Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram prvo da primetim da nemamo predstavnika Vlade i pitanje je koliko diskusija bez predstavnika Vlade ima smisla, s obzirom da bi trebalo oni, valjda, da čuju šta mi mislimo, pa da to i primene.
Što se tiče Predloga zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ministar reče da je ovo jedan od najvažnijih Zakona; nekoliko puta je upotrebio izraz Sveto pismo itd. S druge strane, reče da je to rađeno čitavu godinu dana, ali moramo svi zajedno da se složimo u jednoj stvari: ovaj zakon nije pratila odgovarajuća javna diskusija; zatim, nisu obavljene konsultacije sa ljudima koji su kompetentni za ovu materiju, jer moramo priznati da ova država ima stručnjake za ovu oblast i ljude koji godinama rade u naplati javnih prihoda i u finansijskoj policiji, ljude koji se pored operativnog rada bave i naučnim radom, istražuju u ovoj oblasti, i mogli su da ponude odgovarajuća rešenja.
Sam način na koji nam je ovo dostavljeno, a sećate se da je to bilo sa jednim vrlo kratkim rokom za podnošenje amandmana, takođe govori da je ovaj zakon trebalo maltene kradom da prođe da uđe u ovu skupštinu, da bez mnogo buke bude usvojen. Sigurno da oblast koju reguliše zaslužuje da bude na jedan način prokomentarisana. Moram takođe da konstatujem: u Predlogu zakona nigde nemamo pojam poreske administracije, nije definisan ni pojam poreske policije, a kasnije se razrađuju nadležnosti itd. Nije bilo naodmet definisati šta je to, s obzirom da će, u jednom drugom periodu, da se prepliću i nadležnosti i sve radnje koje treba ovaj organ da izvršava u odnosu na druge postojeće organe u državi. Na adekvatan način nije obaveštena ona grupa ljudi na koju se ovaj zakon odnosi - ljudi koji sada rade u Republičkoj upravi javnih prihoda; u finansijskoj policiji; MUP-u; ZOP-u; drugim organima i slično. To su ljudi čija je sudbina na neki način, vezana za ovaj zakon, i samo naslućuju poslednjih meseci šta će se desiti kada ovaj zakon stupi na snagu.
Ovaj zakon, kao i mnogi drugi, najavljivan je kroz medije i to je izgleda postalo popularno da se mi sa zakonskim tekstovima, pa i sa danom početka sednice Skupštine i slično, upoznajemo preko medija. Smatramo da je trebalo sve te ljude uključiti u ovu diskusiju, jer se radi o njihovoj sudbini.
Što se tiče Službe za obračun i plaćanje, moramo se složiti sa konstatacijom da dosadašnji način platnog prometa preko ove službe funkcioniše i da je jedan od najbržih, ako se upoređujemo sa zemljama iz okruženja. Trebalo je to znanje iskustvo i tu tehniku, na neki način, sačuvati i primeniti, bez obzira na ideju, koja je na mestu, da se platni promet preseli u banke. Činjenica je da banke trenutno nisu spremne da prihvate ovaj posao; očekujemo da će sigurno doći do odlaganja primene ovog propisa.
Kroz medije su takođe pomenute i fiskalne kase, o čijoj ceni se takođe govorilo. To je nešto što je zabrinulo mnoge ljude, jer morate znati da postoje, recimo, seoske prodavnice koje bi trebalo da imaju ovu kasu, koje bi trebalo više godina da rade da bi ostvarile i taj profit koji bi izdvojili za kupovinu ove kase. Postavlja se nekoliko pitanja, kada je reč o primeni ovog zakona; pomenuto je da imamo oko 7.000 radnika zaposlenih u ZOP-u i oko 7.000 radnika zaposlenih u Republičkoj upravi javnih prihoda. Pitanje je - ko od tih ljudi ostaje bez posla, da li će poreski policajci biti isključivo ljudi sa visokom stručnom spremom, šta će se desiti sa ljudima koji imaju srednju ili višu stručnu spremu?
