ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE, 20.02.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

20.02.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:00 do 19:20

OBRAĆANJA

Slobodan Tomović

Poštovana gospođo Čomić, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o kome se raspravlja u ovom parlamentu možda i nije najvažniji, ali je svakako najdelikatniji od svih zakona o kojima smo do sada raspravljali.
Dokaz za moju tvrdnju je činjenica da se ovim zakonom utvrđuje koji to od svekolikih resursa ove države, a naročito strateških, treba da budu predmet koncesije i po kakvim pravilima te koncesije treba nekome da se dodele.
To je bio razlog što smo mi socijalisti - uprkos uverenju da je zakon donet na naš predlog bio sasvim korektan i da je možda pre trebalo da razgovaramo o izmenama i dopunama tog zakona, a ne da ga potpuno menjamo - zbog poznatog mehanizma odlučivanja u ovom parlamentu, da ne pričam dalje, zaključili da moramo suštinski da se uključimo u raspravu o Predlogu ovog zakona i da, naravno u jednom postupku za koji moram da kažem da je trajao onoliko koliko je trebalo da se iskuju najbolja rešenja, damo svoje predloge i svoje razmišljanje o tome kako taj predlog treba popraviti. U tom smislu mi smo to pretočili u nekih deset amandmana.
Okosnica naše intervencije bila je zalaganje da se ipak ograniči odlučivanje Vlade na one koncesije koje su matematički, kako bi se reklo, manje ili jednake u odnosu na neki iznos ili koje su od najvećeg strateškog značaja, kao što su izvorišta vode, izvorišta nafte itd. Dakle, te prerogative smo hteli da damo Skupštini, da ona odlučuje o koncesijama od naročitog strateškog značaja.
I naravno, ne samo to, nego smo hteli (i to je bila suština našeg zalaganja) da Vlada periodično podnosi izveštaje o postupku koncesije ovoj skupštini i ne samo za ono što je Skupština rekla da, takođe, može biti predmet koncesije, nego i za sve ono drugo što je Vladi već dato kao diskreciono pravo.
U tom smislu smo podneli desetak amandmana. Naravno, neću govoriti o svim tim amandmanima. Pomenuću samo neke i to one gde smo se mi u diskusiji razišli sa predstavnicima Vlade i na raznim odborima, pre svega na Odboru za ekonomski razvoj.
To se pre svega odnosi na član 6. jer se u tom članu kaže kako će se odlučivati itd. Naše zalaganje je bilo da se napravi mali mehanizam u tom odlučivanju, rekao bih da se napravi matrično odlučivanje i da se kaže - ponder je taj i taj, ponder za rizik je taj, ponder za ovo, ponder za ono; jer, gde god se subjektivno odlučuje, može biti i tako i tako. Pretpostavljam da ako sada nije prihvaćeno, ovo se može kasnije usvojiti nekim podzakonskim aktom ili pravilnikom o radu tenderske komisije; da se napravi matrica odlučivanja gde se vrlo prosto kaže - faktor rizika taj, ponder taj i kad se sve sabere, stvari su vrlo egzaktne, to se uradi.
Nadam se da će se to u tom smislu ispraviti. Ali, suština našeg neslaganja, a gde ipak treba da se složimo, to je što smo mi insistirali (dozvolite da se figurativno izrazim, jer tako sam pričao i na Odboru), kad se već stavlja malo zvonce na pare od koncesija koje idu lokalnoj samoupravi i autonomnoj pokrajini, da stavimo zvonce, ali veće, i na onaj veći deo pa da kažemo - e, to zvoni za korišćenje para u onim oblastima iz kojih smo ih i dobili dajući koncesije.
Dakle, mogu razumeti vladu kada kaže - znate, to su pare iz budžeta, ali ne mogu to prihvatiti. Hteo bih da imamo sigurnost : ako smo dali autoput, neka se posle toga izgradi autoput. Jer Vlada će reći - nama treba za penzije. Ali, gospodo, to ne može biti manir - ne ide mi od privatizacije, hajde da uzmem od koncesije; ne ide mi od ovoga, hajde da uzmem od onoga. Dakle, zbog toga sam hteo da stavimo to veliko zvonce. No, dobro, vlada je vlada i mi razumemo teškoće.
Da skratim, jer moje druge kolege čekaju na red, ovom prilikom pokazana je izuzetna spremnost ministra i njegove ekipe da korektno sagledaju naše zahteve i moram da kažem da je prihvaćeno dosta naših predloga, više nego ikada do sada, a meni to daje mogućnost da zaključim dvojako: kao Kopernik "ipak se okreće" ili kao Iljf i Petrov u čuvenom Zlatnom teletu "led je krenuo gospodo porotnici". Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić.

Slavoljub Matić

Gospođe i gospodo, kada pričamo o predloženom zakonu želim da pomenemo neka iskustva koja svakako Evropa ima.
Međutim, kada uđete na Internet vrlo je teško komunicirati sa tim iskustvima. Prvo zbog toga što imate nesređene linkove mnogih vlada u Evropi. Ono što može da se vidi to je da su svi zakoni iz oblasti koncesija poprilično stari, tako da pretpostavljam da se i Republička vlada tj. ministar Pitić, takođe i moja stranka, a možda i stari Zakon iz 1997. godine, oslanjaju na preporuke OECD-a dostavljene bivšim članicama SFRJ kao preporuka koja može da te zemlje izvuče iz krize.
Pričamo o tim stranim iskustvima, recimo Velika Britanija fragmentarno pokazuje ovu oblast, naime koncesije se pojavljuju u zakonima iz oblasti zdravstva, putne privrede ili telekomunikacija. Takođe, Portugalija rešava pitanje koncesija opet nekim posebnim zakonima iz užih oblasti, recimo PTT saobraćaja, a i neke druge zemlje na sličan način rešavaju to pitanje.
Što se tiče dužine koncesija, što je zemlja siromašnija to je duži rok koji se daje koncesionaru. Siromašnije zemlje, kao što su zemlje iz Sovjetskog Saveza, Rusija konkretno, zatim Rumunija, daju rok do 50 godina, a s druge strane Italija ima zakonski rok do 25 godina, sem što je za jedan putni pravac dato do 30 godina. Mislim da smo se ovde saglasili da taj rok može da bude do 30 godina i on je potpuno u skladu sa nekim evropskim iskustvima.
Možemo da podržimo u ovom zakonu postojanje principa B.O.T. izgradi - koristi - predaj. Taj princip je opštepoznat, omogućava da se stvaraju nove investicije koje će posle biti predate državi ili narodu i to svakako treba pozdraviti.
Juče ministar kaže da je zakon značajan za razvoj privrede i infrastrukture, a smatra da će to imati efekat na životni standard građana. Potom kaže da je zakon usklađen sa međunarodnim zakonodavstvom, naglašava zajednički interes privatnog i javnog interesa; takođe, ministar sam hvali svoj zakon, pa kaže da onemogućava diskreciono pravo, da postoji visoka pravna sigurnost.
Sve je to lepo što ministar kaže, međutim, u državi ne postoji pravna sigurnost, pa se pitam kako ćemo mi po principu B.O.T. dati nekome putni pravac između Beograda i Niša ili makedonske granice, a u ovom trenutku svi smo svedoci da čak i asfaltne baze vredne nekoliko miliona dolara lete u vazduh. Znači, te pravne sigurnosti u ovoj zemlji nema. Mislim da u ovoj zemlji, koja je inače zemlja bez domaćina, bez predsednika, sigurno nije pravi mamac za te investicije, a svi smo ... (žagor)
Dobro, zašto mi dobacujete?
Molim vas, gospođo Čomić, da opomenete ove vaše koji dobacuju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Svi ovde prisutni poslanici su moji, ne delim ih na vaše i njihove, po narečjima, i svi smo ovde obavezni da poštujemo Poslovnik ...

Slavoljub Matić

Pa opomenite ih.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Svi govornici, uključujući i vas, imaju potpunu slobodu argumentacije pri obrazlaganju zakona i zaista molim sve narodne poslanike da se pridržavamo Poslovnika. Izvolite.

Slavoljub Matić

Mi iz DSS-a svakako ćemo iskoristiti ovu priliku da predstavimo naš zakon. Kada ste ministre povukli ovaj zakon, nadali smo se da ćete možda neka naša iskustva iskoristiti i pokušati da na pravi način decentralizujete ovo pitanje koncesija. Ona iskustva koja imamo iz Zakona o privatizaciji, a mogu da vam kažem nešto o tome i kao predstavnik jedne lokalne samouprave, onog trenutka ...
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslaniče, obraćam vam se po članu 84. stav 2. Poslovnika, i s obzirom da opominjete na primenu Poslovnika. Formalnom primenom Poslovnika trebalo bi vam oduzeti reč jer pričate o temi koja nije na dnevnom redu, a ukoliko želite da se predlog vašeg zakona nađe na dnevnom redu poslovnička procedura je da skupite 84 potpisa narodnih poslanika i zakažete šesto vanredno zasedanje Narodne skupštine do 1. marta ili da predložite na redovnom zasedanju.
Dakle, ono što važi za vas, važi i za sve nas druge. Slobodu koju imate vi, imaju i svi drugi poslanici. Izvolite.

Slavoljub Matić

Da li znate šta pričam? Da li ima smisla da me na ovakav način prekidate?
Iskustva iz Zakona o privatizaciji - kada se privatizacija spustila na nivo lokalnih samouprava, gde lokalna samouprava ima obavezu kako bi proširila listu potencijalnih učesnika u privatizaciji - mislim da treba pozitivno vrednovati kroz ovaj zakon. Upravo smo mi naš predlog zakona bazirali na toj decentralizaciji.
Prava decentralizacija, dakle, uviđa interes lokalne samouprave i podrazumeva učešće AP. Interes lokalnih zajednica svakako pre će doneti mnogo veći broj ugovorenih koncesija nego ići na neke velike koncesije koje ovog trenutka, zbog te pravne nestabilnosti naše zemlje, apsolutno nije moguće privući.
Na kraju, pitam Republičku vladu - šta je za dve godine došlo kao koncesioni posao? Prethodna vlada je samo jedan ugovor napravila; radi se o putu Beograd-Novi Sad. Nažalost, naša Vlada danas nema snage da bude magnet za investitore, a upravo ovaj zakon jeste prilika da se ostvari taj naš interes da pokrenemo privredu na ovaj način, tj. nama je radi toga potreban taj autsajderski novac.
Pošto mi gospođa Čomić zamera predstavljanje ovog zakona DSS, koji ima u svojim rukama, neću pričati o našem zakonu. Nadam se da će ovaj zakon vrlo brzo biti unapređen upravo novim zakonom, pa makar i onim izmenama na kojima mi insistiramo. To će biti, naravno gospodo moja, odmah posle vanrednih parlamentarnih izbora. Nadam se, gospođo Čomić, da će ovde na vašem mestu sedeti pravi demokrata, a ne neko ko će ometati komentarima poput ovih vaših prigovora koji su najbolji dokaz da vi sa demokratijom nemate blage veze.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, posle njega narodni poslanik Dragan Jovanović; poslanička grupa Srpske radikalne stranke ima na raspolaganju šest minuta.