Nema više prijavljenih za reč o ovom amandmanu.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.
Imate šest minuta kao podnosilac amandmana i šef poslaničke grupe.

Vidite da ne iskoristim skoro nikad punih šest minuta.
Ovde je reč - a pošto su takve intervencije na sam zakonski tekst suviše kratke i uglavnom negde stilske prirode ili kozmetičke - članom 6. Predloga zakona dato je pravo Visokom savetu pravosuđa da može uvećati do 20% i osnovnu platu drugih sudija, ako sudijsku funkciju vrše pod posebnim uslovima! Koji su to posebni uslovi? Šta znače ti posebni uslovi? Sudijska funkcija mora svuda i na svakom mestu da se odvija po redovnim uslovima, osim u ratnom stanju. Za ratno stanje i inače važe neke druge norme i nema nikakvog razloga da se ovakva nadležnost ostavlja Visokom savetu pravosuđa! Niti, po mom mišljenju, Visoki savet pravosuđa uopšte treba da se bavi ovim pitanjem.
U članu 34. Zakona stoji da: "Istražnom sudiji i sudiji koji isključivo ili pretežno postupa u krivičnim stvarima u okružnom sudu osnovna plata se uvećava do 20%, u visini koju odredi Visoki savet pravosuđa." Zbog čega? Zašto bi istražni sudija bio izuzetak? Ako pogledamo način rada naših sudova, videćete da je posao istražnog sudije u principu njinteresantniji, najlakši. Istražni sudija uopšte ne piše presude. To je tačno. Ako mislite da prete neke spoljne opasnosti, onda treba policija i država da ih zaštiti. Ne može na osnovu tih spoljnih opasnosti da dobija 20% plate, zato što ima jedan konkretan slučaj. Nije svaki istražni sudija u opasnosti. Retko je koji u opasnosti. Ima ih koji su. Gledajte dalje koja je struktura njegovog posla: istražni sudija vrši istragu na osnovu predloga javnog tužioca; saslušava svedoke; donosi rešenja o opozivanju svedoka, ne piše optužnicu, ne piše presudu.
Najosetljiviji deo sudijskog posla je pisanje presude. To je najteži deo. Tu sudija može da položi ispit ili da padne na ispitu kao sudija. Kod istražnog sudije to ne postoji. On uopšte nije zainteresovan za konačni rezultat istrage, osim što bi po prirodi stvari trebalo da mu bude cilj da se sazna istina, potpuna istina. Ta istina više zavisi od javnog tužioca, najviše od policije, nego od samog istražnog sudije?! Zašto onda praviti ovakvu razliku među sudijama. To je moje pitanje.
Ovde stoji da: "Visoki savet pravosuđa može odlučiti da se osnovna plata u sudu u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta uveća do 75%". Prvo, da vidimo, koji je to sud u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta. Postoji li takav sud? Ako vi emancipujete sudijsku profesiju uopšte, ako ta profesija bude adekvatno plaćena, u Srbiji neće biti nijednog suda gde se sva sudijska mesta ne mogu popuniti. Struktura sudova se prilagođava realnom stanju na terenu. Znate, nećete u opštini koja ima 2.000 stanovnika formirati opštinski sud, na primer, u Crnoj Travi gde ima 2.500 stanovnika, nego ćete formirati opštinski sud u Vlasotincu ili u Leskovcu, pa će on obuhvatati nekoliko opština. Ne vidim koje je to mesto u Srbiji gde neko ne bi hteo da bude sudija, a inače želi da obavlja tu profesiju i ukaže mu se prilika da tamo bude izabran!
