Reč ima narodni poslanik Dragan Pavlović.       

Dame i gospodo, preko poreza i poreske politike najbolje se ogleda karakter jedne države, jedne vlasti, to je na neki način ogledalo vlasti. Vidi se, naročito u uređenoj zemlji, šta podržava, šta stimuliše i kakvu politiku vodi. Mi smo dugo živeli u zemlji u kojoj su porezi bili "poslednja rupa na svirali", ali je socijalna pravda bila "mrtvo slovo na papiru". U zakonima, u deklaracijama, a u stvarnosti nigde. Besplatno lečenje, ali ako ste bolesni, mora da kupite lekove, zavoj, pa vas to više košta.
Besplatno školovanje, ali škola prokišnjava. Ima socijalne pomoći, dečjih dodataka, ali za tri godine. To je bila socijalna pravda, a porezi, i ako ste hteli da ih plaćate, niste mogli, jer je bio visok procenat u domenu sive ekonomije.
Mi danas imamo i beležimo u izveštaju o budžetu daleko veća ulaganja u zdravstvo, školstvo, natprosečni rast plata kod korisnika budžeta, u odnosu na ukupan rast plata, pa smanjujemo poreze.
Tu želim da prepoznam rezultate dvogodišnje Vlade Srbije i stvoren prostor za umanjenja koja danas donosimo. Mnogi su ovde govorili da je to naknadna pamet, da je to promena poreske politike, da je to trebalo uraditi pre, a upravo rezultati koji su postignuti u poslednje dve godine su stvorili mogućnosti da korisnicima budžeta dajemo više, ili isto, a da smanjujemo poreze.
Pre svega, naravno da je to postignuto samo većom finansijskom disciplinom, suzbijanjem sive ekonomije, što takođe doprinosi većem plaćanju poreza, početnim ali vrlo značajnim rezultatima u suzbijanju šverca, naročito akciznih proizvoda, ali bih rekao i većim poverenjem građana u državu i njene institucije.
Tako je nastao taj fenomen da uzimate manje, a dajete više. I tu su neoborivi dokazi da postoje dobri rezultati u prethodnom periodu i da je to ono što smo i očekivali; i kada smo govorili da sve ne može odmah biti, evo, posle izvesnog vremena, smanjuju se porezi.
Direktno, ove odluke koje danas donosimo, utiču na poboljšanje standarda. Ukidanje poreza na promet svim životnim namirnicama, ako je to trošak od jedne plate, a ako te namirnice učestvuju znatno, i te kako je direktno uticanje na standard, naročito kod siromašnijih slojeva.
S druge strane, vrlo su važne i poreske olakšice, koje predstavljaju podsticaj za privredu. Do sada u preduzećima i nismo imali kategoriju dobiti. Nje nije bilo ili nije prikazivana. Najpovoljnija stopa poreza na oporezivanje dobiti preduzeća je vrlo veliki stimulans za investicije, vrlo veliki stimulans za zapošljavanje, stvarno, a ne fiktivno, i vrlo veliki stimulans za privatizaciju, jer smo Zakonom o privatizaciji obavezali kupca da investira, bilo da je u pitanju aukcija, ili tender. On će imati dodatnu motivaciju, jer će mu ta investicija uđi u oslobađanje od poreza na dobit.
Za pet godina može najmanje da bude toliko dobiti da može da napravi još jednu takvu fabriku. Takođe, politika prema nerazvijenim opštinama bila je ranije da se formiraju fondovi za nerazvijene, pa su ta sredstva u rukama političke elite, koja često napravi poneki spomenik ili promašenu privrednu investiciju. Ovde se stvaraju uslovi za direktne investicije, jer 10 godina ne plaćati porez na dobit, to je vrlo visoka motivacija za ulaganja u nerazvijene opštine, naročito što je to ulaganje svedeno i na cifru od 20 hiljada maraka i pet zaposlenih. To je vrlo veliki stimulans i mislim da će doprineti onome čemu težimo.
I drugo, kada donosimo zakone u Skupštini, vrlo je važno da donesemo zakone koji se mogu sprovesti. Vrlo je važno da oni koji izvršavaju zakone, mogu da kontrolišu. U samoj odredbi zakona treba da se predvidi mogućnost da li će moći da se sprovede, da li će zakon omogućiti kontrolu. Nije dobra priča - neće je građanin. Nije tačno; iskustva iz prethodnog perioda su upravo pokazala da su građani ti koji najpre prihvataju uređenu državu i uređena pravila.
