Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime poslaničkog kluba Stranke srpskog jedinstva uzeću sebi za  pravo da dam određene napomene koje mi, kao poslanički klub imamo na ovaj zakon i zbog kojih sigurno nećemo podržati ovaj zakon u načelu.
Naime, vi ste u uvodnom izlaganju govorili o razlozima za donošenje ovog zakona, odnosno za ulazak u skupštinsku proceduru i po vama i vašim željama očekujete da se ovaj zakon i usvoji.
Govorili ste, da ne ponavljam mnogo, da je to sveto pismo i tako dalje! Iz vašeg izlaganja nisam čuo nijedan razlog da ovaj zakon treba doneti ovako po hitnom postupku jer da ova sednica nije odložena prošlog utorka, verovatno bi ovaj zakon bio donesen po hitnom postupku donet, iako nisu bili ispunjeni elementarni i pravni uslovi i uslovi iz Poslovnika ove skupštine koji smo usvojili da bi bio donesen zakon po ovakvom postupku.
Međutim, poslanici ove skupštine su bili razumni, pa nisu prihvatili tada taj predloženi dnevni red i evo, ušli smo u neku redovnu proceduru za donošenje ovog zakona. Govorite o razlozima, a nigde niste pomenuli to Ministarstvo finansija - i uz neka druga ministarstva da stvorite privredni i ekonomski ambijent ovoj državi da može da se radi i da se zaradi, pa da od te zarade može redovno da se plaća porez. Jadna je vlada, po nama iz SSJ-a, koja jedino želi da zavuče ruku u džep poreskih obveznika i da tako puni svoj budžet. Treba, ponavljam, stvoriti uslove da se zaradi, radi i zaradi, da bi moglo iz viška da se plaća porez i onda ne bi bile potrebne ni ove sankcije koje su ovde predviđene za neplaćanje poreza.
Ja ću u svom izlaganju, pošto su poslanici SSJ već govorili dosta o ovom zakonu, samo ukazati na neke nelogičnosti nekih članova u ovom predloženom tekstu zakona.
Prvo, kada je reč o članu 76. - govorite o kamati i tamo ste napisali neku u stavu 1. jednu rečenicu, mogu da vam pročitam, ja sam konsultovao neke, da kažem tako ekonomiste koji dosta rade u toj oblasti i oni nisu mogli najblaže rečeno da daju odmah tumačenje šta se želi. Međutim, u stavu 4, tog istog člana, napisali ste: "na iznos više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, kamata se obračunava po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj".
Postavljam pitanje: ako neko ne podnese zahtev za povraćaj više uplaćenog poreza, da li mu država to neće nikada vratiti i zašto 30 dana? Znači, država želi da ukrade od poreskog obveznika, ako ona po službenoj dužnosti ne vodi računa da li je neko više platio porez i mora da mu vrati, jer to je ravnopravnost između poreskih obveznika i države, kao kontrolora da li je plaćen porez ili nije.
Sa druge strane, zašto niste negde predvideli ili ja to možda nisam video, da država kompenzira sa poreskim obveznicima dospelu poresku obavezu. Naime, imamo slučaj da država duguje poljoprivrednim proizvođačima skoro 20 penzija, to je obaveza države, a vi ćete sutra poreskom obvezniku, poljoprivrednom proizvođaču koji nije u stanju da plati dospelu poresku obavezu, da iznesete televizor i da ... ako to ima, onda u redu... onda povlačim, nisam video, izvinjavam se ako nisam video. Mislim da je to obaveza i znači da ste prihvatili sugestiju SSJ od prošle godine kada smo to predlagali, koliko se sećam.
Dalje, moja sugestija se odnosi na član 103. gde se govori da država ima pravo da naplaćuje dospela potraživanja na imovinu članova domaćinstva. S obzirom da kod nas ima dve vrste terminologije, šta je to domaćinstvo, domaćinstvo u užem smislu i domaćinstvo u širem smislu?!
