Gospođo Mićić, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred vama je danas jedan poreski paket. On predstavlja drugu fazu naše poreske reforme koja treba da broji tri ključna koraka. Imajući u vidu dnevni red, reći ću samo nekoliko reči o celokupnom paketu i odmah preći na prvu tačku dnevnog reda - Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Setimo se, aprila prošle godine se desio taj prvi korak u ovoj poreskoj reformi, kada ste usvojili ceo niz materijalnih zakona koji su objedinili materiju koja je bila razbacana u mnogobrojnim tekstovima, zakonima, uredbama, odlukama. Bilo je tu dosta haosa, mnogobrojnih fiskalnih formi koje, jednostavno, više niko nije mogao u celini da sagleda. Prva stvar koja se desila, to je da smo pojednostavili taj sistem, vratili se na nekoliko ključnih poreskih formi i time smo značajno približili naš poreski sistem sa sistemima zemalja koje su u našem okruženju i zemljama iz Evropske unije.
Naravno, ako gledamo da li je taj prvi korak uspeo ili ne, moramo prvo pitati građane. Porez uvek boli, naročito u nemaštini i u teškoj ekonomskoj situaciji, gde je i dan danas naša zemlja. Znači, ovde nema nikakvih trijumfalističkih ocena koje treba neko da donese. Jednostavno, u datim okolnostima moramo postaviti tri ključna pitanja oko tog prvog koraka.
Da li je danas porez pravičniji? Odgovor je, mislim, da, jer danas niko ne može ući u moj kabinet i izaći sa poreskom povlasticom. Pre je to bilo moguće. Neka preduzeća, neki sektori su mogli da dobiju mnogo manje poreske obaveze, time se teret prevaljivalo na sve manji i manji broj poreskih obveznika i tako smo došli do nečega što uopšte nije bilo pravično.
Druga stvar je bila da li je danas sistem transparentniji? Odgovor je - da; jer jednostavno, ako neko želi da bilo šta promeni, mora da prođe kroz ovaj dom, kroz ovu skupštinu. Treća stvar, mogu da kažem da se to često izgubi iz vida, ti spojeni sudovi između, s jedne strane jednog poreskog sistema i sa druge strane javnih finansija ili budžeta koji treba da podmiruju neke obaveze i neka zakonski uređena prava, da li je ovaj poreski sistem opravdao poverenje za sada? Odgovor je - da. Ovo je već drugi budžet koji izvršavamo bez lomova, druga godina za redom - isplaćuju se penzije, plate za one koji žive od budžeta, premije za mleko, otkup pšenice, nužne subvencije, strukturiranje naših preduzeća, jednom rečju, sve ono što je zacrtano u budžetu je isfinansirano. Biće više priče o tome kada dođemo do budžeta sredinom sledećeg meseca, siguran sam.
Želim da vam kažem da naša predviđanja sada pokazuju da ćemo na prihodnoj strani imati, kao i prošle godine, isto ono što smo predvideli. Znači, ovaj naš poreski sistem je sada mnogo stameniji i izvršava svoje obaveze. Zahvaljujući njemu, onih 217 milijardi dinara rashoda će biti isfinansirani. Imajući u vidu da će inflacija biti za neki procenat manja ove godine nego što je predviđeno, nekih 16% umesto 20%, to znači da je u realnom iznosu naš poreski sistem dao nešto više.
Da li je to zbog toga što smo više oporezovali, da li smo uveli nove poreze? Ne, naprotiv. Ono što se desilo posle onog prvog inicijalnog koraka, to je da smo u tri navrata smanjili ili ukinuli neke poreze. Često je ta floskula prisutna u našem javnom mnjenju; to je - smanjite stope, proširiće se osnovica i time će porez biti bezbolniji, ljudi će ga platiti i tako će svima biti bolje. Ima istine u tome. Međutim, mi to moramo raditi na odgovoran način. Ne možemo lišiti one koji žive od budžeta i koji očekuju nešto od njega. Ta novonastala sigurnost se ne može remetiti tek tako.
Zbog toga smo mi to u tri koraka uradili. Da vas podsetim, 1. juna prošle godine, objedinjavanjem raznih neoporezivanih elemenata zarada i realnog smanjenja za nekih 12% stopa doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, mi smo smanjili namet na plate za toliko, realno, sa nekih 100-105 dinara, na 100 dinara neto, sišli smo na 71,9. Nije sve realno smanjenje, nekih 10 do 12% je realno smanjenje. Time su mnoga naša preduzeća bila u stanju da povećaju plate.
