Dame i gospodo narodni poslanici,         put Novi Sad - Beograd, predmet koncesije u prošlim vremenima, ostavio je negativan trag na ovoj vlasti jer je nekim svojim akcijama i postupcima zaustavila tok i dinamiku izgradnje te deonice.
Taj put je imao razrađen koncesioni ugovor verovatno prekinut po važećim zakonskim normama. Današnja vlast, na čelu sa Vladom Zorana Đinđića, nije sklopila nijedan ugovor ni sa jednom firmom, a da se odnosi na koncesije. Možda bi se ovaj zakon i ranije našao na raspravi ovog parlamenta, ali nesuglasice u DOS-u koje kulminiraju nisu dozvolile prohodnost ovog zakona do ovog doma.
Stari Zakon o koncesijama donet 1997. godine otvorio je put koncesijama i danas prisutan. Nismo mi ni kao narod a ni kao država danas spremni da prihvatimo ovaj zakon i ostale zakone koje vi, gospodo iz Vlade, protežirate kao reformske zakone. Ti reformski zakoni su tako daleko od reformi - ljudi danas u Srbiji žive na ivici ekonomske bede. Mnogo je ljudi na ulici bez posla. Vlada opšte nezadovoljstvo. Pitanje je dana kad će to nezadovoljstvo da se pretoči da vi gospodo, koji danas vodite ovu zemlju, siđete sa tog pijedestala.
Treba omogućiti da narod i pojedinci u državi i društvu budu u blagostanju, pa tek onda kada se stvori određeni broj ljudi koji imaju želju i ekonomsku moć da se bave koncesijama, doneti zakon o koncesijama. Predlog ima 45 članova. Koncesionari se bave eksploatacijom rudnih bogatstava, popravljaju puteve, uređuju obale reka, grade pruge, svojim mukotrpnim i istrajnim radom ostavljaju blagostanje celom društvu i sebi na duži vremenski period, a ne kao vi danas da se obogatite po sistemu što pre na neobičan i neljudski način. To znaju i komšije u našem okruženju koje su prošle tranziciju. Njihova negativna iskustva su doprla i do nas.
Kako mislite da formulacijama ovog zakona privučete strane učesnike kad oni znaju da sve ovo što vi radite nema zakonsku osnovu, nema ni ova skupština legitimitet, to smo u više navrata isticali i danas to podvlačim. Šta tek da komentarišu ti ljudi, a oni treba da donesu ogromnu količinu para i da ih pretvore u profit, koji imaju u svom imidžu demokratiju kao stav? Pa toga kod nas sada nema, tako da ovaj zakon njima ne daje sigurnost.
Što se tiče ravnoteže privatnog i javnog prava - isto je nemoguće danas sa ovom vladom, to sam napomenuo u gornjem stavu ovog mog izlaganja. Izbor koncesionara treba da bude regulisan ovim zakonom tako da to bude sve providno, odnosno kako vi kažete transparentno. Ali, ta providnost i vaša transparentnost nije stvorila ambijent za tu delatnost.
Smatrate da će načelo jednakosti i pravičnosti prilikom izvođenja koncesija biti zastupljeno po demokratskim principima, a štitiće ih pravne norme naše države? Koje to države? Pa mi smo zarušili i međunarodne pravne norme koje su imale svoj istorijski tok. Pa kako da se sada vežemo za sve te norme u međunarodnom pravu kad nemamo ni državu, nemamo ni status koji to omogućava? Vi imate Ustavnu povelju.
Koje to delatnosti treba da budu regulisane ovim zakonom? Znamo da smo nabrojali sve šta reguliše ovaj zakon o koncesiji, ali te opšte delatnosti mogu da se izmanipulišu, tako da one ne daju sigurnost ni državi, ni koncesionarima. To znači šta nam se svidi, to ćemo tražiti da se podvede pod ovaj zakon.
Što se tiče zabrane strancima oko ulaganja a vezano za koncesije, zakonom je regulisano i evidentirano da je to zona pravljenja i prometa oružja, ta zabrana je prividna, pošto će ona posle proizvesti uvoz gotovih proizvoda.
Tenderske komisije su obavezne da pripreme i završe sve poslove oko davanja koncesija. One su sastavljene i od članova sa nivoa lokalne samouprave. One treba da izvrše prethodni uviđaj na terenu i predlože Vladi rešenje određenog koncesionog problema. Ali, mi na tom prostoru imamo takve kadrove ...
Koncesijama, od ovih naših generacija koje danas funkcionišu, nije se niko bavio, tako da i stručna javnost o tome zna samo iz literature. Mislim da i ministar sa ovim problemom nije do detalja upoznat. To je jedan veliki problem. Ljudi koji se bave koncesijama nisu živeli na ovim prostorima više od 60 godina, a procesi svetskog koncesionarstva su tako napredovali da će ovaj zakon biti teško prihvaćen.
Kojim članom želite da rešite nacionalne parkove, šume, jezera i vode, a da vam to ne krši zakone iz ovih oblasti koje svoju osnovu ne zasnivaju na koncesijama? Na primer, rudno bogatstvo se nalazi u nacionalnom parku. Prljava tehnologija kao sirovina mora da ide duž ili preko nacionalnog parka u dužini od 10 do 15 kilometara - kako to da se reši, a da se pri tom ne vrši zagađivanje? Tako Beočinska fabrika cementa ima svoje iskope na južnoj padini Fruške Gore. Da li Zakon o zaštiti čovekove okoline mora da spreči taj proces koncesije? Jedan od komentara ovog zakona je i neusklađenost želja i ideja marginalnih stranaka DOS-ovskog konglomerata, koje nisu uspostavile konsenzus već i one svoje nezadovoljstvo ističu amandmanima.
Nezadovoljna medijskom blokadom na RTS-u prema Srpskoj radikalnoj stranci, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srpska radikalna stranka organizuje veliki narodni miting za ispraćaj svog predsednika, prof. dr Vojislava Šešelja, u Hag u odbranu srpstva. Miting će se održati u nedelju 23. februara, na Trgu Repbulike, u 18,00 časova.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović, pa posle njega narodni poslanik Dragan Lazić; vreme na raspolaganju Socijalističkoj partiji Srbije je devet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena drugarice Čomić u pozitivnom kontekstu, pred nama se nalazi materijal koji nosi vrlo pretenciozan naziv - Zakon o koncesijama. Zašto je pretenciozan naziv? Zato što Srbija već ima Zakon o koncesijama donet 1997. godine. Doneli su ga stručnjaci Socijalističke partije, koja je tada sa koalicionim partnerima bila na vlasti.

Ovaj materijal, u krajnjem, mogao je da nosi naziv - izmene i dopune zakona o koncesijama. Znači, socijalisti su još 1997. godine iskazali svoj stav prema potrebama za davanje koncesija, ali u fukciji razvoja infrastrukture, privrede i zemlje. U tome se razlikuje pristup današnje vlasti od tadašnjeg pristupa.

Ovaj naslov nije slučajan. Zašto naslov ne nosi ime - izmene i dopune zakona? Zato što su hteli da se postignu različiti ciljevi. Prvi cilj: marketinški nastup. Vlada hoće da pokaže kako radi nešto revolucionarno, jer od 5. oktobra sve je revolucionarno, veoma značajno što do sada nije rađeno.

Taj marketinški pristup je prisutan stalno. Poznata je priča o vozu koji se ljulja da bi putnici mislili da voz ide, ali oni koji ljuljaju ne vide da je voz krenuo nazad prema provaliji - a narod to dobro vidi.

Drugi razlog zašto materijal ne nosi naziv izmene zakona jeste patološki bolesna težnja za diskontinuitetom po svaku cenu. Govorili su neki o političkom diskontinuitetu. Međutim, ne može dobronameran čovek da se otme utisku da je već patološka stvar postala priča o diskontinuitetu. Već idete na potpuni zakonski doskontinuitet.

Već idete na diskontinuitet sa zdravim razumom, jer verovatno će da usledi zakon ili uredba o tome da se leva cipela obuva na desnu nogu, da se prolazi kroz crveno, da se pravi krov u podrumu, da ništa ne bude kao što je bilo. Mnogo podseća na 1945. godinu! To nas je vratilo mnogo unazad - jesmo pravili diskontinuitet sa starom Jugoslavijom, nismo zadržali ono što je bilo dobro. Ova bolest prelazi već i u unutrašnjost. Već imate u gradu iz koga dolazim predlog da se menjaju nazivi 450 ulica, odjednom. To je neverovatno i postaje, na neki način, bolesno. Plašim se da sa prljavom vodom, sa greškama, ne počnemo da izbacujemo i decu.

Treći i glavni razlog zbog čega se, po nama, menja ovaj zakon jeste želja Vlade, odnosno vladajuće stranke i vladajuće koalicije da na svaki način zadrži vlast. Znači, ta želja već postaje do te mere izražena da je prosto neprijatna. Donošenjem ovog zakona čak preti opasnost da se zaokruži proces kojim DOS već ruši i mitologiju.

Poznata je u mitologiji priča o vladaru Merganonu koji je hteo po svaku cenu da zadrži vlast. On je bio simbol vlastoljublja u to vreme, pa je da bi zadržao vlast prodao pet sinova i pet kćeri, pa je prodao i dao zlim duhovima sve svoje građane, pa je na kraju prodao i carstvo da bi zadržao vlast. Iz ovog zakona, na ovakav način napisanog, vidi se težnja da se vlast zadrži po svaku cenu, jer postoji linija kontinuiteta.

Da bi se punio budžet prvo su građani Srbije, protiv Ustava, prodavani Hagu za sitne pare, pa je onda došao Zakon o privatizaciji, gde nismo postigli konsenzus i gde je DOS insistirao da pare idu u budžet. Znači, rasprodaja firmi da bi se punio budžet i održala vlast.

Šta danas imamo: Predlog zakona o koncesijama sa ključnom tačkom da pare od prodaje idu u budžet; znači, da bi se vlast održala po svaku cenu ima da se puni budžet. To je ono što socijalisti ne mogu da prihvate. Vlast po svaku cenu ili punjenje budžeta ne sme da bude razlog i način vođenja vlasti.

Moram da kažem da smo u saradnji oko ovog zakona postigli izvestan napredak i moram da pohvalim ministra Pitića. On radi određen zadatak, a možda i ne znajući krajnje namere onoga što mu je dao taj zadatak. Imali smo sasvim solidnu saradnju, a ona pokazuje moguće puteve postizanja konsenzusa o bitnim pitanjima. To je jedini način na koji ćemo da krenemo napred.

Ako Vlada prestane da želi da vlada po svaku cenu, da napuni budžet, postići ćemo konsenzus i oko Zakona o privatizaciji i oko ovakvih i sličnih zakona. U protivnom, želja da se vlada po svaku cenu ne može da odvede daleko. Neću da vam kažem kraj priče o Merganonu, pročitaćete sami, ali nije dobro završio. Mogu da vam kažem, za one koji nemaju vremena da pročitaju, na kraju je bio rastrgnut između konja. Zli duhovi nisu uvažili njegovu želju za vlašću.

 

