PETO VANREDNO ZASEDANjE, 10.07.2002.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

10.07.2002

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:55 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

U ime poslaničke grupe SRS podržavam ovaj amandman da se izbaci odrednica o seksualnom opredeljenju, ali ne prihvatam obrazloženje amandmana, jer ovde ne postoji pitanje morala. Dakle, ne možete za čoveka koji je homoseksualac, zoofil ili pedofil reći da je nemoralan. To je stvar izopačenosti, to je stvar bolesti. Moral je odnos između ljudi, a ne između čoveka i životinje. Onaj ko je zoofil, taj ima iskrenu ljubav, oseća prema nesrećnoj životinji, ali ga treba izlečiti od toga. To je suština.
Dakle, nešto što je teška bolest, bolest koja pogađa pre svega čoveka pojedinca, ne može se nazvati zaraznom bolešću. Ne treba onoga ko boluje od te bolesti diskriminisati dok ne načini krivično delo, ne treba ga progoniti, ne treba ga fizički maltretirati; ne samo da ne treba, nego to treba zabranjivati ako se pojavi u društvu i strogo kažnjavati, kao što bismo kaznili čoveka koji fizički maltretira bolesnika od raka ili srčanog bolesnika itd.
Dakle, onoga ko fizički progoni nekoga ko je bolestan treba podleći zakonskim sankcijama, ali ne sme se ta bolest predstavljati javnosti kao seksualno opredeljenje. Pogotovu to ne smeju da rade prosvetni radnici, ljudi koji vaspitavaju decu. Ne sme se dozvoliti da čovek uđe u učionicu osnovne škole, gimnazije, fakulteta i kaže - hoćete li vi biti heteroseksualci ili homoseksualci, to je stvar vašeg slobodnog seksualnog opredeljenja. To vi govorite ovim zakonom, da je to seksualno opredeljenje, vi ste to ovde napisali, a ja vas ubeđujem već dva dana da to iz zakona mora da se izbaci, jer to nije stvar slobodnog seksualnog opredeljenja nego stvar bolesti.
Mene ne možete povezati sa onima koji tuku homoseksualce na ulicama. To nikada ne bih radio i te postupke osuđujem. Ali, ne možete mene naterati da prihvatim stav da je ovde reč o slobodnom seksualnom opredeljenju, kada to nije stvar opredeljenja.
Dakle, treba naći formulaciju koja će biti primerena, ozbiljna, naučna i u saglasnosti sa principima našeg pravnog sistema. To je nešto na šta uglavnom ćutite, volite na hodnicima da komentarišete, ali vašoj vladi, koja ovo već provlači kroz nekoliko zakonskih projekata, još nijednom niste, bar javno, otvoreno, zamerili zbog toga. Jeste li u raskoraku, vi poslanici, sa Vladom? Iskažite javno taj raskorak, pa bar podržite amandmane koji traže da se iz ovog zakona to izbaci. Pokažite da se distancirate. Vlada očigledno vodi drugačiju politiku u odnosu na vas, skupštinsku većinu. Sve mi to govorite, da sam potpuno u pravu, da podržavate ovaj amandman, ali svi o tome ćutite i niko neće javno da iskaže svoj stav.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Da li ćete koristiti oba svoja vremena? Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 22. tražim da agencija umesto devet ima 15 članova, a zašto? Kada već formirate tu agenciju, ona treba biti telo koje će se sastojati od većeg broja ljudi. Vi ste u prvom predlogu zakona predlagali da bude 15, a onda ste odustali. Nisu mi jasni vaši razlozi zašto ste odustali. Video sam kroz medije da je  došlo  do sukoba između pojedinih stranaka članica DOS-ovske koalicije, po tom pitanju.
Ja sada pokušavam da proniknem u vaš motiv. Jeste li se uplašili ako je veći broj članova, ako ih je 15, da postoji veća opasnost da će se neki od njih odmetnuti i da će kontrirati stavovima Vlade, koja je zamislila preko saveta agencije da sprovodi svoju politiku, ali da ne bude u prvom planu i da se unapred ogradi od svake kritike od te politike. To je osnovna sumnja koja se svakom normalnom čoveku odmah rađa.
Za očekivati je da ste na ovom zakonskom projektu radili dugo i da ga niste nepromišljeno podneli parlamentu na odlučivanje. Podneli ste tekst, zakazana je bila sednica, i u tom tekstu je stajalo - 15 članova. Među tih 15 članova, koliko me sećanje služi, nije bilo predstavnika izvršne vlasti. Je lÄ tako, gospodine Korać? Naknadno ste ubacili predstavnike izvršne vlasti. Dakle, uplašili ste se prevelikog poverenja u ljude koji dolaze sa strane, koji nisu direktno u organima izvršne vlasti. Šta je to na vas uticalo? Šta vam je razvilo tu bojazan? U svom ekspozeu niste nam to podrobno objasnili, a očekivali smo da nam baš to objasnite, da se najviše zadržite na objašnjenju razlika između ovog teksta i onoga koji mu je prethodio, samo nekoliko dana ranije, pa je bio povučen iz skupštinske procedure.
Šta se to među vama desilo da odustanete? Ako je veći broj ljudi i ako zaista to budu ugledni ljudi - unapred sumnjam da će to zaista biti ugledni ljudi i ljudi od časti, dostojanstva, obraza, poštenja itd, jer da vi zaista imate nameru da takve ljude izaberete u savet ove agencije, takve biste ljude birali i u druge državne institucije. Iz toga izvlačim zaključak da se vi samo šalite, da ne mislite ozbiljno. Ali, da ne prejudiciramo, videćemo kada se imena tih ljudi pojave na koga računate i koga ste smatrali ljudima od poverenja. Znaćemo unapred kakva će biti programska koncepcija i strategija razvoja radiodifuzije, čim vidimo ta imena.
Očigledno je da vas neko sa strane na ovo tera, da vas neko pritišće. Prvog dana načelne rasprave (imam još tri minuta, ne sekiraj se ništa) stalno ste govorili - Savet Evrope traži, Evropa traži, Evropa hoće, Evropa insistira, Evropa nas tera itd. Što nam niste ovde dali uporedan pregled rešenja koja postoje u praksi najrazvijenijih evropskih zemalja, Francuske, Italije, Nemačke i Velike Britanije, dovoljno bi bilo, pa da vidimo ko tamo upravlja državnom televizijom, na koji način i kako se upravlja sferom radiodifuzije uopšte. Da vidimo gde su ovde kod vas odstupanja u odnosu na ono što je njihova praksa i zašto se kod nas pojavljuju odstupanja, veoma važna, veoma ozbiljna odstupanja, jer ove institucije koje predviđate kao ovlašćene da predlože svoje predstavnike u savet agencije obično u ovim zemljama, koje sam pomenuo, nisu identične. Tamo to neko drugi radi i na drugačiji način. Velike su razlike između Italije, Francuske, Velike Britanije i Nemačke u tom pogledu. Mogli bismo ući i u te razlike.
Do unazad nekoliko godina, ne znam kakva je danas situacija, do unazad tri godine Austrija uopšte nije imala privatnu televiziju. Pretpostavljam da vam je to bilo poznato. Ne znam da li danas ima, pitanje je. Toliko je to osetljiva sfera, toliko je to ozbiljna sfera, toliko su te zemlje svesne opasnosti kojoj se društvo izlaže ukoliko omogući manipulacije sredstvima radiodifuzije.
Drugo, vi ste ovde zapeli sa insistiranjem na zaštiti autorskih prava, tamo gde se ni sami autori ne trude da zaštite svoja prava. Znate da je kod nas jedno vreme bila prava utakmica koje će sve lokalne televizije reemitovati programe stranih obaveštajnih radio - stanica: "Glas Amerike", "Dojče vele", BBC, "Transinternacional", "Slobodna Evropa" itd. Zašto nikada "Glas Amerike", "Dojče vele", BBC, "Transinternacional" i "Slobodna Evropa" nisu tražili zaštitu svojih autorskih prava, nego su čak nekima plaćali da im program reemituje? Bilo je osnovno očekivati da oni traže odmah zaštitu autorskih prava. Neko ovde reemituje "Glas Amerike", odmah Amerikanci dotrče da vas tuže kao što vas tuže kada reemitujete američke filmove i kada reemitujete neovlašćeno njihove televizijske programe, pa da vidimo šta se iza toga krije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Žarko Korać, pa narodni poslanik Zoran Anđelković.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Iako sam juče u ekspozeu upravo govorio o tome ko će biti izabran,  iako je bilo dovoljno komentara, s obzirom na veliku važnost ovog pitanja reći ću još jednom: to što Narodna skupština Republike Srbije, Skupština AP Vojvodine, Vlada Republike Srbije, Izvršno veće AP Vojvodine predlažu nekoga da bude u savetu agencije ne znači da su to ljudi koji predstavljaju te institucije.
Moram da vas podsetim da piše u članu 26: "Članovi saveta ne predstavljaju u savetu organe ili organizacije koje su ih predložile", to važi naravno i za one ostale, "već svoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa ovim zakonom".
Član 25. kaže ko ne može biti član saveta, vrlo eksplicitno: savezni poslanici, narodni poslanici, izabrana i imenovana lica, njihovi rođaci, funkcioneri stranaka. I, konačno, član 24. kaže - za člana saveta predlaže se lice koje uživa ugled istaknutog medijskog stručnjaka, stručnjaka za oglašavanje ili istaknutog stručnjaka u oblastima od značaja za rad agencije.