I na kraju, mislim da ove poreske izmene koje danas usvajamo donose još veću socijalnu sigurnost građana, da smo uspeli da prihvatimo izazov tranzicije i da je izostao očekivani socijalni gnev, možda planiran od strane onih političkih partija koje su u tome prepoznavale svoju šansu.
Uprkos problemima, uprkos svemu onome što nosi tranzicija, mislim da je i ovim poreskim izmenama učinjen značajni korak ka socijalnoj sigurnosti i ka novim reformskim poduhvatima, za koje je ta socijalna sigurnost neophodna. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Miomir Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, svim građanima Srbije koji danas slave krsnu slavu sveti Aranđeo čestitam u ime SPS-a - Slobodan Milošević.
Oko paketa poreskih zakona koje je Vlada Republike Srbije dala nama da raspravljamo, u odnosu na zakonske predloge koji su po istom pitanju pre godinu dana dati građanima da se izjasne, mogu reći sledeće: da je paket zakona poreske politike prihvatljiv sa aspekta očuvanja državnih interesa, budžeta Republike Srbije i kao takav je neminovan. Ali, realnosti uočene pri usvajanju prethodnog zakona, gde smo mi ukazivali na nepravilnosti i nemogućnosti da u tom trenutku budu realne sa aspekta popunjavanja prihoda u budžet po tom osnovu, koliko građani i naša privreda može to da plati, to se sada vidi Predlogom zakona koji je Vlada dala, gde se vrše određene ispravke u pogledu smanjenja stopa i olakšica koje su po ovim osnovama, u ovim zakonskim predlozima date.
Parole su po ovom pitanju iznete u vidu marketinga, kao što su parole "porez, porez, porez", svuda oko nas porez, na svim vratima kuca porez. Lepo je to da se građanima obeća da će zejtin biti jeftiniji za 10 dinara po litru, da, kako je ministar Đelić u svom jučerašnjem izlaganju rekao, građani Srbije prosečno troše 6 litara zejtina mesečno, da je i to tako, a nije tako. To je samo 60 dinara ili jedan euro, koji u ovoj godini nije iznosio ni jedan klip kuvanog kukuruza na našem crnogorskom primorju. Ako je to i ono drugo to što treba građanima Srbije da bude lepo, onda neka bude tako lepo.
Pre obrazloženja Vlade, napomenuo bih da je Vlada trebalo da se bavi i nekim drugim stvarima, recimo kako paketom tih poreskih propisa, izmena i dopuna, možemo da smanjimo republičku administraciju, pogotovo saveznu administraciju; kako da vidimo da li je ono što ste vi iz sadašnje pozicije nas kritikovali, da je u vreme naše vladavine bilo mnogo policije, milicije. Sada imamo toliko policije, odnosno milicije i ostalih drugih vidova, da će ispred nas biti milicajac, iza nas milicajac, iznad i ispod nas uvek milicajac. To je dobro za demokratiju. Mislim da je u tom vidu sve najbolje.
Što se tiče tih predloga kako popuniti budžet, vezano sa ovim zakonskim predlozima, mi se slažemo da budžet treba popunjavati iz ovih izvora za zdravstvo, školstvo, za invalidsko-penziono, za Zavod za tržište rada, ali ipak treba budžetsku potrošnju kresati tamo gde je sve moguće i gde je realno. Budžet treba popunjavati iz onih realnih izvora, a to je, pre svega, ono što predlagač nije video: kako oživeti privredu, kako stabilizovati industrijsku proizvodnju, kako doći do realnih iznosa svetskih ili evropskih kriterijuma na koje se mi pozivamo; da nam, recimo, porast društvenog proizvoda bude veći nego što je planiran sada, da nam industrijska proizvodnja bude na evropskom nivou, da je nacionalni dohodak po glavi stanovnika takav i takav, a ne ovakav kakav jeste. To su realni izvori i zato naša parola u tom sklopu treba biti sledeća: proizvodnja, proizvodnja, proizvodnja.
S obzirom da ste nam oduzeli poslaničke mandate i da treba skratiti diskusiju, prešao bih samo na ključne zakone, na ono što poznajem, a to je Zakon o porezu na promet proizvoda i usluga, gde imam jednu veliku primedbu. Mi smo se vezivali za sve te ekonomije drugih zemalja, ali jedan tipičan primer, da u članu 17. pomenutog Predloga zakona, gde su predviđene poreske olakšice, nije predviđeno nešto gde država sama finansira, a to su zaštitni vodoprivredni objekti. Mi smo imali situaciju, pre samo mesec dana, veliki poplavni talas iz Nemačke, Austrije i zemlje u tranziciji - Mađarske. Došao je na granicu naše zemlje, mi smo taj talas primili, prihvatili i smirili ga, transparentno, u mirne vode.
Zato su naša preduzeća, naši stručnjaci koji su to sve lepo uradili, izgradili i prihvatili, dobili sledeće: ona preduzeća koja su štitila te objekte sada u ovom trenutku potražuju više miliona dinara, a po Zakonu o poreskoj upravi policiji mogu da odgovaraju, jer ne samo da nisu dobili pare, nego ne mogu da izmire ni poreze po osnovu tih usluga. Da država sama sebe kritikuje, da država sama sebe opterećuje, mislim da je sasvim uputno. Amandmana nema po ovom osnovu, ali da je tu ministar Đelić, verovatno bi prihvatio da u članu 17. - održavanje zaštitnih vodoprivrednih objekata bude izuzeto od plaćanja poreza na usluge.
Što se tiče poreza na dohodak građana, mogu samo da kažem da sportisti, a pogotovo amaterski sport treba da bude u određenom stepenu više oslobođen, jer neke druge stvari nisu oporezovane, kao što su usluge estradnih umetnika koji, recimo, na raznim priredbama uzimaju budzašto pare, tamo nema fiskalne kase i mislim da tu ima određenih dopuna. Da bih omogućio drugim kolegama, zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, a posle njega narodni poslanik Dušan Cvetković.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče se ministar Đelić izvikao na narodne poslanike i već tada je znao da danas neće biti na nastavku sednice zato što je u međuvremenu zakazao sastanak sa predstavnicima lokalnih samouprava. Verovatno im već, kao da je zakon usvojen, daje instrukcije šta će dalje i kako će, a možda se bavi i nečim što mu je važnije od zakona, za koje već mesec dana slušamo u javnosti da je njihovim zaustavljanjem došlo do erozije životnog standarda u Srbiji.
A Narodna skupština Republike Srbije postade kozmetički salon u kome bi, posle četiri meseca nerada, sa nekoliko zakona i sa 26 dinara olakšica mesečno za jednu četvoročlanu porodicu trebalo dokazati Srbiji da ima reformsku vladu, da ima ministre koji sve znaju i sve mogu, a Srbija se polako pretvra u policijsku državu. Sve Vladine službe imaće svoje policije. Doći ćemo na nivo Albanije, koja je na jednog građanina imala jednog policajca.
Ima samo sreće u svemu tome, da će pre Nove godine, na osnovu člana 85. Ustava Republike Srbije, ministar Đelić biti propitivan od predsednika Srbije Vojislava Šešelja, da izloži svoju poresku fiskalnu politiku. Srećom, Ustav ima tu odredbu i srećom, Srbija će imati predsednika koji će moći da propituje Vladu i ministre, za razliku od onoga koji se trenutno ne meša u svoj posao.
Znam da je teret naknadne pameti težak. Bilo bi mnogo dobro da prošle godine niste uvodili ove poreze koje sada skidate. Neko ovde treba da nam kaže sa ove govornice - ko će da strada zato što su ti porezi uvedeni, a nije ih trebalo uvoditi. Otkud to da je prošle godine bilo divljaštvo ako ne uvedemo porez na ulje i šećer, zaustavismo reforme, izbacismo Srbiju iz Evrope amandmanima, da ne uvodimo porez na vodu za piće, ulje i šećer.
Sad odjednom, posle godinu dana, Vlada Republike Srbje nas vraća u divljaštvo. Vraća nas u kupovinu socijalnog mira, zašta smo bili mnogo optuživani, pa kaže - vi ste jeftinim uljem i šećerom obezbeđivali socijalni mir, za to vreme se država raspala, jer je bio jeftin šećer i ulje.
Otkud sad vama pravo da vi sledite našu politiku za koju kažete da nije bila ispravna? Ne, nego da izađete ovde i da kažete da smo vodili ispravnu politiku i da vas je sramota da odjednom prihvatite sve amandmane SRS, nego da ćete tako da provlačite svaka dva meseca po jedan zakon u kome ćete dolaziti na nivo koji vam je nudila SRS pre godinu i nešto dana.