Drugi korak se desio decembra prošle godine, kada ste izglasali ukidanje poreza na promet na mnogobrojna dobra, voće i povrće, jaja, meso, lekove sa pozitivne liste, komunalije. Na taj način su u januaru cene tih proizvoda pale za nekih 16,7%. Moramo to uvek pomno pratiti, jer loša je navika kod nas, kvazikartelsko ponašanje je i dalje kod nas veoma prisutno, da proizvođači i trgovci ne iskoriste taj novi prostor da podignu njihove marže i cene. Zbog toga mislim, do toga ćemo doći sredinom ove nedelje, i ova predložena poreska oslobođenja nisu sama po sebi lek, moraju se veoma pomno pratiti i kontrola mora biti dosledna, da se to pretoči i u niže cene za naše potrošače.
Zadnja stvar, a to je treći korak posle tek prvog talasa, bilo je ukidanje poreza na finansijske transakcije, na davanje i vraćanje kredita, na mnogo štošta i smanjivanje u agregatu u ponderisanom iznosu za 1/3 poreza na finansijske transakcije na naloge. Time je cena kapitala za naše preduzetnike, za naše građane, za naše poljoprivrednike, ta cena kapitala koja je bila 7 do 8% na mesečnom nivou januara prošle godine, sada pala na i dalje visokih, ali mnogo prihvatljivijih 1,5 do 2%.
Da sumiram; aprila prošle godine prvi poreski paket; mnogo bolji poreski sitem koji je opravdao očekivanja. Posle toga, jedan američki ekonomista koji se zove Lafer, koji to uopšte nije izmislio, ali rekao bih da je dobro nacrtao na jednoj salveti, pa su svi shvatili: ideja je da stope budu što prihvatljivije u datom momentu za građane, tako da osnovica bude što šira; to smo uradili u tri navrata. Tako ćemo nastaviti da radimo svaki put kada se nađe prostora, ali na odgovoran način, ne ugrozivši ni u jednom momentu novonastali bilans naših javnih finansija.
Danas je pred vama paket, taj drugi korak poreske reforme. Dobili ste jedan informativni materijal. Želeo bih samo da kažem da smo mi u maju ove godine pokrenuli, ne volim mnogo tu reč, jednu kampanju. Vidite, tu je ta šolja, videli ste i te majice. To je najmanje važna stvar. To je bio samo jedan povod da pokrenemo ponovo debatu za ovaj drugi korak. Bili smo u 15 gradova Srbije da sretnemo i sindikalce, građane, preduzetnike, ljude iz društvenih i privatnih firmi, da vidimo šta je to što može da se unapredi u našem pravnom sistemu što se tiče poreskih propisa. Danas se ovo završava i time se zaokružuje ovaj krug, dolazi tamo gde mora da se o tome raspravlja, a to je u ovom cenjenom domu.
Mi imamo četiri ključna elementa u ovom poreskom paketu. Naš cilj je jednostavan, a to je da poreski sistem Srbije bude najatraktivniji u svim zemljama u tranziciji. To nije samo parola, nego je to jedan mukotrpni rad kroz diskusiju koju smo imali na terenu sa profesionalcima iz poreske uprave, sa mnogobrojnim domaćim i inostranim ekspertima. Želeli smo, objektivno, kada se nepristrasno pogleda naš poreski sistem, da i oni koji ne znaju dovoljno koje su okolnosti kod nas, zaključe da se on približava tom cilju, a to je da on bude najpovoljniji, najatraktivniji i najefikasniji u svim zemljama u tranziciji.
Imamo četiri elementa u tom poreskom paketu. Prvi je da ćemo vam kao Vlada predložiti da usvojite jedan broj poreskih oslobađanja. Neću danas o tome pričati. Želim samo da kažem da je najbolja socijalna politika ona koja se dešava na rashodnoj strani u budžetu. Poreska oslobađanja su samo tu u onom momentu kada država još nema sistem prema kojem može dovoljno precizno da cilja one kojima je pomoć stvarno potrebna. Mislim, u datom momentu, za sve ono što je neelastični deo tzv. potrošačke korpe, stvari bez kojih se ne može, da je opravdano da se u ovom momentu oslobodi od poreza na promet. Zato očekujemo na onome što je danas predloženo, tu ima i nekih amandmana, neke smo prihvatili, biće tu još neke diskusije, da i tu cena padne za nekih 17%, koliko već krajem sledeće nedelje.
Drugi element, a to je, mogu da kažem, srce ovog drugog poreskog talasa i poreske reforme, to su značajni podsticaji za našu privredu - smanjivanje naših stopa na najniži nivo u celoj Evropi, veliki podsticaj zapošljavanja i investicija. O tome ćemo kasnije mnogo više pričati.