Takođe, to nije samo političko pitanje, to je jedno životno pitanje za veliki broj koji je zaposlen u ovim službama. Moramo takođe da se složimo sa jednom konstatacijom, koja provejava kroz sve diskusije, a to je da bi trebalo izbegavati praksu da se krivična dela propisuju posebnim propisima. Ovoga puta imamo situaciju da su ovim zakonom predviđena krivična dela sa zaprećenom kaznom i do 10 godina.
Mišljenje SSJ-a je da, ipak, Krivični zakon treba da bude božije slovo, a ne neki drugi zakoni. U Krivičnom zakonu treba kodifikovati sva krivična dela, jer moramo takođe da se osvrnemo i na primenu onih drugih zakonskih propisa koji su propisivali krivična dela, a u praksi nisu nikada izricane te kazne.
Podsetimo se Zakona o izgradnji objekata gde je zaprećena kazna do tri godine, a do sada nijedan postupak nije sproveden, niti je bilo ko osuđen po ovom zakonu.
Takođe, kada se govori o formulaciji krivičnih dela, mislimo da je, ipak, krivično-pravna materija specifična; da kod formulacije ovih krivičnih dela i kod svega onoga što treba da sadrže, nije na adekvatan način to urađeno. Na ovaj način jedan izuzetak postaje pravilo i sve češće ćemo imati priliku da nam se Krivični zakon menja, čak, da se pojedini članovi ukidaju nekim drugim posebnim propisima.
Želo bih da iskoristim priliku da pozdravim ministra i njegove saradnike. Gospodin ministar je u nekoliko navrata, a i po mom ličnom mišljenju, čisto kao frazu pomenuo podsticaj za privredu, pomenut je rast proizvodnje, nova radna mesta, nova oprema, nove mašine itd. Smatramo da ni blizu nismo te situacije da u ovoj državi krene privreda, rast proizvodnje, da oživi poljoprivreda, da oživi zanatstvo. Lako ćemo mi ubirati javne prihode, i postojeći propisi su dosta toga omogućavali. U svakom slučaju, donošenje jednog ovakvog zakona nije naodmet.
Imamo jedno javno priznanje da ovim zakonom ukidamo određene organe, a takođe imamo izjavu ministra da će poreska policija i poreska adminsitracija zaživeti do kraja iduće godine. Praktično, imamo čitavu godinu dana pravnog vakuma, situaciju koju mnogi mogu iskoristiti za lov u mutnom i upravo se bojim da će naredni predio od momenta usvajanja ovog zakona do njegove praktične primene, biti zapravo jedan vakum koji će omogućiti da se država znatno osiromaši, odnosno da priliv javnih prihoda ne bude adekvatan.
Pomenuto je da je cilj donošenja zakona manja poreska stopa, a veća osnovica - je ono što smo svi mi ponavljali u diskusiji o poreskim propisima, kada je to bilo na dnevnom redu.
Pitanje uvođenja poreza na dodatu vrednost, paušalno je objašnjeno da se tek stvaraju uslovi i da će to biti moguće krajem iduće godine. Mi, u Stranci srpskog jedinstva, smatramo da je krajnje vreme, odnosno da je poslednji momenat da se uvede porez na dodatu vrednost, zapravo da se spreči utaja poreza, jer u poslednje vreme je posebno izražena pojava divljih ili kvazi - firmi, koje se registruju na nepoznata lica, nepoznate adrese i, vrlo velike sume novca se iz državne kase odlivaju na taj način, a i mnogi privrednici su oštećeni radom ovih firmi.
