir Mucić. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.) Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman se odnosi na tačku 3. podtačku b) člana 40, u kojoj stoji da se može primeniti neki drugi nacionalni standard, posle JUS-a, u pogledu određivanja tehničkih specifikacija! Ministar je dužan da nam ovde objasni koji je to drugi nacionalni standard koji bi mogao biti primenjen osim JUS-a! Da je rečeno neki međunarodni standard, usklađeni standard na međunarodnom nivou, to bi bilo u redu. Koji to još nacionalni standard može biti primenjen kod javnih nabavki, a nije u skladu sa JUS-om da bar odgovori na to pitanje. Ne znam koji je to standard koji bi mogao biti primenjen, ali neka nam on kaže koji je to standard. Možda je u pravu. Koji je to nacionalni standard?
Znamo, u svetu dolazi sve više do usaglašavanja nacionalnih standarda po izvesnim pitanjima, a to iziskuje savremena tehnologija. Verovatno je pred nama proces potpune standardizacije, ujednačavanja svih svetskih standarda. To još nije moguće postići u mnogim sferama ni u Evropi: još uvek se u Engleskoj vozi levom stranom a kod nas desnom i neizvesno je dokle će to trajati; još uvek kada putujete u Englesku pa nosite aparat za brijanje, potrebno je da imate i onaj adapter koji je prilagođen engleskom standardu; ako idete u Ameriku, treba vam američki, a ako idete u Južnu Afriku, treba vam južnoafrički itd. Koji je to nacionalni standard, ako ostavimo po strani JUS, ako ostavimo po strani usaglašene međunarodne standarde koje smo prihvatili, koji je to još nacionalni standard koji bi kod nas mogao biti primenjen?!
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala. Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

U članu 44. u stavu 2. kod navođenja bitnih zahteva i troškova naknade za korišćenje patenata, kaže se: "Naručilac može da navede u konkursnoj dokumentaciji da naknadu za korišćenje patenata, kao i odgovornost za povredu zaštićenih prava intelektualne svojine trećih lica, snosi ponuđač." Smisao mog amandmana je da se umesto reči "može" stavi reč "mora". Zašto? To je veoma važno, jer se država izlaže opasnosti ako naruči neki posao i izvršilac taj posao obavi koristeći tuđi patent, a naš državni organ i ne zna da je to zaštićeno patentom, da je taj patent negde registrovan, da treba da se plati odgovarajuća naknada itd. državni organ i nije dužan da zna, a pogotovo ako je strani izvođač i može biti patent zaštićen u nekoj stranoj državi.
To nas izlaže mnogim opasnostima, vođenja postupka oko autorskih prava i prava industrijske svojine. Zato u ovom slučaju mora izvršilac posla da snosi odgovornost, a on će onu nadoknadu na ime korišćenja patentnih prava da ugradi u cenu. Čak će i navesti, u jednom segmentu podnete prijave, toliko i toliko novca se izdvaja za plaćanje autorskih prava, odnosno prava industrijske svojine. Ovde se suviše olako to pitanje tretira. Kaže se: može, ali i ne mora. Mi znamo da nam se u praksi često pojavljuju neuki ljudi na tim poslovima, ljudi koji o tim pitanjima ne razmišljaju.
U protekloj deceniji, pa i više godina, imali smo praksu masovnog neovlašćenog korišćenja autorskih prava i prava industrijske svojine. Sad su mnogi od onih koji su neovlašćeno koristili tuđa autorska prava i tuđu industrijsku svojinu u opasnosti da ostanu bez firme da moraju da plate ogromnu odštetu; mnogi od njih nisu ni znali da se te stvari u svetu plaćaju i da je naša zemlja međunarodnim sporazumima obavezana na plaćanje, tako da se ta prava iako su im vlasnici stranci mogu isterivati pred našim sudovima, pod određenim uslovima.
Ovde država može apsolutno da se obezbedi. Država ne zna unapred da li će izvršilac da koristi određen patent, da li će da se koristi određenim pravom industrijske svojine ili autorskim pravom; Izvršilac posla mora ta pitanja sam da reguliše. Zapravo, to je jedna vrsta njegovih statusnih pitanja, prethodnih pitanja koja se ranije moraju razrešiti. Ako se ne razreše, onda on sam treba da snosi rizik, a ne država.