Žao mi je, niste slušali; ja sam, na vaše insistiranje, lepo objavila, a vi niste pažljivo slušali.

Da li ste rekli 1938. godine? Morate to da mi kažete, vi ste dužni da mi date informaciju.

Dužna sam i rekla sam vam, a vi ste dužni da slušate, 1938. godina je.

E, sada ste ovde objasnili Narodnoj skupštini zašto ste to krili iz biografije. Kandidat za sekretara Narodne skupštine rođen je 1938. godine i reč je o osobi ženskog pola. Žene sa 63 godine života po sili zakona odlaze u penziju, je li tako? Vaš kandidat ima 64 godine života i vi ga birate, dakle, na određeno vreme, za koji mesec mora i po muškom osnovu da ide u penziju.
Ne znam kako ste planirali za ove osobe srednjeg pola, ovo što sada tamo kažete da se slobodno opredeljuju u pogledu pola itd. - možda je to sa aspekta Zakona o radu, pa šta mu više odgovara. Muškarcu koji ima ženske sklonosti ako odgovara sa 63 godine, da ode sa 63 godine, a ženi sa muškim sklonostima ako odgovara sa 65, a ja u to neću da ulazim.
Ovde vam pada kadrovska politika. Koji je interes Narodne skupštine da se za sekretara izabere žena o kojoj nemam ništa loše da kažem, naglašavam, ali ima 64 godine starosti. Zašto se ona bira za sekretara Narodne skupštine? Za godinu dana mora po svakom osnovu u penziju. Kakva je to kadrovska politika?
Valjda treba za sekretara Narodna skupština da izabere relativno ... Za penzijski osnov treba, je li Stanko Kovačeviću? Što to ne
kažete u obrazloženju, treba ženi za penzijski osnov, pa da je izaberemo. Da ste to stavili u obrazloženju, uopšte se ne bih javljao za reč. Rekao bih - pa možda zaista treba ženi.
Znate, meni je svejedno, kao poslaniku SRS, imate li vi sekretara ili nemate i ko će vam obavljati taj posao, sa aspekta dosadašnjeg iskustva sa sekretarima Narodne skupštine, ali ovde demonstrirate veoma lošu kadrovsku politiku. Polazi se isključivo od ličnog interesa te osobe kojoj treba još malo da poveća platu za penzijski staž. Šta meni kao poslaniku SRS, dakle kao poslaniku opozicije prvo pada na pamet? Da je reč o nekom vidu korupcije, a kakvom, ja ne znam. Nisam u toku i bilo mi je čudno što krijete godinu rođenja i samo mi je to bilo važno.
Dalje, je li reč o zaljubljivanju, šta je sada? Možete sve, ja sam spreman na dijalog o svim temama, zna to Neda Arnerić, prema tome možemo o svemu da razgovaramo. Ali možda sada nije vreme za to, sada je vreme da razgovaramo o vašoj kadrovskoj politici i o izboru sekretara Narodne skupštine.
Problematizujem samo jedno pitanje - činjenicu da vi danas za sekretara Narodne skupštine birate jednu gospođu koja ima 64 godine. Sa tog aspekta zaključujem da je vaša kadrovska politika loša, promašena, da umesto interesa Narodne skupštine zastupate neke parcijalne i individualne interese i da zapravo žrtvujete objektivne interese Narodne skupštine, svih poslanika i vlasti i opozicije da sekretar Narodne skupštine bude stručan, savestan, odgovoran, moralan i da je u nekoj punijoj životnoj snazi, a ne neposredno pred penziju ili neko ko je pre godinu dana ispunio zakonske uslove za penziju.
Ako vi nemate u vaših 18 partija sposobnog pravnika da obavlja taj posao, kažite, raspišite konkurs, oglasite u javnosti - traži se, traga se.
Nemojte ovo da radite Narodnoj skupštini. Kako ovo izgleda celokupnoj srpskoj javnosti danas? Sa 64 godine bira se na funkciju sekretara Narodne skupštine, a javnost se pita što prošle godine nije otišla u penziju. Oterali ste iz službe mnoge sposobne iz Skupštine, Vlade i svih drugih institucija vlasti kojima upravljate. Među njima mnogo pravnika i ljudi drugačijih profesija, a sada interesima jedne osobe podređujete neke elementarne principe kadrovske politike.
