Samo o doslednosti i nedoslednosti: tolike cementare odoše, tolike šećerane odoše, ode pola prirodnog bogatstva bez znanja i obaveštavanja Narodne skupštine. Jednog dana, ako je bilo nepravilnosti, Vlada će da odgovara pred sudovima. Ne može da odgovara pred Narodnom skupštinom, izuzev politički, ako nas bude 126 da je srušimo, ali ne možemo sada da kažemo na koncesijama - mnogo je važno da Skupština odlučuje o koncesijama, a ne odlučuje o privatizaciji, postupku u toku ili će da bude za nekoliko godina završen.
Pitanje je hoćemo li za nekoliko godina imati ijednu vrednu koncesiju! Što se onda niste zalagali da Narodna skupština ima člana u tenderskoj komisiji, da tamo u tim agencijama, koje su formirane i konstituisane, bude predstavnik Narodne skupštine. Nije nam tamo mesto. To je stvar izvršne vlasti, njoj smo zakonom poverili u ruke da to obavlja i mi se tu više ne mešamo i na to nemamo pravo.
Imala bi pravo Vlada Republike Srbije sa gnušanjem da odbije amandman da je čestita, ispravna i poštena i da sve radi po Ustavu i zakonu. Mogla bi da kaže - pobogu narodni poslanici, je l, smo mi Vlada ili vi? A ovog časa pričati da u koncesijama mora da učestvuje Skupština, a propade država mimo znanja Narodne skupštine, to mi ne liči na racionalno i razumno razmišljanje, poštovani prethodniče!
Dame i gospodo narodni poslanici, poslušao sam predlog predsednice Skupštine, ali pošto se diskusija razvila moram da podržim stavove narodnog poslanika Tomislava Nikolića.
Mislim da su ovde potpuno pobrkani lončići i nažalost, moj ministre Pitiću, bojim se da ćete faktički ovim amandmanima, koje ste prihvatili, značajno otežati i prosto onemogućiti ovu oblast, a verujem da iskreno želite da je razvijete.
Od 10 zakonskih projekata u Evropi koje sam gledao, mislim da samo u jednoj zemlji, i to nisam siguran, postoji takvo rešenje, ali bez uslova da u roku od četiri meseca Skupština odgovori na predlog Vlade.
Koncesioni posao je stručan posao. Zadatak Skupštine Republike Srbije je da donese takav zakon koji će definisati koordinatni sistem Vlade Republike Srbije da pravilnim i kvalitetnim radom što pre i efikasno deluje, a ne da Vlada Republike Srbije, izabrana u ovoj skupština većinom kakva god da je, ima sada tutora pa predlog o koncesiji dostavlja ovde - gde ne sede ljudi za koncesione aranžmane; ovde sede stručnjaci za različite profesije, a najmanje za tu profesiju - i četiri meseca potencijalni koncesionar i Vlada Republike Srbije da čekaju.
Čemu ta demagogija, ako su i važeći i vaš zakon predvideli javnu licitaciju, tendere, objavljivanje u službenom glasilu Vojvodine, "Službenom glasniku" Srbije, objavljivanje tendera u međunarodnom časopisu i ako se sve javno radi zašto to? Zašto uvlačenje Skupštine u ceo proces i ako hoćete podela odgovornosti? Mislim da ste ovim potezom, koji je vrlo neuobičajen u Evropi, možda jedna jedina zemlja ako ima takvo rešenje i nisam u to siguran, potpuno onemogućili ovaj zakon koji predlažete.
Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Milojević, Vlatko Sekulović, Aleksandar Vatović, Olgica Kirćanski, Vera Marković, Dragan Milentijević, Slavica Tatomir i Miroslav Hristodulo.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Olgica Kirćanski.
Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, gospodine ministre, mi smo u prvom trenutku razmišljali, kada nam je u ruke došao izveštaj Vlade o tome koji su sve amandmani na ovaj član prihvaćeni, da se odlučimo i da povučemo amandman.
Međutim, neću ga povući iz razloga što je intencija i namera našeg amandmana bila da vremenski ograniči rok za odgovor koncesionaru - mislim da se iz konačnog teksta člana prema predlogu Odbora vidi da se ovo ograničenje vremena od šest meseci odnosi samo na izdvojene tačke iz člana 5, za predmete koncesije strateškog ili međunarodnog značaja, a da je to predug rok za sve ostale tačke iz člana 5.
Tako ću ostaviti da možda u pravno-tehničkoj redakciji ubacite i neko vremensko ograničenje ili vremensko ograničenje od 30 dana koje smo mi predložili ovim amandmanom, jer je predugo vreme od šest meseci kao krajnji rok za dobijanje odgovora za sve tačke iz člana 5.
Da li ima još prijave za reč o ovom amandmanu? (Nema.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić, Dragan Jovanović, Miloš Nešović, Živanko Radovančev, Golub Rajić, Slobodan Tomović, Miomir Ilić, Dragan Todorović, Slobodan Pavlović, Jovan Todorović i Zoran R. Anđelković.
Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i predstavnik Vlade su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš i Novica Đurašković.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Novica Đurašković.
Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u članu 8. stavu 1. Predloga zakona se kaže: "Nadležno ministarstvo priprema predlog za donošenje akta o koncesiji koji dostavlja Vladi". U stavu 2. tog istog člana kaže se da lokalna samouprava priprema predlog akta i sa mišljenjem nadležnog ministarstva dostavlja Vladi. Sada se tu, po mišljenju poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine, javlja jedna praznina.
Mi smo bili duboko ubeđeni da će ova vlada, glasali smo za nju i podržavamo je već pune dve godine, shvatiti da u državi Srbiji postoji AP Vojvodina! Nažalost, izgleda da to još uvek nije tako. Moram da podsetim sve vas, a i gospodina ministra, da u Vojvodini postoji legalno izabrana Skupština, da postoji Pokrajinsko izvršno veće, izvršni organ te skupštine, i da postoje nadležni organi tih institucija sposobni da pripreme predlog akta o koncesiji, ako se predmet koncesije nalazi na teritoriji AP Vojvodine.
U tom smislu ide naš amandman, /očekujemo da predlog za donošenje akta o koncesiji, kada se predmet nalazi na teritoriji Autonomne Pokrajine, priprema nadležni organ Autonomne Pokrajine radi dostavljanja Vladi. Ništa ne tražimo više od onoga što ima Vlada Republike Srbije, što imaju nadležni organi u lokalnoj samoupravi. Očekujemo da će u danu za glasanje skupštinska većina imati razumevanje za ono o čemu sada govorim.
Ovde treba pohvaliti Vladu Republike Srbije zato što je odbila ovaj amandman kao apsolutno neprihvatljiv. Naime, prihvatanjem amandmana na član 7. predlog za davanje koncesija može da potiče od Vlade Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Ako prihvatimo ovaj amandman, ispalo bi da na teritoriji AP Vojvodine ne postoje ne samo Vlada Srbije, nego ni jedinice lokalne samouprave. Otkuda vama pravo da smatrate da na teritoriji AP Vojvodine postoje samo organi AP Vojvodine?!
Odakle vam pravo da eliminišete Vladu Republike Srbije sa teritorije autonomne pokrajine?!
Dalje, ko da vam veruje da ste demokratski orijentisani kad svoju lokalnu samoupravu eliminišete iz prava predlaganja za davanje koncesija za određene delatnosti. Ne samo da ovaj amandman treba odbaciti, za mnogo bolje amandmane koje sam pisao na predlog Poslovnika ili na pojedine zakone Zakonodavni odbor u svom izveštaju govorio je da ih treba odbaciti. Je l, tako beše, gospodine Ristiću?
(Bojan Pajtić, sa mesta: Odbiti.)
Zašto se niste isprsili vi iz Zakonodavnog odbora da ovaj amandman odbijete? Ovaj amandman ne zaslužuje da se o njemu govori na sednici Narodne skupštine i ne zaslužuje čak ni da ga ne prihvati Narodna skupština.! Ovaj amandman mora da se odbije, kao što bi još nešto trebalo učiniti sa predlagačima ovakvih amandmana.