Još jedna konstatacija, koju moram da napomenem, to je da je ministar ovim zakonom na sebe preuzeo mnoga ovlašćenja. U svakom drugom - trećem članu imate objašnjenje: ministar će propisati ovo, preciznije će urediti ministar.... itd. Ukoliko bi ministar samo radio na realizaciji ovog zakona, da ništa drugo da ne radi, smatramo da jedna ličnost ne može toliko toga da uredi normativno i operativno sprovede, i smatramo da može biti dosta problema ako se ovaj zakon, ovakav kakav je, u celini gledano, i prihvatljiv i potreban, bude primenio na ovaj način, mislim da neće dati prave efekte.
Još jednom bih zamolio ministra da odgovori na par pitanja koja sam postavio, a nije bio tu! Šta ćemo sa radnom snagom koja ostaje bez posla? Ko će raditi u poreskoj policiji? Da li je kriterijum visoka školska sprema? Da li će ljudi iz ZOP-a ostati na ulici?

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a sledeći je Marin Krešić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar Đelić mi je potpuno razbio koncepciju. Spremio sam se da pričam o zakonu, a sada moram da pričam o onome što je on izgovorio u prepodnevnom delu zasedanja.
Kaže ministar, da je sistem naplate poreza pravičniji. Ja kažem, da nije pravičniji; jer, ako je pravičan kako su se onda one silne firme sa liste ekstraprofitera izgubile u vakumu, pogotovo one firme koje su bliske režimu.?! Kako to da najveći ekstraprofiter po svim kriterijumima, Narodna banka Jugoslavije, ne uplati nijedan dinar u budžet ove siromašne Republike? Narodna banka Jugoslavije je otkupljivala devize po zvaničnom kursu i otkupila je, između tri i četiri milijarde dolara, prisilno, od privrednih subjekata koji su, bilo uvozili, bilo izvozili svoju robu. U budžet Srbije nije dala nijednog dinara.
Kaže ministar da je transparentniji...?! To ne možemo da utvrdimo sve dok se, po obećanju, ne donese zakon o reviziji budžetskih rashoda, taj zakon postoji svuda, i dok ova skupština bar jednom godišnje, ne bude obaveštena o načinu i dinamici trošenja budžetskih sredstava.
Kaže ministar da je poreski sistem najatraktivniji među svim zemljama u tranziciji.?! To jednostavno nije istina! Pogledajte stope oslobađanja poreza na ulaganja u zemljama u tranziciji, u okolnim zemljama, i pogledajte, uostalom, stope poreza na promet u razvijenim zemljama, koje su daleko niže od naših stopa poreza i kako očekujete da će naš poreski sistem privući strana ulaganja, ako strani partneri znaju za zakon o ekstra profitu iako vi u ovom zakonu kažete da ćete otprilike određivati porez ili na osnovu pretpostavki. Iako vi to zovete indicijarnom metodom, svi stranci znaju da je indicio pretpostavka.
Kaže ministar Đelić da svaki građanin Srbije treba da kaže: - da, ja hoću da platim porez i budem punopravni član društva. Evo i ja kažem - da, ja hoću da platim porez i budem punopravni član društva; pa 2000. godine platim 800 miliona dinara u budžet Republike Srbije, a onda dođe nova vlada koja mi omogući novi privredni ambijent, daleko povoljniji, pa mi omogući poreske olakšice, pa ja 2001. godine platim porez nula dinara, a 2002. godine čak nula dinara poreza.
Kaže ministar Đelić da se ovim štite poreski obveznici?! Ne štite se! Sve dok poreski organi ne budu poštovali odluke sudova nema zaštite poreskog obveznika. Finansijski poreski organi po svom rešenju, koje ne odlaže izvršenje, čak iako se obratite sudskoj instanci, skinu novac sa vašeg računa, zaplene vam pokretnu i nepokretnu imovinu, uzmu sve što imate - a onda sud donese drugačiju presudu kojom kaže da to nije naplata poreza, nego reket, a finansijski organi, naravno, ne reaguju uopšte na tu odluku, nego napišu da se vrši deblokada računa, koja se u stvari ne izvrši, jer su se nagomilale kamate, ne vrati vam novac na račun, ne otpiše kamate, nego vas drži u blokadi i, uspešna firma ode u stečaj.
