Dame i gospodo narodn poslanici, amandmanom na član 1. - njime se menja član 11. koji tretira proizvode oslobađene poreza na promet - tražim da se pored ulja, masti i šećera, jer tonajviše tangira građane u svim ovim stavkama koje ste naveli, mnogo više nego ovo što nabavljate preko humanitarnih organizacija, ili personalni računari, još manje mlazno gorivo, mada je i to bitno, oslobode poreza na promet i proizvodi kao što su hrana za odojčad, meso, riba, prerađevine od mleka čiji je rok trajanja kraći od pet dana, jer bi to zaista bitno uticalo na standard građana.
Osnovno zbog čega i tražimo oslobađanje od poreza upravo ovih proizvoda je to što danas veliki broj ljudi u Srbiji živi na ivici egzistencije, na ivici gladi, a statistika kaže da je već milion gladnih. Vi danas morate svakodnevno da kupite za jednu četvoročlanu porodicu dva kilograma hleba, bar litar mleka ili litar jogurta ili nekog drugog mlečnog proizvoda. Ti proizvodi nisu svi oslobođeni poreza, a hleb jeste, ali brašno, so i voda nisu, a od toga se hleb pravi, ne pravi se ne znam od čega.
Znači, ako bismo to oslobodili poreza na promet, bio bi i sam hleb jeftiniji. Ja sam vam juče rekla za ulje i šećer, to što ste ih oslobodili poreza na promet meni ste uštedeli 26 dinara mesečno, a ako biste od poreza oslobodili meso, koje svakog drugog, trećeg dana moram da kupim ili prerađevine od mleka, tu biste mi uštedeli do hiljadu dinara mesečno.
Ono što je naročito važno i gde tražim oslobađanje od poreza, to su sve vrste knjiga - naučne, stručne publikacije, dela iz oblasti književnosti, mislim na beletristriku, udžbenici, školski pribor. Znate li vi, ministre, koliko košta školski pribor i udžbenici? Svake godine moram najmanje 15.000 dinara da obezbedim za svoju decu. Koliko koštaju knjige za studente? To je nemoguće danas i sa ovom platom koju imam kao narodni poslanik, već sam u situaciji da kopiram knjige deci, ne mogu da ih kupim. To je krajnje ponižavajuće. To mora da se oslobodi poreza na promet.
Kod odeće i obuće bi bila prava ušteda za socijalno ugrožene ljude. Mi smo danas svi socijalno ugroženi, možda dva-tri posto u Srbiji sebi mogu da omoguće sve što je neophodno u toku jednog meseca. Svi ostali kalkulišemo da li ćemo ovog meseca ili ove sezone, a još uvek živimo u državi koja ima kontinentalnu klimu i četiri godišnja doba, da li možemo za svako godišnje doba da imamo obuću? Ne možemo, ministre, ne možemo da obujemo decu. Na to bi trebalo da mislite u ovom trenutku, a ne da pričate o tome kako lepo živimo. Kada čovek sluša i gleda, pomislio bi stvarno - lepota u zemlji, a kada dođe kući i kada počnu da ga vuku za rukave i da mu traže, a vi nemate odakle da date, onda vidite gde se nalazite.
Razmislite malo o ovom amandmanu, ako imate želju da popravite situaciju. Morate da priznate da ovo nije smanjenje poreza, nego smanjenje povećanja poreza. Porez je bio 9%, povećali ste ga na 20%, sada ga smanjujete na 17% i kažete da će samo tri i po milijarde budžet biti oštećen. Šta je to tri i po milijarde? Porašće cena struje, dobićete te pare od toga, ide 20% porez na struju. To je ono što nas boli, to više ne možemo da platimo.