Gospođe i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, drugi je dan kako se ovde vodi rasprava o Predlogu zakona o koncesijama, koji je ponudila Vlada Republike Srbije.
Mislim da postoji jedinstvo u shvatanju značaja koncesija za Srbiju kao zemlju u tranziciji, koja ima niz prednosti za strane ulagače, dobar geografski položaj, nesporna prirodna bogatstva, kvalifikovanu i jeftinu radnu snagu, niže troškove života nego u drugim zemljama.
Koncesije su za nas razvojna šansa, ali i nužno zlo. Objektivno, šansa su onde gde nemamo razvojnih mogućnosti npr. zbog tehnoloških nedostataka, ali tamo gde imamo i mogućnosti, i znanja i posedujemo tehnologije, a nemamo sredstava, koncesije su nužno zlo. I evo, posle dve godine najavljivanja ovaj dom raspravlja o jednom, po obimu nevelikom, Predlogu zakona, koji po rečima predlagača treba da stvori jasne, moderne uslove ulaganja u dobra u opštoj upotrebi i delatnosti od opšteg interesa, a posebno u javnu infrastrukturu.
Pre nego što se osvrnem na sam Predlog zakona dozvolite mi nekoliko opaski: prvo, zakon o kome danas govorimo treba da zameni sada važeći Zakon o koncesijama iz 1997. godine; u drugoj polovini 2001. godine pravni savetnik gospodina ministra, Ilija Dražić kaže, a Politika prenosi, da ovaj danas još uvek važeći Zakon i nije loš; treba ga samo osavremeniti, precizirati pojedine odredbe, pojednostaviti proceduru i naravno (neizbežan dodatak) uvesti više transparentnosti u sam postupak.
Isto tako kaže:"Nakon višemesečnog rada, u saradnji sa nemačkim ekspertima, kao i obavljenim konsultacijama sa svim ministarstvima, pripremljen je tekst izmena zakona o koncesijama i ponuđen Vladi Srbije". Prošla je od tada godina dana, a Vlada je u septembru 2002. godine uputila u Skupštinu taj predlog novog zakona o koncesijama. Dakle, nisu više u pitanju izmene.
To je učinjeno dva meseca nakon što je DSS-ova vlada u senci obnarodovala svoj predlog zakona o koncesijama. O podnetom zakonskom predlogu pravni savetnik gospodina Pitića, Nenad Ilić, kaže za list "Dnevnik" 8. oktobra 2002. godine - suština zakona je ostala ista, zakon je unapređen, daje veću zaštitu koncesionaru itd. Potom je prošlo još pet-šest meseci, Skupština danas razmatra Predlog zakona koji je sačinila Vlada.
Zaključite, gospodo, da li je pred nama novi Predlog zakona, kako u uvodu reče ministar ili je to u stvari zakon o izmenama i dopunama zakona iz 1997. godine, kako su u raznim prilikama isticali njegovi savetnici.
Zašto je bilo potrebno da se ovoliko dugo čeka na ovaj zakonski projekat? Mislim da je ovo još jedan u nizu primera kako Vlada nema konzistentan plan rada, kako su ministarstva u svom delovanju neusaglašena, da Vlada nema tajming predlaganja zakona. Ako ovo nije tačno, mogao bi da se stekne sledeći utisak: zatalasa se Srbija u Boru i Majdanpeku, štrajkom se preti, jedan od zahteva štrajkača je - doneti hitno i zakon o koncesijama i Vlada, odjedanput, aktivira u Skupštini ovaj predlog koji ovde stoji toliko dugo vremena. No, vraćam se koncesijama.
Gospodin Pitić u "Blicu" od 11. oktobra 2002. godine izjavljuje, a ovde pomalo slavodobitno potvrđuje da, i pored toga što se stranci interesuju za koncesije, posebno u oblasti infrastrukture, u protekle dve godine nije dodeljena nijedna koncesija, praktično od 1997. godine, implicirajući verovatno da je to dobrim delom posledica važećeg zakona.
Pa, naravno, i da imamo najbolje zakone o stranim ulaganjima, o koncesijama, B.O.T. aranžmanima, teško će se pojaviti strani investitor da ulaže kapital u perspektivne delatnosti kao što su energetska postrojenja, iskorišćavanje energetskih izvora i rezervi, mali rudnici podzemne ekploatacije, ali u zemlji gde nema pravne sigurnosti, nema predsednika, parlament se pretvara u tržnicu.
S druge strane, rizično je ulagati u zemlju u kojoj nisu izvršene ni najneophodnije reforme u energetskom sektoru, kojima bi se omogućila liberalizacija tržišta energije, a promene u energetskom sektoru, kao što su nova zakonska regulativa, organizovanje i restrukturiranje energetskih kompanija, stvaranje uslova za tržište energijom, ne događaju se spontano. To su najsloženiji poslovi pred srpskom državom, s obzirom na potrebno znanje, iskustvo, trajanje i finansijska sredstva.
Ali evo, gospodo, neka se pojavi neki zainteresovani stranac sa željom da dovrši izgradnju ovde više puta pominjane Termoelektrane - toplane "Kolubara B", odnosno njoj pripadajućeg površinskog kopa. Kako će Vlada ući u koncesioni odnos sa ovim stranim ulagačem ako još nije izradila osnovna dokumenta, kao što su energetska politika zemlje, strategija razvoja energetike i u okviru nje elektroenergetike? Nismo pristupili energetskoj povelji iz Lisabona. Nemamo harmonizovane zakone o energetici, rudarstvu, geološkim istraživanjima itd.
Kako će Vlada u ovim uslovima da donese odluku o davanju koncesija po B.O.T. aranžmanima za Termoelektranu - toplanu "Kolubara B"? Teško! A 400 miliona dolara čeka sahranjeno u travi tamnavske ravnice.
Gospođe i gospodo narodni poslanici, kao što znate, u ovom momentu se u Skupštini Srbije nalazi još jedan predlog zakona o koncesijama, koji je uradila vlada u senci Demokratske stranke Srbije. Zakon je predstavljen javnosti 27. juna 2002. godine. Zakon tada nije upućen u Skupštinu Srbije pošto je to bilo vreme, sećate se, nasilnog izgona poslanika DSS-a iz Skupštine po čuvenom inženjeringu Predsedništva ostatka DOS-a.
Predlog ovog zakona o koncesijama zvanično je podnela poslanička grupa DSS-a 4. februara, sa predlogom, da se razmotri na prvoj narednoj sednici. I kada je Vlada Srbije dva dana potom, dakle 6. februara, povukla iz dnevnog reda Trećeg vanrednog zasedanja razmatranje svog zakona, doduše bez obrazloženja što to čini, ponadao sam se da je uvidela da je ponuđeni zakon DSS-a bolji, sveobuhvatniji i moderniji, te da će pružiti priliku da se ova skupština izjasni o tom boljem, sveobuhvatnijem i modernijem zakonu.
Ali avaj, ovo je bila samo fantazmagorija u pustinji koja se polako širi Srbijom. Gospođe i gospodo, DSS smatra da je njen zakon o koncesijama više u duhu izrazitih ekonomskih i društvenih promena. U njemu se i u oblasti koncesija naglašava potreba za decentralizacijom u Srbiji. Gospoda Prodanović i Trajković ubedljivo su do sada pokazali razlike između našeg i zakona o koncesijama koji se teško može popraviti amandmanima.
Dozvolite mi da ukratko, lapidarno, navedem bitne razlike. Razlike dakle postoje: u predmetu koncesije; uslovima; nadležnostima i postupku davanja koncesija; u principima raspodele koncesione naknade i drugom.
U predmetu koncesije; naš zakon ne navodi taksativno potencijalne mogućnosti za predmet koncesije, već se definiše sveobuhvatno predmet koncesija na prirodnom bogatstvu, dobru u opštoj upotrebi i delatnosti od opšteg interesa. Striktno se definišu uslovi da bi se uopšte ušlo u koncesioni odnos, a posebno se navodi da na šumska dobra niko ne može steći koncesiju, ni strano ni domaće lice. Obrazloženje je dato.
Nadležnosti za davanje koncesija; DSS smatra da nadležnost za davanje koncesija treba da zavisi od vrste koncesije. Tako, koncesija na prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi i korenspondirajuće daje Republika, dok autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave daju koncesije na delatnosti od opšteg interesa u njihovoj nadležnosti.
Mi predlažemo da autonomna pokrajina ne daje koncesije na prirodno dobro, jer to je dobro Republike Srbije. (Dobacivanje iz klupa.) Zahvaljujem se na dobacivanju.