Narodni poslaniče, molim vas da se vratite na temu amandmana koji ste podneli na Predlog izmena i dopuna Zakona.

Ako već opominjete ove iz sale, recite kom ste to narodnom poslaniku uputili opomenu, jer oni će da nastave i dalje da galame, a ne znaju koga ste lično od njih opomenuli.

Narodni poslaniče, pošto se sa pravom računate u vrsne poznavaoce i skupštinske procedure i Poslovnika, vrlo dobro znate da ste sa najmanje tri postupka u toku ove sednice, između 13,10 i sada, insistirali na tome da su se stekli uslovi da vam se izrekne i mera oduzimanja reči, s obzirom da imate dve opomene. Dakle, upozorenje za temu kojom se bavite odnosi se na vas kao govornika. Imate 30 sekundi za raspravu o ovom amandmanu.

Gospođo Čomić, mislio sam da ste me upoznali za ove dve godine. Nikada se pretnji nisam plašio i nikada nećete moći da obuzdate moj govor za skupštinskom govornicom.

Narodni poslaniče, ovo nije pretnja, ovo je obaveštenje. Kada budete čuli pretnju, videćete razliku. Ovo je obaveštenje na osnovu člana 84. stav 2.

Kada sam bio nedovoljno odrastao, otac mi je rekao - sine, kad god ti neko daje savet koji nisi tražio, znaj da ti preti. Tako taj vaš savet koji od vas nisam tražio shvatam isključivo kao pretnju. Nemojte da mi pretite, govorio sam veoma ozbiljno o veoma ozbiljnoj temi. Čitao sam pažljivo Predlog zakona i izneo sam vam ovde sve asocijacije na koje me je naveo ovaj predlog zakona. Nemojte da me terate da sad prozivam poimenice ljude u ovoj sali koji znaju o čemu govorim i koji su u sve ovo umešani, a predstavljaju pojedine lokalne vlasti. Ni bekstva iz jedne stranke u drugu neće ih spasiti kad ponovo budemo na vlasti.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Odbor za finansije i predstavnik Vlade, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, gospodin Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije, želi završnu reč?
Reč ima ministar Božidar Đelić.