Šta ste ovde želeli da kažete, šta se podrazumeva - domaćinstvo u užem smislu čine roditelji i deca, u širem smislu, a to je čest slučaj u Srbiji, čine deca, roditelji, očevi i majke, dede i babe itd?! I da li želite, gospodine ministre, da sutradan nekom detetu koje je dobilo poklon iz inostranstva, najčešće tako, neku vrednu stvar, da li je to televizor, video, kasetofon, nije bitno, da ne nabrajam, da li želite da tom detetu uzmete taj poklon na ime plaćanja poreza, zato što njegov otac nije bio u stanju da izmiri dospelu poresku obavezu prema državi? Na to pitanje biste morali da odgovorite.!
U članu 165. napisali ste (zbog šire javnosti i građana Srbije bih morao da ga pročitam), gospodine ministre, vi i vaše ministarstvo predlažete da bude usvojeno, a verovatno će biti: "Inspektor poreske policije ima pravo i dužnost da drži i nosi službeno oružje. Akt o službenom oružju inspektora Poreske policije donosi ministar".
Da li to ministar finansija Republike Srbije želi da uzme ovlašćenja koja ima MUP, jer ono određuje ko ima pravo da nosi pištolj, izdaje dozvolu itd? Vi ste ovde napisali da poreski inspektor ima "i dužnost" - šta to znači ako ima poreskih inspektora, koji sada rade u Republičkoj upravi javnih prihoda, koji imaju odbojnost prema oružju? Naročito su to pripadnice nežnijeg, lepšeg pola i ne žele da nose oružje. Da li će morati da nose oružje, ili će izgubiti posao? Na to pitanje morate da odgovorite!
I konkretno, bilo je govora o tome da ste ovim zakonom želeli da uredite i krivično-pravnu materiju, što uopšte ne može da se uređuje ovim zakonom, kao posebnim zakonom, jer postoji na nivou Republike Srbije Krivični zakon Republike Srbije, koji reguliše i propisuje krivična dela i kaznene mere, odnosno sankcije za izvršioce učinjenih krivičnih dela.
Vi ste, između ostalog, u članu 179. u poslednjem stavu, napisali: "Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. i 2. ovog člana učinilac liši života službeno lice, kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od 40 godina". Mislim da u republičkom Krivičnom zakonu postoji krivično delo ubitstva i postoji (u stavu 2, 3. i 4.) posebno otežavajuća okolnost, ako se liši života službeno lice. Prema tome, zašto duplirati ovo, ako već postoji u Krivičnom zakonu Republike Srbije!
Mislim da i suviše Ministarstvo finansija uzima sebi za pravo da rešava neku materiju, koju ne treba, i ne može nikako da bude predviđena i rešena ovim zakonom.
Iz tih i iz drugih razloga, poslanička grupa, odnosno poslanici SSJ, neće podržati ovaj zakon.

Za reč se javio ministar finansija, gospodin Božidar Đelić.

Gospođo predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ovo je kraj rasprave ovoga predloga zakona u načelu i želim prvo da se zahvalim svima onima koji su diskutovali. Moram reći da je u poslednje dve godine ovo bila jedna od najkonstruktivnijih diskusija koje smo imali i u odborima, i ovoga puta na sednici.
Hteo bih veoma kratko, pre nego što pređemo na razmatranje ovog zakona u pojedinostima, i pre nego što pređemo na amandmane, da naznačim nekoliko stvari koje su se ovde čule.
Prvo pitanje je bilo: šta će biti sa ZOP-om? Mi ćemo do kraja ovog meseca na Vladi usvojiti i vama predložiti Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, koji će biti pandan, ovoga puta na rashodnoj strani ovoga zakona. Time ćemo vam predložiti da se napravi jedna uprava za javna plaćanja, gde one funkcije koje danas vrši ZOP, u vidu računovodstva, držanja računa i evidencije, i neke druge funkcije, budu predočene toj organizaciji. Time će se cela slika budućnosti ljudi koji danas rade u ZOP-u i šta će biti u toj strukturi, upotpuniti.
I da preciziramo, ni u kom slučaju, jer bilo je već priča o tome, ali to je sada već za nekoliko nedelja, neće to smanjiti autonomiju lokalne samouprave, niti njene ingerencije u vidu uprave njihovim sredstvima. Znači, to neće biti neka recentralizacija, kao što se tu i tamo čuje, međutim, što se tiče ZOP-a, mislim da nema nikakvog razloga za socijalne lomove, da su to dobri specijalisti. Njihova budućnost je ili u poreskoj upravi, a to se uglavnom tiče ljudi koji rade na prehtodnoj kontroli, ili pak ljudi koji su inspektori, koji su vršili naknadnu kontrolu, koji će ovoga puta to raditi kao poreski inspektori.
