S obzirom da smo pre par minuta okončali rad u prepodnevnom delu, popodnevni deo započinjemo u 15,00 časova.
Reč će imati narodni poslanik Veroljub Arsić, posle njega narodni poslanik Miloš Nešović.
(Posle pauze-15.45.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad današnje sednice u popodnevnom delu po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o koncesijama; da bismo mogli da utvrdimo da li imamo uslove za rad molim da ubacite svoje kartice u identifikacione jedinice i da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad i prelazimo na nastavak rasprave, u načelu; reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Miloš Nešović.

Dame i gospodo poslanici, ovaj zakon bih pre nazvao "finalom" svega onoga što je rađeno od strane Vlade Republike Srbije na privrednoj i ekonomskoj sceni u protekle dve godine.  
Napisan je u korist sponzora stranaka iz DOS-a, koji su ove stranke finansirali 10 godina do njihovog dolaska na vlast; a i kroz donacije su, takođe, finansirali DOS da bi namirili javnu potrošnju i smirili socijalne nemire, na taj način ovu političku oligarhiju ostavili na vlasti, dok ne postignu sve one ciljeve zbog kojih su i finansirali jednu ovakvu političku grupaciju.
Sada je došlo vreme da se plati cena njihovog finansiranja, a cena je baš ovaj zakon. Osim resursa, kojih ima u Srbiji i koji se prirodno obnavljaju, najveći akcenat je ovim zakonom u stvari bačen na sledeće tri oblasti: na Rudarsko-topioničarski basen Bor, Elektroprivredu Srbije i Naftnu industriju Srbije. To je ono zbog čega su oni došli na vlast i to su te koncesije koje svojim sponzorima i svojim gazdama oni treba da plate.
Da je to tako potvrđuje samo činjenje ili nečinjenje Vlade Republike Srbije u protekle dve godine. Problemi u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor uopšte nisu rešavani od strane ove vlade. Čak je i premijer Zoran Đinđić uvredio rudare i inžinjere dokazane u svetu, rekavši da treba da sade kikiriki. Verovatno da bi cena tih koncesija bila što manja.
Kada je u pitanju Elektroprivreda Srbije, tu je stvar sasvim jasna. Voleo bih da ministar energetike, Kori Udovički, objasni ovde zašto struja mora da poskupi, da objasni ovde zašto laže da je sadašnja cene neekonomska, a vi konstantno našu javnost time bombardujete?
Cena jeste pet centi, ali za struju proizvedenu u nuklearnim elektranama i u termoelektranama, za radnike koji primaju platu četiri do pet hiljada maraka, odnosno 2.500 do 3.000 evra; daleko je niža cena struje koju proizvode hidroelektrane, a u Srbiji otprilike jednu trećinu struje proizvode hidroelektrane. Cilj podizanja cene struje, koju uporno najavljujete, jeste u stvari da vaši koncesionari dobiju što povoljniju cenu električne energije.
Zakon se tiče i radne snage koja će tu da bude raspoređena. Mogu da vam kažem da javna preduzeća u okviru Elektroprivrede Srbije već prave spiskove tehnoloških viškova; Vlada na pokvaren i perfidan način hoće da izbegne plaćanje socijalnog programa za tehnološki višak, tako što će većinu takve radne snage da rasporedi u manja javna preduzeća koja će da preregistruje; ona ne mogu sama da se održavaju, moraju u stečaj, a kada firma ode u stečaj, radnici nemaju pravo na socijalni program, na 100 evra za godinu radnog staža.
To su pravi razlozi donošenja jednog ovakvog zakona. Čista je demagogija i priča da Narodna skupština treba da donese odluke za takva preduzeća. Narodna skupština ovakva kakva je, sa ovom skupštinskom većinom u stvari je produžena ruka Vlade Zorana Đinđića. Dokazalo se do sada da vi sve što predloži Vlada izglasate. Još ni jedan jedini zakonski predlog niste odbacili i samo Vlada želi svoju pojedinačnu, a i kolektivnu odgovornost da prebaci na Narodnu skupštinu. Jer, bože moj, narodni poslanici imaju imunitet i ne mogu krivično da budu gonjeni za ono za šta glasaju.