Trudeći se da govorim o ovoj temi nekih skoro sat vremena, moram priznati da nisam uspeo, ali suštinu sam ipak saopštio. Neko ko ima 64 godine starosti, kao vaša kandidatkinja, ne bi trebalo da se bira za predsednika Narodne skupštine.
(Predsednik: Ne biramo predsednika.)
Za sekretara Narodne skupštine. Za predsednika može, za predsednika bi moglo sa 100 i sa 120 godina, ali za sekretara Narodne skupštine, za šefa činovničkog aparata Narodne skupštine ne bi smelo. To pokušavam da vam objasnim i to nije nikakva diskriminacija. Sekretar Narodne skupštine ima mandat koliko i Skupština.
Vi sada birate na pola mandata sekretara za koga unapred znate da po sili zakona na tom mestu ne može da ostane do kraja mandata, do kraja druge polovine mandata. Ne može sa 66 godina da bude sekretar Narodne skupštine, ali predsednik može; međutim, mora prvo na vašu listu, pa na izbore, pa ako dobijete većinu da ga izaberete i sa 120 godina. Ovo ne može. Znam da je uzaludno vama govoriti da ne može i dokazivati, argumentovati. Ja to i ne radim zbog vas, sve ovo sam radio zbog celokupne srpske javnosti.

Da pročitamo član 13. Ustava Republike Srbije: "Građani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik itd."
Gospođa Anđelka Dimitrijević ispunjava sve uslove u pogledu savesnosti, stručnosti, najstručniji je i najbolji kandidat koga smo imali.
Pošto na listama više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Iskoristili ste dva javljanja. Prešli ste više od 10 minuta. Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Iskoristili ste oba javljanja. Imate još tri i po minuta.

Vi ste, gospođo Mićić, sada odgovarajući na moje argumente izneli ... Jeste Mićić ili Micić?
Kaže ovaj vaš da ste Micić. Je lÄ to vaš poslanik? Jeste li vi ozbiljno mene ovde ispravljali ili ste nešto hteli da se zavitlavate? Šta je u pitanju?
Rekli ste da su svi građani ravnopravni. Ne sporim pravo ove gospođe, koja se zove Anđelka Dimitrijević, da pokuša da postane sekretar Narodne skupštine, niti ću to bilo gde utužiti. Ja ovde kritikujem vašu kadrovsku politiku sa aspekta činjenice da jednu ženu koja ima 64 godine života danas birate za sekretara Narodne skupštine. To je loša, pogrešna kadrovska politika.
Što se tiče Ustava i zakona, ona je, naravno, ravnopravna. Ona u sledećem mandatu može biti predsednik Narodne skupštine, ako bude poslanik, kada bude imala 120 godina. Ja joj čak želim da doživi tih 120 godina, ali vaša kadrovska politika je loša, jer namerno birate za sekretara Narodne skupštine nekoga ko na toj funkciji ne može ostati ni do kraja ove druge polovine mandata Narodne skupštine.

Da li se još neko ko nije iskoristio pravo iz člana 89. Poslovnika javlja za reč? (Ne.)
Zaključujem pretres. Narodna skupština će u danu za glasanje, koji će biti određen po završetku rasprave o svim tačkama dnevnog reda, odlučiti o Predlogu za imenovanje sekretara Narodne skupštine Republike Srbije.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Radoslav Veselinović (kome je prestao mandat narodnog poslanika u Narodnoj skupštini, pa amandmani pripadaju poslaničkoj grupi DOS - Demohrišćanska stranka Srbije koja je za novog izvestioca odredila narodnog poslanika Predraga Stojanovića), zajedno Srđan Petrović, Dušan Ilić (kome je prestao mandat narodnog poslanika), Slavoljub Matić i Arsen Kurjački, zajedno Vlatko Sekulović, Rodoljub Šabić i Branko Pavlović, zajedno Nebojša Jović, Rajko Baralić, Radojko Petrić, Momir Radoičić, Marko Ćulibrk, Ljubomir Mucić, Golub Rajić i Dragan Jovanović, Radojko Petrić, Milan Stanković, zajedno Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
Primili ste amandmane koje su podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srpske radikalne stranke: Božidar Vučurović, Gordana Pop-Lazić, Tomislav Nikolić, Branislav Blažić, Nataša Jovanović, Goran Cvetanović, Vitomir Plužarević, Ljubomir Kragović, Veroljub Arsić, Slobodan Janjić, Stevan Kesejić, Miroljub Veljković, Božidar Vujić, Srboljub Živanović, Dragan Čolić, Milorad Mirčić, Lazar Marjanski, Aleksandar Vučić, Dragoljub Stamenković, Zlatan Jovanović i Petar Jojić, koji su pisanim putem povukli svoje amandmane na Predlog ovog zakona, a zatim je amandmane na iste članove Predloga zakona i u istovetnom tekstu sa povučenim amandmanima podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
Takođe, primili ste amandmane koje je podnela Vlada Republike Srbije, kao i mišljenje Vlade o amandmanima narodnih poslanika.