Ovde je ministar iznosio i šolju na kojoj piše - porez. Treba da kaže građanima Srbije, otkako ste vi na vlasti i otkako je on ministar, u tim šoljama se nalazi oporezovana voda. Zato što nemam srca da kažem da narod pije mleko i jogurt iz tih šolja. To možda pijemo mi koji imamo veće plate od ostalih građana Srbije, velika većina u Srbiji za to nema novac.
Zašto električnu energiju ne oslobodite poreza? Zašto? To bi bio krupan potez. Zašto se ovde hvalite da su enormno povećane plate svima onima koji se izdržavaju iz budžeta? Ko će da donese novac za te plate? Posrnula privreda? Strane trgovinske ogromne kuće koje gradite u Beogradu, pa čak ne plaćaju izvođačima radova ni novcem radove, nego bonovima za kupovinu robe u tim objektima kada budu otvoreni.
Odnosom 1:3 uvoz-izvoz, i prema Hrvatskoj i prema Sloveniji, a da ne pričam za razvijeni svet. Čime ćemo mi još da napunimo budžet Republike Srbije, izuzev da počnete da izmišljate i dalje. Ne mogu da shvatim da će poreski činovnik imati pravo da legitimiše građanina koji izlazi iz pekare i da mu traži račun za kupljeni đevrek. Po kom će zakonu moći da ga legitimiše? Ili će da ide uz svakog poreskog činovnika i po jedan uniformisani policajac, da bi sve imalo zakonsku formu. Hoće li građani početi da sanjaju...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
... poresku službu kao što su nekada sanjala deca aždaje. Imaćete vi muka da Srbiji dokažete zašto ste godinu i po dana naplaćivali porez na šećer i ulje, napunili budžet, a osiromašili narod. Imaćete muka da dokažete i otkud to da sada oslobađate strance koji nam pokupovaše sve što vredi u ovoj zemlji.

Šest minuta.
Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković, a posle njega narodni poslanik Hranislav Perić. Narodni poslanik Dušan Cvetković koji sada ima pravo na reč je 26. od ukupno 30 prijavljenih govornika.

Poštovano predsedništvo, koleginice i kolege poslanici, gospodine odsutni ministre, poštovani moji Leskovčani, kao predstavnik poslaničke grupe SPS-a kojoj je voljom DOS-a oduzeto pet poslaničkih mandata, moram na samom početku ove rasprave da irazim ozbiljnu zabrinutost za svoj lični integritet i integritet poslaničke grupe SPS-a posle onih događanja od ponedeljka, a pogotovo posle sinoćne izjave ministra pravde da je  potpuno, maltene, bio u pravu njegov predstavnik drug Stefanović kada je istukao našeg poslanika. Moji Leskovčani, na vaše mnogobrojne pozive koje ste mi ovih dana upućivali, potvrđujem vam da će SPS i Lešnjak u njoj ostati dosledni ponašanjima kakva su bila i do sada i da ćemo se dostojanstveno i na način kako dolikuje socijalistima ponašati u ovom domu.
Poštovani poslanici, voljom DOS-a u ovom skupštinskom domu uvedeno je već kao oktroisani zakon da se vodi rasprava o omnibusu raznih zakona. Izvinjavam se mojim profesorima srpskog jezika što koristim ovu reč, jer nje nigde nema, ali je DOS uveo u novi DOS-ovski rečnik. Pošto poslanicima DOS-a sigurno nije stalo i ne idu u narod da čuju mišljenja preduzetnika, građana i preduzeća o zakonima koje stavljaju na dnevni red, njima je stalo da skraćivanjem rasprave onemoguće nama socijalistima, koji idemo po ta mišljenja u narod, da ih napravimo i na dostojanstven način iznesemo za ovom govornicom.
Reći ću samo nekoliko reči o onome što imam vremena, a to je Zakon o porezu na promet. Poštovane kolege, kada smo prošle godine u martu mesecu kao poslanička grupa SPS oko usvajanja Zakona o porezu na promet, molili ministra Đelića da ne treba vršiti izmene u tom zakonu po svaku cenu i da će se ozbiljno ugroziti standard naših građana time što se uvodi porez na ulje, mast i šećer od 20%, ministar nas je odbio tvrdnjom, da ako pored hleba i mleka oslobodimo poreza na promet ulje, šećer i mast, da će zakon o porezu na promet izgubiti potpuno svoj smisao. To je uprkos našim argumentima tvrdio i onda kada smo tražili da ostanu i druge odredbe oslobađanja poreza na promet, koje po prvi put od marta prošle godine uvode porez na lekove i medicinska sredstva.