Treća stvar je suzbijanje sive ekonomije. Jednostavno, u momentu kada naša ekonomija beleži rast industrijske proizvodnje, videli ste da je predviđeno za nekih 2 do 3%, a realni rast našeg bruto nacionalnog dohotka biće 4%; isto, sa nešto manjom inflacijom nego što je predviđena. Pravi je momenat, kada smo stabilizovali ovaj sistem, da se predloži jedan broj podsticaja za ono što je ključno za sve nas, a to je stvaranje novih radnih mesta i investicije, tako da naša preduzeća budu što konkurentnija. Znamo da posle 10 do 15 godina i veoma malo investiranja nema ni jednog preduzeća gde nova oprema nije veoma nužna da bi oni bili konkurentni i mogli da izvoze.
Kao temelj svih tih stvari imamo efikasnu poresku administraciju i poreski postupak.
Dozvolite da sada pređem na ovo što je prva tačka dnevnog reda, i to je ovaj jedan, rekao bih, uistinu sistemski, zakon koji je danas pred vama.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je tekst na kome radimo već nekih godinu dana. On treba da postane sveto pismo naših poreskih obveznika i naših poreznika. Ono što je urađeno prošle godine, a to je objedinjavanje poreskih materijalnih zakona, i to na nekoliko prepoznatljivih materijalnih zakona i formi, ovaj zakon treba da uredi u onome što je procesni deo i organizacioni deo poreske materije.
Želeo bih samo da dam nekoliko primera zbog čega je ovakav zakon nužan i preko potreban Srbiji danas, zbog čega; mi smo se svojski trudili u zadnjih nekoliko dana da postignemo što širi konsenzus u ovome domu, da što veći broj poslaničkih grupa, a ja se nadam da će sve podržati ovaj zakon, jer on, čini mi se, ima malo toga što je stvarno sporno. Mogu da vam kažem da 7.000 žena i ljudi u poreskoj upravi, i isto toliko njih u ZOP-u i veliki broj naših poreskih obveznika, čeka da vidi kolika je podrška ovom tekstu u ovom domu. I što bude šira podrška ovom tekstu, utoliko će biti, čini mi se, pravičnije i bolje sproveden ovaj zakon sledeće godine i to svima nama veoma nužan.
Šta bih hteo da kažem oko ovog zakona? Da krenem sa nekoliko primera zbog čega je on nužan. Lično nisam mogao da verujem da od Drugog svetskog rada nijedan naš građanin nije u redovnom postupku, ponavljam po redovnom postupku, proveren sa poreskog aspekta. Da li je ta osoba platila porez ili nije?
Jedna jedina osoba u Srbiji posle Drugog svetskog rata nije imala poresku kontrolu. Da, postoji zakon o poreklu imovine, postrevolucionarni, koji je imao puno problema. Jedina smo zemlja u Evropi gde po redovnom postupku nemamo proveru fizičkih lica i to je nešto što ovaj zakon treba da ukloni i nije čudo zašto mnogi naši građani, preduzetnici kažu - da, želim da platim porez, time pokazujem da sam punopravni član ovog društvo, ali kako je moguće da u mom gradu ima ljudi koji na veoma jasan način izbegavaju plaćanje poreza i koji nikada nisu bili kontrolisani.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ovaj zakon će najzad otkloniti tu nenormalnu situaciju i taj nenormalni fenomen u našoj zemlji.
Drugi primer, ako pogledamo drugi primer, to je da u našem zakonodavstvu danas nije moguće oporezovati nelegalno stečen prihod, verovali ili ne. I meni se desilo, i poreskoj upravi, da su neki ljudi koji su očigledno zaradili u ilegalnoj zoni, sa osmehom rekli; da, ali vi ionako po zakonu ne možete mi ništa i oni su bili u pravu. Jednostavno, naše zakonske odredbe u ovom momentu gledaju samo ono što ide preko računa, ono što ide preko papira i tu pokušava da ustanovi šta se dešava.
Znači, činjenica je, fakcititet, kako vole da kažu pravnici, nije bilo ništa uvaženo i to je bilo prosto neverovatno. I nije ni čudo zašto su neki koji su radili protiv zakona i protiv interesa društva i njih samih na dugi rok, a to je već druga stvar, bili u privilegovanom položaju.
Ovaj zakon će otkloniti, ukoliko ga izglasate, i taj problem.
