Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava je pokazala da ipak postoje otvorena pitanja u predloženom zakonu o javnim nabavkama. Bez obzira na trud koji su uložili pojedini narodni poslanici i funkcioneri DOS-a, poslanicima SPS-a se ne može imputirati da su zlonamerni. To su pokazali amandmanima koje su podnosili. Rekao sam da su neki već prihvaćeni. Suština pitanja amandmana jeste da poboljšaju  zakonsko rešenje. Vi ste to priznali na taj način što ste dva amandmana prihvatili. Dakle, ne radi se o malicioznosti. Pre svega,  radi se o dobroj nameri da se predloženo zakonsko rešenje kritikuje. Kritika može biti pozitivna i negativna. Zatim, radi se o nameri da se građanima Srbije predoči šta mogu biti realne posledice usvajanja ovakvog zakonskog rešenja.
Interesantno je, svako ostaje pri svojim pozicijama ovde, ministar Đelić je rekao - evo sada (tako je rekao na početku) mi preuzimamo odgovornost, borimo se protiv korupcije, itd. Vlada Republike Srbije funkcioniše od 25. januara 2001. godine. Ako je postojala realna opasnost da je stari zakon koji je regulisao javne nabavke izvor korupcije, onda je trebalo ovakav zakon doneti ranije. To smo rekli, kolege narodni poslanici i ja, u prvom obraćanju.
Interesantno je šta sve predlagač zakona predviđa da se izuzima iz ovog načina obezbeđivanja javnih nabavki. Na jednom mestu u zakonu piše da se zakon ne odnosi, ukoliko je posebnim međunarodnim ugovorom ili nekim drugim aktom regulisano...
Gospođo Čomić, da li biste bili ljubazni da gospodu narodne poslanike privedete nameni, a to je da se, u skladu sa Poslovnikom, ponašaju elementarno tolerantno.

Za takvo obraćanje narodnim poslanicima izričem vam upozorenje pred prvu opomenu, a sve narodne poslanike molim da poštuju član 99. i da bez dobacivanja i sa pažnjom slušaju govornika.

Zahvaljujem se na striktnosti primene Poslovnika. Veoma sam počastvovan.
U ovom članu se govori o tome da su pojedinim ugovorima, pre svega međunarodnim, neke organizacije lišene obaveze da javne nabavke vrše u skladu sa ovim zakonom. Ovde se pominje stacioniranje vojnih trupa na tlu države. Hoću da kažem da mogu odjednom da pogodim ko je tražio da se ovakva odredba nađe u ovom zakonu. Podsetiću na slučaj Makedonije koja je, misleći da čini dobro sebi i svojim građanima, ugostila 30.000 američkih vojnika pre izvesnog vremena. Ona nije uspela tim američkim vojnicima da proda nijedan litar mineralne vode. Dakle, isto tako ukoliko bi, ne daj bože, ovde imali priliku da takvi dođu, to ne priželjkujem, ne bi bilo moguće da domaći proizvođači bilo šta prodaju.
Kada je govorio gospodin Jovanović o prenormiranosti, on je, između ostalog, mislio i na ovo. Zašto se toliko vodi računa o detaljima koji su irelevantni, a veoma su važni za neke druge države i nečije tuđe interese. Gospodin Đelić je rekao da je Uprava za javne nabavke način da se na jedan korektan, efikasan, transparentan način omogući uvid i kontrola u trošenje finansijskih sredstava u javnom sektoru.
Naravno, to može da se brani tako, ali može i da se napada zato što je nenormalno da u jednoj državi na jednom mestu bude koncentrisana takva finansijska moć i takav uticaj samo u jednom čoveku. Ponavljam - ministri drugih ministarstava ovim zakonom lišeni su prava da bitnije utiču na odluke kojima se obezbeđuju nabavke za obrazovanje, za zdravstvo, za sve drugo što je u delokrugu tih ministarstava. Ministar finansija je ovde čovek koji praktično jeste kapa svemu.