Samo bih da podsetim, uz ova uvažavanja argumenata, poslanička grupa SPS tada po prvi put se borila za to da ne bude uveden porez na udžbenike od osnovnih škola pa do fakulteta, ali to Vlada nije prihvatila. Oporezovani su i školski pribor i učila, pisaći i crtaći pribor, a Vlada je počela od građana da naplaćuje 20% poreza i na vodu za piće i ortopedska pomagala. Da ne pominjem dalje, ali svuda je argumentacija Vlade i ministra Đelića bila da će zadržavanjem tih artikala neoporezovanih stvoriti veliki problem i uništiti reformski zakon. To je već daleka prošlost.
Narod vidi, a građani osećaju koliko se lepše živi uz skupe lekove, uz skupe udžbenike, uz skuplje komunalije. Tek će u nareodnoj godini nastati problemi zbog toga što nisu skinuti porezi na promet za lekove; kada se u akciji prodaje farmaceutskih kuća dolazi u situaciju da postaju vlasnici farmaceutskih kuća uglavnom strane firme, izuzimajući "Hemofarm"; kada se zna da su cene lekova za one koji su nekada radili u farmaceutskoj industriji bile 30 do 40% domicilnih cena lekova koje važe u svetu, onda će nastati tek kuku i lele za one kojima su lekovi neophodni. I samo ću vam pomenuti "Karvileks", lek koji se proizvodi u Leskovcu i koji je u leskovačkoj ceni 300 dinara, a cene tog leka kod stranaca je 1.500 dinara.
Međutim, da se vratim na ukidanje poreza na promet, na ulje, zejtin kako mi to kažemo u Leskovcu. Nije Vlada htela da čitavu prošlu i ovu godinu oslobodi građane Srbije da imaju i jeftinije i ulje, i zejtin, i mast i šećer, ali ipak je bolje ikad nego nikad ili što bi moji Leskovčani rekli - od lošog erbapa mlogo je isepetka plela.
Ipak, dobro je što ćemo, verujući, ove predstojeće praznike i početak Božićnog posta dočekati sa nešto nižom cenom ulja i šećera.
Završavajući priču o porezu na promet, dozvolite mi da vama kao poslanicima DOS-a i gospodinu ministru postavim jedno pitanje: koliko će dugo trajati mesecima najavljivano spektakularno poboljšanje standarda građana Srbije zbog sniženja cena ulja, masti i šećera, ako pobedi mišljenje predsednika Vlade, gospodina Đinđića, da je euro potcenjen, a gospodin ministar i gospodin Dinkić ostanu u manjini, pa euro od nove godine dostigne vrednost od 80 dinara? Neće li tada, samo što počne primena ovog zakona, svi pozitivni efekti sniženja cena pasti u vodu ili se svesti na ono što naši kažu: može da bidne ali ne mora da znači.
Moram da izrazim zadovoljstvo što je mlazno gorivo oslobođeno poreza na promet, mada je i tu moglo da se uradi nešto ranije, jer su objektivno postojali razlozi za to.
Poštovana gospodo iz Vlade, kolege poslanici, kada je reč o Zakonu o porezu na promet, dozvolite mi da u načelnoj raspravi ukažem na nešto što sigurno nije trebalo menjati u ovom delu zakon u članu 3. U starom rešenju, koje je ova skupština usvojila marta prošle godine, prodaja na benzinskim pumpama bila je oslobođena uvođenja tzv. registar kasa. Mislim da je to bilo potpuno opravdano i to je bilo urađeno sa potpunim razumevanjem.
Međutim, sada se predlaže da se i na benzinskim pumpama obavezno moraju uvesti fiskalne kase. Uvođenje fiskalnih kasa na benzinskim pumpama je potpuno nepotrebno, to vam tvrdim kao čovek koji zna tu problematiku. Na automatima na benzinskim stanicama postoji jedan deo, tzv. totalizator, koji registruje ukupnu prodaju goriva koje je izašlo na tom automatu od momenta kada je automat pušten u funkciju. Taj totalizator je pod plombom Saveznog zavoda za mere i dragocene metale. On je pod direktnom kontrolom tržišne inspekcije. Nikakva intervencija na tom delu, koji beleži ukupnu prodaju, ne može se vršiti bez Saveznog zavoda za mere i dragocene metale.
To samo oni koji znaju, to je deo u automatu koji beleži. Neka neko iz Vlade krene sa mnom i videćemo to na svakoj benzinskoj pumpi, od momenta kada je puštena u rad. Ukupna prodaja u poslednjih 10 godina stoji koliko je izašlo. Čak i kada dođe do promene goriva, koje se prodaje na tom automatu, mora da se konstatuje i zapisnički i ubeleži ukupna količina prodatog goriva. Dakle, nema nikakvog rezona primoravati benzinske pumpe da imaju te kase, pogotovo što danas, kada se proda 10.000 litara goriva, to kupi 2000 kupaca. Na to ću se ponovo vratiti kada bude reč o amandmanu.
Na kraju, da kažem nešto o onom čime se hvalite, a vezano je za porez na izdavanje u zakup. Pred sobom imam račun jednog ludog socijaliste, koji je prijavio plaćanje poreza za izdavanje stana studentima. Njegov račun za ovu godinu iznosi 60.070 dinara. Ovo čime se hvalite da ćete sada smanjiti i ukinuti porez na izdavanje ovoga stana, tog vlasnika će koštati ipak 30 i nešto hiljada dinara. Prema tome, ovo što spektakularno najavljujete samo je bacanje prašine u oči. Zahvaljujem.

Za reč se javio narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS - reforma Srbije.

Poštovana gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da ponovim ono što sam rekao tokom jučerašnjeg dana, kada sam od Parlamenta zatražio da raspravu o ovim tačkama dnevnog reda zasnujemo na činjenicama; da možemo da govorimo o argumentima koji su izneti pre godinu dana, ali kada to radimo ne smemo zaboraviti stanje koje je bilo tada i da iznoseći pre svega argumente kojima se podržava ova inicijativa Ministarstva finansija, odnosno Republičke vlade, ne možemo izbeći analizu trenutnog stanja.
Ono što je rečeno pre godinu dana kao kritika naše inicijative da se širokom poreskom osnovicom i jedinstvenom poreskom stopom obezbede neophodna sredstva za finansiranje države, bila je posledica tadašnjeg stanja naše privrede i u celini našeg društva, koje je bilo katastrofalno.
Govoriti o lekovima, a zanemarivati dug, koji je fond zdravstvenog osiguranja ostavio novim vlastima u iznosu od dve milijarde maraka za nas je nonsens. Danas je taj dug smanjen. Fond zdravstvenog osiguranja redovno izmiruje svoje obaveze, cene lekova su spuštene u proseku za 25% u odnosu na januar, kada je konstituisan novi zdravstveni fond. To je naša istina. One nisu otišle gore posle poreza od 20%, nego su sa tim porezom otišle 25% niže u proseku. U nekim situacijama i više.
Veoma tačno i argumentovano. Ino-domicilna cena leka, koja se formira na našem tržištu, upravo je takva. Pogledajte prosek u našem okruženju i videćete da naši zdravstveni osiguranici dobijaju lekove pouzdanog kvaliteta, po mnogo nižim cenama nego što je to slučaj u okruženju i bez onih provizija, od kojih se i danas socijalisti koji sede u Parlamentu stide.
Nemojte da pričamo o Milovanu Bojiću, nemojte da pričamo o Tomi Jankoviću, nemojte da pričamo o zaboravnosti Mirka Marjanovića i njegovom tužnom prisećanju odakle mu preko milion franaka na računu u Švajcarskoj i kakva je to čudna veza između predsednika Vlade i tadašnjeg predsedavajućeg SPS i firmi, koje su snabdevale tržište lekovima u ovoj zemlji. To je naša društvena sramota.
Kada danas govorimo o činjenicama, onda možemo vrlo odgovorno da kažemo da je fond zdravstvenog osiguranja u proseku spustio cenu leka za 25%. Tačno je da je Fond zdravstvenog osiguranja suzio listu lekova koje on finansira, odnosno pokriva država, sa 400 na 150. Ali, među tih 400 su bila sredstva za mršavljenje, pa vas pitam da li je možda neko oštećen zbog toga što je fond zdravstva plaćao sredstva za mršavljenje, a onda neko na osnovu toga ostvarivao profit. Dok nismo imali citostatike za decu obolelu od raka, jer je neko na tim citostaticima, uzimajući proviziju, oštetio ovu državu i, što je najteže, oduzeo i ono malo šanse za život najmlađima u ovoj zemlji. To je agonija, o kojoj se ne može govoriti
tako hladnokrvno i bez respekta za sve ono što je urađeno za godinu dana. Gde je odgovornost? Odgovornost je u predstavnicima i ljudima koji su vodili institucije 10 godina i koji su se prećutno ili ne sa tim saglasili.
Ulje, šećer, mast, zašto danas, a ne pre godinu dana? Zato što je u međuvremenu ova država profunkcionisala, iako su se mnogi tome opirali i želeli upravo suprotno i zato što danas država iz drugih izvora finansiranja može da odgovori potrebama 800 hiljada izbeglih građana, potrebama milion i petsto hiljada penzionera, potrebama školstva, zdravstva, sudstva, policije. U potpunosti da odgovori, ne štampanjem novca, nego realnim prihodima. Sledeće godine Elektroprivreda Srbije neće funkcionisati na osnovu budžetskih dotacija, nego na osnovu tržišta.
To je jedan od efekata onoga što smo radili godinu i po dana i tako će biti i za narednih godinu dana. Pre godinu dana smo oporezovali računare i rekli da je to proces uvođenja reda u ovoj zemlji. Danas skidamo porez na promet sa računara, skidamo porez na promet sa ulja, šećera, masti. Skinuli smo sa mesa, maksimalno smo liberalizovali i olakšali poljoprivredi razvitak u našoj zemlji i ne može se tako nešto ignorisati neodgovornim nastupima i stavovima.
Naša situacija je bila veoma loša. Bile su velike potrebe države i te potrebe su namirivane iz poreza. Nikada poreska institucija nije poštovana u ovoj zemlji. Ova država je 2000. godine naplatila nula dinara na osnovu poreza na dobit preduzeća. Sva su poslovala negativno. Pogledajte kakva je to činjenica i hajde da vidimo da li su sva poslovala negativno, ili su bila onako suptilno naplaćivana ta sredstva, ali preko partijskih kasa i paralelnih privatnih firmi, koje su izvlačile finansije iz države, tako da se i danas mnogi od vas, koji su bili vlast, toga stide. Ali, ti nisu sa vama. Oni su na nekom drugom mestu. Nemojte da ih blatite.
Što se tiče poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, koja je takođe iznosila čitav niz primedbi aludirajući na porez na promet koji je, navodno, naplaćivan na vodu, porez na šolju, danas se u ovoj zemlji veoma dobro zna šta se plaća, ko to naplaćuje i kakvu korist od toga ima. Deset godina se to u ovoj zemlji nije znalo.
Nema više taksi, nema paralelnih ilegalnih poreza, nema onoga što je bila karakteristika desetogodišnje vladavine prethodnog režima, a to je bila prazna budžetska kasa i ona siva privredna zona iz koje se finansiralo na ilegalan način sve ono što nema nikakve veze sa državom. Možda ima povremeno potrebe za državnim potrebama, ali sa državom nema. Da ima, ne bi nam bili prazni penzioni fondovi, sa dugovima od takođe 500 miliona maraka, odnosno 250 miliona evra u ovom trenutku; ne bismo imali minus kakav imamo u unutrašnjem privrednom životu koji je u situaciji kada smo mi preuzeli vlast iznosio 15 milijardi maraka.
To su bila unutrašnja potraživanja firmi koje su funkcionisale na ovom tržištu. Kada pričamo o "Zdravlju" Leskovac, gde su odgovorni za proizvodnju "kosilija" bez licence, zbog čega "Zdravlje" Leskovac ne može da se privatizuje tako uspešno kao što je to bio slučaj, recimo, sa firmom u ... (dobacivanje iz sale).
Što se tiče vaše brige za registar kase, podržavamo registar kase i na benzinskoj pumpi. Najunosniji posao u prethodnoj deceniji bio je posao ljudi na benzinskim pumpama, kada benzinske pumpe nisu radile. Pošto se pozivate na primere, predlažem da odete na OMB benzinsku pumpu, da odete bilo gde na benzinsku pumpu u inostranstvu i da vidite šta se tamo prodaje i šta se prodaje na benzinskoj pumpi u Srbiji.