Treći primer, ako pogledate i samo delovanje našeg poreskog zakonodavstva, vidimo da od Drugog svetskog rata i ovde više ne govorimo o fizičkim licima, već o odgovornim licima i pravnim licima u preduzećima i niko nije bio ozbiljnije ugrožen zbog toga što se vrši utaja poreza. I naravno, teško je tu očekivati da se jača ta nužna fiskalna disciplina, koja će omogućiti da i dalje širimo tu osnovicu, da i dalje smanjujemo te poreske stope, ukoliko ne postoji jasna kazna.
I naravno, ako pogledamo one kazne, one jesu već danas u našim poreskim zakonima nešto tvrđe nego što su u nekim drugim zakonima, ali sigurno nisu bile dovoljno visoke, niti dovoljno ozbiljne za one koji su vršili poresku utaju da oni odluče, kada dođu i kada počnu da vagaju: da li da platim porez ili da imam neki rizik ako me neko uhvati da nisam platio; kolika je kazna; i naravno da, nažalost, ta ravnoteža nije bila u korist zakona, u korist nekog uređenog društva.
To je nešto što bih hteo, kao ključna filozofija ovog zakona, da ostane sa nama. On predlaže našem narodu i našim građanima, našim preduzetnicima, našim privrednicima novu poresku ravnotežu, gde sa jedne strane predlažemo neke od najnižih stopa u Evropi, ali istovremeno predlažemo jedan procesni zakon koji će omogućiti da te pogodnosti ne budu zloupotrebljene, gde ćemo imati nešto što će najzad biti dovoljno dobro, zakonske odredbe koje će omogućiti jednoj duboko reformiranoj poreskoj upravi da sprovodi zakon po istom aršinu u interesu svih naših građana.
Želeo bih samo da kažem i da naznačim nekoliko ključnih tačaka u ovom zakonu koje će omogućiti, ukoliko ga izglasate, da Srbija dobije najzad onaj procesni zakon i novu poresku upravu koja je toliko nužna.
Imam nekoliko elemenata i želeo bih tu da izdvojim i nekoliko elemenata koji su bili predmet debate, a nekad i sporenja u odborima i u nekim kontaktima koje smo imali.
Prvo pitanje je bilo - zašto uopšte jedan procesni poreski zakon; zar nemamo jedan zakon o jednom opštem postupku, zar to nije dovoljno. Odgovor, decidno je - ne.
Mogu da kažem da ono što je veoma važno ovde, to je da je u interesu naših građana da to poresko procesno pravo bude objedinjeno na jednom mestu. Nisam mogao da verujem, neka to bude i zadnji primer koji ću upotrebiti ovde, kada mi je jedan privrednik doneo dva poreska rešenja po istom predmetu, iz istog poreskog centra Niša, gde je jedna ekipa iz Niša, a druga iz Leskovca, da je kontrolisala u razmaku od dve do tri nedelje i dali su različita rešenja po istom predmetu.
Danas, dame i gospodo, poreski zakoni se ne sprovode na isti način na našoj teritoriji; ne samo što smo imali, dok je taj procesni deo bio razbacan po raznim materijalnim poreskim zakonima, različiti postupak po poreskim formama, što je samo po sebi apsurd, nego smo imali zbog toga što nije bilo dovoljno jasno kakav je taj postupak, šaroliku primenu po istoj poreskoj formi, u zavisnosti o kojoj područnoj jedinici RJUP-a je reč ili pak zavisno od načina na koji su oni interpretirali zakon.
Jedan ovakav procesni zakon koji jasno naznačuje i objedinjava tu materiju na jednom mestu, biti veoma važan da se najzad desi ono što mora da bude glavni član zakona, a to je da on bude isti za sve, na svakoj tački te naše teritorije u bilo kom momentu. Znači, zbog toga jedan ovaj procesni zakon toliko potreban.
Drugi element koji bih hteo da napomenem, to je da nazjad uređujemo ne samo ono što su obaveze jednog poreskog obveznika, nego i njegova prava i ona su u skladu sa standardima OECD-a. Mnogo toga je bilo i nakalamnjeno i približno našim uslovima, ali da vam kažem kao ministar finansija: i meni je dosta da dobijam dopise naših građana, naših privrednika koji mi govore o nekom zidu koji se zove RJUP, gde ne mogu da dođu do njihovih podataka, gde ne mogu da znaju dokle je stigao njihov predmet, ne mogu da znaju ko odlučuje, na koji način i osećaju da su u nekoj situaciju koju je najbolje opisao Kafka; jedna administracija gde ne znaju kako se ulazi, ko odlučuje i šta će na kraju krajeva i na koji način izaći iz nje.