Gospodo, bez obzira na sve, vi ste dokazali da sada možete da promenite i Ustav i sve živo. Nemojte da zaboravite da će i vas narod kad-tad da menja. Mišljenje naroda moći ćete da čujete i vidite na mitingu Srpske radikalne stranke, u nedelju 23. na Trgu Republike, sa početkom u 18,00 sati. Tamo sigurno neće biti samo članovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke, već svi srpski patrioti.

Reč ima narodni poslanik Miloš Nešović, a posle njega narodni poslanik Arsen Kurjački.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, narodni poslanici u Skupštini Republike Srbije danas raspravljaju o Predlogu zakona o koncesijama, kojim treba da urede uslove, način i postupak davanja koncesije na prirodna bogatstva Republike Srbije, na opšta dobra i delatnosti od opšteg interesa, a koja su u svojini Republike Srbije.
Ovaj zakon čitao sam uporedo sa Zakonom o koncesijama koji je još uvek na snazi, objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije" broj 20/97, a njegove izemene i dopune u broju 22/97 i 25/97. Zaključio sam da postojeći Zakon i Predlog zakona o koncesijama skoro u 90% slučajeva na isti način rešavaju ovu materiju o davanju koncesija na prirodna bogatstva, opšta dobra i delatnosti od posebnog interesa.
Zar nije bilo celishodnije da se vrši izmena i dopuna već postojećeg zakona, nego da se predlaže, odnosno radi potpuno novi zakon o koncesijama. Naravno, dobro sam pogledao i video da su u Predlog zakona stavljena načela za utvrđivanje uslova i načina za davanje koncesija, gde se ističe jednakost i pravičnost stranaka, slobodna tržišna utakmica i autonomija volje ugovornih strana, što mislim da je dobro.
Smatram da je trebalo drugačije rešiti koncesije po B.O.T sistemu, koje su definisane u članu 3. B.O.T. sistem podrazumeva: izgradi - koristi - predaj (vrati) u vlasništvo Republike Srbije ta dobra, odnosno te objekte.
Vidim da je u Predlogu zakona stavljeno da se mogu koristiti, što znači mogu se davati i izgrađeni objekti. Mislim da za našu Republiku Srbiju to nije dobro i da je trebalo po svaku cenu ići na čist B.O.T sistem, znači da se izgradi, da se koristi i da se posle toga vrati.
Takođe, mislim da je predlagač trebalo da definiše i određena prirodna bogatstva, određena opšta dobra, na šta se to misli, da se i to nađe u zakonu i da bude promovisano tako da se dođe do saznanja kod pravnih i fizičkih lica, domaćih i stranih, šta žele da traže od toga u vidu koncesija.
Drugo pitanje, za pojedine objekte trebalo je da se predvidi da o njima odluku o davanju koncesije daje Skupština Republike Srbije. To su objekti od međunarodnog i posebnog strateškog značaja za Srbiju. Mislim da smo tu, ispred SPS-a, dali i određene amandmane. To je dobro, bez obzira što pojedini diskutanti smatraju da u to ne treba mešati Skupštinu.
Kada je u pitanju politika i strategija zemlje, konkretno kada su u pitanju koncesije, mislim da o tome treba da donese odluku i najviši zakonodavni organ, odnosno Skupština Republike Srbije. Na taj način ćemo uspeti da javnost bude bolje obaveštena i samim tim pomoći i Vladi Republike Srbije da lakše dođe do pravog rešenja.