Narodni poslanici Vlatko Sekulović, Rodoljub Šabić i Branko Pavlović su pisanim putem povukli svoj amandman 2. na član 2. tačku 4.
Narodni poslanik Predrag Stojanović na sednici Odbora za finansije, u ime poslaničke grupe DOS - Demohrišćanska stranka Srbije, povukao je amandmane koje je na članove 3, 38. i 46. podneo narodni poslanik Radoslav Veselinović.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Na sednici Odbora za finansije mišljenje su izdvojili narodni poslanici Zoran Novaković i Dragan Tomić.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da je, shodno članu 90. Poslovnika, ukupno vreme za raspravu pet časova. Molim poslaničke grupe da predaju liste sa prijavljenim govornicima po ovoj tački dnevnog reda.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres.
Da li želi reč predstavnik predlagača mr Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije? Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas mi je velika čast da predložim na usvajanje jedan sistemski zakon. Rekao bih, od jednog broja zakona koji je Vlada, pa da malo preciziram i moje ministarstvo predložilo, sa Zakonom o budžetskom sistemu, ovaj zakon je najverovatnije onaj koji je na istom rangu  sistemskog zakona koji treba da uredi ono što nije do sada bilo uređeno i što je veoma važno. Važno je zbog toga što ako govorimo o javnim nabavkama, govorimo o onome što je bio jedan od glavnih izvora korupcije, mita i neuređenih odnosa u našoj zemlji.
Eklatantno smo videli nekoliko primera pre koji dan, kada na nekim računima u Švajcarskoj čelni ljudi našeg zdravstva, u momentu najvećih nestašica našli su za shodno da naprave takve ugovore kojima omogućavaju - po svemu sudeći, postoji osnovana sumnja i videćemo u daljem postupku šta je po sredi u ovom slučaju - da prisvoje društvena sredstva. Imamo na sijaset primera danas, kada novi nadležni preuzimaju funkcije od nekih zdravstvenih institucija, gde je to najjasnije. Sam dolazak nove ekipe, raskidanje postojećih ugovora za potrošni materijal, u mnogo slučajeva dovodi do smanjenja cene za 30 do 40%. Našli smo u javnim preduzećima, a nije taj posao do kraja završen, sijaset štetnih ugovora. Može se reći da na našu veliku nesreću, tzv. ugrađivanje u tim javnim nabavkama za uskopolitičke svrhe ili pak za lično bogaćenje je postalo skoro pravilo.
Teško je reći koliko je milijardi dinara srpski poreski obveznik platio, a za nešto što nije bilo predviđeno u zakonu i u budžetu. Sigurno da je ta cifra nekoliko milijardi dinara. Ako pogledamo izveštaj budžetske inspekcije od 1996. godine do 2000. godine, onaj deo što se tiče 1996-1999. biće vam dostavljen veoma brzo, kada budete razmatrali završni račun za budžet 2000. godine, vidimo da je sveukupno čak negde oko milijardu nemačkih maraka protivzakonito ili nenamenski potrošeno. Nije sve to javna nabavka, ali ogroman deo toga jeste. Toliko, o razmerama nekih zloupotreba koje su postojale. Ne samo kršenje zakona, protivzakonite radnje, to znači isto i rasipništvo; jer, umesto da se kupi bolje i više nečega, kupi se manje i lošije, a deo tih sredstava dodatno ide u neke džepove gde nikada ne bi trebalo da dođe.
Zbog toga, prvi i načelni cilj ovog zakona u Srbiji danas je da se suzbije korupcija u domenu javnih nabavki. Drugi ključni cilj ovog zakona naravno je da se izvrše uštede. Jer čak i tamo gde je bilo po zakonu, nije se dovoljno otvarala tržišna utakmica, pa svi oni koji mogu da ponude dobra i usluge, nisu mogli da učestvuju, jer se to prečesto dešavalo u veoma uskom krugu nekih ljudi koji su uvek bili dobavljači; pa čak i onda kada bi se trošilo bez ugrađivanja, često se nije dolazilo do optimalne cene. Zbog toga, povodom tog drugog cilja odnosno ušteda, da nekoliko cifara kažem. Danas je javna potrošnja negde oko 50% našeg bruto nacionalnog dohotka. Država je najveći kupac u ovoj zemlji. Teško je reći, jer niko nema krajnju evidenciju oko razmera javnih nabavki ni danas, ali neka procena, sa svim onima koji će biti predmet ovog zakona, uključujući i javna preduzeća, kao i firme "ćerke" koje su često bile mesto gde su se dešavale najveće zloupotrebe, govori bar o 50 milijardi dinara godišnje kupovine.
Ne bih licitirao o tome kolike bi mogle da budu naše uštede kada se i ako se dosledno sprovede ovaj zakon, u slučaju da ga izglasate. Iskustvo u drugim zemljama pokazuje da je to bar nekih 10-15% ili bar 10%; pet milijardi dinara je negde oko pola odsto našeg bruto nacionalnog dohotka, to je isto onoliko koliko bi mogli da smanjimo poreze ili da upotrebimo za dodatnu kupovinu lekova, za dodatne mašine i opremu naših bolnica, za dodatno poboljšanje uslova i rada u našim sudovima ili pak školama. Zbog toga, posle borbe protiv korupcije, drugi ključni cilj ovog zakona je uštedeti sredstva i preusmeriti ih na pravi način.
Šta sadrži ovaj zakon? U ovom zakonu imate želju i sve delove koji će omogućiti da se na jednom mestu reguliše, za veliki broj pravnih lica, postupak, način i posledice nepoštovanja ovog zakona u postupku javnih nabavki. U ovom zakonu se uređuju uslovi, način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanje radova, naročito građevinskih radova koji su veoma važan deo.
Želim da dam nekoliko primera, nisu to čak ni zemlje u tranziciji. Videli ste, pre dva-tri meseca u Holandiji, a koja je jedna od najmanje korumpiranih zemalja sudeći po svim anketama koje se vrše, tamo su dva činovnika ministarstva za urbanizam bila uhapšena, jer su pokušavali da nameste jedan tender koji se ticao nekih delova građevina. Nije samo uslov, način i postupak, nego i način evidentiranja ugovora. Jedna od najboljih grana za pravu utakmicu i borbu protiv korupcije je javnost u postupku.
Zbog toga, biće omogućeno evidentirati sve te u govore. Na jednom mestu ćemo naći sve statistike koje su nužne da bi se pratio ishod velikih javnih nabavki u našoj zemlji. Samim tim, vi, Vlada, mediji i javnost će biti upoznati sa rezultatima javnih nabavki. Svi će moći da postave sva pitanja koja su nužna i moći ćemo da pratimo i postepeno poboljšanje u uslovima koje dobija država kada kupuje.
Ovde je država viđena u dosta širokom smislu. To nije samo ono što se tiče ministarstava, nego svih direktnih, budžetskih institucija, lokalne samouprave, što je veoma važno. Tako da se isti aršin primenjuje svuda, ne samo na državni nivo, nego i na nivo lokalne samouprave, pa i javnih preduzeća i svih onih preduzeća nad kojima je država, na ovaj ili onaj način, većinski vlasnik ili ima odlučujući uticaj na poslovanje; znači, drži bar 50% paketa akcija.
Širok delokrug i velika količina novca, veoma uređen postupak - to ovaj zakon treba da obezbedi našoj zemlji; pravi, moderan pristup u ovom veoma važnom elementu javnih finansija. Postupak javnih nabavki koje se ovde uspostavlja sadrži četiri glavna načela. Prvo načelo je ekonomičnost i efikasnost u postupku. Naravno, kada se ovo izglasa i ako izglasate, kao što se nadam, mnogi će reći da je ovo sada mnogo komplikovanije, da je pre bilo mnogo lakše. Gle iznenađenja, u svim zemljama, a mi smo jedna od zadnjih zemalja u Evropi koja nema jedan ovakav zakon, svi se žale da je država cepidlaka.
Svi se žale da je država kao kupac birokrata; gle iznenađenja, oni su uvek tu; oni uvek participiraju na tim javnim nabavkama, jer je država uvek u principu i najveći kupac, i ima redovne potrebe, i tako je danas i u našoj zemlji, redovan je i dobar platiša. Zbog toga kada kažemo, ekonimičnost i efikasnost, želimo da uspostavimo princip da zemlja bude tvrd pregovarač, koja ima jedan dosta, a i treba, komplikovan ali potpun postupak u nabavkama koje sprovodi. To je njeno pravo. To je pravo pre svega poreskih obveznika čiju volju ona sprovodi. Ne samo to, to je pravo zato što je najveći kupac i na tržištu mora pokazati da služi kao primer za druge kupce u preduzećima, za one koji ne pripadaju delokrugu ovog zakona, kako se sprovode javne nabavke.
Drugi je načelo konkurencije. Bez iznenađenja. Tu bih hteo da unapred kažem nekoliko reči o onome što je bilo predmet nekih amandmana. Postavlja se pitanje da li to treba da ide "do kraja" i da li ne treba u nekoj meri obezbediti povoljniju situaciju za naše domaće ponuđače. Želim samo da kažem da ako sagledamo zakonodavstvo koje postoji danas u Evropi - ono čemu stremimo, a takođe uslove sadrže neki krediti koje dobijamo, tu se traži princip nediskriminacije nekih ponuđača.
Da li to znači da naši ponuđači i naša privreda u situaciji kakva je danas nemaju šansu? Apsolutno ne. Želim samo da dam primer, jer je bilo puno buke oko toga. Primer su javne nabavke autobusa koje je sproveo grad Beograd pre koji mesec, kada se govorilo da je naravno onaj koji je dao kredit to uradio da bi obezbedio posao za neku stranu firmu. Šta smo konstatovali? Naš "Ikarbus" je pobedio zato što je imao najbolju ponudu i najbolje uslove, a cena nije sve.
Imamo u ovom zakonu, kao što vidite, i tu je bodovanje veoma precizno, i druge kriterijume koji to mogu omogućiti. Mislimo da nije celishodno da izuzmemo velike delove kupovina iz ovog zakona, kao što su neki hteli, niti je celishodno da u ovom zakonu odredimo ko ima neku prednost, jer time bi kršili jedan bazični princip ravnopravnosti u konkurenciji.
Zasigurno, u onome kada dođe do realnog života, kada se budu raspisivale same javne nabavke, imajući u vidu da u mnogim našim javnim preduzećima, u mnogim delovima naše ekonomije, delovi opreme i mnogo čega su od domaće proizvodnje, očigledno je da naši domaći proizvođači samim tim imaju takvu prednost. Ovde, kao i u svim zemljama, nije celishodno ugraditi diskriminaciju na zakonskom nivou, ali zbog toga što su po prirodi stvari naša preduzeća glavni dobavljači onima koji će kupovati, važno je da se spreme za tu konkurenciju. Siguran sam da će oni u velikom broju slučajeva i pobediti.
Treće načelo je transparentnost. Naravno, kada se kaže da je novac predviđen za javne nabavke u jednom domenu, to mora biti u tom domenu. Ne mogu se sredstva preimenovati i ono što je trebalo biti nabavka za jedan deo, da se transportuje u neki drugi deo.
Najzad, imamo načelo jednakosti ponuđača, o tome sam već pričao. Bilo je ideja u andmanima da se neke socijalne klase ili tipovi ponuđača privileguju. Tu iskustvo pokazuje da dobre namere veoma lako mogu da se izvitopere, da se zaobiđu i ako se raspiše da ta organizacija ili taj tip ljudi imaju neku prednost, veoma je lako to zaobići, naročito u našoj zemlji, tako da to ne bi imalo efekta, a kršilo bi princip jednokosti kod ponuđača.
Ovim zakonom se stvara nova institucija. To je uprava koja će se baviti javnim nabavkama. Samo da pojasnim: ona ni u kom slučaju ne treba da postane superkupac koji kupuje u ime svih, jer to bi bilo previše birokratije i ne bi bilo celishodno; niti bi ona bila dovoljno blizu akcije i ne bi imala nikada to znanje koje je nužno da bi se javna nabavka sprovela. Međutim, to telo, ta posebna organizacija će imati mogućnost da bliže uredi postupke, da pripremi sve podzakonske akte koji su nužni za sprovođenje ovog zakona. Ne samo to, ona će da sprovodi evidenciju o kojoj sam pričao malopre i da priprema statistike za Vladu i parlament, koje će biti od ključnog značaja da vidimo da li se ovaj zakon dosledno i efikasno sprovodi.
Uz to, što ni u kom slučaju ne treba da bude zapostavljeno, ona ima još jednu ulogu, a to je obuka za one koji će veoma brzo kod nas postati profesionalni kupci. U svim velikim preduzećima, nešto dobrostojećim kod nas, već postoje takve službe. Država je jedina gde u velikom broju slučajeva, pa čak i u javnim preduzećima, nema specijalizovane službe koje se bave javnim nabavkama. One će, siguran sam u to, veoma snažno doprineti da pitanje javnih nabavki uvek bude prisutno u našoj javnosti, da to ne bude pod pritiskom nekog medija, nekog pitanja, nečega, nego da se o tome priča po principu da izuzetak ne bude priča o nekom tenderu ili o nekoj javnoj nabavci, nego da se zna u principu šta se dešava i kako se troši taj novac iz državne kase.
Ne bih hteo da uđem u neke tehničke aspekte ovog zakona, siguran sam da ću imati prilike za vreme same debate: kako se sprovodi, zašto, koji su nivoi cenzusa, zbog čega? Hteo bih samo da zaključim da je ovaj zakon od sistemskog značaja, jer će on sam po sebi urediti mnogo bolje ovu ključnu materiju. Sigurno je da on sam po sebi neće dovesti do perfekcije i do potpunog poštenja u ovom poslu. Naravno da je mnogo toga drugog potrebno. Vidimo da ima zemalja gde ljudi već decenijama imaju slične zakone i gde se ipak desi, čak i ako postoji tender, čak i ako postoji javna nabavka, da neki ponuđači, njih nekoliko, pokušaju da se dogovore i onda naizmenično dobijaju neka tržišta, samo po dogovoru.
To znači da će nam uz ovaj zakon biti veoma nužno pojačati i ono što se tiče privrednog kriminala, u smislu kartelizacije ili dogovora. U Vladi Republike Srbije se sprema i dodatna zakonska odredba koja se tiče antimonopolskih odredbi i suzbijanja takvih pojava. Naravno, i najbolji zakoni mogu biti izvitopereni. Sam zakon siguran sam da će imati veliki efekat i očekujemo značajne uštede, ali moraćemo da popunimo ne samo u antimonopolskom delu naše zakonodavstvo, nego ćemo morati, ako i kada dođemo do dokaza da su neki nešto protivzakonito uradili, imati mnogo efikasnije tužilaštvo i sudstvo, koje će onda postupiti. Ne bih hteo sada ponovo da otvaramo priču koja se govori, jer bi onda izgledalo kao neka vrsta prebacivanja loptice, ali to nije celishodno. Sigurno je da, ako se nađe nešto protivzakonito, oni koji su se ogrešili o zakon moraju biti mnogo brže i mnogo efikasnije privedeni, uhapšeni i da plate kaznu previđenu zakonom. Time zaključujem ovo uvodno izlaganje.
Da rezimiram, ovaj zakon je od ključnog značaja. Lično sam veoma ponosan da je Srbija samo posle godinu i po dana od početka reformi u stanju da predloži i da eventualno usvoji ovakav zakon. U drugim zemljama je to trajalo četiri do pet godina. Imamo u ovom zakonu mnoge odredbe koje se tu i tamo već primenjuju, ali na ovaj način ćemo imati jedan homogeni princip koji će biti isti za sve, svuda gde se državni novac troši. Dva cilja su: suzbijanje korupcije i štednja, kroz ove odredbe, koje su procesnog karaktera; a mnogo tehničkih stvari ima u ovom zakonu; plus izgradnja ove nove institucije - uprave za javne nabavke. Siguran sam da ćemo napraviti veliki korak napred za našu zemlju i za naše javne finansije.

Pitam da li žele reč izvestioci nadležnih odbora?
U ime Odbora za finansije, narodni poslanik Nenad Bogdanović? (Ne.)
Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Pajtić? (Ne.)
Da li narodni poslanik Dragan Tomić, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za finansije, želi reč? (Nije prisutan.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević, ovlašćeni predstavnik SSJ-a za ovu tačku dnevnog reda.

Poštovani građani Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre,  naravno da je potrebno doneti zakon o javnim nabavkama, ali postoji mnogo razloga zbog kojih SSJ neće glasati za ovaj zakon, a o tome će govoriti narodni poslanici SSJ-a, pre svega gospodin Miloš Lukić i ostali poslanici kroz amandmane koje smo podneli na ovaj zakon kako bi ga doveli do toga da se može usvojiti.
Cenim to što je gospodin ministar govorio o zloupotrebama prilikom javnih nabavki u prošlom periodu. Naravno da svi oni koji su činili krivična dela povodom javnih nabavki treba da budu podvrgnuti zakonu i kažnjeni. Pitam gospodina ministra - dokle će govoriti o bivšem vremenu? Prošlo je skoro dve godine od kada ste vi na vlasti. Dajte da već jednom prestanemo da pričamo o tome šta je bilo, jer narodu je to veoma jasno.
Dajte da govorimo o onome što je sada i što treba da bude. To je ono što interesuje građane Srbije, a ne stalno pozivanje na prošlost i stalno vađenje na prošli period. Ponavljam, za to smo da se kazne svi koji su zloupotrebili svoja prava. Molim vas, dajte da govorimo malo o onima koji su zloupotrebili svoja prava od 5. oktobra do današnjeg dana. Vi niste ni jednu reč rekli o javnim nabavkama koje su izvršene od kada je DOS došao na vlast. Principijelno ću navesti samo jedan primer koji je veoma aktuelan - nabavka za policiju, za MUP Srbije. Zbog čega ste kupili "pežoe", koliko ste "pežoa" kupili i zbog čega niste kupili "jugo floridu" recimo i da time postavite na noge kragujevačku "Zastavu"? Koga vi to jurite brzim kolima, "pežoima", kroz gradove Srbije? Kojeg je to ubicu ili otimčara pronašao vaš ministar policije Dušan Mihajlović?
Zašto niste postavili temelje kragujevačkoj "Zastavi" i od nje kupili "floridu" koja je i te kako dobar auto za našu policiju.
Dalje, dobro znate da su ovih dana policajci dobili nove uniforme. Uzgred budi rečeno, lepo izgledaju, ali se policajci žale da su jako neudobne i jako loše. Ono što nam stotine policajaca dnevno govori je to da njima nisu potrebne uniforme. Njima su potrebne veće plate, gospodo. Njima su potrebni stanovi. Od 35.000 zaposlenih u MUP Srbije 7.100 policajaca nema rešeno stambeno pitanje, 14.000 ima neadekvatno rešeno stambeno pitanje, stanuju u vešernicama, kolektivnim smeštajima, garsonjerama itd.
Ne zaboravite - policajci su naši heroji, oni su zadnjih 12 godina praktično bili ljudi koji su bili na braniku odbrane naših teritorija, srpskih zemalja i Srbije na Kosovu i Metohiji. Dakle, njima nisu potrebne uniforme, njima su potrebni stanovi, veće plate, bolji uslovi života.
Dakle, samo sam jedan segment javnih nabavki pomenuo dok ste vi na vlasti, a vi, naravno, o tome ne želite da govorite jer znate da niti je bilo javnih tendera, niti je bilo ko znao kako su kupljeni "pežoi", koliko je kupljeno, kako su kupljene uniforme. Da vas samo podsetim na onu aferu o britvama i "zip" upaljačima koje je trebalo da se kupe za policiju, o gas-maskama i o svemu ostalom, pa su to novinari otkrili i time je ta kupovina sprečena. O tome bi trebalo nešto reći, gospodine ministre.
Sve su to razlozi zbog kojih Stranka srpskog jedinstva neće podržati ovaj zakon. Hvala vam na pažnji.