I zbog toga, na uredno uređeni način neka prava, pored svih obveza su ovde određena; naravno, pravi test ukoliko izglasate ovaj zakon će biti na koji način će to biti primenjeno, ali vidite da poreski obveznik ima pravo na sve informacije koje se tiču njega, kao i na ono što nije manje važno i što je često veoma malo, rekao bih dubinski, shvaćeno u našoj zemlji, a to je da poreski obveznik ima pravo na privatnost.
Poreske obaveze i finansijska lična materija su samo predmet datog građanina ili datog pravnog lica. Niko ne sme da vitla i da dobija neke podatke koji se njega ne tiču i to je jedan ključni element demokratije.
Naravno, sa druge strane, ukoliko dođe do pravosnažne odluke i suđenja, gde se dokaže da postoji poreska utaja, u tom momentu mora to da bude veoma javno i da se zna ko je utajio porez, na koji iznos i koje su sankcije koje to fizičko ili pravno lice treba sada da snosi.
Zbog toga, tu je bilo puno pitanja - da li ovaj zakon krši neka građanska prava? Kažem - naprotiv, ovaj zakon najzad u realnom životu u mnogo čemu će unaprediti ono što su ključna građanska prava građanina naše zemlje, a to je da administracija, ma koliko ona bila ovlašćena da zavuče svoju ruku u njegov džep, mora to da radi po zakonu, na dobro utemeljeni način i gde su garantovana zakonom neka prava našeg građanina u tom postupku.
Treći element, i o tome smo malopre pričali, to je najzad načelo fakticiteta; da naši poreznici ne dođu u situaciju da gledaju ono što je najmanje bitno, neke knjige koje u stvari nemaju blage veze sa životom, neka dokumenta koja nemaju ni najmanju nit sa onim što se stvarno dešava u datom preduzeću i, najzad, imaju zakonski utemeljen i uređeni način na koji mogu da pogledaju realnu situaciju poreskog obveznika i gde se poreska obaveza prati prema njenoj suštini, a ne prema nekim pravnim radnjama koje bi trebalo da obezbede da se ona diskvalifikuje i da se dođe do poreskog oslobađanja ili pak smanjenja stope.
Četvrti element to je najzad, posle deset godina, ogromne rupe i zastoji u reformi naše poreske administracije; imamo objedinjenje onoga što nikada nije trebalo da bude podeljeno, a to je ona prethodna kontrola ZOP-a, ritual lupanja pečata svakih 15 dana, za one koji isplaćuju plate dva puta mesečno; nečega što treba da bude kontrola, a ona je u stvari u velikoj meri slepa, rutinska, nije ušla u srž i koja, gle iznenađenja, bar za one koji su otkrili ovaj sistem, nije davala ni najmanji element našim fondovima, ili pak poreskoj upravi, da može da postupi u onoj kontroli koja bi dolazila naknadno; tako da smo imali totalno rasulo, i rekao bih, apsolutnu odvojenost iz nečega što ne bi ni u kom slučaju trebalo da bude odvojeno.
Simultano, od 1. januara sledeće godine imaćemo nekoliko veoma važnih stvari i ovaj zakon je kamen temeljac za te velike organizacione promene. Prvo, ZOP se ukida i platni promet prelazi u poslovne banke. Ta reforma koja je odložena već desetak godina najzad se sprovodi, ali istovremeno to znači da se aktiviraju neke funkcije koje su bile državne u ZOP-u; znači ono što je kontrola prihoda, naročito u onome što je poreski odbitak: porez na plate i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a to je kičma naših javnih finansija. Kada uzmete te dve forme, one predstavljaju negde oko dve trećine svega što se ubire sa strane naših građana.
Znači, ovde uopšte ne govorimo o nečemu bezazlenom, ovde govorimo o ključnim stvarima. Kontrola treba da pređe i preći će na poresku upravu, a ta poreska uprava treba da sprovede mnogo precizniju kontrolu. Da vam dam još jedan primer - to je da smo 1. oktobra uveli jedan centar za velike poreske obveznike u Beogradu i to daje mnogo bolji servis našim poreskim obveznicima, ali istovremeno najzad se gleda malo i platni spisak. I pitanja za neka od naših najuspešnih preduzeća - kako je moguće da za vaše vodeće ljude vi, kao najuspešnija firma, navodno u papirima plaćate plate od 14.000 dinara neto?
To je nešto što ZOP uopšte nije kontrolisao, to je realnost i ne treba veličati ono što je u stvari bila neka rutinska kontrola. Najzad, jedna poreska uprava će postaviti prava pitanja.
