Više neću sa vama nikada da pravim džentlmenske dogovore, jer ste mi malopre, a konto toga, najmanje jedan minut uskratili, vaša potpredsednica, jer sam imao dva minuta džentlmenskog prekoračenja koje ste mi odobrili, a onda ste mi potpuno uskratili mogućnost da govorim.
Ovaj amandman sadrži jedan element sa kojim bi se poslanička grupa složila, a to je insistiranje, ako je već ovako ustrojena agencija, odnosno njen savet, da obavezno i Srpska akademija nauka i umetnosti bude jedna od institucija koje će predlagati članove. Ne bih se složio da to bude Radio-televizija Srbije. Zašto? Oni su na platnom spisku države, oni su državni službenici, rade u javnom preduzeću i zašto bi oni imali predstavnika u savetu agencije? Vrlo je pametno insistiranje da predstavnik sa Kosova i Metohije obavezno živi na području Kosova i Metohije, a ne neko ko glumi da je sa Kosova i Metohije, ili je poreklom, ili je nekada živeo, pa sada da bude predstavnik. To ne bi bilo korektno.
Vidite, povodom ovog člana oko koga smo najviše vodili rasprave, oko načina formiranja saveta agencije, mnogi od vas su se juče ofirali u javnosti. Gledao sam i razne izjave na raznim televizijama istaknutih predstavnika DOS-a. Mnogi od vas su govorili - podrazumeva se, čim se savet konstituiše, da Pink dobije nacionalnu frekvenciju, podrazumeva se da BK dobije, podrazumeva se B92. Hoćete da pominjem imena? Upravo će to biti prvi ispit saveta agencije. Ako ovim trima televizijama da frekvenciju, sve je onda jasno. Niti ima objektivnosti, niti ima nepristrasnosti, korupcija je na delu. Zašto?
Na stranu to ko je ranije finansirao B92. Tamo još nisu razrešena svojinska pitanja: ko je osnivač, kakva je veza javnog preduzeća "Srbija šume" u nabavci opreme itd. Međutim, Pink je formiran kao julovska televizija, najveće moguće privilegije imao godinama, obavljao pranje novca, kriminalne afere, privilegovan je sa svih strana. Sad ste ga prigrlili i kažete - pa, normalno je da dobije frekvenciju, Pink već ima repetitore svuda. BK televizija je izvorno julovska televizija, televizija na koju u nekim periodima opozicija nije nikako mogla da dođe.
(Glas iz sale: "Radikalski talasi".)
Nije bilo "radikalskih" talasa na BK televiziji nikada. Dakle, izrazito julovska televizija, privilegovano dobila frekvenciju, u vreme kada niko drugi nije mogao da dobije frekvenciju i sada je sasvim normalno da oni dobiju.
Znate, ovde bi trebalo predvideti nešto drugo, da nacionalne frekvencije u početku mogu da dobiju samo državne televizije: RTS, Politika, Studio B, JU info, pa da se onda ove tri prodaju i da ostane samo RTS, da se prodaju za gotov novac, a ne, a konto starih privilegija, da se sad podrazumeva ko bi drugi dobio frekvencije nego Pink, BK, B92. To bi bila sramota za naciju.

Da li se po ovom amandmanu još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.
Predstavnik predlagača ne želi reč.
Da li neko drugi želi reč? (Ne želi.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Dame i gospodo, u članu 24. tražim  da se taj član menja u celosti i da glasi: "Poslanička grupa ima pravo da predloži članove saveta srazmerno broju narodnih poslanika koje ima u Narodnoj skupštini". Dakle, sve ovo što ste vi naveli u članu 24. predstavlja preciziranje člana 23; veoma komplikovano preciziranje. Vi tu nikakav princip odgovornosti ne uvodite. Sve ove institucije i društvene organizacije vam služe samo kao transmisija za predlaganje. Vaninstitucionalnim putem na njih se vrši uticaj, nekad ucenjivanje, nekad potkupljivanje itd, svi oblici vaninstitucionalnog uticaja, dok se određeni čovek izabere za člana saveta. Posle, niti te organizacije koje su ga predložile imaju nekog uticaja na njega, niti on nekome polaže račune. On nikome ne odgovara. To je problem.
Moderni politički sistemi se zasnivaju, između ostalog, na principu potpune odgovornosti. Svakoj instituciji sistema odgovara za sve što uradi. Naravno, ne mora to značiti krivičnu, pravnu odgovornost, može to biti politička odgovornost. Politička odgovornost je najčešći oblik odgovornosti u demokratiji. Onaj ko politički odgovara, pa se ispostavi da nije opravdao poverenje, mora biti smenjiv. Vama članovi saveta nisu smenjivi.
Skupština nije u stanju da ih smeni osim kada se razrešavaju, kada ispune jedan od određenih uslova. Ali, ne postoji mogućnost smenjivanja celog saveta. To je nemoguće. Ne može savet biti u rangu Ustavnog suda, jer Ustavni sud je na vrhu piramide sudske vlasti, pa Narodna skupština ne može da razreši celi Ustavni sud, ali pod izvesnim uslovima može pojedine njegove članove - ako se ogreše o Ustav ili ispune određene zakonske uslove.
Vi ste savet agencije doveli na nivo Ustavnog suda. On to ne zaslužuje unutar našeg pravnog sistema. To je problematično, kada ga uzdižete na toliki nivo. Najjednostavniji način je da se taj savet, vraćam se dakle na onaj naš predlog pošto i ovaj moj amandman sledi prethodni predlog, konstituiše proporcionalno sastavu Narodne skupštine ...
(Predsednik: Da li koristite naredna tri minuta, kao šef poslaničke grupe?)
Da, mogu. Da se, dakle, konstituiše proporcionalno sastavu Narodne skupštine, da Narodna skupština izabere savet u celini i da on u celini može da odgovara Narodnoj skupštini, ali da se njegov sastav menja posle svakih izbora, u sferi izvršne vlasti sve se menja posle izbora. U sferi zakonodavne vlasti sve se menja posle izbora, samo se u sferi sudske vlasti u principu ništa ne menja posle izbora, ali se može razrešavati predsednik Vrhovnog suda na primer. U principu se tamo ništa ne menja.
U obe ove grane vlasti se menja sve ako dođe do smene vlasti, ako nove stranke pobede na izborima. To mora biti predviđeno i za ovaj organ uprave. Ne sme ovaj organ uprave biti iznad parlamenta. On mora biti potčinjen parlamentu, kao i svi drugi organi uprave. Mora da strepi od parlamenta. Već sam objašnjavao, po smislu ovih normi koje ste uneli, agencija je organ uprave paralelan ministarstvima, skoro izjednačen sa ministarstvima. Čak ima mnogo veće nadležnosti nego neka ministarstva.
To što Vlada formira komisiju koja će obaviti jedan ad hok posao, zauzeti stav po tom pitanju itd., to ništa u suštini ne menja. Vlada ima takve ingerencije u odnosu na svako ministarstvo. Svako ministarstvo Vlada na taj način može da kontroliše. Ova agencija, kako je zamišljena, samo se po nazivu ne zove ministarstvo. Ona ima sve nadležnosti. Ima mnogo veće nadležnosti nego Ministarstvo za ekologiju, neuporedivo veće nego Ministarstvo vera. Ministarstvo vera i nema neke nadležnosti, u stvari nema nikakve. Njegovo je da održava kontakte sa verskim zajednicama, da pomaže u rešavanju njihovih problema; upravne nadležnosti su mu veoma male, jer nije regulisan status verskih zajednica, pravni status.
Ima još čitav niz ministarstava koja imaju mnogo manje nadležnosti od ove agencije. A vi prikrivate stvarnu moć agencije, sakrivate je od javnosti, dajete joj ogromna ovlašćenja a glumite da je ona neki organ koji nije ni izvršna ni parlamentarna vlast, koji nije vlast uopšte, nego organ koji uživa poverenje svih ...
(Jedan od poslanika govorniku nudi telefon.)
Ne mogu da se javim kada sam za govornicom. Isključi to. Ovde vam je veoma vesela atmosfera. Ne znam da li to veštački postižete ili je stvar razdraganosti zbog uspešne vladavine, dobrih rezultata u ekonomskoj i socijalnoj sferi, poskupljenja struje, možda ste vi ...

Upozoravam vas na prekoračenje vremena. Taman imate priliku da se javite na mobilni.

Dobro, možda se vi celi dan tako slatko smejete jer vam je drago što je struja poskupela 50%, šta ja znam.

Da li se o ovom amandmanu još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

To da li ću ja da se smejem, to je moja privatna stvar, ne tvoja. (Obraća se nekome od poslanika u klupama.)
U članu 23. pod tačkom 1. se kaže: "Narodna skupština Republike Srbije". Naravno, ne kaže se ko će da svede ta dva kandidata na jednog, i ako to budemo sada posmatrali, samo za tog jednog kandidata od ovih devet, onda je predloženi amandman - da poslaničke grupe imaju pravo da predlože - sasvim logičan.
Uostalom, ko će da svodi listu kandidata, da ostavim ostale kandidate koji se biraju, ili bolje reći - članove saveta, ali ovde kaže "Narodna skupština Republike Srbije"; ko je taj, da li svi poslanici imaju pravo da predlažu kandidate za savet ili za ova dva kandidata i ko će, do Narodne skupštine, da svede dva kandidata koji biraju tog.
Ako se to nije regulisalo, onda je ovaj amandman logičan, da poslaničke grupe imaju pravo da predlože i da se onda na osnovu toga bira od dva kandidata jedan kandidat. Ovde je u stvari bilo moguće i mislim da bi Vlada mogla da izvrši usaglašavanje ovog člana 24. da delimično prihvati ovaj amandman tako što bi ili povećala ili obezbedila da poslaničke grupe proporcionalno predlože izbor određenog člana saveta i oni da budu legitimni predstavnici za izbor članova saveta koji bira Narodna skupština od Narodne skupštine.
Vidite, ovde - Narodna skupština bira jednog člana, ostale članove isto bira Narodna skupština na predlog drugih, ali ono što bira na predlog Narodne skupštine - ko je legitimni predlagač. To nije regulisano i mislim da bi se to regulisalo prihvatanjem ovog amandmana, delimično.

Izvolite, reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.

Gospođo Mićić,  poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom amandmanu bi mogli da prepoznamo smisao ali bi istovremeno morali da priznamo prioritet partijskoj državi. Dakle, ako uvedemo kao princip ono što se predlaže ovim amandmanom, proporcionalnu zastupljenost prema broju poslanika u republičkom parlamentu, onda bi time srušili čitav koncept zakona.
Naime, sve vreme pokušavamo da što je moguće više depolitizujemo medijski prostor i agenciju koja zaista ima velika ovlašćenja; u nekim situacijama mnogo veća od same Vlade. Tu je, između ostalog, i pitanje odgovornosti koje se može pokrenuti samo pred sudom. Nema upravnog postupka koji podrazumeva pokretanje i utvrđivanje odgovornosti pred nekim drugim državnim organom uprave, osim pred sudom koji je izvan te organizacije vlasti.
Dakle, ako prihvatimo ovaj amandman mi zapravo negiramo sve ono što želimo da uradimo kroz ovaj zakon, a upravo želimo da depolitizujemo u meri u kojoj je to moguće. Vezivanjem članova saveta za broj poslanika neizostavno ćemo vezati sudbinu tog saveta za političke procese koji se dešavaju u zemlji, a oni, sami po sebi, ne mogu biti u toj meri važni da dovode u pitanje koncept organizacije države.
To je kao kada bismo menjali, iz situacije u situaciju, ustav države u kojoj živimo ili čitav niz zakona koji se prenose sa jedne vlade na drugu, sa jednog saziva parlamenta na drugi saziv parlamenta. Zbog toga ne možemo da prihvatimo ovo.

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Velimir Simonović.