Mi nemamo ništa protiv, ukoliko gospodin Đelić ima takav stepen poverenja Vlade Republike Srbije, ali to poverenje mora da se proverava i kod građana, mora da se proverava i u privredi, kod onih koji su zainteresovani da ono što proizvedu ili usluge koje mogu da pruže - pruže u svojoj zemlji za pare koje se obezbeđuju od poreskih obveznika u ovoj državi.
Evo, gospodine Kovačeviću, još samo malo. To je još samo sedam minuta.
Ovde hoću da ukažem na sferu poljoprivrednih proizvoda, na različite nabavke koje se vrše za potrebe zdravstva, vojske, studentskih ustanova i slično. U Jugoslaviji inače, u ovom trenutku u Srbiji, pre svega, ne postoji dovoljna zaštita u pogledu premija za određene poljoprivredne proizvode, niti pak u pogledu visine i vrste prelevmana za određene poljoprivredne proizvode koji se mogu uvoziti u ovu zemlju.
Na taj način se domaća proizvodnja stavlja u jedan položaj nekonkurentnosti, o čemu je ovde bilo reči, i mi smo dužni da građane Srbije u vezi sa tim upozorimo. Naša namera nije rđava. Mi imamo, pre svega, obavezu da ljude obavestimo da se to dešava. Dešavalo se da ovde, gde ljudi prošle godine nisu mogli da prodaju preostane preko 500.000 tona, uveze 17.000 tona krompira. Bilo je još takvih slučajeva. Za to je neko imao određene razloge.
Naravno da ti razlozi podležu sudu javnosti i takođe molim gospodina Đelića da nam da odgovor da li je tačno da je dobavljač za sirovu naftu određen do 30. juna 2003. godine. Ako jeste, zašto je takva odluka doneta? Da li građani Srbije imaju predstavu kolika je to nabavka, kolika je njena vrednost i kakve objektivne mogućnosti za različite spekulacije, neću reći - manipulacije, takva nabavka ostavlja. Zahvaljujem na vašoj pažnji.

Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima ministar u Vladi Republike Srbije gospodin Božidar Đelić.

Pokušaću da odgovorim na nekoliko pitanja koja su se javila u ovoj raspravi. Ovi zakoni žive. I ovaj zakon će živeti svoj život. Ako pogledamo iskustva drugih zemalja, posle nekoliko godina primene došlo je do nekih promena. Međutim, mi smo veoma pazili da se napravi prava ravnoteža između interesa naše privrede, odnosno to je bila jedna od ključnih stvari koja se ovde prelamala, i interesa potrošača, a potrošači su kroz državu naši poreski obveznici. Tu je veoma važno uspostaviti pravu ravnotežu.
Direktno i u vezi s tim pitanjem moram da kažem da je veoma začuđujuće da čujemo toliko brige za domaću proizvodnju od onih koji su ovu zemlju doveli u međunarodnu blokadu, onih koji su, rekao bih, privatizovali - ono malo privatizacija koje su radili sproveli su bez ikakvog tendera; od onih koji su, baš zbog toga što nije bilo nikakve regulative, bili de fakto u mnogim slučajevima eksponenti uvozničkog lobija, onih koji su bili, u ovom ili onom slučaju, u stanju da ponude mito. Za to imamo i te kako primera u zdravstvu i u mnogim drugim oblastima.
Ove odredbe - transparentnost, striktnost i normiranost predstavljaju obezbeđenje da naša domaća proizvodnja konkuriše po istim uslovima a ne po uslovima onoga ko ima više novca, kada nešto nije uređeno. Sudeći po prvih 16 meseci, za sprovođenje javnih nabavki, naročito onih koje raspisuju javna preduzeća, vidimo - kada se postupi na pravi način naša domaća industrija i te kako ima šansu; i nije uopšte slučajno da u onim javnim nabavkama koje se naziru kroz zakon koji ste izglasali pre nekoliko dana, za kontragaranciju, od MIN-a preko "Goše" i drugih naših preduzeća, oni mogu da ponude svoje usluge.
