Dame i gospodo, nije mi namera da baš pošto-poto guram predlog Socijalističke partije Srbije u procentu koji je predložen, ali jeste mi namera da ukažem na nešto što je jako važno. Mi sada objektivno imamo takvu situaciju da nam se javna potrošnja finansira, između ostalog, i budžetskim deficitom. To je činjenica i realnost od koje ne možemo da pobegnemo. Mi taj budžetski deficit po pravilu nadoknađujemo time što uzimamo kredite, domaće ili strane, i time što koristimo sredstva od privatizacije za pokriće budžetskog deficita.
Ako ćemo tim konceptom nastaviti, onda ćemo doći u opasnost da i sredstva koja se ostvare po osnovu koncesija, namerno govorim koncesija zbog toga što se naš amandman ne odnosi samo na određenu koncesiju, vrlo brzo potrošimo, pa da tako nacionalno bogatstvo ode u javnu potrošnju.
Ne insistiramo da se prihvati baš 90% sredstava ostvarenih od naknade po osnovu koncesije bude namenjno upravo za izgradnju objekata infrastrukture iz oblasti koje su obuhvaćene tačkama 3), 4), 5), 6), 7), 8) i 10), ali to ne znači da ako se ostvare sredstva po osnovu naknade za korišćenje autoputa mora da se pravi baš autoput, nego bar neki od objekata infrastrukture upravo iz tih oblasti. Za mene je to suština amandmana, mada znam da je ministru teško da prihvati takav amandman, jer mi realno sada imamo činjenicu da je, upravo, obrnuta situacija u odnosu na ono što bi moralo biti.
Kao što reče jedan kolega narodni poslanik na sednici Odbora za razvoj i ekonomske odnose, da se o ovom amandmanu razgovara u nekoj državi bogatijoj od Srbije potpuno je jasno da bi on bio svakako prihvaćen, jer ovde se otvara pitanje iz kojih ćemo onda sredstava, zapravo u budućnosti, u narednih nekoliko godina, finansirati izgradnju infrastrukturnih objekata, poput završetka pruge Valjevo - Loznica; započeta, dva ili tri puta građena, izbijali ratovi i sada imamo situaciju da je, otprilike, jedna trećina pruge završena, dve trećine nisu, a u budžetu objektivno iz redovnih prihoda nemamo dovoljno sredstava namenjenih investicionoj delatnosti Republike Srbije.
Zato molim da se, bar u pripremi ili u primeni ovih rešenja, razmišlja na ovaj način, da se sve ne svede na procenat usmeren upravo za namene naznačene našim amandmanom.