Ako vi imate problema sa nalaženjem sudija u nekim delovima Srbije, ponudite nešto drugo, službene stanove na primer, a ne 70% od plate! Zašto bi oni bili privilegovani tamo?! Sudijska plata za isti posao treba da bude svuda ista. Potpuno ista. Imali smo ranije slučajeve, pogrešno naravno, ali u obrnutom pravcu - nekada su plate u Beogradu bile veće u odnosu na plate u unutrašnjosti, u državnoj službi, sa obrazloženjem da su troškovi života u Beogradu veći, tako su se svi jagmili da dođu da žive i rade u Beogradu, a ne negde u unutrašnjosti. Ovde je jedino ispravno da svuda plate sudija istog nivoa budu identične.

Nema više prijavljenih za reč o ovom amandmanu.
Na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović.
Konstatujem da je narodna poslanica povukla amandman na član 6.
Narodni poslanik Milan Marković podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 6. dodaju novi članovi 6a i 6b.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, radi se o amandmanu kojim sam hteo da ukažem na problem koji postoji u našem pravosuđu već duže vreme, a radi se o upisu lica u imenik advokata, koji može dovesti do toga da se nezavisnost sudstva dovede u pitanje.
Naime, imamo situaciju da veliki broj sudija za bliske rođake ima advokate, što dovodi do sumnje u donošenju odluka od strane tih sudija. Činjenica je da ovo možda i nije materija ovog zakona, ali je sigurno dobro da se pozabavimo ovom temom, jer ona je na tragu jednog drugog problema koji postoji u našem pravosuđu, a to je da se u imenik advokata upisuju ljudi koji su do juče bili sudije ili tužioci ili pak policajci.
U mnogim drugim državama ovo pitanje se rešava na taj način što se ne dozvoljava upis u imenik advokata ljudima koji zbog svoje funkcije ili stepena srodstva sa nosiocima pravosudnih funkcija mogu na neki način da utiču na donošenje odluka i time krše pravo onih koji su došli u sud po pravdu. Stoga ostajem i dalje pri ovom amandmanu i pri ovoj ideji da se i drugim zakonima, pre svega Zakonom o advokaturi, uredi ovo pitanje.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Milan Marković podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 7. doda novi član 7a.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Poštovane koleginice i kolege, mislim da je ovo vrlo važan amandman. Naime, mojim amandmanom je predloženo sledeće: "Sudiju bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa.
Ako predloženi kandidat ne bude izabran, Odbor za pravosuđe predlaže Narodnoj skupštini drugog kandidata.
Ako ni taj kandidat ne bude izabran, Visoki savet pravosuđa ponovo će oglasiti izbor."
Naime, radi se o tome da mi možemo doći u vrlo neprijatnu situaciju, da Visoki savet pravosuđa predloži određen broj kandidata za nosioce pravosudnih funkcija, a da Narodna skupština ta ista lica ne izabere da budu nosioci tih funkcija. Jednostavno, to je jedna blokada u koju možemo zapasti i koja može trajati četiri pune godine. Dakle, Visoki savet non-stop predlaže iste kandidate, Narodna skupština non-stop odbija. Sada je tu pitanje odgovornosti, da li je odgovornost na Visokom savetu pravosuđa ili je odgovornost na Narodnoj skupštini. Odgovornost će verovatno poneti zakonodavna vlast, ali zakonodavna vlast mora imati i hrabrosti da takvu jednu blokadu preseče. Stoga je vrlo važno da mi, kao Narodna skupština, sebi pribavimo pravo koje nam pripada po samoj prirodi stvari, jer ko može više, može i manje. Dakle, kad možemo da biramo, možemo i da predlažemo u situaciji kada je blokiran regularan način predlaganja, dakle, kada dođe do te blokade.
Molim vas da obratite pažnju kada bude glasanje o ovom amandmanu, jer se zaista radi o vrlo praktičnim stvarima, a istovremeno se ni na jedan način ne dira u prava koja smo već dali zakonom - da Visoki savet pravosuđa ima prvenstveno pravo, ekskluzivu u predlaganju sudija. Dakle, radi se samo o tome da moramo omogućiti sebi da, ukoliko dođe do blokade, tu blokadu na neki način sprečimo i za to ponesemo odgovornost. Mislim da je mnogo veća odgovornost ukoliko ne otvorimo sebi mogućnost da sutrašnju blokadu pravosuđa na neki način sprečimo.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo, prihvatanjem novog načina predlaganja nosilaca pravosudnih funkcija, prihvatili smo jedan koncept kojim se ustanovljava mogućnost Visokog saveta pravosuđa da, za razliku od dosadašnjeg sistema kada je praktično Ministarstvo pravde preko Odbora za pravosuđe Narodnoj skupštini Republike Srbije predlagalo nosioce pravosudnih funkcija, smatramo da je ovakav način, kojim se, gledajući u budućnost, stvara nekakva činjenica ili nekakva slika da će eventualno doći do blokade prilikom izbora nosioca pravosudnih funkcija zbog nesklada između predloga Visokog saveta pravosuđa i ocene Narodne skupštine, da li takvi predloženi kandidati zaslužuju da budu nosioci pravosudnih funkcija, dakle, odustaje se od tog koncepta i ponovo se otvara mogućnost da Odbor za pravosuđe, čitaj ministar za pravosuđe, predloži nosioca pravosudne funkcije.
Dakle, najbolje je opredeliti se za jednu ili drugu koncepciju. Stvaranje nekakvih hibrida nije dobro. Stoga mislimo da, ukoliko smo već prihvatili ovakvu koncepciju da Visoki savet pravosuđa predlaže Narodnoj skupštini kandidate za nosioce pravosudne funkcije, od toga ne treba odstupati, a da se, u saradnji Visokog saveta pravosuđa i Narodne skupštine, traže optimalna rešenja i prilikom predlaganja i prilikom izbora kandidata za sudiju.

Nema više prijavljenih za reč o ovom amandmanu.
Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 7. doda novi član 7a.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Išpanovič Ištvan podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 7. doda novi član 7a.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Ištvan Išpanovič ne želi reč.
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 7. doda novi član 7a.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodna poslanica nije prisutna.
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne želi.)
Narodni poslanik Milan Marković podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 8. doda novi član 8a.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 9. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Todorović, Joca Arsić, Branko Ružić i Rade Bajić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se o ovom amandmanu neko prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Branko Ružić, predstavnik podnosilaca amandmana na član 9. Predloga zakona.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege i ja predložili smo da se član 9. menja i da se jasnija formulacija da. Dakle, da se ne kaže da "prestaje radni odnos", već samo da "prestaju prava iz radnog odnosa", obzirom da se sudije biraju i ne može se prihvatiti da su oni u radnom odnosu klasičnog oblika i da im razrešenjem praktično prestaje radni odnos. Dakle, logično je da razrešenjem prestaju samo prava iz radnog odnosa.
Takođe, stav 2. je glasio - razrešeni sudija ne može podneti prijavu za izbor u sud ili javno tužilaštvo niti prijavu za imenovanje za zamenika javnog tužioca ili sudiju za prekršaje. Predložili smo da se ovaj stav briše, s obzirom da se krši Ustavom zagarantovano pravo na rad.
Naravno, mi smo zbog javnosti dužni da kažemo da smo još 18. oktobra 2001. godine, kao poslanička grupa SPS, predložili amandman koji je, kasnije ćemo videti, u jednom delu prihvaćen, što dovoljno govori o naknadnoj pameti predlagača, ali siguran sam da će se naknadna pamet predlagača videti i kroz određeni vremenski period u vezi sa članom 11. ovog zakonskog predloga i zakonskih odredaba koje predviđaju lustraciju moralno-politički nepodobnih sudija, s obzirom da član 96. Ustava Republike Srbije i član 5. Zakona o sudijama jasno utvrđuju imunitet sudija za mišljenje dato prilikom donošenja presude.
Ono što mi smatramo je da lustracija praktično predstavlja frustraciju, i predlagača i onih koji predlažu ovakve zakonske odredbe. Hvala.