Nije dobro u ovom zakonu, u članu 4. Predloga zakona, uređeno pitanje uslova za davanje koncesije. U Predlogu zakona je to vrlo šturo rečeno, da se koncesija može dati na osnovu zakona, koncesionog akta i tendera. Mislim da su uslovi za davanje koncesije bolje razrađeni u važećem Zakonu, koji govori da je potrebno da se obezbedi racionalno korišćenje prirodnog bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi, tehničko-tehnološko unapređenje, zaštita i unapređenje životne sredine, kao i da opšta dobra kojima upravljaju javna preduzeća čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, a koja radi racionalnosti nisu u poziciji da to obavljaju, dođu pod koncesiju.
U članu 5. Predloga zakona o koncesijama proširuje se predmet koncesija, pa se daju i zdravstvene institucije, ali ne samo da se grade, već i one što treba da se rekonstruišu, revitalizuju ili obnove i da se tako koriste; tu su i rekreacioni objekti i turistička infrastruktura. Međutim, mene posebno interesuju zdravstvene ustanove.
U Republici Srbiji je mnogo zdravstvenih ustanova rađeno mesnim samodoprinosom. Ja ću vam navesti primer: opštine Kraljevo, Vrnjačka Banja i Raška - 22 godine su privreda i građani Kraljeva izdvajali samodoprinos da bi napravili hiruršku bolnicu, u želji da imaju kvalitetnije i jeftinije medicinske usluge. Mislim da takvi objekti treba da budu izuzeti iz koncesije ili da se definišu koncesionari.
Podsetiću vas samo da je u Republici Sloveniji 19. januara bio referendum gde su građani tražili da se povrate sredstva svim građanima koji su kod izgradnje telekomunikacionih kapaciteta po ugovoru o zajedničkoj izgradnji ulagali sredstva i posle toga prenosili ta sredstva. To će se verovatno odnositi i na elektroprivredu. Doneta je odluka da se tim građanima vrate ta sredstva.
Mislim da i zdravstveni objekti rađeni putem donatorskih sredstava, gde nijedan dinar nije išao iz budžeta Republike Srbije, već su to davala privatna preduzeća, građevinske operative radile su bez ikakve naknade, trebalo bi da budu izuzeti iz koncesija.

Reč ima narodni poslanik Arsen Kurjački.

Uvaženi gospodine ministre, predsedništvo, dame i gospodo poslanici, u obrazloženju Vlade, kao razlog za donošenje ovog zakona navodi se stvaranje uslova za ulaganje u dobra u opštoj upotrebi i delatnosti od opšteg interesa.
Postavlja se pitanje - zar je trebalo dve godine da se Vlada seti da treba stvarati uslove za ulaganja i putem koncesija? Očigledno je da je u pitanju nešto sasvim drugo. Da i pored ponuđene rasprodaje svih naših ekonomskih resursa, koje je na sceni, ozbiljnijih stranih investicija u Srbiji nema! Nema ih jer nema političke stabilnosti i nije izvršena stvarna transformacija sistema; nema ih jer još uvek nije vraćena imovina oteta od strane komunističkog režima, već se ta, tuđa, nudi na prodaju. U takvim uslovima nijedan ozbiljan strani investitor neće da investira, sasvim razumljivo.
Dakle, kada ne ide rasprodaja - ajde da probamo sa koncesijama, ali naravno i za to su neophodni preduslovi kao i za privatizaciju. Pre svega potreban je jasan i precizan zakon. Za ovaj ponuđeni zakon se to nikako ne može reći.
Skrenuću pažnju samo na neke karakteristične manjkavosti, ima ih dosta i daju nam za pravo da ne prihvatimo ponuđeno. Odeljak - "Sadržina koncesionog akta", član 10. tačka 6) govori o uslovima i načinu obavljanja koncesione delatnosti. Tu je propušteno, a obavezno se mora predvideti, da se koncesije moraju obavljati u skladu sa tehničkim normativima uz primenu sistema kvaliteta ISO standarda.
Zašto ovo govorim? Zato što se mora jasno precizirati, jer se može očekivati da će strani investitori pokušati da izbegavaju primenu ovih standarda, koji su kod njih obavezni, sve zbog povećanja troškova, a samim tim i manjeg profita. Setimo se "Beočinske fabrike cementa" i čuvenog "spaljivanja guma" radi ušteda energenata. Da naši ugovarači ne bi dolazili u razna "iskušenija" prilikom stvaranja ugovora, bolje je da to odmah jasno piše u zakonu.
Odeljak "Tenderska komisija", član 14. stav 5. kaže: "U komisiju ne mogu biti imenovana lica koja imaju bilo kakve poslovne odnose sa bilo kojim od učesnika na javnom tenderu". Na prvi pogled, sasvim u redu. Međutim, kada malo dublje analiziramo, postavlja se pitanje: kako će se utvrditi ko to ima, s kim i kakve "poslovne odnose". Ništa nije tačno rečeno. Koje su to vrste poslovnih veza, šta se pod tim podrazumeva? Šta će se desiti kada se naknadno utvrdi da je postojala neka "poslovna veza"? Da li će se te tenderske komisije tada poništavati? Šta sa prekršiocima, kako će biti kažnjeni? Ništa se o tome ne govori. Očigledno, ovde je puno nejasnoća, koje daju široke mogućnosti zloupotrebe i eliminisanja nepoželjnih lica iz tenderske komisije.
Član 28. - odeljak "Usmeravanje sredstava koncesione naknade", u žargonu se kaže "čiji su novci" - predviđa da se sredstva od koncesione naknade ustupe lokalnoj samoupravi i pokrajini u iznosu, rekao bih sramotnih, 5%. Posle ovoga je valjda i maloj deci jasno da od proklamovane i obećane predizborne decentralizacije Srbije, posebno u finansijskoj sferi, nema ni pomena. Ova vlada deklarativno sve prihvata, ali kada su novci u pitanju tu dileme nema, sve mora biti u njenoj kesi, a raspodeljivaće se onako kako gazda kaže. Pitam se šta je sa čuvenom predizbornom rečenicom - autonomija novčanika? Nekako se brzo zaboravi sve kada se dođe na vlast.
Ako pogledate amandmane Skupštine Vojvodine koje je Vlada usvojila po onoj prvobitnoj verziji, a koje je odbila, jasno je ovo što govorim. Može veći uticaj Vojvodine u sprovođenju koncesija, ali veći udeo u novcima - to ne može. Očigledno da će Neša Čanak morati da zapreti neizglasavanjem Predloga zakona da bi Pokrajina dobila veći udeo u koncesijama. Ali čime da prete lokalne samouprave širom Srbije da bi došle do više sredstava koja im pripadaju? Jasno je da ovakvo rešenje nije dobro, te da se pripadajuća sredstva moraju opredeljivati prema značaju stvari koje se daju u koncesiju za državu, region ili lokalnu samoupravu. To je jedino ispravno rešenje.
U ovom predlogu zakona ne postoji odeljak - kaznene odredbe. Svaki zakon, da bi bio pravi, mora da ima i kaznene odredbe. Da li to znači da se neko već unapred amnestira od delovanja koje može biti pogubno i štetno po ovaj narod? Prirodna bogatstva, nacionalna dobra i sve ono što su generacije i generacije stvarale, suviše je vredno da bi se ova vlada sa tim poigravala.
Zbog svega navedenog, a i još mnogo toga drugog, DSS je ponudila ovoj skupštini svoj predlog zakona o koncesijama. Nismo ga do sada pustili u skupštinsku proceduru, između ostalog, i iz razloga što smo očekivali da predsednik Narodne skupštine već jednom stavi na dnevni red zakon o denacionalizaciji, koji smo davno dali u Skupštinu.
Očekivali smo da Vlada posle debakla procesa privatizacije shvati da je "oteto - prokleto", i da se ne može ni prodavati tuđe, niti davati u koncesiju. Ali sada je valjda svima jasno da ova vlada, za svog mandata, nema nameru da vraća otetu imovinu, jer im ta imovina treba za rasprodaju ili dugogodišnje zakupe, kako bi još malo produžila tu vlast, po sistemu "posle nas potop".
Kada je Vlada ponudila ovaj zakon o koncesijama bili smo prinuđeni da i mi pustimo naš zakon u proceduru, da bi koliko-toliko regulisali ovaj proces. Nažalost, kao i sve zakonske projekte koje je do sada DSS predala u skupštinsku proceduru, ni ovaj nije stavljen na raspravu, a mi to smatramo vrlo lošim.
Ako već Vlada nije želela da se naš zakon raspravlja i usvoji, jer bi time svima bilo jasno da vlada u senci DSS mnogo stručnije i odgovornije obrađuje ovu materiju, vodeći računa pre svega o dugoročnim interesima ove države i naših potomaka, a ne o trenutnim stranačkim i ličnim interesima ili interesima stranih investitora, mogla je barem da ima toliko odgovornosti prema svojim građanima, pa da se ovaj vladin zakon povuče, uporedi sa zakonom DSS, preuzmu sva ona dobra rešenja i tako inoviran stavi na razmatranje u Skupštinu.
To bi bilo sigurno državnički mudro i odgovorno. No, nažalost, od toga nema ništa, forsira se ovaj nejasan i nedorečen zakon, koji ostavlja, a nabrojao sam nekoliko primera, velike mogućnosti za nemarnost i zloupotrebe. Mi iz DSS smatramo da se ovaj ponuđeni zakon ne može popraviti amandmanima i zato, kao što ste primetili, nismo ni ulagali amandmane, što nažalost znači da mi, kao odgovorni i moralni ljudi, ne možemo ni podržati ovakav predlog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Slobodan Tomović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u jučerašnjem neveštom ekspozeu ministar Pitić nije mogao da nas ubedi, predstavnike SRS kao i celokupnu srpsku javnost, u nova proklamovana načela javnog nadmetanja navodno ugrađena u ovaj predlog zakona o koncesijama, zbog toga što gorko iskustvo koje sa vama,  mislim na vas i na celokupnu Vladu Republike Srbije na čijem je čelu Zoran Đinđić, ima celokupno stanovništvo Srbije, a naročito privrednici, ukazuje na nešto drugo.
Takođe, ukazuje i na nemogućnost unapređenja naše privrede, njenog razvoja, podsticanja proizvodnje i zapošljavanja ljudi po principima tržišne ekonomije. Pokazalo se u praksi da se dešavalo nešto sasvim suprotno, da je standard stanovništva doveden na najgoru moguću meru i da je mnogo ljudi, na desetine hiljada, a planirate još stotine hiljada njih da ostavite bez posla, bez mogućnosti da prehranjuju svoju decu i da ih školuju.
Prema tome, sve ono što se desilo i uređivanje tih uslova, načina i postupka davanja koncesija, jasno govori o tome da će se u narednom periodu dešavati iste stvari. Zbog čega to govorim? U prilog tome govori tvrdnja da sve ono što ste radili, obezvređujući naše fabrike, prodajući ih budzašto, počev od cementara, pa preko šećerana, koje su najvećim kriminalcima u zemlji, bliski vlastima, prodavane za svega tri evra. Umanjivanje tzv. knjigovodstvene vrednosti pokazuje poslednja prodaja "Šećerane" u Crvenki, čija je procena bila 21 milion evra, a prodata je za samo tri miliona evra.
Najskandaloznije svakako je ono što se desilo, a to je samo jedna u nizu krivičnih prijava podnetih protiv ministra poljoprivrede Dragana Veselinova, u Lovačkom udruženju Odžaci, u rezervatu na preko 600 hektara zemljišta, kada je ministar Veselinov pokazao kako ćete vi posle usvajanja ovog zakona o koncesijama da delujete; baš kao što ste delovali onda kada je on protivno zakonu - zbog čega će, ubeđena sam, kao i svi njegovi pomagači u toj prljavoj raboti odgovarati - istrebio na stotine hiljada retkih ptica u Odžacima.