Jedan broj njih će se zaposliti u toj novonastaloj upravi za javna plaćanja, i ne samo to; jedan broj njih (a u ovom momentu se to sada radi, kao što se radilo i u svim drugim republikama bivše SFRJ) će biti zaposleno u bankama, jer ako banke treba da vrše platni promet, njima su nužni i ljudi koji znaju da vrše taj platni promet.
Najzad, jedan broj ljudi će biti zaposlen u onome što će biti platni promet između banaka i koji će biti jedna usluga pri Narodnoj banci Jugoslavije, i sutra Srbije, i nekoliko manjih organizacija, kao centar za bonitet, a o tome će, naravno, biti malo više reči u nedeljama koje dolaze. Naravno, sve se radi blagovremeno, da bi sve bilo spremno na vreme. Toliko bih rekao o onome što će se desiti sa ljudima iz ZOP-a.
Što se tiče kompenzacija i što se tiče diskrecije, pošto je to bila jedna veoma važna stvar, moram da kažem da je današnji zakon jednostavno, toliko monolitan da on uopšte ne odražava ono što je realnost Srbije, a to je nasleđena podosta velika nelikvidnost jednog broja privrednih lica i zbog toga imamo stalni pritisak da se izvrši neko plaćanje putem kompenzacije ili već nečim drugim.
Problem je u tome što je takva diskrecija, a to je u smislu člana 3. (što se tiče gospodina iz Demokratskog centra) da nije cilj da se poveća diskrecija, cilj je naravno, da se ta diskrecija koja je jednostavno neizbežna u jednom normalnom poreskom sistemu, i naročito u sistemu Srbije, bude zakonski uređena kao što je i ovde.
Čuli smo i neke kritike da je ovaj zakon prenormiran, da tu i tamo ima previše stvari koje bi mogle da se nađu u nekom podzakonskom aktu. Međutim, imajući u vidu šta je nasleđeno, mislim da nije loše da se počne sa tom dosta obimnom zakonskom materijom, tako da bude što manje diskrecije ostavljeno na plećima izvršne vlasti. Verujte, to nije samo način na koji ćemo izbeći korupciju, mada je to ključni razlog zbog čega se tako radi, nego to u velikoj meri i smanjuje ogroman pritisak lobiranja i pokušavanja nekih privrednih subjekata da dođu do nešto bolje pozicije prema nekima drugima.
Zbog toga, čini mi se da je ovaj način kako je to urađeno, takav da, ne samo da imamo veoma jasno definisanu u zakonu diskreciju, nego i za sve ono što će bliže urediti, sa tim se ide na Vladu i to ide u publikaciju, i naravno, biće publikovano u našem "Službenom glasniku"; i to neće biti nikada više pojedinačno rešenje, nego u sklopu jednog kriterijuma, nešto što se odlučuje na jedan kolektivni način.
Na taj način, siguran sam, imaćemo dobru ravnotežu između nužnog stepena nečega što je živi sistem, živo biće, i izbegavanja privilegija za neke, nauštrb drugih.
Što se tiče upravnog postupka, prvostepeni, drugostepeni, mogu da kažem da je to praksa u mnogim zemljama i već decenijama je to praksa kod nas - da li u nekoj budućnosti, kada stvari bolje profunkcionišu u našem sudskom sistemu, možemo to ponovo revidirati? Možda, ali danas za to mi, jednostavno, nismo zreli! To odgovorno tvrdim, za to vreme još nije došlo!
Što se tiče pitanja koja imamo oko kamate, kamata u ovom slučaju nije pitanje obligacija. Ovo je javno-pravni odnos. Uistinu, on se određuje saveznim zakonom, ali to je pitanje koje će veoma brzo biti bespredmetno, imajući u vidu šta je time već ustanovljeno i većinom izglasano u Ustavnoj povelji.