Plus, ove institucije predlažu po dva kandidata, a Skupština bira jednog. Znači, onaj koji predlaže čak nije ni siguran ko će od njih dvoje, dvojice ili dve osobe biti izabran. Znači, ima mnogo mehanizama koji su logički jedini koje možemo da imamo, da se osiguramo da su ti ljudi istinski nezavisni, zbog važnosti posla koji će obavljati - znači, dodela dozvola za emitovanje, ali i kontrola, pa, kao što smo videli, i mogućnost kažnjavanja.
Prema tome, molim da se ne stvara ova zabuna da su oni koje predlažu ove institucije neko koga one kontrolišu, ili su iz tih institucija. To su samo predlagači, a ljudi koji su predloženi su, kao što se ovde vidi iz ova tri člana koje sam naveo, stručnjaci za medije, nikakve veze ne smeju da imaju sa politikom ni u kom vidu, ni sa parlamentom, i treće, eksplicitno im je dato pravo da predstavljaju sami sebe.
Naravno, mi možemo da kritikujemo svako rešenje. Znači, svako rešenje se može kritikovati do mile volje. Ovde je ogroman trud uložen da se nađe neki način da se osigura nezavisnost tih ljudi. Drugim rečima, o ovome smo veoma mnogo razmišljali i predlagači ovog zakona u svim varijantama su bili u nedoumici kako to da postignu. Ovo je rešenje koje se uglavnom primenjuje u jednom velikom broju zemalja, iako naravno u Evropi ne postoje jedinstvena rešenja. Nigde nikakva tajna nije da različite evropske zemlje imaju različita rešenja, ali ono što svi imaju to je da ovu oblast regulišu nezavisni ljudi koji ne zavise ni od politike, ni od vlade, ni od parlamenta.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Zoran Anđelković

Ovaj član je izuzetno važan za naredne članove o savetu agencije. Prvo, što se tiče toga da su to nezavisni pojedinci: ako je tako, čak i ako je ovo sada što smo čuli tako, onda bi bilo logično da ono što predlože, samo da treba da ima 50%, ovde što predlože u 23. članu nadležni za predlaganje člana saveta agencije, treba da bude jedini kandidat.        Ovako ne odlučuju faktički one organizacije koje predlažu ko će biti, nego odlučuje poslanička većina. Samim tim ona već pravi dil unapred od to dvoje za jedno ko će biti iz te organizacije i dogovara se da će da ga podrži kako bi imao mogućnost da utiče kasnije u radu saveta. To je jedna stvar.
Drugo, ta priča o tome da su to nepolitički ljudi; znate, nemoguće je da ozbiljan intelektualac bude potpuno apolitičan. Nije sporno to. Sporno je da li oni napuštaju institucije gde su do tada radili, da li oni jedini posao koji obavljaju obavljaju u agenciji? Da li će oni i dalje da rade u verskoj zajednici, a crkva može da predloži nekog van verske zajednice i tu se slažem, ali da li će da nastave tamo da rade ili će raditi samo u agenciji? Da li su materijalno nezavisni od agencije ili institucije koja ih je predložila?
Drugo, u članu 22. se nabraja ko može biti u samom sastavu saveta: medijski stručnjaci, stručnjaci za oglašavanje, pravnici i ekonomisti, telekomunikacioni inženjeri i drugi. Naravno, u članu 24. vi ćete reći koga mogu da predlažu, i sada se nabraja: ugled istaknutog medijskog stručnjaka, stručnjaka za oglašavanje ili istaknutog stručnjaka u oblastima od značaja za rad agencije. Ne pominje se dalje kada je reč o pravnicima, ekonomistima, oblasti telekomunikacije i inženjerima. Šta će se desiti ako svi ovde budu predloženi iz jedne struke? Šta će se desiti ako budu predloženi samo pravnici ili ekonomisti? Da li ćemo dobiti usko stručno telo koje neće moći da celinu, kao savet koji ima ovlašćenja, razmatra i da na pravi način odlučuje.