Reč ima narodni poslanik Dragan Lazić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragan Todorović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, očigledno da pažnja popušta, ali biću kraći nego što mislite. Gospodine ministre, pratio sam vas juče i u toku današnjeg dana i očekivao da ćete, bar jednom rečenicom, da spomenete Kosovo i Metohiju, iako možda trenutno nije pod vašom ingerencijom.
Naime, tačno je da u okviru saveznog zakonodavstva ne postoji zakon o koncesijama, međutim to ne znači da mi ne možemo u parlamentu Republike Srbije da porazgovaramo i na tu temu. Kada se govori o koncesijama, vezano za Kosovo i Metohiju, neumitno se nameće pitanje povezivanja sa momentom privatizacije. Zbog čega? Zbog toga što se posle dolaska UNMIK-a i KFOR-a na Kosovo i Metohiju kvalitativno menja situacija i može sada, u ovom trenutku, da se kaže da predstavnici međunarodne zajednice flagrantno krše Rezoluciju 1244.
Naime, verovali ili ne, odmah posle dolaska KFOR-a 10. juna, prvom uredbom tadašnji visoki predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, gospodin Bernar Kušner, pod brojem 199/1 od 25. jula 1999. godine, ukazuje da UNMIK raspolaže i koristi svu državnu i društvenu imovinu na području Kosova i Metohije. Uredbom od 2002/12 2002. godine osniva se Kosovska poverilačka agencija, gde se takođe flagrantno krši Rezolucija 1244. Tu se ukazuje da UNMIK ima pravo da upravlja imovinom u državnoj i društvenoj svojini, ali ne i da sa njom raspolaže i trajno menja vlasničku strukturu. To je vrlo bitno.
Mi smo imali razgovor na Odboru za Kosovo i Metohiju sa predstavnicima Koordinacionog centra, gde je ukazano na sva ta događanja na Kosovu i da se krši Rezolucija 1244. Mi smo, naravno, potpuno ograničeni kada je u pitanju Rezolucija 1244, gde se kaže da međunarodna zajednica i jeste subjekt rešavanja, ali niko nikome ne daje za pravo da može da se ponaša na ovaj način.
Iako je svojevremeno gospodin Čović, kao predsednik Koordinacionog centra, u svetskoj organizaciji, u Savetu bezbednosti, ukazao na taj trenutak, uložio oštar protest, smatram da Vlada Republike Srbije treba stalno da bude prisutna i da stalno ukazuje na sve te činjenice koje se dešavaju - da ulaže protest ne samo Ujedinjenim nacijama i sekretaru svetske organizacije, gospodinu Ananu, koji je jedan od garanta, nego i svim ostalim relevantnim institucijama u Evropi i svetu. Mislim da to pravo ne možemo da propustimo na Kosovu i Metohiji.
Potpuno jasno sam se odredio zbog čega govorim u ovom momentu o Kosovu i Metohiji i ne treba smetnuti sa uma sve one resurse čime raspolaže naša država.
Mi smo de jure, odnosno po Rezoluciji 1244 nosioci celokupne imovine, jer se spominje Savezna Republika Jugoslavija, odnosno sada državna zajednica Srbija i Crna Gora kao garant i da Kosovo i Metohija pripada toj zajednici, ali de fakto ne pripada, jer vidi se kakva je situacija dole.
Da li treba da vam pričam o resursima kao što je kosovski basen? Treba reći na tu temu, recimo, u samoj Srbiji je budućnost u Kolubari. Ako je Kolubara 20 puta manja u odnosu na energetski potencijal kosovskog basena, onda vam je sve jasno. Samo uglja bilansne rezerve kosovskog basena iznose 9,8 milijardi tona ili prevedeno u dolare oko 200 milijardi dolara. To treba nekome da se objasni, da se vidi sva ozbiljnost ove situacije.
Da li treba pričati o resursu feronikla - zna se da je podignuta fabrika upravo oko Glogovca i Drenice, gde je bilo i najzategnutije u celoj ovoj situaciji, sve ovo vreme, gde je međunarodna zajednica bila vitalno zainteresovana za određene koncesije, jer se zna da je "Feni" kod Kavadaraca bio u to vreme već prošlost i da nije moglo ništa da se radi. Ništa na tu temu nije odrađeno u prošlom režimu.
Čak su pravljene neke pogrešne projekcije, kao što je, recimo, vezano za Trepču pre desetak godina, kada je potpisan ugovor na 99 godina sa grčkom kompanijom Mitilineos i zna se kako je prošlo; mahalo se čekom od pet miliona dolara, ništa nije urađeno, čak su se palile i automobilske gume da bi se videlo da nešto dimi na dimnjacima.
U celoj ovoj situaciji treba zaista sagledati kakva je perspektiva oko svega toga. Treba stalno insistirati na doslednom sprovođenju Rezolucije 1244, a ovo sam vam rekao zato što, recimo, ministar Vlahović vrlo često koristi onaj svoj slogan - kada kažem privatizacija, mislim investicija.
Koncesije se na Kosovu i Metohiji uvode na mala vrata, jer tamo postoji drugi slogan - kada kažem koncesija, mislim na komercijalizaciju. U kom smislu? Na Kosovu i Metohiji ne može da se sprovede koncesija zbog toga što je to, na svoj način, blokirano posle istupa gospodina Čovića na Savetu bezbednosti, ali se prave komercijalni ugovori na godinu dana, s tim što postoji šansa da se taj ugovor kasnije produži na još godinu dana i na još više. To je, recimo, slučaj sa "Cementarom" u Đeneral Jankoviću. To je na samoj granici prema Makedoniji.
Za ovo vreme sam imao toliko da vam kažem. Zaista me je na neki način iznenadilo da niste spomenuli Kosovo i Metohiju i sve potencijalne mogućnosti. Nadam se da ćete moći bar na nešto da mi odgovorite.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, a sledeći prijavljeni za reč je Željko Tomić.