Ako pogledamo ovo što se tiče zadnje dve stvari, koje su čini mi se ovde i dalje predmet diskusije, sa stanovišta Vlade smo imali nekih konsultacija za vreme ove pauze, rekao bih koji stav može, čini mi se, da dovede do konsenzusa, i u pojedinostima.
Što se tiče člana 103. želim da privučem vašu pažnju na nekoliko elemenata: zamislite da nemamo član 103. i pogledajte šta će se onda desiti, i na koji način Poreska uprava neće biti u stanju da sprovede prinudnu naplatu?
Naše iskustvo to već pokazuje, i ne samo to, ova odredba već postoji. Znači, ova odredba ni u kom slučaju nije izronila iz rada na ovom zakonu, već iz prakse. Diskusija koju smo imali, ne samo sa našim poreznicima pokazuje, ako pogledate malo bliže, da se ona ne primenjuje na ono što je u samom opštem upravnom postupku izuzeto iz tog postupka. Prevedeno na srpski jezik - onaj minimum se nikada neće pleniti. Ovo se tiče samo imovine koja nije imenovana. Znači, kada dođemo do kola, to je već imenovano i nije predmet ovog zakona.
Još jednu stvar nisam naznačio, ali možda je to i promaklo a veoma je važno, ako gledate pokretne stvari jedan od problema u našem sistemu je što država ima velike privilegije. Znači, ona bukvalno igra po drugim pravilima igre što se tiče pokretnih stvari. Veoma često čujem od privrednika, od banaka, da je jedan od ključnih problema razvoja - hipoteka i zaloga na pokretnim stvarima, što su ogromna prava i to je istina, koja država ima na tim pokretnim stvarima.
Ako pogledate ovaj zakon videćete da on priprema i stvara jedan ambijent za zakon koji je Vlada Republike Srbije pre nekoliko nedelja usvojila i vama prosledila na eventualno usvajanje, a to je zakon o zalogu. Tu ćete videti, u tom nacrtu, a i u ovome što je ovde predviđeno, da država ide korak unazad i da i ona, kao i svi drugi subjekti koji žele da polažu prava na neku pokretnu stvar, mora da se upiše, baš kao bilo koji drugi privredni subjekat. To je cela filozofija i ovog ambijenta koji se ovde ustanovljava i onog zakona koji bliže uređuje tu materiju, a koja se pokazala kao veoma važna za dalje pokretanje kreditnih aktivnosti banaka, mogućnosti naših preduzetnika da dođu do kredita i, gledano u globalu, do razvoja tržišne ekonomije.
Jer, rekao bih da je u obligacionim odnosima velika smetnja u tome što država može odjednom da se pojavi i da jednostavno izbriše sve one koji su se upisali, njihov red, i da ona bukvalno prva dođe na vrata kada nešto treba da se podmiruje.
Vlada Republike Srbije je saslušala te argumente. Već u ovom zakonu imate elemente toga, i onaj zakon koji bliže uređuje tu materiju je već predviđen, nadam se da će biti izglasan u ovom domu kroz koju nedelju. Toliko bih rekao o ovom članu 103. On je jednostavno jedan minimum koji mora da postoji u Srbiji danas. U protivnom, verujte, teško će biti sprovesti prinudnu naplatu, a naravno nema ničeg važnijeg od sloboda i prava.
Međutim, jedna druga stvar koja se možda kod nas često zapostavlja su - neke obaveze. Ako pogledate zakonski uređeni postupak u mnogim drugim zemljama, gde možda manje poreza ulazi na prinudni način, videćete da imaju apsolutno slične odredbe; iako u našim okruženjima imaju te odredbe onda mislim da treba da ih imamo i mi.
Na kraju rekao bih još nešto ukoliko me pri dnu sale žele još malo da saslušaju, to se tiče jedne odredbe koja pokazuje da je ova škola prava u Srbiji i dalje veoma živa i da ono što je naša tradicija je i te kako prisutno. Jednostavno rečeno - ključni razlog zbog koga smo predvideli u ovom zakonu jedan broj krivičnih dela je zbog toga što bez takvih krivičnih dela ovaj zakon ne bi imao smisla. Stovrila bi se jedna pravna praznina i bukvalno, mada je teško to proceniti, ali nekih 70-80% efekata ovog zakona, ukoliko ne bi imalo ove odredbe, ne bi bilo! Bilo je dosta priča o tome.
Zbog toga, u ovom momentu, mi predlažemo da to bude u ovom zakonu. Tu, naravno, postoji jedno drugo pitanje, koje jeste vezano ali može i da se uklopi, a to je - gde treba da se nađu te odredbe? Naravno, ako je naša bojazan bila da će postojati jedna pravna praznina, kao što se desilo, nažalost, kod nekih drugih inicijativa, gde bi se neka materijalna ili procesna stvar izglasala, a ono što treba da bude kaznena odredba ili neka nova krivična dela, da nije bio izglasan, pa je za nas izuzetno važno da ovo bude spremno i da bude jasno.
Zbog toga vas molim da ovo podržite i da ne izglasate one amandmane koji predlažu njihovo brisanje. S druge strane postoji i ono što je naša tradicija, i verujte ni sa stanovišta Vlade Republike Srbije a ni sa mog ličnog nema nikakvog razloga da mi ne poštujemo tu tradiciju i da ne jačamo naš pravni poredak, gde krivični zakonik treba da bude sveobuhvatan.
Obaveza koju danas preuzimamo u ime Vlade Republike Srbije, i u moje lično, to je da ćemo do kraja ovog redovnog zasedanja usvojiti na Vladi Republike Srbije i proslediti ovom domu ne samo promene u krivičnom zakoniku, koji će omogućiti da se ove odredbe "presele" u krivični zakonik, nego ćemo malo proširiti to pitanje, do svih onih pitanja koja se tiču delokruga mog Ministarstva. Naravno, to ćemo uraditi sa Ministarstvom pravde, ali imate naš angažman da će se to desiti.
Hvala vam puno.

Da li se javljate kao zamenik poslaničke grupe? Izvolite, reč ima narodni poslanik Dragan Tomić.

Nastaviću tamo gde sam stao. Radi se o sledećem: ovaj zakon će i dalje, bez obzira na dobar pokušaj, ostaviti mnogo prihoda države u sivoj zoni. Znači, mnogi prihodi neće ni na ovakav način, kako je zamišljen ovaj poreski postupak i rad organa uprave, učiniti nešto značajnijim u oblasti pokrivanja sive zone.
Tu pre svega govorimo o nekim parafiskalnim pojavama u društvu. U jednoj suštinskoj stvari nama se u bruto proizvodu privrede Srbije skoro 50% bruto proizvoda nalazi mimo oporezivanja. Kao što je poznato da oblast poljoprivrede učestvuje u društvenom bruto proizvodu sa oko 50%, i ne govorim o sitnim proizvođačima, poljoprivrednim proizvođačima, već govorim o ljudima koji apsolutno kontrolišu otkup poljoprivrednih proizvoda! Mnogo te kontrole se nalaze u bankama i sve je mimo zone prihoda države. Ne verujem da je i jedna od tih, u prošloj godini, prijavila ukupan prihod iz te oblasti, mislim na prihod iz dobiti po Zakonu o porezu na dobit preduzeća ili su pojedinici koji kontrolišu tu oblast prijavili prihod po Zakonu o porezu na dohodak građana.
Čuli smo podatak da je svega oko 3.000 lica podnelo prijavu za ukupan prihod građana. Ne slažem se da svi koji su zaradili u sivoj zoni nisu mogli i ne mogu biti oporezovani ili im se ne može utvrditi prihod. Poznato je u svim lokalnim sredinama, pa i ovde u Beogradu, da značajan deo prihoda određenih grupa predstavlja zelenašenje; i Krivični zakon i ova materija tretira tu oblast ozbiljno. To su ogromna finansijska sredstva i apsolutno se nalaze u sivoj zoni, mimo kontrole banaka. Radi se isključivo o gotovini i zna se, javna je tajna, da se taj novac prodaje po 10 odnosno 20% na mesečnom nivou.
Sve se nalazi iza nivoa oporezivanja. Ni ovaj zakon ne predviđa, niti će moći da predvidi način i kontrolu svega ovoga. Moram da kažem još nešto: ne mislim da je dobro zbog budućnosti privatizacije i opstanka ovog zakona na kvalitetan način, da se ne zna poreklo novca u privatizacionom sektoru; ljudi koji privatno otkupljuju preduzeća i dobijaju posebne, da kažem i kreditne, a videćemo i u narednim zakonima i poreske olakšice kada je u pitanju, pre svega, porez na dobi preduzeća, sa kojima će se stvoriti uslovi da zaista vrlo lako u narednih pet-šest godina odtkupe taj ogroman društveni kapital koji je stvaran godinama.
Govorio sam o poreskom identifikacionom broju, kao da nije postojao poreski broj! Postoji poreski broj i svako od nas, ako može da se seti, zna koji mu je poreski broj u poreskoj upravi. Nije poenta da li ćete dobiti poreski identifikacioni broj koji sam po sebi neće imati nikakvu vrstu kontrole; ako ne kontrolišete dno tog procesa, ako ne kontrolišete registraciju, organizaciju, promenu vlasnika, osnivača i lica koja raspolažu preduzećima.
Sve to ukazuje da ovaj zakonski predlog neće u punoj meri, kako se o njemu govori, doneti efekte koji su važni za ovu državu. Mislim da je poreska politika jedan od najvažnijih faktora stabilnosti i budućnosti ove države. Imam utisak da nas je poreska birokratija koja je služila i u prethodno vreme nama, a služi sada i u ovom vremenu, vrlo dobro kontrolisala, a i danas kontroliše i ovu vrstu vlasti, ne dozvoljavajući da se ozbiljno zaore u jednu od suštinskih oblasti da bismo mogli da servisiramo osnovne potrebe stanovništva. Mislim da na ovakav način, bez kako rekoše, radikalne reforme i još niza propisa - reformu u poreskoj oblasti bi mogao da podelim bar na 50-tak posebnih dovoljnih kategorija, u kojoj bi svaka imala značajan deo i zahvatala značajan deo zakonodavstva drugih materija, gde se mora upodobiti u jednu poresku praksu.
Ukoliko kontrolne funkcije ne budu objedinjene, a ovde se vidi da neće biti, ostaće na nekoliko nivoa različitih vrsta kontrola, gde će i dalje poreski obveznik odgovarati različitim ministarstvima za svoje obaveze na različit način. Dobijaće od različitih inspekcija ili kontrola rešenja. Nikada se nije desilo u praksi, a neće se desiti ni sada, da se u jednom organu spoje tri rešenja i da se sagleda ukupna obaveza jednog poreskog obveznika. Govorim o tome iz razloga što to nije dobro i neće biti dobro, nije dobro za državu, za prihod države.
Ako se značaj i deo prihoda o kojima sam govorio nalazi i dalje u sivoj zoni, i nalaziće se u toj sivoj zoni, hteli mi to ili ne da priznamo! ako se značajne privredne oblasti nalaze totalno van poreske materije, gde se ostvaruju ogromni prihodi, a ne iskazuju u završnom računu; a nekima gde je, posebno oblast poljoprivrede, interesantno da obrađuju 200 hektara zemlje, jer kroz i na taj način mogu da kroz knjigovodstveno i drugo materijalno poslovanje da prikažu, odnosno značajne delove svojih ulaganja da prikriju, prikazujući ih kao ulaganje u proizvodnju, prosto, nećemo doći u situaciju da imamo jednu apsolutnu kontrolu tokova novca; mislim u ovoj fazi to već značajno pomaže i nedovršen bankarski sistem.
Ako se bude platni promet prebacio u banke, samo da bi prihvatile onu vrstu prihoda koje su pripadale ZOP-ovima u ranijoj fazi ili kontrolisale račune u nekom drugom obimu, mislim da nećemo postići prave efekte. Ovo mora da prati snižavanje kamatnih stopa za razvoj privrede, stimulisanje privrede u punom smislu, jer nema ni pune poreske reforme, niti poreske izdašnosti, ako privreda ne raste, a posebno ako se kontroliše kamatna politika u bankarskom sistemu.