Iz tih razloga mislim da je bilo pametnije ne 15; čak u Hrvatskoj je 23 člana saveta; 25, dobro, 23, 25, svejedno, neka bude i 35. Hoću da kažem da je malo devet članova saveta za ovako ozbiljnu obavezu koja proističe iz ovog zakona. Prema tome, ako se već vrši odgovarajuća promena, onda je trebalo da se zadrži broj 15 i iz tih razloga mogućnost da budu zastupljene sve ove strukture koje su predviđene u samom savetu, pa čak i da se na neki način predodredi koje strukture i koji od predlagača može iz kog domena da predloži odgovarajućeg stručnjaka. Na primer, Narodna skupština da predloži inženjera za telekomunikacije, a Udruženje radiodifuzije da predloži stručnjake za oglašavanje itd. Inače, ovde može doći do toga da savet bude potpuno skrenut u jednom pravcu i da ne bude mogućnosti da celinu zakona posmatramo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je činiti, dobro je ceniti naknadnu pamet, a pogotovo ako se do nje dolazi kroz one revizije. Zato ću samo citirati član 11. zakona kojim se do sada uređivala oblast radiodifuzije. U tom članu se kaže da: "Vlada Republike Srbije imenuje komisiju, razmatra zahteve za korišćenje radio frekvencija i predlaže odluke o njihovom korišćenju, odnosno njihovom oduzimanju ili ukidanju. Bliži uslovi obavljanja stručnih poslova za ovu komisiju utvrđuju se odlukom o njenom obrazovanju".
Ne postoji nikakva nezavisnost u postojećem rešenju. Idemo korak dalje, da vidimo da li postoji ona vrsta nezavisnosti koja je veoma važna, a to je finansijska nezavisnost. Ako je politički nezavisan; recimo, da uzmemo jedan od amandmana koji postoji i koji kaže da dve trećine saveta čine ljudi koje predlažu nevladine organizacije, civilni sektor, a jednu trećinu oni koje predlažemo mi tj. Skupština i izvršni organi vlasti i Pokrajinsko veće, odnosno Republička vlada. Ukoliko nema finansijske nezavisnosti, ova prva pretpostavljena nezavisnost je besmislena.
Članom 34. utvrđen je oblik finansiranja agencije, a između ostalog i oblik finansiranja članova saveta radiodifuzne agencije Republike Srbije. Kroz tu finansijsku nezavisnost koja je predviđena članom 34. obezbeđena je i sasvim sigurno zagarantovana ona vrsta nezavisnosti koja proizilazi iz egzistencionalne zavisnosti. Ako vi finansijski zavisite od Republičke vlade, onda ste naravno i u praktičnom smislu zavisni, jer ne možete opstati bez finansijske i materijalne pomoći. Zbog toga dolazimo i na temu pretplate, jer smo utvrđivanjem ovakvog oblika finansiranja javnog servisa utvrdili egzistencijalnu nezavisnost, materijalnu nezavisnost, koja je preduslov bilo kakve druge.
Što se tiče članova saveta, tu nema pravila. Tačno je da Hrvatska ima 25, a donedavno je imala 9, neke države imaju 5, a druge imaju 40. To je posledica unutrašnjih odnosa. Mi smo imali jedan predlog koji je dugo bio u opticaju, od 15 članova saveta. Međutim, kada pogledate ko su strukture koje treba da predlože kandidate, onda ćete videti da je to i suviše komplikovana procedura za postojeće okolnosti.
Dakle, radi se o organizaciji za zaštitu ljudskih prava, a nemamo kriterijum po kome bi mogli da utvrdimo da li je podobnija organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava i patriotski savez, s jedne strane ili beogradski krug Centra za ljudska prava, Helsinški odbor, Fond za humanitarno pravo, sa druge strane. Ta šuma agencija NGO-va, stavova, organizacija koje postoje, navela nas je na tu ideju da u prvom koraku smanjimo broj predstavnika nevladinih organizacija i tako umanjimo taj prostor za dodatne dileme koje bi samo osporile efikasan rad i dinamiku, na čemu insistiramo, unutar samog saveta. Dakle, uspostavljena je ravnoteža. Četiri kandidata predlažu predstavnici vlasti, a logično je da to budu predstavnici poslaničke većine ovde u parlamentu, jer bi bilo iluzorno da vas sada uveravam kako to nije tako.
Isto tako, mislim da nakon godinu i po dana nema razloga za toliko nepoverenje koje postoji u ovom trenutku kod dela kritičara ovakvog rešenja, jer sam apsolutno uveren, jasnost argumenata danas čini da je upravu RTS-a....
(Predsednik: Tri minuta i 30 sekundi.)
.... u kome nema političkih predstavnika, da je Upravni odbor vodio nezavisnu uređivačku politiku, da se došlo do direktora i glavnog urednika kroz proceduru koja nije osporena, da se tokom skupštinske rasprave čuje da se državna televizija istrgla iz okrilja vlasti, da sada rade šta hoće itd.
Izbalansirane pozicije, nevladin sektor, predstavnici države i deveti član do koga se dolazi kroz dogovor i predstavnike koje su tu predložili i država i nevladin sketor, a pri čemu se unapred oni ne mogu smatrati predstavnicima predlagača, već zapravo ljudima koji će na najkonkretniji način sprovoditi ovaj zakon. Budite uvereni da je nama kao predlagačima veoma važno da ovaj zakon funkcioniše.