Dame i gospodo narodni poslanici, da se razumemo oko nekih stvari vezano za tender, javnu licitaciju i konkurs.
Šta sve može da varira kod ponuđača na jednom konkursu - može da varira dužina koncesionog perioda, visina koncesione naknade, procenat obaveznosti učešća domaće operative, obim kredita koji obezbeđuje koncesionar zemlji koncedentu.
Mi možemo da procenimo da neki projekat može da traje 15 godina. Neko može da nudi koncesioni rok 12, a neko 18 godina. Možemo da procenimo koncesionu naknadu 21 milion evra, npr. godišnje, neko može da nudi 25, a neko 16. Možemo da procenimo da 70% angažovanih sredstava treba da ide u domaću operativu, a neko će ponuditi 75%, neko 50%.
Znači, jasno je da ima mnogo parametara koji variraju kod potencijalnih ponuđača i zato je vrlo važno za onoga ko donese koncesioni akt da se raspiše javni tender, odnosno javna licitacija, jer je tender sastavni deo licitacije; da se što više učesnika javi u tom konkursu, da se između sebe takmiče i da zemlja koncedent izvuče maksimum za sebe - što kraći koncesioni rok, što višu koncesionu naknadu, što veći procenat učešća domaće operative i što više povoljnih iznosa kredita za zemlju ili za pojedine aranžmane.
Šta smo imali u ranijem zakonu - u članu 13. pisalo je da se koncesija daje putem postupka sprovedenog javnom licitacijom, pošto se oslanja na savezni propis, putem tendera. Rečeno je da mora biti najmanje dva ponuđača i tada je licitacija uspela, a izuzetno, ukoliko ne uspe i odustane neko ko bude izabran, može ići sistemom poziva, ali normalno opet dva ponuđača.
Šta smo dobili od predlagača zakona?
Tražili smo zeca i konačno smo ga i uhvatili, pa je po svoj prilici ovaj član 20. osnovni motiv za donošenje ovog zakona.
U članu 20. piše: "Ako se na javni tender javi samo jedan učesnik za čiju ponudu nadležno ministarstvo utvrdi da ispunjava uslove i kriterijume javnog tendera Komisija, na predlog nadležnog ministarstva, može odlučiti da ponovi javni tender (mi u našem amandmanu tražimo da se tu stavi tačka, a nažalost zakonodavac - predlagač traži) ili da, na osnovu sprovedenih pregovora sa učesnikom, predloži Vladi da učesniku na javnom tenderu da koncesiju". Znači, razumeli smo.
Ovaj zakon, ukoliko ga usvojimo bez amandmana koje su podneli narodni socijalisti, omogućiće nadležnom ministarstvu da samo pregovara, bez kompeticije ostalih učesnika u poslu, sa jednim pregovaračem i sa jednim jedinim ponuđačem i da tom jednom jedinom ponuđaču da koncesiju. To sigurno treba brisati.
Naš amandman podrazumeva, ukoliko je jedan ponuđač, da se smatra da tender nije uspeo i da treba ići na novi putem poziva ili ponovo javno, ali mora da postoji tržište, da postoji utakmica, konkurencija. Svi smo mi imali prilike da pregovaramo i bez dva i tri pregovarača i potencijalnog konkurenta nema ni prave vrednosti za državu.