Želeo bih samo da u ovoj konačnoj reči otklonim nekoliko nedoumica, ali i da posle kažem nekoliko reči o daljim koracima, ukoliko usvojite ovaj predlog zakona. Prvo, želim da se zahvalim mnogobrojnim poslanicima koji su oko ove podosta tehničke teme dali nekoliko interesantnih ideja. Veliki deo njih nije predmet ovih izmena i dopuna, ali sigurno će biti ugrađene u sledećim koracima, bilo da je to novi zakon o Narodnoj banci Srbije, bilo da je to budući predlog zakona o javnom dugu koji moramo pripremiti, bilo da je to dalji razvoj trezora na svim nivoima koji će, siguran sam, iziskivati i dodatnu zakonodavnu i podzakonsku aktivnost.
Ovaj proces je nešto što smo mi u poslednjih godinu i po dana počeli da radimo. Ukoliko ovaj cenjeni dom usvoji ove izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, naravno, pred nama je mukotrpni rad same implementacije i uspostavljanja ove uprave i svih ovih načela koji su ovde određeni. Mnogobrojne pripremne radnje su gotove. Mogu da kažem da ćemo u tom slučaju uraditi u godinu dana ono za šta je trebalo jednoj Sloveniji šest godina, jednoj Hrvatskoj četiri godine. U ovom segmentu javnih finansija smo pokušali da ubrzamo tok događaja, naravno učeći najviše od njih, jer oni su krenuli iz tog korena, tog SDK, te organizacije javnih finansija. Znači, i dobra i loša iskustva smo pokušali da uklopimo u ovo. Zbog toga, mislim da ćemo kroz izglasavanje ovog zakona napraviti jedan značajan korak u daljem uspostavljanju reda i transparentnosti u javnim finansijama.
Još jedna činjenica je, čini mi se, provejavala kroz mnogobrojne intervencije, a to je kako izmeriti rizik, kako upravljati rizikom. Rizik u finansijama postoji. On postoji zato što u svakom momentu možete plasirati ili ne plasirati data sredstva, možete uspostaviti jedan ugovor sa jednim pravnim licem ili ne. Zbog toga ovo što se sada dešava, možete sagledati ovoga puta na rashodnoj strani, to je pokušaj da mi što pre i na najbolji mogući način uspostavimo sistem koji će nam omogućiti da: pod jedan, premerimo rizik i zbog toga smo u Zakonu o budžetu imali prvi put jedan broj tih elemenata; pod dva, ovo je element onoga o čemu mi ovde danas govorimo. To je mnogo bolji sistem da se upravlja tim rizikom i da se sa što manjim rizikom plasiraju neka sredstva, koja će biti izuzetno oskudna u godinama koje dolaze, naravno na dobrobit onih koji su i izvor tih sredstava, a to su naši poreski obveznici.
Jednostavno, na momente se ovde činilo kao da odjedanput postoji neki ogroman rizik zbog toga što treba plasirati neka sredstva i mnogobrojni su dobro prepoznali da će ona u početku biti izuzetno mala. To ne znači da rizik nije postojao pre, ali se bežalo od njega i sistemski se rizik stvarao. On se stvarao tako što su se stvarale neke obaveze. Ako bih mogao da dam samo jedan primer, od najružnijih stvari u finansijama u domenu zaduživanja i stvaranja obaveze koje sam video, to je kada smo uočili da je jedan bivši guverner NBJ bukvalno na jednoj salveti na aerodromu u Nemačkoj potpisao jednu garanciju za koju on nije bio zakonski ovlašćen da potpiše, čime je kao garanciju založio neka sredstva NBJ jednoj stranoj državi.
Ta strana država danas kaže - imate ovlašćeno lice, nije naš problem u tome što ta osoba nije poštovala zakon. Ona je bila ovlašćena za pregovore. Otkuda smo mi znali da ta osoba nema pravo da sprovede tu garanciju.
Na taj način, i na lokalnom nivou, u to sam uveren, imamo na sijaset primera gde kroz garancije vršimo kroz preuzimanje nekih obaveza, kroz mnogo toga što su mnogi uradili, a da o tome ni lokalna skupština, ni ova skupština nisu bile obaveštene. Mi smo zatekli situaciju gde rizik ne samo da se nije prepoznavao, merio i njime se upravljalo, nego se on sistemski dodatno kreirao.
Zbog toga, u budžetskom sistemu ćete primetiti da moraju ostati neke odredbe, koje su podosta tvrde, u smislu velikog ograničavanja, naročito za lokalne samouprave, za njihovo zaduživanje, a to je da one ne mogu da se zadužuju za bilo šta drugo, nego za neke kapitalne investicije. To je bilo pitanje u diskusiji. Naravno, što se tiče inostranih zajmova, i to mora biti praksa koja se mora održati po svaku cenu ovde, to je da za bilo koji kredit, za bilo koju inostranu garanciju, tu postoji neko zakonodavstvo, ali ne mora biti nikakve rupe u svemu tome. Sve mora doći pred ovaj dom, jer na taj način se angažuju sredstava budućih budžeta i neke garancije.
Zbog toga, jedan broj tih garancija i kontragarancija će se naći pred ovim domom u nedeljama i mesecima koji dolaze. Sada ne bih da preduhitrim tu debatu, ne zbog toga da bi se kreirao rizik, naprotiv, da bi ova skupština, u ime naroda, izglasala ili ne, ono što će biti angažovanje nekih sredstava budžeta, znači sredstava koja će doći iz džepova naših poreskih obveznika u godinama koje dolaze.
Samim tim, mislim da kroz uspostavljanje uprave za javna plaćanja mi ubrzano uspostavljamo red i pribiližavamo se tržišnoj ekonomiji, s tim što i dalje priznajemo državnu funkciju gde ona postoji. To će biti efikasan način evidentiranja i sutra uspostavljanja raznih funkcija trezora na lokalnom i na nacionalnom nivou.
Time ćemo uštedeti i imati transparentnost u javnim finansijama. Što se tiče zaduženja, plasiranja sredstava, na ovaj način imamo uređeniji sistem, i naravno, o svemu tome ćemo imati mnogo više prilika da pričamo kad se dođe do zakona o javnom dugu. Zbog toga apelujem da glasate za ove izmene i dopune ovog budžetskog sistema.
Zadnja stvar koju bih hteo da kažem, a zbog toga što su me mnogobrojni poslanici, pa i neke poslaničke grupe, pitale - a šta je sa završnim računom za 2000. godinu? Naročito poslaničke grupe DOS-a, DSS-a, da li treba glasati za taj završni račun, da li je to na neki način "pokrivanje" onoga što se desilo i što je predočeno u izveštaju?
Želim da kažem da treba prihvatiti i glasati za ovaj završni račun, jer on ni u kom slučaju ne vrši aboliciju onoga što je, eventualno, postupak koji je lansiran od strane tužilaštva, od strane sudstva. Na taj način ćete prihvatiti i ovaj izveštaj, koji je ovde predočen, a o kome smo iscrpno govorili u proteklim danima.
Zbog toga vam predlažem da glasate i za završni račun za 2000. godinu. Hvala puno na pažnji i sigurno da će jedna od sledećih tačaka biti, ukoliko ovaj cenjeni dom usvoji ustavnu povelju i prateći ustavni zakon sledeće nedelje, jedna od veoma brzih stvari, koju ćemo pripremiti za vas, to je, verovali ili ne, rebalans budžeta za 2003. godinu, jer tu ćemo morati da prikažemo na drugačiji način sve prihode iz izvora poreskih obveznika u budžetu Srbije, a rashode za organe državne zajednice na istom mestu.
Vidimo se najsigurnije u januaru. Hvala puno na pažnji i na ovim diskusijama.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će danas, u danu za glasanje, odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini, čime smo završili 6. tačku dnevnog reda.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IMENOVANjU PREDSEDNIKA I ČLANOVA ODBORA ZA OBNOVU I RAZVOJ SREMSKIH KARLOVACA
Primili ste Predlog odluke koji je podneo narodni poslanik Ivan Andrić. Primili ste izveštaj Odbora za kulturu i informisanje, sa amandmanom.
Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe da, ako već nisu, podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Shodno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predlagač, Ivan Andrić, želi reč?
Ima reč narodni poslanik Ivan Andrić.

Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština Republike Srbije je 1991. godine donela Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa Sremskih Karlovaca.
Ovim zakonom se predviđa da se osnuje odbor za obnovu i izgradnju Sremskih Karlovaca, i mi, kao Narodna skupština, dužni smo da imenujemo članove tog odbora.
Biću jako kratak, vi ste dobili predlog danas. Na Odboru za kulturu i informisanje uložen je jedan amandman, tako da je sada Predlog promenjen, vi ga imate pred sobom. Samo bih hteo da vas zamolim da mi danas ipak, na svaki mogući način, donesemo odluku o formiranju ovog odbora, pošto je ovaj predlog do sada povučen četiri puta iz procedure i time je blokiran rad Odbora za obnovu i izgradnju Sremskih Karlovaca.
Imajući u vidu to da je u nadležnosti ovog odbora i raspolaganje sredstvima, stiglo je nekoliko pisama, molbi iz samih Sremskih Karlovaca, da se njima omogući da nastave da rade normalno i da prosto, ta sredstva predviđena budžetom, iskoriste. Hvala.