S druge strane, uvodi se poreski identifikacioni broj. On je već dodeljen pravnim licima koja isplaćuju plate. Taj proces je u ogromnoj meri već sproveden i sledeće godine će naši građani dobiti njihov jedinstveni poreski identifikacioni broj, koji će im biti baza za diskusiju sa poreskom upravom; i na taj način, sa jedne strane, oni će bolje ostvariti svoja prava, ali isto tako biće lakše sprovesti kontrolu.
I najzad, ova naša uprava neće prebacivati na naše građane ceo teret nošenja papira, dokazivanja za neka prava, nego će najzad početi da skuplja u dobro uređenim bazama podataka, gde će koren biti za sve taj poreski identifikacioni broj - šta je plaćeno, koja su se prava na taj način stvorila, tako da najzad izađemo iz tog apsurda, koji je Kafka i 19. vek, da za penzionisanje jedne osobe mora da se odvoji jedan inspektor iz PIO fonda da ide i da kopa u svakoj firmi - gde je taj papir, pre 20-30 godina, gde se dokazuje da je nešto uplaćeno, ili pak, traži se od naših studenata da donesu uplatnicu ZOP-u da vidimo da li mogu da se upišu negde.
Vreme je da na ovaj način naša država postaje država, da ima neke podatke o našim građanima, najmanje zbog toga da bi ih maltretirala, a najviše zbog toga da bi im olakšala život. I verujte, sa ovako uređenom poreskom administracijom, to se neće desiti za nekoliko meseci, ali za dve ili tri godine najzad ćemo imati situaciju gde će naši poreski obveznici doći do jednog šaltera i gde u jednoj bazi podataka, ma gde bilo, na kojoj tački naše teritorije, moći će da znaju: koje su njihove obaveze, gde su njihovi predmeti, ko odlučuje o tome, kakva su njihova prava, kada treba da plate; ali isto tako, koja su njihova prava, dokle se stiglo, koliko meseci do penzije, koliko treba da se doplati; najzad, nešto što će ličiti na jednu civilizovanu uređenu državu.
Zbog toga je ovaj zakon od prvoklasnog značaja i očekujem da ga veoma široko podržite, jer bez njega nećemo biti u stanju da krenemo u ono što će biti bar dve do tri godine duboke reforme, koje će najzad omogućiti da naši građani vide u svojoj državi jedan servis, a ne samo nešto što traži od njih podatke; umesto da sama država podržava ono što je evidencija, koja je nužna da bi se sproveo neki zakon i neka prava.
Peta stvar koju bih hteo da napomenem, i bilo je dosta priča o tome, to je unakrsna procena poreske obaveze. I da budem veoma jasan, ne uvodi se "lov na vešitice", nema nekog retroaktivnog efekta ovog zakona, na način na koji bi sada poreska uprava trebalo da traži od svih ljudi naše zemlje, svih preduzetnika, da izvole da dokažu šta su uradili zadnjih deset godina. To niti je nužno, niti je preporučljivo, i u krajnjem slučaju nije izvodljivo. Ali sa druge strane, mogu da kažem, kroz bezbrojne kontakte sa našim građanima, privrednicima, postavi se taj "lakmus test", kako bi rekli oni koji barataju latinskim jezikom - šta je sa onim ljudima koji žive u mom gradu, koji očigledno već godinama ne plaćaju ni dinar državi, čiji način života nema ama baš blage veze sa onim što je u knjigama; gde je pravda u tome; da li treba u ovoj državi i dalje oni koji su zaposleni i koji rade po zakonu da budu oni koji plaćaju za njih?
Zbog toga, ovde vam je predloženo ono što je sa uspehom primenjeno u nekim drugim zemljama, a to je da sledeća godina bude godina evidentiranja i da se pruži šansa onoj ogromnoj većini naših preduzetnika i građana, koji žele da mirno spavaju, koji žele da podmire svoje obaveze prema državi i prema njima samima, i budućim pokolenjima, da plate poreze i da budu punopravni član našeg društva.
Mnogi od njih zadnjih 10-15 godina možda nisu platili sve do kraja, ali to su bila teška vremena. I u ovom zakonu imate pruženu ruku tim ljudima, koji žele da uđu u red, koji žele da imaju, kao i naša država, novi početak. I, do 30. juna, svi građani koji imaju imovinu u Srbiju, ali i u inostranstvu, i da napomenem, račun na Kajmanskim ostrvima, da se to kvalifikuje kao imovina, kao u Švajcarskoj, i u Lihtenštajnu, i on se mora prijaviti poreskoj administraciji. To će biti evidenticiona baza i to moraju prijaviti svi oni koji imaju više od 20 miliona dinara po tržišnoj vrednosti te imovine, da onda mogu da krenu na jedan normalni način da plaćaju porez i na taj način prirast imovine će biti upoređen sa njihovim prihodima.
Na taj način, najzad, oni koji plaćaju, biće u privilegovanoj poziciji, a oni koji izbegavaju zakon, ostaće u sivoj zoni, ali ovoga puta, poreska uprava ima i zakon, i postupak, da ide za njima. I često čujem - šverceri će izbeći, šverceri i oni trafikanti drogom, oružjem, oni će izbeći, oni time neće biti zahvaćeni. Pa naravno da će ovde ogromna većina ljudi prijaviti svoju imovinu, naravno da će ogroman broj naših ljudi na taj način početi da plaća veoma umerene stope naših poreza; i onda će poreska uprava krenuti na onu mnogo limitiraniju listu ljudi, koji neće da idu po zakonu i koji žele i dalje da ostanu u sivoj zoni.
To je ključni zadatak koji će imati poreska policija. Ne da ide za onim ljudima koji su prošvercovali tri kante petroleja ili nafte, nego za onih nekoliko stotina ljudi koji, po svemu sudeći, neće iskoristiti ovaj način ili ako ga iskoriste u budućnosti neće biti u stanju da objasne koja je to legalna aktivnost koja omogućava te prihode.
Čini mi se da smo tu predložili jedan pravi balans između ekonomske budućnosti naše zemlje, s jedne strane, i jedne socijalne pravde na drugoj strani. Verujte, jedan od ključnih zadataka za poresku upravu će biti baš to - da se sledeće godine, 1. jula, kada te prijave dođu do poreske uprave, da se onda izvoli postupiti po njima; da se vidi koje su to "krupne ribe" koje jednostavno neće da uđu u red i da vidimo šta je iza toga i šta se tu može uraditi. Ali, ovog puta, mnogo bolje opremljeni i zakonom i postupkom.
Šesta stvar koju želim da napomenem - bilo je dosta priče o tome da li ovaj zakon krši neka ključna građanska prava time što uvodi element solidarnosti između poreskih obveznika. Samo u članu 103. ta solidarnost je veoma limitirana. Ona se tiče pokretnih stvari, gde ne može vlasnik da bude individualno imenovan, a ne na ono gde postoji dobro utvrđena imovina. Primera radi, video rikorder, televizor, ne znamo kome pripadaju u familiji, ali što se tiče kola to znamo, znači to već ne potpada.
Moramo imati zakon koji je primenjiv u Srbiji. Ako kažemo da nema nikakve solidarnosti, jasno je da će se nastaviti nacionalni sport prebacivanja realnosti, fakticiteta neke imovine i nekih prihoda na članove porodice. Ako ukinemo elemente solidarnosti, jasno je šta će se onda desiti. Pogledajmo šta će se desiti ako nema takve odredbe i shvatićete zbog čega ona već danas postoji u našem zakonodavstvu; mi je nismo uveli ovim zakonom; kao i zašto nam je ona toliko nužna sutra takvi smo, eto takvi smo. Možda u nekim drugim okolnostima, ali ovakav element i ova solidarnost nam je nužna u ovom momentu danas u Srbiji.
Zadnja stvar koju bih rekao je to da mi uvodimo ovde neke nove elemente koji se tiču krivičnih dela, kazni i poreske policije, koja je specijalna jedinica u poreskoj upravi, koja treba da da dovoljnu snagu našoj poreskoj upravi da sprovede ono što mora da sprovede, a to je naplata poreza u zemlji Srbiji, u kojoj i dan-danas pola poreza ulazi prinudno. To je naša realnost, od dva dinara jedan mora poreska uprava da "utera".
Ne možemo sa jedne strane o tome imati neku debatu, kao da smo Danska, gde 99,6%, proverio sam cifru, poreza ulazi dobrovoljno, sa Srbijom gde 50% ulazi prinudno i jasno je da u jednoj takvoj situaciji, bar u nekoliko sledećih godina, moramo imati dovoljno snage, i u postupku i u samoj poreskoj upravi, da se taj porez naplati.
Zbog toga smo uveli ono što je toliko bilo manjkavo u prethodnom zakonu i setu zakona koji su uređivali ovu oblast, a to je - nova krivična dela poreske utaje, gde nismo ništa izmislili nego smo jednostavno uzeli najbolje takse koje postoje u zemljama u okruženju, uključujući i Republiku Srpsku, koja je imala značajan uspeh u suzbijanju poreske utaje u poslednjih godinu dana.
Želim ovde da se zahvalim gospođi Bisić koja vodi tu poresku upravu, a koja nam je u mnogo čemu pomogla u izradi ovog zakona. Da ne kažem da nam je dosta pomogla i u tome da suzbijemo fantomske firme između Republike Srpske i Republike Srbije. Pitajte neke u Bijeljini šta im se sada desilo.
Imamo ne samo nova krivična dela, nego imamo i postupak po kome je poreska uprava u stanju, i tu je razgraničenje sa policijom, sa MUP-om veoma jasno, da to dovede do nekog logičnog zaključka.
Istakao bih da smo kroz određenu diskusiju prihvatili amandmane kojima se oduzima pravo nošenja oružja poreskoj policiji; i, uistinu, ako neko treba da ima viziju u tome na šta treba da liči ta poreska policija, lično bih mnogo više voleo da profili ljudi koji ulaze u tu poresku policiju budu takvi da vole kompjutere, da budu oni koji znaju "u kom grmu leži zec", koji nisu tu da vitlaju nekim pištoljima, nego da njihovo glavno oružje bude znanje i kompjuter; jer, jasno je da danas u modernom svetu, u poreskoj kontroli, prva stvar na koju se ide je hard-disk, a ne knjige, ide se na kompjuter i tu se otkriva ono što je paralelno računovodstvo, koje se sprovodi u mnogim našim preduzećima.
To su ti profili i u toj poreskoj policiji očekujte da vidite mnogo informatičara. To su ljudi koji će biti u stanju da zastraše ljude svojim znanjem, a ne tako što će ispoljavati neku silu, pa je sasvim prihvatljivo da zakon naznači da njima nije potreban pištolj za to. Mi imamo MUP i oni će imati saradnju sa kolegama iz policije, ako sutra neko treba da se privede ili ako nešto treba da se pleni.
Time bih zaključio i sumirao, od mnogobrojnih zakona koje sam imao čast da predložim u ime Vlade Republike Srbije u ovom domu, verujte - ovaj zakon je jedan od najvažnijih. Jednostavno, to je jedna poreska administracija koja je moderna, koja ima dobar zakon, gde je procesno nešto urađeno na pravi način i koja će imati resurse da sprovede svoje zadatke. To je jedan ogroman korak, civilizacijski korak, rekao bih, za državu i za nas.
U tom slučaju, na Vladu pada jedna ogromna odgovornost, na moje ministarstvo, na žene i muškarce koji rade tu, a ogromna većina njih je čestita i samo čeka da ima pravo oruđe u rukama da odradi svoj zanat. Ovaj zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji će omogućiti isto, da tranzicija, posle ukidanja ZOP-a, bude urađena najbolje što je moguće.
Neće biti lako u prvom tromesečju. To je ikustvo i Republike Srpske, Makedonije, Hrvatske i drugih zemalja gde su imali SDK i gde se pokazuje da to ne ide tako glatko, ali ovde ćemo imati sve što je nužno da izradimo novu sistematizaciju, nove propise, i da najzad Srbija, krajem sledeće godine, kada ćemo vam predložiti i zadnji, treći korak poreske reforme, ima jednu upravu na koju može da bude ponosna.
Ovo je drugi korak, drugi paket, a treći paket sledeće godine će se baviti porezom na dodatu vrednost i mnogo čega što imamo u ovom zakonu i ovom paketu priprema primenu tog zakona; isto tako i sintetičko oporezivanje građana i, najzad, kada sve ovo sagledamo, u slučaju da ovakav pristup dalje radi na tome da se proširi poreska osnovica; a na rashodnoj strani, ali o tome ćemo pričati kada dođemo do budžeta, uradimo racionalizaciju koja može da se uradi u tom momentu; rekao bih da je ovde dato obećanje godinu dana unapred. Verujte, ključni cilj će biti - krajem sledeće godine, ukoliko se dovoljno dobro radi i na rashodnoj i na prihodnoj strani, predložićemo smanjenje nameta na plate, koje nisu više od onih koje postoje u okruženju, ali koje su i dalje dosta velike za naše preduzetnike i naše privrednike.
Zadnja stvar - u momentu uvođenja poreza na dodatu vrednost, maksimalni napor će biti uložen da današnju stopu od 20% smanjimo. Tu bih dodao da bismo 2003. godinu mogli da završimo uvođenjem ona dva ključna zakona koji još nisu efektivni kod nas - PDV (porez na dodatu vrednost) i porez na dohodak građana, onaj sintetički; i isto tako maksimalni napor da učinimo da imamo i te dve ključne fiskalne forme, što danas nije moguće, a to je značajno poboljšanje za naše građane.
Hvala vam na pažnji. Iskreno se nadam da će ovaj zakon imati veoma veliku podršku u ovom domu. (Aplauz.)