Registar kasa znači stabilan izvor finansiranja ove države, sigurnu platu za one koji se finansiraju iz budžeta i to je ono na čemu mi insistiramo. Takvih olakšica, u ovom trenutku, ne može biti, jer država nema neophodna sredstva kojim bi mogla da kompenzuje takav minus koji bi se u budžetu pojavio. Deset milijardi dinara je veliki ustupak. Neka sledeće godine on bude još veći, ali nakon ovih godinu dana poreske politike jasno je da smo mi bili u pravu. Jer, rekli smo: široka poreska osnovica, jasan porez, a o olakšicama ćemo govoriti kad to počne da funkcioniše. I, to funkcioniše. Juče ste videli da je do oktobra meseca naplaćeno u proseku 80% planiranih sredstava.
Na kraju godine će taj procenat uspešnosti biti veći. Upravo, zbog toga mi možemo izaći u susret onima koji su bili odgovorni prema državi, koji su platili porez i na takav način pomogli i sebi i drugima koji danas mogu da vide svoju šansu u poreskim olakšicama koje se uvode. Lako je reći da se skine porez sa svega. Ali, onda izađite pred građane pa im dajte novac. Izađite i recite: mi smo država koja može da odgovori svojim potrebama, može da plati ono što treba da plati, ali iz štamparije u Topčideru, a ne iz budžeta i sa računa u bankama. To mi ne radimo. U ovoj zemlji nema nekontrolisane inflacije, nema štampanja novca, nema privatizovanja državnih institucija, koje je bilo karakteristično u onom poreskom smislu u prethodnih deset godina, kada su firme skidane i oslobođene poreza bez obzira na posledice koje su iz toga proizilazile. Jednu skinete, ali zato druga mora da plati za sebe i za tu koju ste oslobodili.
Takvom logikom dobili smo društvo u kojem je milion i po ljudi bez posla. Privreda ne poznaje te principe. Privreda poznaje one principe o kojima smo razgovarali danas.
Zašto je to liberalan koncept? Mi možemo da govorimo o konceptu Nemačke ili SAD, ali kategorije kojima se meri liberalizacija poreskog sistema nisu one koje su ovde korišćene tokom današnje rasprave. Mi smo najliberalniji poreski sistem u Evropi stvorili na osnovu toga što je porez na dobit preduzeća najniži u Evropi; porez na zarade najniži u Evropi.
Široka poreska oslobođenja su karakteristična, pre svega, za one kompanije koje dolaze u Srbiju. U kom smislu? Zaposlite 10 ljudi, bićete oslobođeni pet godina plaćanja poreza na osnovu one obaveze koju morate da izmirite prema svojim zaposlenima i odnosu na državu. Zaposlite 100, biće to 10 godina. Evo vam šansa. Ako profunkcioniše ono što mi želimo da funkcioniše na primeru "Zastave", videćete kako to izgleda. Oni koji unesu 150 miliona dolara u "Zastavu" biće oslobođeni, zbog broja zaposlenih, desetogodišnje obaveze plaćanja poreza po pitanju zarade prema državi. To je veliki ustupak i to je ono što mi činimo. U tome je liberalizacija posla kojom se mi bavimo.
Drugi primeri veoma bolni, zloupotrebe očigledne i zbog toga moramo da donosimo one političke mere kojima se tako nešto sprečava. To su primeri studentskih i omladinskih zadruga. Pedesetogodišnjaci sede u studentskim zadrugama. Niko im ne plaća socijalno osiguranje, niko ne izmiruje obaveze prema državi i od toga samo prividnu korist imaju i zaposleni i poslodavac. Realno, niko ne radi na duge staze. To je uništavanje supstance ove zemlje.
Svako u ovoj zemlji treba da ima sređeno zdravstveno osiguranje, treba da ima rešeno pitanje penzionog osiguranja, a ne da govorimo o Srbiji kao društvu u kojem 90% građana koji imaju do 30 godina radi na crno, nema rešeno regularno pitanje zdravstvenog ili penzionog osiguranja. To su poražavajuće činjenice i to se rešava na ovakav način.
Za godinu dana ćemo videti, kada se ustanove krivci za ovakvo stanje u privredi, kada se ustanovi odgovornost za one koji nisu poštovali poreske propise i kada se to sve sankcioniše, da li možemo dalje da liberalizujemo fiskalni sistem. Ali, ovo je naš maksimum u ovom trenutku zato što država ima velike obaveze. (Aplauz.)