Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, ovaj član zakona pokazuje ono što smo tvrdili tokom cele rasprave i u načelu i u pojedinostima, nameru predlagača da kada postigne cilj prekine svaku vezu sa prethodnim stanjem i u odnosu na uspostavljeno stanje završi ono što je naumio.
Ako je predlagač hteo da bude konsekventan, onda bi bilo logično da među razloge prestanka mandata stavi i prestanak članstva u poslaničkoj grupi sa čije liste je izabran. Predlagaču to očigledno ne treba, kao što mu neće trebati te poslaničke grupe kada ispuni ovaj cilj.
Sud će sigurno presuditi u korist onih koji polažu prava na te mandate, a mi socijalisti smo jedni od njih, jer imamo prava na pet mandata koje nam je skupštinska većina oduzela. Očigledna je namera, kada se ovaj zakon usvoji, da se poslanici koji daju podršku Vladi i predlozima DOS-a nagrade, da budu zastupljeni u parlamentu, da im se ne može oduzeti mandat. Lepo kaže predlagač, oni postaju vlasnici svog mandata.
Suštinski, većina odredbi iz ovog člana nema svoju sadržinu i nisu primenljive. Šta znači stav 1, gde se kaže - podnošenjem ostavke prestaje mandat. Bili smo svedoci da je 13 ljudi pismeno izjavilo da podnosi ostavke. O tome je obavešten Administrativni odbor. Konstatovano je ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ti ljudi nisu napravili ni jedan gest, ni pismeno ni usmeno, da to povuku, bez obzira što to ne bi važilo, ali nisu, Skupština to nije konstatovala. Znači, svejedno.
Znamo naravno da ako do toga dođemo u međuvremenu od podnošenja ostavki i dok se to konstatuje utvrdiće se i cena te ostavke i onda će se naravno preko toga preći kao da nije ni postojalo. Mi smo predložili, kolega Mitrović je to obrazložio, da jedan od razloga prestanka mandata poslanika bude prestanak članstva u političkoj stranci ili koaliciji sa čije liste je izabran.
Mislimo da to pokazuje našu doslednost u odnosu na ovaj predlog. Smatramo da osnov koji neko stiče treba d bude politička stranka ili koalicija sa čije liste je izabran, a na osnovu opet raspoloženja građana i da to treba da služi kao osnov za raspodelu mandata.
Zašto je ovo doslednost i zašto je potrebno? Iz prostog razloga što niko, ali baš niko od ovih narodnih poslanika nije na izbore izašao sa svojim imenom i prezimenom. U svetu postoje samo dva izborna sistema, većinski i proporcionalni, i dvadesetak modifikacija tog izbornog sistema.
Poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije su izabrani po proporcionalnom izbornom sistemu. Političke stranke i koalicija su sačinile izborne liste. Svi su oni bili zastupljeni od broja jedan do 250, i socijalisti, poređani po azbučnom redu. Građani su glasali za te izborne liste. Nisu glasali ni za jednog pojedinca. Svih tih 250 ljudi je učestvovalo u izbornoj kampanji. Partija je konačno odredila ko je taj ko će predstavljati političku stranku u parlamentu Skupštine Srbije.
Nikome od tih 250 ljudi nije smetalo i nije bio problem da bude na listi političke stranke. Nije mu smetalo da svoj integritet i svoje ime i prezime stavi na listu. Nije bio ni problem kada su izabrani. Naravno, problem nastaje kada su isključeni. Činjenica je da stranka raspolaže tim mandatima i treba njima da raspolaže.
S druge strane, doduše, imamo situaciju da se zakon ne primenjuje, pa onda i ove odredbe logično ništa ne znače, jer ostaju prazno slovo na papiru.
Smatrali smo potrebnim da ovaj amandman podnesemo i time stvorimo vezu između izbora poslanika i mandata. Ukoliko to ne bi postojalo, sve gubi smisao. Mi znamo da je ovaj zakon u stvari za jednokratnu upotrebu. Izabraće se poslanici. Zakon kao takav se više neće primenjivati. Znamo i da će smanjenjem broja poslanika unutar ove skupštine, unutar poslaničkih grupa, jedni biti kažnjeni, kao mi socijalisti, jer nam se kradu dva mandata, ali će zato biti nagrađene fantomske poslaničke grupe i biće nagrađena skupštinska većina.
Amandman kolege Mitrovića ima svoj smisao, jer vlasnici mandata su političke stranke i one treba njima i da raspolažu.