Dame i gospodo, ovo je zaista poslednji amandman koji obrazlažem, ali verujem da ćete razumeti iz sadržaja obrazloženja zašto ima i te kako razloga što vas još tri minuta zadržavam u ovoj sali.
Radi se o specifičnim B.O.T. projektima, što znači: izgradi, upravljaj i vrati vlasniku na upravljanje. Tih projekata ima različitih. Ja ih ovde u knjizi imam nekih 11-12 tipova. Sigurno je da svaki specifičan B.O.T. projekat zahteva i neke svoje specifične vrste ugovora. Neverovatno je da je predlagač zakona dopustio sebi da izbriše članove 32, 33. i 34. iz postojećeg Zakona o koncesijama, koji je upravo išao ka onome o čemu sam malopre govori, ka domaćinskom poslovanju.
Sigurno je da su svi ugovori za sebe specifični. Ali građani Srbije, preko ovog parlamenta i ovih poslanika, imaju obavezu da Vladi Republike Srbije, koja je izvršni organ ove skupštine, propišu šta to od minimalno bitnih elemenata ugovora mora da se nađe u jednom koncesionom ugovoru, u cilju domaćinskog poslovanja i zaštite interesa građana Srbije, da uopšte dođe do bilo kakve koncesione naknade koja će, nadam se, biti upotrebljena za projekte od interesa za Srbiju, a kad je od interesa za Srbiju, onda je i za Vojvodinu, i za Šumadiju i za bilo koji region te zemlje.
Znači, mi tražimo ovim amandmanom da se vrati definisanje međusobnih odnosa u ugovor, da se vrate određeni bitni elementi iz sadržine ugovora: koje su ugovorne strane, predmet ugovora sa opisom projekta, da li se vrši transfer tehnologije, izvori i uslovi finansiranja, rok izgradnje, faze gotovosti, puštanje u rad, kako se čini produžetak pojedinih rokova, obaveza angažovanja domaćih podizvođača.
Zašto je koncesioni aranžman interesantan? Ne treba nama ni dinar koncesione naknade, ali ako nam od 400 miliona dolara na jednom projektu putne privrede 70% kapitala ode u naše građevinarstvo i angažuje 28 industrijskih grana koje podržavaju građevinarstvo, mi smo završili posao. Nama koncesije trebaju i tu nema govora, tu podržavam ministra Pitića iz sve snage.
Mora ova skupština da to propiše i kad propiše ona je završila posao. Onda to treba da radi Vlada. Nemojte da se sada, kada Vlada radi, sve to ponovo vraća u Skupštinu, sa rokom od četiri meseca.
Neće vam nijedan veliki konzorcijum, koji ima 100, 200, 300, 400 miliona operativnog kapitala na raspolaganju, da čeka četiri meseca da se Skupština dogovori da li nešto podržava ili ne.
Znači, molimo da prihvatite amandman i da uđe u zakonski projekat definisanje minimalnih bitnih elemenata ugovora, naravno sa znanjem da su svi ugovori sami za sebe jedinstveni.