Vi ste ovim zakonom napravili, odnosno ozvaničili poreski sistem zvani "kadiluk" kadija te tuži, kadija ti sudi; i u prvostepenom i u drugostepenom postupku isti organ! Da ste se bar setili pa da glavnog inspektora izvučete iz finansijske ili poreske policije, kako vi to zovete, pa ga uvedete u Ministarstvo finansija, onda bi to mogao da bude različit drugostepeni organ.
Ovaj zakon stavljate u poziciju superiornog zakona u odnosu na sve ostale zakone. O tome su drugi pričali i ja o tome neću da pričam, ali sam termin - finansijska policija - apsolutno je neprimeren, i po preporukama Međunarodnog monetarnog fonda je neprimeren! Ne vredi, imam samo pet minuta...

Reč ima narodni poslanik Marin Krešić, a sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Poštovane koleginici i kolege, predsedništvo, ministre, ja sam morao u ime Demokratskog centra da skrenem pažlju na nekoliko, naizgled, sitnica u ovom zakonu.
Naime, potpuno je izvesno da treba prikupljati porez. Potpuno je izvesno da to treba raditi odlučno, strogo i na sve moguće zakonske i legalne načine. Potpuno je sigurno da je to naš način ulaska u civilizovan svet i ovaj zakon bavi se principima tog prikupljanja poreza. Znači, institucijama i procedurama.
Institucije u ovom zakonu napravljene su na način da mi nemamo nikakvog razloga da sumnjamo da je to isprojektovano tako da funkcioniše u celini; procedure su uglavnom osmišljene i čitav zakon je proistekao iz jednog dubokog i velikog stručnog rada. Tu nema spora. Međutim, kroz čitav zakon se provlači jedna smetajuća nit koja nas kao stranku koja se uvek zalaže za ljudska prava i građanska prava na prvom mestu i za sve principe demokratije, dovodi u neku vrstu sumnje.
Ta nit je napravljena već na samom početku zakona: prvo, članom 3, zapravo, stvari koje se tiču moje imovine kao građanina, iz neke sudske sfere prebacila u administrativnu sferu.
to je, samo po sebi, isto moguće rešenje. Moguće je i tako rešavati stvari. U tom slučaju, čitavu tu administrativnu sferu treba izuzetno pažljivo i precizno procesuirati.
Međutim, sada dolazi član 4. koji je već na početku zakona unapred opravdao diskrecione odluke poreskih institucija. I tu, od samog početka do kraja, se provlači ta nit koja smeta čitavom zakonu. Znači, to procesuiranje i ta metodologija uvek se oslanja na diskrecione procene jednog čoveka, što ne stoji u istoj korelaciji sa sistemom koji je ovim zakonom, koji ima 200 članova, tako isprojektovan! Zašto jedan čovek da vrši procenu imovine, zašto ne nezavisna komisija?! Znači, sva su rešenja moguća ali kad ostanu na diskrecionom nivou, kad ostanu kao na desetak tačaka od člana 44. i 49; 44. član definiše šta može član porodice uopšte da kaže; član 49. koji definiše ko može da odluči o potrebi veštačenja u nekom sporu. Zašto samo jedan čovek, zašto ne uvek kroz proceduru koja je temelj demokratičnosti u čitavom našem opredeljenju kao neke političke opcije?!
Zašto je u unakrsnoj proceni - koja imovina, kada, po kojim principima, zašto ne još nekoliko članova koji razjašnjavaju i otklanjaju opasnost od te diskrecione procene i mogućnosti zloupotrebe? Zašto ne prava porodice, zašto uvek samo ta po jedna jaka tačka koja smeta kroz čitav zakon, do toga da procenu radi samostalno jedan čovek. Zbog toga mi, pored svih suštinskih kvaliteta čitavog zakona i poštujući napor ekipe koja i nije bila na neki način zadužena da brine o ovoj drugoj pravnoj i demokratskoj strani stvari, imamo dilemu šta da radimo sa ovim zakonom.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Aleksandar Vučić (odsutan).

