Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o zakonu o javnim nabavkama, sigurno da niko od nas nije protiv toga da ovakav zakon treba doneti. S obzirom na činjenicu iznetu u obrazloženju, da je preko 50% bruto domaćeg proizvoda obuhvaćeno javnim nabavkama, sigurno je da ovu oblast treba urediti. Mislim da je pogrešno protumačeno izlaganje predsednika naše stranke, da mi ne želimo ovaj zakon - predsednik je rekao da ćemo glasati protiv, ukoliko ne budu prihvaćeni naši amandmani koji su izuzetno korektni, a odnose se isključivo na materiju, bez ikakve druge note; znači, ukoliko budu prihvaćeni, mi smo spremni da podržimo ovaj zakon.
Izneću nekoliko principijelnih primedaba. Prva se odnosi već na sam početak ovog zakona, na član 1, koji kaže da se, između ostalog, obrazuje Uprava za javne nabavke. Odmah se postavlja pitanje: kako se to ova uprava obrazuje, ko će biti na čelu te uprave, kakva je njena struktura itd? Ne kaže se, obrazuje je Vlada, obrazuje je ova skupština; praktično, ispada da se samim ovim zakonom ova uprava obrazuje. Formalno gledano trebalo je odmah da imamo i sve ostale podatke o Upravi. Članovi 18. i 19. nabrajaju o čemu se radi, ali ne daju odgovor na ovo pitanje! U članu 19, na kraju, kaže se da izveštaj o radu Uprava podnosi Vladi jednom godišnje. To je izuzetno dug period. Smatramo da treba Vlada da bude obaveštena o radu Uprave kvartalno, a ova skupština jednom godišnje. Mislim da to nikome ne bi smetalo, a doprinelo bi ovoj priči koju ministar i predlagači ovde iznose, a to je da se radi o javnosti, o transparentnosti itd. Ako je već sve tako, zašto ova skupština da uopšte ne bude obaveštena o radu Uprave.
Kada je reč o roku za čuvanje dokumentacije - normalno je da ako se radi o ovako značajnoj materiji, o javnim nabavkama, da taj rok bude duži nego za ostale oblasti privrede. Smatramo da rok stvarno treba da bude duži: umesto tri, da bude pet godina.
Imamo jedan zanimljiv član, a to je član 17. koji govori o antikorupcijskim pravilima. Mi iz SSJ smo predložili da se ovaj član briše, ne iz razloga što želimo da se javne nabavke vrše bez sankcija, nego upravo obrnuto, što želimo da se javne nabavke vrše pod svim sankcijama krivično-pravne regulative ove države. O čemu se ovde radi? Ako kažete da uvodimo antikorupcijska pravila i da su sankcije to što ćete obavestiti ponuđača da je ponudio mito, neke usluge ili novac, to nije nikakva sankcija. Narod treba da zna, jer to izričito piše u članu 17, sankcija je obaveštavanje o tome da ste uočili da je neko pokušao korupciju. To je čista krivično-pravna materija, a u ovoj oblasti treba da bude i kvalifikovana, opet s obzirom na značaj i momenat u kome se ova država nalazi.
Pitanje tri vrste postupka: otvorenog, restriktivnog i postupka sa pogađanjem takođe, smatramo suvišnim i ako već imamo pravila za otvoreni postupak vršenja javnih nabavki smatramo da ovaj restriktivni i postupak sa pogađanjem mogu samo izazvati sumnju, nedoumice i biti tema da se govori o tome da nešto nije uredu. Čim nešto ne ide redovnim tokom, to izaziva sumnju. Moramo priznati da je takva situacija trenutno u državi i da su takvi odnosi među političkim strankama; da je svaki potez meren višestruko, a najčešće nedobronamerno.
Takođe, jedna principijelna primedba, a odnosi se na sam izraz javne nabavke robe i usluga - imamo taj izraz i to obrazloženje u članu 31. ovog zakona. Međutim, stav naše poslaničke grupe je da je to jezički neprihvatljivo. Smatramo da treba u celom tekstu izbaciti izraz "nabavka usluga" i da to treba preformulisati slično formulaciji u članu 2. stav 2, koja to čini na jedan sasvim korektan način. Kaže se, odnosi se na isporuke dobara, izvođenje radova, pružanje usluga ili javni konkurs za nacrte. Sasvim prihvatljivo i sasvim korektno, jer, s kim god sam razgovarao, nikome nije jasan izraz - nabavka usluga. Obrazloženje pri odbijanju ovakvog amandmana takođe nije bilo dovoljno uverljivo.
Kada je reč o uslovima za učešće na konkursu, smatramo da ih treba malo pregledati, možda korigovati, jer će za većinu društvenih i državnih firmi ovi uslovi biti teško prihvatljivi. Pojavljuje se mogućnost, upotrebom jednog od tih pet-šest kriterijuma, da određene firme budu diskriminisane iz sasvim banalnih razloga, a da u stvari ispunjavaju sve druge uslove da učestvuju na konkursu.
Takođe bih hteo da pomenem da prilikom priprema za donošenje, kao i na nekoliko mesta u ovom zakonu imamo povećanu, prenaglašenu ulogu ministra finansija. Tačno je da ministar finansija raspolaže budžetskim sredstvima, ali nije tačno da ministar finansija raspolaže svim sredstvima u ovoj državi, odnosno svim sredstvima koja predstavljaju javne nabavke. Mislim da bi trebalo da ministar, kao čovek koji je razuman, deo te odgovornosti prenese na ostale ministre, na Vladu, na ministarstva. S obzirom da se ovde radi o vrlo raznovrsnoj materiji, radi se o ugovaranju poslova infrastrukture; gradnje, poslova u elektroprivredi itd, trebalo bi da budu bar konsultovani i ostali ministri. Naš predlog je da odgovarajuća ministarstva učestvuju u utvrđivanju određenih kriterijuma, u donošenju pravila i u realizaciji svega ovoga o čemu sam govorio.
Smatram da bi ministru bilo lakše, a ostala ministarstva bi se osećala uvaženim i radila bi svoj posao. U razgovoru sam sa jednim od ministara, kada sam ovo pomenuo, dobio sam odgovor - pa ministar finansija je korektan i on će nas konsultovati. To nije dovoljno. Ministar finansija ne mora uvek biti Božidar Đelić, doći će neko ko neće nikoga konsultovati, pa će izazvati sasvim drugačiji efekat i možda kratak period vladavine takvog ministra može mnogo da košta ovu državu.
Pomenuli smo takođe odnose Srbije i Crne Gore. Tretiranje firmi iz Crne Gore u ovom zakonu imamo praktično na dva načina; u članu 46. mi tretiramo Crnu Goru i firme iz Crne Gore kao i sve ostale firme iz inostranstva, da ne citiram taj član, ali svi vi ste imali prilike to da vidite; a u članu 96. firme iz Crne Gore imaju praktično tretman domaćih firmi - to je jedan dualizam koji se proteže kroz ostale članove; trebalo bi ovo definisati vrlo precizno.
Vi sami znate da će firma iz Crne Gore vrlo lako da vam dostavi potvrdu da je izmirila sve obaveze prema državi, a firma iz Srbije možda zbog trenutnih poteškoća neće moći da dostavi potvrdu da je izmirila, recimo, porez ili doprinos u nekom minimalnom iznosu i izgubiće posao. Nema te mogućnosti, to pouzdano tvrdim, to i Ministarstvo finansija vrlo dobro zna, da proverimo da li je crnogorska firma platila dažbine svojoj državi, na kraju krajeva.
Znači, opet imamo mogućnost da naše firme zbog nekih banalnih razloga izgube posao. Nije to nimalo naivno i treba o tome voditi računa. Jedan ozbiljan problem kod ovog zakona je da je tekst preglomazan i opet u konsultaciji sa mnogim uvaženim kolegama došli smo do zaključka da će biti vrlo teško primenljiv. Zakon koji ima 151 član, od kojih većina ima stranicu, stranicu i po, sa mnogo, mnogo detalja, donosi opasnost da bude tumačen na različite načine.
Ta želja da se suviše normativistički priđe tome, da se sve uredi, može izazvati sasvim suprotan efekat. Ovo je jedna dobronamerna primedba. Vi ne morate da je prihvatite, normalno, jer imate svoj stav o tome. Samo ću pročitati član 62. koji kaže: "Rok za podnošenje ponuda mora biti primeren vremenu potrebnom za pripremu ispravne ponude". Zatim, sledeći stav kaže: "Ako se za pripremu ponude zahteva pregled obimne konkursne dokumentacije", pa onda se sve to ponovo objašnjava, bez ikakvog razloga. Znači, imamo jasnu normu, a zatim je razvodnjavamo. To je kod većine članova ovog zakona.
Pomenuo bih još pitanje graničnih vrednosti kod prethodnog raspisa, kod prethodnog obaveštavanja, zatim kod radova za vodoprivredu, energetiku, telekomunikacije, saobraćaj, itd. To su sve cifre koje su za naše građane izuzetno visoke. Smatrali smo da treba ta granica da ide dole, da to budu one cifre koje su realnije; recimo, umesto 50 miliona da bude 30, umesto 300 da bude 200, itd.
Kada je reč o čuvanju dokumentacije, to je slično kao i kod prethodnog stava, da imamo rok od četiri godine. Smatramo da su javne nabavke vrlo značajne za ovu državu i, s obzirom na obim dokumentacije i iznose koji su obuhvaćeni, da nije sporno čuvati ovu dokumentaciju duže, iz svih napred navedenih razloga.
Takođe, jedan besmisleni stav kod objavljivanja u "Službenom glasniku"; kada je ugovor već zaključen, objavljuje se za 14 dana. Nema nikakvih razloga, više ništa nije sporno, zašto bi baš u ovom slučaju bilo 14, umesto osam dana, što je uobičajeno.
Takođe, smatramo da je kaznena politika smešna i da u ovom zakonu dovodi u pitanje sve ono o čemu je govorio predlagač. Zapravo, mi smo predvideli sankcije za ovako ozbiljnu oblast koje su u granicama Zakona o prekršajima. Moramo se složiti sa tim da ovaj zakon nema nikakve veze sa Zakonom o prekršajima. To je poseban zakon. Imam privredne prestupe koji su na granici - 400.000 itd. Ovim zakonom moguće je, to uopšte u obrazloženju nije pravilno dato, predvideti veće sankcije. U stvari, trebalo bi uspostaviti što čvršću vezu primene ovog zakona sa krivično-pravnim sankcijama koje tretiraju sva druga ponašanja u privredi.
Znači, SSJ je principijelno iznela ove primedbe. Ima ih mnogo, tekst je obiman. Moguće je mnogo toga korigovati. Iz tih razloga, ukoliko naši amandmani ne budu prihvaćeni, mi nećemo glasati za ovaj zakon.