Svi ostali detalji koji govore o pojedinim, a rekao bih, ima i dobrih detalja koji zalaze u dubinu ponašanja poreskog obveznika i prava koja treba da poseduje jedan poreski službenik, ukazuju da se ide, u jednom smislu, u stvaranje uslova da jedan običan poreski službenik postane pravi poreski čivnovnik koga će koliko-toliko država štititi. To su uglavnom nezaštićeni, dobri i stručni ljudi. Ne slažem se da nije bilo obuke ili da oni nisu obučeni ili da ne znaju šta treba da rade. To je dosta dobro obučena služba, samo im treba dati ovlašćenja i mogućnost da se bave svojim poslom na pravi način.
Na kraju, želim da kažem da ćemo mi kao narodni socijalisti u ovoj fazi ostati uzdržani kada je u pitanju ovaj zakon, iz prostog razloga što ne vidimo punu poresku reformu. Ako budemo čekali u narednih pet, šest godina da se desi poreska reforma, mislim da će to onda biti kasno za budućnost ove države. Hvala lepo.

Nema više prijava za reč.
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Reč po Poslovniku zatražio je zamenik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije narodni poslanik Siniša Mitrović.

Uvažena predsednice Mićić, poštovane kolege poslanici, u skladu sa članom 137. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predlažem da vreme za raspravu po amandmanima traje tri minuta. Dajem obrazloženje da je to sasvim dovoljno i efikasno za prave argumente i za dobru raspravu.

Zahvaljujem. Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića da se ograniči rasprava u pojedinostima na tri minuta.
Za je 133, protiv 12, uzdržan jedan, nije glasao 21, od ukupno 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića.
Na član 3. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Aleksandar Vučić i Milorad Stanulov.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li predlagač želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je nešto: od kada su potpisali sporazum sa Vladom Zorana Đinđića ovi iz DSS-a samo gledaju priliku da napuste salu.
Što se tiče ovog amandmana, podneo sam amandman na Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U članu 3. Predloga zakona briše se stav 1. u kome se kaže: "Ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređena na drugačiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona". Zakonom moraju taksativno da se navedu odredbe drugih zakona koje prestaju da važe njegovim stupanjem na snagu. Zakoni se donose na isti način, ravnopravni su i ovakvom opštom odredbom jednog zakona ne može da se derogira nepoznata odredba drugog.
Naime, ovde se postavlja jedno sasvim logično pitanje. Mi smo inače poznati, kao zemlja, i ne samo u ovom periodu u poslednje dve godine, od kada DOS vlada, već i u prethodnom periodu smo donosili mnoge zakone koji su dopunjavali osnovne zakone koji su postojali u određenim oblastima, te imamo najrasprostranjenije tzv. sporedno zakonodavstvo i nije ni slučajno, nije ni teško pretpostaviti što niko živ ne može da se snađe danas u pravnim normama, koje sadrže različiti zakoni, različiti čak i po svojoj prirodi, a tretiraju istu materiju.
Tako nam se čak događa da imamo krivično-pravne norme, ne u jednom krivično-pravnom zakoniku, već u čak više od 30 pojedinačnih zakona. Ovde se postavlja pitanje koji će se zakon smatrati generalnim ili opštim zakonom, a koji će se smatrati tzv. specijalnim ili posebnim, pa da možete da primenjujete čuveno pravilo ledž specialis derogat legi generali, jer u ovom slučaju ne možete da kažete da je reč o nekom ledž specialis-u, kojim ćete moći da derogirate, ukinete, proglasite nevažećim norme nekih drugih zakona, koji su manje opšti, odnosno koji se posebno odnose na određenu materiju.
Zato bi bilo, a pre svega zbog činjenice da je neophodno da se takve norme ukidaju, da konačno znamo da imamo sve u jednom zakonu, što se tiče poreske administracije, što se tiče poreske uprave, u Krivičnom zakonu, u krivičnom zakonodavstvu da imamo sve ono što se tiče krivično- pravnih normi, njegovih sankcija, da i ovde vrlo jasno i precizno znamo koje to norme važe, koje to norme ne važe. Ako to ne budemo učinili, čini mi se da ćemo nastaviti samo sa gomilanjem pravnih normi i da će ih svako tumačiti na način na koji želi i da nikada do kraja nećemo moći da znamo šta istinski važi, a šta je ono što može da se primenjuje kako to kome i na koji način odgovara.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milorad Stanulov, podnosilac amandmana u istovetnom tekstu.