Dame i gospodo, kada sam dobio ovaj predlog zakona o koncesijama, najpre sam uzeo stari Zakon o koncesijama da bih video u čemu se nalazi razlika između novog Predloga zakona i ovog starog Zakona. Na moje i zaprepašćenje stručnijih od mene, a koji su mi pomagali u razmatranju ovog zakona, došli smo do zaključka da je skoro 80% odredaba jednog i drugog zakona isto.
Zašto se onda donosi novi zakon? Prevashodno zbog toga da bi se zamazivale oči onima kojima ste u predizbornoj kampanji obećavali da ćete doneti zakon o denacionalizaciji pa niste, pa se sad neki bune i hoće, a ne znaju kako da uzmu imovinu nazad - pa neki tamo nadobudni novinarčići, uzimaju platu kao da imaju, a nisu završili fakultet, udaraju u talambase optužujući jednog, drugog i trećeg, tako zamagljujući stvar. Znači, jedan od motiva za donošenje ovog zakona jeste skretanje pažnje sa onoga što ste obećali u predizbornoj kampanji.
Drugi motiv zbog kojeg se danas razmatra novi zakon o koncesijama, a u suštini nije novi, nego se samo radi o liberalizaciji uslova za davanje koncesija, nalazi se u tome što ste verovatno obećali nešto nekome u inostranstvu, pa sad traže neke nove olakšice za dobijanje koncesija i za uzimanje opštih dobara pod svoje po ugovorima o koncesiji.
Ako to analiziramo, možemo videti da su u članu 4. iz odeljka "Uslovi za davanje koncesije" izbrisana sva ona tri uslova prethodnog zakona iz 1997. godine, gde jasno stoji da se koncesija daje pod uslovom da se obezbedi racionalno korišćenje prirodnog bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi, tehničko unapređivanje delatnosti koja je predmet koncesije i zaštita i unapređivanje životne sredine. Dakle, to je što se tiče liberalizacije uslova davanja koncesije.
Dalje, razlog za donošenje ovog novog zakona koji nije nov, samo se radi o ustupanju nekim stranim interesima, nalazi se u proširenju predmeta koncesije. Kao što možemo da vidimo, ovde se nalazi nekoliko novih momenata: po članu 5. tačka 12) tu ulazi još izgradnja, održavanje i korišćenje zdravstvenih ustanova ili njihova rekonstrukcija, modernizacija, održavanje, korišćenje zdravstvenih usluga itd.
Pitam se da li će Piroćanci, koji su deset godina izdvajali samodoprinos za izgradnju zdravstvenog centra i bolnice, sada biti dovedeni u situaciju da ta njihova bolnica, izgrađena njihovim parama, bude predata pod koncesiju nekom strancu koji će određivati načine zdravstvene zaštite tim istim Piroćancima što su tu istu bolnicu izgradili?!
Takođe, član 5. tačka 13) predviđa da predmet koncesije može da bude izgradnja sportsko-rekreacionih objekata, sportskih terena i prostora za sport. U prvom momentu nisam mogao da se setim zbog čega bi to moglo da bude aktuelno, ali pre izbora 2000. mi smo održali u "Beogradskoj areni" predizborni miting.
Ta "Beogradska arena" izgrađena je sopstvenim sredstvima ove države i ona je dve godine, iako je onda održan miting unutar nje, bila funkcionalna. Za dve godine možda niste zakovali nijedan ekser u nju. Zbog čega? Verovatno je neko bacio oko na najveći sportski objekat na Balkanu, možda i u Evropi, i verovatno će neko dobiti povoljne koncesije za preuzimanje tog objekta.!
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
S jedne strane pravite nove agencije, a s druge strane ukidate agenciju koja je bila predviđena za dodeljivanje koncesija.
Zatim, jedna pravna napomena: u tački 12) navodi se da ugovor o koncesiji može da sadrži način rešavanja sporova i primenu merodavnog prava. Ako se u članu 33. nalazi način zaštite prava koncesionara, ako se u glavi VIII nalazi predviđen način za rešavnje sporova, zaista je nedopustivo ili izlišno davati mogućnost da se odredbama ugovora o koncesiji predviđaju načini za određivanje merodavnog prava.
Ako se kao koncedent pojavi domaće lice, to je država; ako se kao koncesionar pojavi strano lice, zna se da će eventualni spor završiti pred međunarodnom arbitražom. Zaista mislim da nema potrebe da se unosi jedna dispoziciona odredba ugovaračima, da se dogovaraju o načinu koji će biti primenjen u slučaju sporova.
Imam mnogo toga da kažem, ali zbog kratkog vremena i zbog vašeg lošeg Poslovnika ...

Reč ima narodni poslanik Željko Tomić; više nema prijavljenih za reč.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dosta toga je rečeno. Skrenuo bih samo pažnju na neke stvari koje smatram da su bitne.
Simptomatičan za ovo zasedanje Skupštine Republike Srbije je nastup ministra za ekonomske veze sa inostranstvom, gospodina Pitića. U njegovom obrazloženju zakona i argumentaciji, kada govori zašto ne treba da postoji agencija za koncesije, kaže da su koncesije kao pojam i tema disperzivne, odnosno složene, višeslojne. Naravno da je to tačno.
Podsetio bih da on danas ne zastupa samo svoje ministarstvo, već i samu Vladu Republike Srbije. Ne može on, u dve rečenice, da kaže kako su agencije u nekim slučajevima osnivane jer je tako trebalo da bude, a ovde to ne može da bude slučaj, jer je oblast disperzivna. Iste takve oblasti su i privatizacija, državna uprava, oblasti koje zastupaju ministarstva trgovine, zdravlja i ostala pri kojima su osnivane Vladine agencije.
Ministar, da li namerno ili nenamerno, nije želeo da se upliće u temu svrsishodnosti postojanja agencija. Po meni, on je to ipak morao da uradi detaljnije nego što je učinio, jer je on, podsećam, predstavnik Vlade Srbije koja, kao što znamo, uglavnom i vlada uredbama i agencijama.
Ovako značajna oblast kao što su koncesije naprosto podrazumeva osnivanje agencije, kao što je to i DSS u svom predlogu zakona o koncesijama i predvideo. Mi smo u obrazloženju naveli kompleksnost problematike vezane za koncesije; mnoštvo stručnih i upravnih poslova koji prethode zaključenju koncesionih ugovora; potreba za nadzorom nad ispunjenjem obaveza iz ugovra i za stručnom pomoći stranama u koncesionom ugovoru; da se u razumnoj meri unifikuje praksa u davanju koncesija; sve to najpre nalaže stvaranje novog organa državne uprave, nove posebne organizacije, a to je aagencija za koncesije.
Na kraju, želim da ukažem na još jednu interesantnu činjenicu. Naime, na sednici Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, kada su razmatrani amandmani Skupštine AP Vojvodine, niko od podnosilaca amandmana nije našao za shodno da se pojavi na toj sednici i da ministru, članovima Odbora i prisutnim narodnim poslanicima obrazloži amandmane Skupštine AP Vojvodine. Plašim se da je taj sindrom simptomatičan kada su u pitanju signali iz Skupštine Vojvodine.
Naime, ministar i njegovi pomoćnici su bili veoma obazrivi i oprezni kada su komentarisali ove amandmane. Plašim se da ovolika količina respekta može još više da odškrine vrata, po meni, opasnim namerama nekih političkih struktura u Vojvodini, koje su se prilično osilile nakon donošenja onog nesrećnog i nebuloznog Omnibus zakona.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, da li želi reč neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa koji to pravo nisu iskoristili?
Reč ima ovlašćeni predstavnik Nove Srbije, gospodin Miodrag Stamenković.