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista nisam neki ekspert za poreze, nikada nisam bila dužna državi da platim neki porez, nažalost, volela bih da budem u situaciji da mogu da platim porez, ali ću sa čisto pravničkog stanovišta staviti neke primedbe na ovaj zakon koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju.
Doduše, dosta se čulo danas o tome. Najviše primedbi je i bilo te vrste. Ono sa čime mi ne možemo da se pomirimo, jeste to da se ovim zakonom derogiraju drugi zakoni, a to su, čini mi se da danas nisu bili pominjani, Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o krivičnom i Zakon o izvršnom postupku, o Krivičnom zakonu se danas, čini mi se, dosta govorilo. Argumenti za to jesu već u članu 76. stav 1. ovog zakona, koji uređuje opšte odredbe o kamatama. Kamata može biti samo u visini one stope i regulisana onako kako je regulisana saveznim zakonom, jer se republičkim zakonom ne mogu uređivati obligacije, a samim tim ni kamate. Čak je Savezni ustavni sud poništio član 24. Zakona o obligacijama, koji reguliše ovu oblast. Član 90. reguliše izvršenje rešenja. Izvršenje svih rešenja donetih u upravnom postupku, a i ovo je vrsta upravnog postupka, prinudno sprovodi sud primenom pravila Zakona o izvršnom postupku, a ovde se predlaže da to čini poreska uprava. Mi smatramo da to nije dobro.
Dalje, Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa derogiran je na taj način što se članovi domaćinstva poreskog obveznika ovde regulišu kao solidarni jemci za poreskim obveznikom, iako taj pojam "član domaćinstva" ne postoji u Zakonu o braku i porodici, pa ne znamo šta to podrazumeva.
Svi članovi, od člana 176. do 180, u stvari sadrže biće nekog od krivičnih dela sadržanih u Krivičnom zakonu, kao što su: poreska utaja, nedozvoljena trgovina, sprečavanje službenog lica u vršenju službene dužnosti. Iako je ministar rekao da je to iz razloga efikasnosti, ne možemo da dopustimo da nas motiv efikasnosti rukovodi kod donošenja nekih zakona ili regulisanja neke materije. Ako hoćemo da budemo efikasni, recimo u naplati poreza, onda je možda najefikasnije da ovaj finansijski policajac izvuče onaj pištolj, ubije prvog poreskog obveznika koji mu nije platio ili prijavio porez i posle će svi da plaćaju porez. Ali, efikasnost nije jedini motiv koji treba da nas rukovodi kod donošenja zakona.
U postupku prinudne naplate početna vrednost, po meni, mora se ograničiti tržišnom vrednošću ili nekim procentom koji ne bi trebalo da bude manji od 50% tržišne vrednosti, radi zaštite kako imovinskih prava poreskog obveznika, tako i države, a ne da ministar utvrđuje početnu vrednost nepokretnosti. Ne znam na koji način će to ministar uraditi.
U članz 10. treba oročiti obavezu poreske uprave da izvrši povraćaj pogrešno obračunatog i naplaćenog poreza, jer poreska uprava nema nikakav rok. Kaže se da treba to da uradi, a kad će da i kako će da uradi, to nema ništa regulisano, što znači da se stavljaju u neravnopravan položaj poreski obveznik i poreska uprava, a trebalo bi da budu ravnopravni partneri; jer, ipak ne treba da zaboravimo da je taj poreski obveznik onaj koji finansira celokupni državni aparat, pa samim tim i poresku upravu.
Princip da je poreska uprava i prvostepeni i drugostepeni organ, potpuno je neprihvatljiv. Doduše, tako je bilo i do sada, ali to nije bilo ispravno. To bi moralo da se na neki način drugačije reguliše i da se obezbedi drugostepena nadležnost suda. Najprimerenije bi bilo da to bude u nadležnosti Trgovinskog suda.
Uvodi se institut usmenog pravnog akta. To je za mene potpuno nepojmljivo, pogotovo što ministar kaže - trebaju nam sada obučeni kadrovi, kvalifikovani, oni koji neće gledati knjige nego će direktno s pištoljem na hard-disk, a ne zna da napiše jedno rešenje. Znate, kada se pravi zapisnik, napravi se zapisnik, onda se odmah pismeno donese rešenje i u rešenju piše: nalaže se tom i tom poreskom obvezniku da uradi to i to u tom i tom roku - a ne da tek nakon tri dana, kad se ovaj inspektor vrati u sedište svoje inspekcije, piše neko rešenje.
Zatim, utvrđuje se neprimereno kratak rok za izvršenje poreskog naloga za poreskog obveznika, to je tri dana, koji privremeno nema dovoljno sredstava na računu, a kada uprava treba da vrati poreskom obvezniku razliku između cene ostvarene prodajom pokretnih stvari i njegove poreske obaveze, onda je to 30 dana i tu nema nikakve kamate. Ona zadržava pare, a poreskom obvezniku ostaje, u stvari, samo da podigne ruke u vis kad mu dođe poreski inspektor, da se prepusti njegovim sumnjama i da bude na milost i nemilost poreske uprave.

Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković. To je poslednja prijava za reč; preostalo vreme SRS je četiri i po minuta.

Poštovani narodni poslanici, meni je potpuno razumljivo da država namerava da proceduru utvrđivanja naplate i kontrole javnih prihoda kodifikuje. Potpuno je razumljivo i da država namerava da stvori efikasnu poresku administraciju. To je razumljivo i sa državnog i sa nekog šireg, ako može da se kaže društvenog stanovišta, i to je za svaku pohvalu gospodine ministre. Jasno je i da je dosadašnji način utvrđivanja naplate i kontrole javnih prihoda bio dosta anahron i da je to trebalo menjati, posebno u svetlu ukidanja ZOP-a i prenosa platnog prometa na poslovne banke od 1. januara 2003. godine. Dakle, ovo je jasno i ja tu nameru ove državne administracije pozdravljam.
Nije sporan ni napor države da ovim zakonom značajno suzbije sivu ekonomiju ili kako se to stručno kaže, poresku evaziju. Normalno, i to treba pohvaliti.
Međutim, za poslaničku grupu SRS izuzetno je sporan ekonomski ambijent u kome se donosi ovaj zakon o poreskoj administraciji. Sporni su pravi motivi donošenja ovog zakona i ovog seta izmena i dopuna poreskih zakona. Ne ovi proklamovani motivi koje smo čuli od ministra i predlagača zakona, već oni pravi motivi. Ja bih nešto o tome rekao.
Najpre, vladinom politikom monetarnih restrikcija koja među nama i nije vladina politika, već je to politika i pritisak Međunarodnog monetarnog fonda - vašom politikom, vladinom politikom surove fiskalne ekspanzije, bukvalno je srpska privreda gurnuta u neviđenu recesiju. Mi smo svedoci, svi smo svedoci neviđene recesije koja vlada u našoj privredi. Privredna aktivnost u zemlji je potpuno zamrla. Posledice takve politike najpre se ogledaju u socijalnoj sferi, a to je opšte osiromašenje stanovništva. Sada ovakve sporadične promene poreskih zakona, neće dati bilo kakve efekte, ni u privredi, niti u porastu standarda stanovništva.
Mi smo vas u to vreme, kada ste kreirali takvu politiku i sa ove skupštinske govornice upozoravali da je privreda opterećena, znači, spoljnom izolacijom punih deset godina - i, privredna opterećenost strahovito dužničkom krizom, mislim na unutrašnje dugove, neće izdržati tu projektovanu, tzv. vašu šok-terapiju. I, nažalost, vi nas tada niste poslušali sada imamo onu čuvenu situaciju, mislim na srpsku privredu kada to kažem, pacijent je na izdisaju, pacijent je umro, ali zato nam je operacija, odnosno ova šok terapija uspela.
Zatim, imamo činjenicu da je projekcija javne potrošnje za 2003. godinu zastrašujuća. Namerno koristim ovaj termin - zastrašujuća. Ova vlada planira javnu potrošnju, tu vas upozoravam, na nivou države, na neverovatnih 8 milijardi evra! Kada kažem javna potrošnja, mislim na republički budžet, mislim na savezni budžet, na budžete fondova i mislim na budžete lokalnih samouprava. Osam milijardi evra - stvarno ne znam gde ova vlada i ova državna administracija misli da ubere te pare. Iz ove privrede u ovakvoj recesiji i od ovakvog osiromašenog stanovništva?!
Potpuno sam siguran da to iz tih izvora neće moći, nego će, normalno, ići iz privatizacije srpske privrede, novim zaduživanjem itd. I tako će se budžetske rupe krpiti...!
Dalje, kaže se u obrazloženju da će se ovim zakonom o poreskoj administracija saseći siva ekonomija, odnosno sprečiti poreska evazija. Voleo bih da je tako, ali nažalost, to su samo pusti snovi i da budem slobodan da kažem - elementarno neznanje.
Pozivam gospodina ministra ili bilo koga od vas iz vladajuće grupacije da mi kažu u kojoj je to državi državna administracija uspela, administrativnim zakonom i administrativnim merama, da spreči sivu ekonomiju u jednoj tržišnoj privredi? Sa ove govornice, neka mi to kaže, gde je i kada je to uspelo. Abeceda javnih finansija da se to može učiniti isključivo sistemskim rešenjima u poreskoj sferi, znači jednim radikalnim rezom u poreskoj sferi; taj radikalni rez, dame i gospodo, u našoj državi se zove uvođenje poreza na dodatnu vrednost. Znam da gospodin ministar to zna, a zašto se taj porez uvodi, samo mogu da pretpostavim - zbog interesa, velikih interesa određenih uticajnih grupa.
I na kraju, biću slobodan da dam jednu sumarnu ocenu ekonomskog ambijenta u zemlji, ambijenta u kojem nam Vlada predlaže zakon o poreskoj administraciji, izmene i dopune poreskih zakona: recesija, beda, siromaštvo; zastrašujuća javna potrošnja, fingirane reforme i minimalni pomak u uvođenju stvarne tržišne ekonomije! I dalje etatističko - birokratsko upravljanje privredom, kao pre 20, 30 ili 50 godina.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Završavam, gospođo Mićić; neverovatno mali pomak u procesu privatizacije, veliko zaduženje u inostranstvu radi krpljenja budžetskih rupa, itd! Znači, to je taj ambijent!
I samo jedan podatak da vam kažem svi relevantni pokazatelji govore da je Srbija, od svih tranzicionih zemalja u Evropi, a ima ih 15, koje su završile tranzicioni proces ili počinju, na tom zadnjem 15. mestu, a neka me gospodin ministar demantuje da nije tako! Znači, svi pokazatelji to govore.
I na kraju, samo kratko, šta je motiv? Motiv je jasan, ne nešto radikalno, ne reforme, motiv je produžiti vek trajanja ove državne administracije!
Mi srpski radikali smatramo da je to loš put i da je tako odabrani put poguban i za javne i državne finansije, i za građane ove zemlje. Sav napor ove države i ove administracije treba usmeriti ka povećanju privredne aktivnosti, podizanju standarda; znači, kada krene ekspanzija, lako ćemo gospodine ministre naći metode, metodologiju kako da napunimo državnu kasu. I što kaže naš narod - ne kolje se bik za 100 grama mesa.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili to pravo žele reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Petar Petrović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva.