Postavlja se pitanje kakvu to poruku šaljemo onima koji će ubuduće biti poreski obveznici u Srbiji. Tu mislim i na naše građane i na strance za koje kažete da će uložiti grdan novac u našu privredu, privatizaciju, na razne načine, novac koji će posle da se oplođuje pa će iz njega nastajati poreska obaveza. Kakva je to poruka kad mi kažemo da se poreska obaveza utvrđuje na osnovu propisa koji važe u vreme njenog nastanka. Umesto da stavimo tačku posle toga, mi onda kažemo: "osim ako za pojedine odredbe zakona nije predviđeno da imaju povratno dejstvo". Sada vas pitam kojeg zakona? Da je bar napisao predlagač zakona, pošto se bavi ovim zakonom - ako pojedine odredbe ovog zakona ne predviđaju povratno dejstvo, pa da ih onda utvrdimo glasanjem o svakom članu za koji se predviđa povratno dejstvo, to bi bilo prihvatljivo. Ali, predlagač zakona kaže - vi ćete biti poreski obveznici, utvrdićemo vam obavezu, a onda ćemo ko zna kojim zakonom ponovo i ponovo i po ko zna koji put, možda i pri svakoj promeni vlasti, da vam nanovo utvrđujemo poresku obavezu.
Sad taj princip nije primenjen u drugom stavu. U drugom stavu se odstupa od svih zakona, pa kaže: "Radnje u poreskom postupku regulisane su propisima koji su na snazi u vreme kada se preduzimaju". Da li vi znate, gospodine ministre, da se uvek primenjuje ono što je blaže i da jedna radnja koja nije bila predviđena u vreme kada je otpočeo proces naplate ne sme da bude primenjena, nego se primenjuje ona radnja, u krivičnom zakonodavstvu se primenjuje blaža kazna, iako je možda u međuvremenu zakon promenjen, ali traje postupak za jedno delo koje je imalo predviđenu blažu kaznu. Znači, kad plaćaš porez, mogu u svako doba da predvidim da ću da ti povećam taj porez, a kad ja tebi primenjujem i mere prinude, onda primenjujem one mere koje važe onog časa kad ih ja primenjujem.
To zaista ne govori poreskom obvezniku da ga vi uopšte cenite. Vi samo cenite novac koji ulazi u državnu kasu, a ko će da vam taj novac obezbedi? Ovi koji se boje više da ulažu i da investiraju? Ovi koji ne znaju koliki je porez?
To vam je kao kada bi seljak prodao na pijaci kravu za 500 maraka i posle mesec dana dođe kod onog što je kupio i kaže - ej, duguješ mi još 100 maraka, ono sam ja malo procenio onu moju kravu. Ili, kao kada bi Zakon o bezbednosti u saobraćaju predvideo da se od sada na crveno svetlo prolazi i svi koji su do unazad pet godina prošli na zeleno, da plate kaznu po novom zakonu, pa još da budu i tučeni, pa kažu - primenjuje se postupak koji sada važi, pa uhvate pa biju narod. To je princip primenjen u ovom zakonodavstvu.
Zato su naše primedbe, treba nam ovaj zakon, mnogo toga može da bude popravljeno amandmanima i da imamo odličan zakon, ali ne može ni kaubojski da se donosi zakon i ne može da se gleda samo jedna strana medalje, samo da se naplati. Mora da se omogući onome ko plaća i mora da bude tretiran kao čovek, jer on finansira ovu državu; i nas ovde u ovoj skupštini finansiraju ti kojima se spremate da skinete kožu s leđa.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč?
Ako ne, prelazimo na član 7.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rajko Baralić, Ljubomir Mucić, Nebojša Jović, Živodarka Dacin, Radojko Petrić, Hranislav Perić i Milan Janković.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko od podnosilaca amandmana želi reč? (Nisu tu.)
Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo poslanici, član 8. predstavlja u stvari jedno načelo ovog zakona, načelo postupanja u dobroj veri. I u tom članu 8. se kaže da strane u poreskom postupku, znači poreski obveznik i poreska uprava, odnosno finansijski policajci su dužni da postupaju jedni prema drugima u dobroj veri.
U stavu 2. - da učestalost i trajanje poreske kontrole ograničavaju se na nužnu meru. Amandmanom tražim da se ovaj stav 2. briše zbog toga što je činjenica da je poreska uprava ograničena zakonom. Ako je već ona ograničena zakonom, onda ne može njoj da se ostavi pravo da procenjuje stepen ograničenja. Sam pojam - nužne mere, ne znači apsolutno ništa. To je opet jedno diskreciono pravo da neko proceni šta je nužna mera, a šta je prekoračenje te nužne mere.
Naša predsednica ima diskreciono pravo da izrekne neku meru, pa jednom poslaniku za nešto što joj se ne dopada kako govori izrekne meru isključenja sa sednice, a drugom, kao Aci Stefanoviću koji je juče udario poslanika SPS-a Rajka Baralića, ne izrekne tu istu meru. Znači, dolazimo u situaciju čim nekome ostavite da sam odlučuje šta je nužna mera da to može da zloupotrebi.
Mi znamo kako to danas izgleda. Finansijski policajac, ova sadašnja finansijska inspekcija, dođe u poresku kontrolu kod poreskog obveznika i kaže - da ti ne bih gledao malo ovo podrobnije što imaš, knjige, a vi kažete - hard diskove će ovi vaši gledati, 400 evra meni u džep, ručak i imaš ovde prekršajnu kaznu ili mandatnu kaznu 2.200 dinara. Tako rade danas ti vaši uterivači poreza i ostalih fiskalnih dažbina. Ali, kada kažete da treba jedni prema drugima da postupaju u dobroj veri to znači da poreski obveznik treba apriori da veruje poreskom policajcu kada ovaj dođe i kada kaže - molim te, daj otvori fioke, otvori knjige, daj taj kompjuter; poreski obveznik se uhvati za fioku, a poreski policajac misli da će ovaj da izvadi pištolj iz fioke, pa onda on repetira pištolj i imamo - šta - zloupotrebu ovlašćenja. Ali, nažalost, vi u ovim vašim odredbama Zakona gde predviđate krivične kazne, ministre, niste nijednu krivičnu kaznu predvideli za službeno lice, a moguće je da postoji. Koliko sam videla, niste. Poreski policajac, opet, trebalo bi da u dobroj veri postupa prema poreskom obvezniku, međutim, videli smo iz kasnijih odredbi da i kada sumnja u poreskog obveznika to ide na štetu poreskog obveznika.
Znači, načelo kao načelo, hajde mi verujemo jedan drugom, moglo bi da opstane, ali ovaj drugi stav apsolutno bi trebalo da se briše i nisam zadovoljna obrazloženjem Vlade gde se kaže da kriterijum nužne mere nikako ne predstavlja neposrednu kvantifikaciju, što jeste, ali ipak isključuje svaku učestalost i trajanje poreske kontrole koji bi prelazili određenu najmanju potrebnu meru - opet neodređeno objašnjenje za jedan potpuno neodređeni pojam i zbog toga tražimo brisanje ovog drugog stava.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Da.)
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde treba komentarisati oba stava člana 8. Predloga zakona.
Prvi stav glasi: "Strane u poreskom postupku", a definisano je da su to poreski obveznik i poreska uprava, "dužne su da postupaju u dobroj veri". I sada, to načelo bona fides bi trebalo da važi za obe strane, u množini je stav. Međutim, član 52. kaže da poreska uprava uopšte nema vere u poreskog obveznika, prilazi mu sa nepoverenjem, plaši se da će on da prevari; pa čak i kada izrazi sumnju da će on da je prevari, a sumnja nije dokazana, sumnja će biti na štetu onoga ko je sumnju izazvao.
Član 67. kaže - kada poreska uprava sumnja da će poreski obveznik da utaji nerazrezani porez može da mu zabrani raspolaganje imovinom; a nigde nema nikakvog prava za onu drugu stranu koja isto ima neku dobru veru i koja bi bila dužna da postupa po načelu dobre vere. Zašto onda kažemo - dobra vera? Ovde država sprovodi prinudu. Stav 2. je zanimljiv zato što ga treba vezati sa članom 4. o kome smo malopre govorili, a koji govori o diskrecionim ovlašćenjima.
Diskreciono je, znači, ovlašćenje poreske uprave da utvrdi nužnu meru za obavljanje poreske kontrole i tu neme dobre vere, nego kada se nakaleme na nekoga, kada reše da ga potpuno isključe iz posla, nije im teško da dovlače iz drugih gradova finansijsku policiju, tobož, ne poznaje poreskog obveznika pa će da nastupi korektnije, nije im teško danima, nije im teško da mu odnesu poslovne knjige i da drže po dve godine, tri godine, evo, ja znam, našem Božidaru je finansijska policija tri godine držala poslovne knjige i nije mogao da radi.
Možete vi da se smejete koliko god hoćete, vi ste ovde došli da glasate, da primate poslaničku platu, a tu našu platu neko mora da zaradi. Mi je ne zarađujemo ovim radom ovde, mi je ovim radom ovde opravdavamo. Ja upućujem prekor vama koji je i ne opravdavate, bar pročitajte ono o čemu se mi trudimo da saznamo sve i da govorimo i razumno i u skladu sa onim što ovde piše.
Dakle, diskreciono je ovlašćenje i da maltretira i da nikada ne uđe u poslovne prostorije poreskog obveznika, u skladu sa tim da li on pripada onima koji sada finansiraju DOS ili ne pripada.
I kada mi budete pokazali kontrole "Krmivo - produkta", kada mi budete pokazali kontrole surčinske mafije, i kada to bude na nužnu meru samo svedeno, ja ću da vam verujem da vi imate dobre namere.
Ali vi, gospodine ministre, i ta vaša poreska uprava, za vas će neke kapije biti zatvorene i nećete smeti da uđete. Ja vam to sada tvrdim, a vi me razuverite. Mafijaške kapije za vas su potpuno zatvorene, bićete opet kao sirotinja.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Ako ne, prelazimo na član 9.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Nama u ovom članu Predloga zakona ne smeta njegova suština, smeta nam jezik kojim je ovaj član Predloga zakona napisan i koji mi ne razumemo. Ako narodni poslanici ne razumeju šta piše u Predlogu zakona, mislim da će tek građani imati grdnih muka. Nama na raspolaganju ovde stoje i biblioteke, i lektori, i raznovrsna pomagala.
Stav 2. i 3. koji bismo mi da promenimo, glase (ja molim gledaoce da pokušaju to da razumeju): "Ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu čini disimulovani pravni posao".
A stav 3. glasi: "Kada su na propisima suprotan način ostvareni prihodi..."
E sada, gospodine ministre, u članu 37. ovoga predloga zakona, čini mi se u stavu 4, vi tražite da se sve prevodi na srpski jezik. Ja bih vas sada zamolio da prevedete ovo na srpski jezik.
Kaže: "Kada su na propisima suprotan način ostvareni prihodi"; pa, valjda se kaže: "Kada su prihodi ostvareni na način suprotan propisima", ili "ako prihodi nisu ostvareni u skladu sa propisima", a ne "kada su na suprotan način propisima ostvareni prihodi". Ima sada i simulovanim i disimulovani posao. I sada će moji seljaci iz Batočine da se bave simulovani i disimulovanim poslom, samo im još to fali. Sve su drugo savladali, još da savladaju ovaj simulovani i disimulovani posao, a ministar došao.
Ja sam vas slušao više puta, gospodine ministre, grešite u padežima, trebalo bi malo bolje da savladate srpski, ali u Vladi postoji lektor. Razumem, niste to dugo govorili, pogrešite, omakne vam se, to čak deluje i simpatično. Vi delujete simpatično, uopšte kao pojava, ali mora da postoji lektor koji će da lektoriše predloge zakona. Ovo ostaje upisano. Jednoga dana vi ćete reći da ste učinili za Srbiju koliko i Lazar Paču isto, volite da se hvalite time. Pa nađite vi Lazin zakon koji je simulovan i disimulovan, ja ću da ga pojedem ovde.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Da li ćete koristiti i vreme za predstavnika poslaničke grupe?
Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Ja ću vrlo kratko reći, primedba je veoma slična primedbi na član 9. Ovde se radi o stavu 1. tačka 2. i delu teksta koji glasi: "Poreskopravni odnos je odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku poreske uprave sa jedne i fizičkog, odnosno pravnog lica sa druge strane, kojim se uređuje...", i sada piše ovako: "obaveza fizičkog, odnosno pravnog lica da, u skladu sa zakonom, ne obavlja plaćanja na način drugačiji od propisanog".
Ne može zakon da propiše nekom poreskom obvezniku da ne obavlja plaćanja na način drugačiji od propisanog. To ide u kaznene odredbe. Valjda zakon propisuje da obavlja plaćanja na način propisan zakonom. Kod vas je sve negacija.
Ovim predlogom zakona vi propisujete kako će da se plaća obaveza, a ne kako ne sme da se plaća obaveza. Zato što, kada kažete - obaveza se plaća novcem, kompenzacijama, navedete taksativno tri-četiri načina; i onda, kada hoćete da ga ograničite, vi kažete - plaćaćeš samo na načine dozvoljene zakonom,a vi ga ograničavate i kažete mu - nećeš plaćati na načine koji nisu dozvoljeni zakonom.
E sada, ima li još toga; evo sada, u našem pravnom poretku, sigurno imate CD "Službenog glasnika" u kome su svi zakoni, nađite mi još jedan zakon u kome se ovako negacijom obrađuju pravne norme, ja ću da se izvinim za sve ovo što danas govorim. Ali, ovo nije stil donošenja predloga zakona, ovde nedostaje lektor, ovde nedostaje Sekretarijat za zakonodavstvo.
Ovaj će zakon ostati dugo godina, sa nekim malim izmenama koristiće ga verovatno i kasnije, pa nemojte da nam ostaju ovakvi zakoni, neka budu ljudski zakoni, neka budu zakoni koji odgovaraju građanima Srbije, barem jezički, ako već ne znate šta građanima Srbije treba što se osnova zakona tiče.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rajko Baralić, Ljubomir Mucić, Nebojša Jović, Živodarka Dacin, Radojko Petrić, Hranislav Perić i Milan Janković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rajko Baralić, Ljubomir Mucić, Nebojša Jović, Živodarka Dacin, Radojko Petrić, Hranislav Perić i Milan Janković.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić, Ljubomir Mucić, Rajko Baralić, Jovan Todorović, Nebojša Jović, Joca Arsić, Rade Bajić, Dušan Cvetković, Hranislav Perić i Miomir Ilić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanici Bratoljub Janačković.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor da je pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Prelazimo na član 32.
Na član 32. amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Radojko Petrić, Ljubomir Mucić, Rajko Baralić, Jovan Todorović, Nebojša Jović, Joca Arsić, Rade Bajić, Dušan Cvetković, Hranislav Perić i Miomir Ilić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Miroljub Veljković.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković.