ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE, 20.02.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

20.02.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:00 do 19:20

  • TAGOVI

  • Četvrto vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o koncesijama (načela) (2003)
  • Predlog zakona o koncesijama (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Goran Pitić

    Pošto je kolega Ivković opet pomenuo član 2, onda sam stvarno morao da odreagujem iz razloga što je pitanje deklarativnog načela o poštenju ozbiljna stvar.
    Prvo, mislili smo da možemo da unesemo norme, inače prisutne u zakonu kojeg svi predstavljaju kao jedan od najboljih u našem pravnom sistemu, a to je Zakon o obligacionim odnosima, gde se primenjuje isti princip da se navode načela zakona na osnovu kojih se propisuju određene pravne norme. To je prva stvar i mi smo se time koristili.
    Drugo, da li je pitanje da ta načela ne postoje, a da se primenjuju? U prethodnom zakonu to nije bilo teorijski napisano, a u praksi, nažalost ali i na svu sreću na samo jednom primeru koncesije, ne da nije ispoštovano to načelo, nego upravo nisu ispoštovani ovi principi o kojima je sada govorio gospodin Ivković; to je, osim što je govorio o tehničkom i tehnološkom jedinstvu... tačno, šta je to racionalno korišćenje, kako ga definisati, ko može da tumači to. S druge strane, mi nudimo varijantu opravdanosti same koncesije putem rada na određenoj fizibiliti studiji, znači oceni opravdanosti i uticaja na životnu sredinu i sve ostalo.
    Dakle, načela su postavljena ne da bismo se deklarativno poneli prema pitanju poštenja, nego da bi uputili čitaoca o čemu se radi u ovom novom zakonu, kada se govori o nekim načelima kao što su ravnopravan i pravičan tretman, sloboda tržišne utakmice i poštovanje instituta ugovora, što je zakon između ugovornih strana kroz načelo autonomije volje.
    To je ta logika, a ova logika gde se daju diskreciona prava utvrđivanja šta je to racionalno, šta je to tehničko i tehnološko jedinstvo, stvarno mislim da ne može da doprinese da ova država, o čemu kolega Ivković stalno govori, ide u pravcu razvoja nacionalne ekonomije, jer ovo jeste u funkciji razvoja nacionalne ekonomije. Izvinjavam se, ali na osnovu primera koji su do sada bili, ne vidim da su oni kriterijumi o kojima vi govorite bili ispoštovani u onome što je urađeno u praksi.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li ima još prijava za reč o ovom amandmanu? (Nema.)
    Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Vladimir Garčević i Zoran D. Nikolić.
    Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Branislav Ivković.
    ...

    Branislav Ivković

    Replika koju mi nije dozvolila gospođa predsedavajuća; gospodine Pitiću i vama i meni je jasno da Zakon o koncesijama iz 1997. godine nije mogao da živi, jer svi potencijalni koncesionari su padala u vodu onog momenta kada su države tj. vlade država iz kojih su potencijalni koncesionari zabranjivale potpisivanje koncesija.
    U pravu ste za onu jedinu koncesiju - i meni je žao što je tada ta koncesija urađena bez onih koji poznaju koncesioni rad, ali i ja mogu vas da pitam šta ste vi radili 2,5 godine, ni jedan koncesioni akt niste usvojili, a imali ste Zakon? Zato ste i predložili zakon o koncesijama, a ne zakon o izmenama i dopunama Zakona o koncesijama, da bi izbrisali iz pameti građana Srbije činjenicu da ste imali odlično urađen zakon, prema evropskim standardima, a da ga niste primenili i da čak nijedan projekat niste ponudili potencijalnim koncesionarima, a imali ste iz starog vremena bar četiri dobra projekta.
    Što se tiče amandmana na član 5, želimo da istaknemo da smo zatečeni činjenicom da je uređivanje korišćenja obala reka i jezera, izgradnja objekata radi obavljanja delatnosti, preformulisano u vašem tekstu i da samo piše - uređenje i korišćenje obala reka i jezera. Odrednica "radi obavljanja delatnosti" je izbrisana.
    Vama i poslanicima je sigurno jasno da obavljanje delatnosti znači preciziranje, regionalnim i prostornim planovima, da se tačno zna namena svakog prostora i ako vi izbrišete ovu odrednicu, obavljanje delatnosti, jasno je da neko može preuzeti neku obalu za pristanište, da otvori kafić i da radi takav posao. Znači, to nije u skladu sa interesima građana i države na bazi donetih planova.
    Drugo, kocensionarstvo u zdravstvu postavlja pitanje da li uopšte neko zna šta je to koncesija. Koncesija je davanje isključivog prava za neku namenu. Ako vi nekome dozvolite da leči reumatske bolesti na teritoriji Srbije, onda će se u suštini svi reumatski bolesnici morati da leče kod onoga ko je dobio koncesiju za to. Uopšte, koncesionarstvo u zdravstvu je vrlo problematična činjenica. Moram da vam kažem da sam čitao deset zakonskih projekata iz deset evropskih zemalja i ni jedna zemlja u toj oblasti nije davala koncesije.
    Najkardinalnija događanja su u oblasti lokalne samouprave. Zakonom o komunalnim delatnostima, koji sam ovde predložio i odbranio kao poslanik, predviđeno je da je koncesionarstvo uopšte ulaganje većinskog kapitala sa strane u delatnostima koje se mogu paralelizovati. Ali u kojima to ne može, kao što je daljinsko grejanje, vodovod, šinski prevoz u gradovima, ne možete dati koncesiju; jer čovek koji bi dobio pravo da greje Novi Beograd ima monopol nad grejanjem Novog Beograda i može da se ponaša mimo svih pravila, može da shvati da je to njegovo vlasništvo na 10, 15 ili 20 godina.
    Znači, neverovatno je da vi niste pratili činjenicu da Zakon o komunalnim delatnostima, koji je na snazi, predviđa kod monopolskih delatnosti u oblasti komunalnih delatnosti, kao što su vodovod i kanalizacija, šinski prevoz, daljinski sistem grejanja, da je tu moguć samo proces dokapitalizacije a nikako većinskog vlasništva, privatnog, domaćeg ili inostranog kapitala, a pogotovu ne koncesionarstvo. Mislim da je jasno zbog čega.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li neko drugi želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić, Dragan Jovanović, Miloš Nešović, Živanko Radovančev, Golub Rajić, Slobodan Tomović, Miomir Ilić, Dragan Todorović, Slobodan Pavlović, Jovan Todorović i Zoran R. Anđelković.
    Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.
    ...

    Radojko Petrić

    Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani ministre, u ime SPS-a zajedno sa grupom poslanika podneo sam amandman na član 6. Predloga ovog zakona. U ovom članu propisuje se da se koncesija može dati na rok do 30 godina i faktori za određivanje vremena trajanja koncesije.
    Kao jedan od faktora za određivanje roka trajanja koncesije predviđeno je vreme potrebno za izgradnju objekta. Smatramo da ovo pitanje u Predlogu Vlade nije precizno formulisano i da je potrebno izvršiti odgovarajuću dopunu.
    U tom smislu amandmanom predlažemo jasnije i logičnije definisanje ovog pitanja. Naime, da se u rok trajanja koncesije ne uračunava vreme potrebno za obavljanje pripremnih radnji za izgradnju objekta tj. početak obavljanja koncesione delatnosti.
    Opravdanost prihvatanja amandmana najbolje možemo videti na nekom primeru. Uzmimo koncesiju za eksploataciju mineralnog blaga tj. koncesiju za neki rudnik, da se on otvori i vrši eksploatacija. Sigurno je u tom slučaju potrebno dosta vremena da se uradi projekat, izrade neophodni objekti, nabavi potrebna mehanizacija, obuči radna snaga, regulišu prilazni putevi i da dalje ne nabrajam. Zaista je potrebno izvršiti još mnogo radnji. Logično je da ovo vreme ne treba da uđe u rok trajanja koncesije.
    Na drugoj strani, da koncesionar ne bi unedogled odugovlačio sa ovim radovima, amandmanom se predlaže da se rok trajanja izvođenja ovih radova unapred mora utvrditi. Ne samo u ugovoru, nego da se zna u pravilima - koji je to rok, kada se već raspisuje tender, za ustupanje koncesije. Ne treba to samo naknadno određivati ugovorom. Ta neizvesnost u tržišnim uslovima može da odbije interesenta. Nije siguran koliko će mu se posle ugovorom određivati; da li jedna, pola ili dve godine, što u određenim slučajevima može da bude i te kako bitno. Sva pravila igre se moraju znati unapred.
    Prihvatanjem amandmana ovo pitanje bi se precizno regulisalo i postigli bismo ravnopravnu zaštitu državnog organa kao davaoca koncesije i koncesionara. Zahvaljujem.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li neko drugi želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Vladimir Garčević i Zoran D. Nikolić, kojim predlažu da se posle člana 6. doda novi odeljak sa članovima 6a i 6b.
    Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Branislav Ivković.
    ...

    Branislav Ivković

    Dame i gospodo narodni poslanici, verujem da je svakome u sali, a i TV gledaocima, jasno da je koncesioni posao vrlo specifičan koji zahteva vrlo široka i stručna znanja iz mnogih oblasti; od poznavanja međunarodnih finansijskih institucija, načina njihovog poslovanja, organizacije UN, Svetske banke, do specifičnih načina zatvaranja finansijskih konstrukcija i formiranja koncesionih preduzeća.
    Sve u svemu, za taj posao ova zemlja ima stručnjaka koliko da se nabroji na prste jedne ruke. Nema više. Zakon koji je predložila Vlada Republike Srbije predviđa da se tim poslom bave sva ministarstva i sve lokalne samouprave. To je dobro jer u stručnom pogledu svako ministarstvo ima najpismeniji narod kada je u pitanju rudarstvo i energetika, a uz stručnjake sa strane tehničko-tehnološki može da se obradi problem i pripremi koncesioner. Kada je lokalna samouprava davalac koncesije na svojoj teritoriji, ona takođe može dati dosta lokalnih podataka.
    Šta ne valja u toj celoj priči? Ne valja što svi upisuju prvi razred osnovne škole, što svi počinju da uče ispočetka o koncesijama, što imate 1.000 pačića širom Srbije, a preko puta njih sede prevejane bele kragne naučene da uzimaju te poslove i po Slovačkoj, i po Mađarskoj i ko zna gde nisu bili, iz Behtela, Ove Arup & company i ostalih velikih konsultantskih kuća.
    Zakon na snazi, dok se ovaj ne usvoji, zbog toga je predviđao agenciju kao servis upravo ministarstvima, lokalnoj samoupravi. Ona čuva kontinuitet zdanja države, Vlade Srbije o pregovorima u toku, o završenim pregovorima; iskustva sa tih pregovora: kvalitet postignutih ugovornih rešenja, kolike su koncesione naknade, koji su koncesioni rokovi, kakva je interna stopa povraćaja kapitala, da li se u tim pregovorima popušta na jednom i na drugom mestu.
    Sada, kada Ministarstvo lokalne samouprave dobije pismenu ekipu, koja iza sebe ima pet, deset, dvadeset pregovora, onda su naredni, šesti, jedanaesti i dvadesetprvi potencijalno mnogo uspešniji, jer Vlada ima kontinuitet znanja.
    Nažalost, predlagač ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona je smislio da briše agenciju, iako danas ima 5.000 agencija u Vladi. A baš tamo gde treba, gde se specifično znanje briše, umesto toga postoji član 24. gde piše "Vlada evidentira svaku koncesiju..." odnosno udari pečat i stavi u fajl.
    Znači, mi apelujemo na vas i na predlagača da odmeri dobro šta čini. Sugerišemo našim amandmanom da se ubace članovi 6a, 6b i 6e, kojima se zadržava agencija, ne kao gazda, nego kao kontinuitet znanja o minulim poslovima, podloga mnogo spremnijeg rada i uspešnijih pregovora na budućim poslovima.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu.
    Ima reč ministar Goran Pitić.
    ...

    Goran Pitić

    Samo kratak komentar, možda da pomognem gospodinu Ivkoviću, da o ovom amandmanu ipak promeni mišljenje, jer možda nisam dao dovoljno informacija.
    Naime, radi se o sledećem: jedno je stvar donošenja predloga o koncesionom aktu: drugo je stvar pregovaranja, vodi ga komisija i predlaže Vlada. Znači, tu može da postoji kontinuitet i da se iskoriste ove prednosti ekonomije, u smislu korišćenja nekih prethodnih saznanja o pregovaranju.
    Vlada ide na koncept da koristi one stručne resurse, kao što ste i vi rekli, po definiciji locirane u resornim ministarstvima, sa mogućnošću i lokalne samouprave, kao i nadležnih ministarstava da koriste određene ekspertize ili savetodavnu ulogu nekih instituta koji bi mogli da pomognu tome.
    Predviđeno je da se pri Ministarstvu za ekonomske veze razvije jedinica zadužena samo koncesijama, da radi taj oblik praćenja ove ozbiljne i komplikovane delatnosti. Hajde da kažem još jednu stvar protiv agencije u ovom kontekstu; u skupštinskoj proceduri nalazi se zakon o osnivanju agencije za ulaganje i promociju izvoza; ona takođe treba da pokupi deo aktivnosti vezan za investicije i time će ta potencijalna organizaciono - institucionalna praznina, što je mogla da nastane da nije ovo podržano, ovim biti popunjena.
    Ako sam ovim uspeo da vas, na neki način, ubedim da postoji razmišljanje o kompleksnosti, a građani koji prate ovo znaju šta je kompleksnost ove procedure, nadam se da ćete promeniti vaše mišljenje i povući amandman.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Na član 7. amandman, sa ispravkom, podneo je Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.
    Sa ovim amandmanom saglasio se predstavnik Vlade, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici: Radojko Petrić, Dragan Jovanović, Miloš Nešović, Živanko Radovančev, Golub Rajić, Slobodan Tomović, Miomir Ilić, Dragan Todorović, Slobodan Pavlović, Jovan Todorović i Zoran R. Anđelković.
    Narodni poslanici Jovan Todorović i Slobodan Tomović na sednici Odbora za rad i ekonomske odnose sa inostranstvom povukli su ovaj amandman u ime podnosilaca amandmana, jer je suština ovog amandmana obuhvaćena amandmanom Odbora.
    Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Adam Urošević, Miloš Todorović i Miloš Lukić.
    Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Miloš Todorović.