Naravno da ćemo pratiti veoma pomno šta se dešava. Naravno da su interesi naše domaće proizvodnje veoma visoko na listi svih ciljeva koje imamo. Uvereni smo da ovakva normiranost ne samo da će dobro obezbediti našu domaću, postojeću proizvodnju protiv uvozničkog lobija koji hara kada nema pravila, nego će dodatno omogućiti da se i neki naši novi proizvođači jave, da imaju pristup; mislim da je u tom pravcu išao i jedan amandman, ali će to dati taj efekat, da nova mala i srednja preduzeća imaju mogućnost da konkurišu tamo gde su se pre stvari dešavale samo između postojećih proizvođača i uspostavljenih poslovnih veza.
Zbog toga nije tačno da je ovakav zakon protiv interesa naše domaće proizvodnje. Naprotiv, on je duboko u interesu naše privrede i on će omogućiti da se naši proizvođači nađu na istoj poziciji kao i oni koji eventualno u ovom momentu mogu da ponude nekome neki novac. Rekao bih da niko ne bi smeo da pomisli da je ovo nastalo pod pritiskom nekog krupnog kapitala, da se koristim vokabularom šezdesetih godina, naprotiv, ovo je jedan uređen način koji će omogućiti da preduzeća iz Kruševca, Leskovca, Niša i drugih gradova naše zemlje mogu da konkurišu na pravi način i imaju kome da se žale ako misle da neko ko je u kontaktu sa nekom velikom međunarodnom kompanijom želi da nešto uradi protiv njihovih interesa. To je bio jedan od veoma važnih razloga zbog kojih ovaj zakon donosimo u ovom momentu.
Napomenuo bih da je bilo ovde i nekih nelogičnosti. Neki poslanici su rekli - pa, zašto ste toliko čekali; dok su, s druge strane, rekli - mi smo protiv ovog zakona. To ne ide zajedno. Ili se slažete sa nama da bi ovaj zakon trebalo doneti što pre, i u tom slučaju se slažete sa njegovom celishodnošću, ili ste protiv njega i onda objasnite zašto ste protiv, ali onda ne možete reći da vam je žao što smo na njega čekali šest meseci.
Napomenuo bih još dve stvari. Prva se tiče organizacije i odgovornosti u ovom postupku. Nije tačno da ova uprava odjednom postaje super kupac. Pogledajte odredbe ovog zakona. Ona je tu baš zbog toga da postoji neko ko gleda šta drugi rade. To je stepen kontrole, transparentnosti u radu, koji će omogućiti da svi oni koji formiraju komisije, svi koji sprovode javne nabavke znaju da postoji jedna uprava na nivou Vlade Republike Srbije koja mora sama da podnosi izveštaj Vladi, a samim tim i Skupštini, da se zna šta se dešava u njihovim javnim nabavkama.
Nije tačno da Ministarstvo finansija i ekonomije preuzima ulogu resornih ministarstava, ali je tačno da je ono jedino zaduženo za ravnomerno izvršenje budžeta. Kao što smo videli krajem godine, kada smo razgovarali o onim pitanjima - kako će se odrediti šta je pozitivna lista lekova, koja su to pomagala; pa valjda iskustvo iz zadnjih deset godina pokazuje da je malo kolegijalnosti i malo unakrsne kontrole, malo provere onoga koji nije baš iz te struke, npr. zdravstvene i druge, dobrodošlo, tako da ne dođe do nekih dogovora u nekim strukama. Dobra je intervencija onih koji nemaju nikakvog kontakta sa tim strukama, nego treba da uspostave interes budžeta i ravnomernog izvršavanja budžeta, bez obzira na to ko su korisnici.
Znači, to nije nikakva sumnja u poštenje. To je samo mehanizam koji omogućava da se u sprovođenju svega toga zna da se na više stepena, kroz učešće Ministarstva finansija i ekonomije, sa jedne strane, a uprave sa druge strane, donosi izveštaj i da će tu biti više stepena i reflektora koji će se upaliti tako da svi znaju da će jednog dana svako moći da pita zašto je to tako bilo. To je prvi korak i prvi stepen eliminisanja korupcije u ovom domenu.
Druga, odnosno zadnja stvar se tiče kazni. Pitanje je šta ako se neko ogreši o zakon. Tu imamo dva potpitanja. Slažem se sa poslanikom iz jedne opozicione grupe koji je rekao da su kazne ispod nivoa, ali takav je naš zakon o kaznama i prekršajima. Ako to treba da se promeni, u jednom uređenom zakonodavnom sistemu, onda treba.
Mislim da postoji i predlog izmena u tom zakonu, da se izmene neke odredbe u domenu naše kaznene politike, koja po mnogo čemu više ne priliči, rekao bih, modernom sistemu, pošto je privredni kriminal jedan od najvećih kriminala koji u društvu. Zbog toga je pravi put da se prvo izmene ti zakoni i lično ne bih imao protiv da se posle toga, u skladu sa tim, postave kaznene odredbe ovoga zakona na jedan malo primereniji nivo.
I najzad (to je bilo pitanje kolege Bogdanovića) - šta ako se kroz ovaj postupak utvrdi da je bilo nepravilnosti? Pa naravno, ne postoji i jedan drugi element, a to je budžetska inspekcija, koja treba, prema Zakonu o budžetskom sistemu da se ustanovi na nivou lokalne samouprave, na nivou AP Vojvodine; ona se sada širi i jača na nivou Ministarstva finansija i ekonomije. Naravno, po službenoj dužnosti ona treba da pokrene postupak i da proveri šta se tu desilo i da predloži odgovarajuće mere.
Ako pogledamo budžetsku inspekciju od 1996. do 2000. godine, već sada postoji dvadest i kusur krivičnih prijava protiv 47 lica; dodatna budžetska inspekcija će dovesti do povećanja tih krivičnih prijava, sve do 100 lica.
Eto, toliko o ovom zakonu o javnim nabavkama. Rekao bih da naši građani treba da se plaše onih čija su usta puna podsticaja domaće proizvodnje, a veliki broj čelnika je uhvaćen na delu, da su, u stvari, sa nekim inostranim proizvođačima i njihovim posrednicima dobijali mito; treba da se čuvamo onih koji danas smeju da pričaju o tome - a šta će biti; i nije tačno, uopšte nije predviđeno nikakvo stacioniranje inostranih trupa ovde; oni su njihovom suludom i samoubilačkom politikom doveli inostrane trupe na naše tlo. Eto toliko.

Zaključujem načelni pretres i, saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre toga određujem pauzu do 15,05 časova.
(Pauza.)
(Posle pauze - 15,25 časova.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni deo današnje sednice raspravom u pojedinostima o  zakonu o javnim nabavkama.
U međuvremenu ste dobili informacije od Vlade Republike Srbije sa mišljenjem o amandmanima narodnog poslanika Vojislava Šešelja i obaveštenje o izmenama u dnevnom redu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Narodni poslanik Rajko Baralić... Molim narodnog poslanika Vojislava Šešelja da zatraži reč ako hoće nešto da kaže.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, neposredno pred završetak prepodnevnog rada došlo je do povrede Poslovnika, član 96. stav 2. Tražio sam repliku na izlaganje ministra za finansije i ekonomije, gospodina Božidara Đelića, gospođa Čomić je predsedavala u tom trenutku i zaključila je raspravu a sada, kao što vidite, prelazimo na rad u pojedinostima.
Gospodin Božidar Đelić izneo je nekoliko krajnje nekorektnih opaski, i neistinitih naravno, na račun SPS-a, a moja namera je bila da adekvatno odgovorim.
Dakle, upozoravam da je povređen član 96. stav 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Narodni poslaniče, pozvali ste se na povredu člana 96. stav 2.
Član 96. stav 2. glasi: "Povredom Poslovnika ne smatraju se odluke Narodne skupštine i predsednika Narodne skupštine koje se donose na osnovu diskrecionih ovlašćenja predviđenih ovim poslovnikom". Davanje reči ne spada u diskreciona ovlašćenja, a ako niste zadovoljni stavom da nije povređen Poslovnik u prethodnom slučaju, onda po Poslovniku mogu na vaš zahtev da tražim sednicu Administrativnog odbora i da se o tome Administrativni odbor izjasni.
(Rajko Baralić, sa mesta: Ne.)
Zahvaljujem. Dakle, nastavljamo raspravu u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.