Lovačko udruženje Odžaci u Lalinskim livadama, tako se zove to područje u Zapadno-bačkom okrugu, imalo je ugovor i odobrilo mu je nadležno ministarstvo na 10 godina, a pre toga uložilo na stotine hiljada evra, da bi tamo uzgajalo te retke vrste ptica, kao i krupnu divljač.
Ministar Veselinov, da bi sebi i svojim kompanjonima obezbedio basnoslovnu zaradu, prekršio je takav ugovor Lovačkog udruženja Odžaci, zgrabio ogromnu sumu novca, verovatno za sebe i za sve one koji su mu u tome pomagali, jednostrano prekinuo ugovor i sve to izvezao nekoj italijanskoj firmi za veoma kratko vreme. Sada su tamo ostale, time može da se pozabavi i ekspert za koncesije koji danas nije ovde, a nalazi se na čelu ili je savetnik Odbora za ekologiju, gospodin Popović, samo nekakve vrane ili nešto što više ničemu ne vredi.
Što se tiče Rudarsko-topioničarskog basena Bor, vi ste pre 15 dana, promovišući zakon o koncesijama, rekli gladnim rudarima (a njih 10 hiljada je tražilo svoja prava, baš kao i radnici "Zastave", koju svakodnevno čerupate preko svojih koalicionih partnera i vi sami iz DOS-a) da će oni steći mogućnost da rade, da privređuju i da primaju plate kada bude usvojen zakon o koncesijama. Neće tada moći uopšte da rade, nego će tada da se nastavi još veća pljačka i omogućavanje onima koji su bliski vrhu vlasti da se enormno bogate na radničkoj muci, na muci rudara i svih onih koji danas ne mogu da obezbede svoja prava.
Ono što naročito bode oči to su pojedini članovi zakona. I danas je zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, gospodin Tomislav Nikolić, taksativno naveo kakvi su to sve, što tehnički što suštinski, propusti. Istina je, mi nismo podneli amandmane na Predlog ovog zakona zbog toga što bismo ga mi potpuno promenili, čitav zakon o koncesiji.
Međutim, danas je ministar Pitić, govoreći o navodnoj kontroli i uvlačenju zakonodavne vlasti u tendersku komisiju, rekao da je to ugrađeno u zakonski projekat. Pa nije, ministre, zbog toga što ste vi to naknadno uradili amandmanom koji je po ko zna koji put podneo Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom. Ne konkretno taj odbor, nego je to u ovoj skupštini postala praksa da razni odbori podnose, u poslednjem trenutku, amandmane na predložene zakonske projekte.
Naročito je skandalozna činjenica da u članu 10, kod sadržine koncesionog akta, vi kažete da, ako je predmet koncesije rekonstrukcija, adaptacija ili sanacija postojećih objekata, koncesioni akt sadrži i procenu visine ulaganja koja se utvrđuje u odnosu na vrednost objekta čija je rekonstrukcija, adaptacija ili sanacija predmet koncesije.
Samo nam niste objasnili ko će da vrši tu procenu, jer svi privredni subjekti imaju ne gorko iskustvo, već je to skandal šta je radila Agencija za privatizaciju na čelu sa ministrom za privatizaciju, Aleksandrom Vlahovićem, u protekle dve godine.
To pokazuju primeri rasprodaje državne imovine: šećerana za po tri evra, cementara u bescenje; a nastavili ste i dalje - primer tzv. rekonstrukcije autoputa od strane jednog od vodećih kriminalaca Ljubiše Buhe-Čumeta. To su samo neki u nizu primera šta ste radili da biste enormno opljačkali građane Srbije i na takav način vršili vlast.
Nemoguće je da vam bilo ko poveruje da se vi brinete za odbranu i bezbednost zemlje. Vi ste poslušnici Amerike i zapadnih sila, vi biste im sve na tacni dali. Vi ste juče usvojili tzv. komisiju za izradu predloga promene Ustava, a u nju ste uključili i samoproklamovane predstavnike Srba, znači onih koji su priznali okupaciju, kao i predstavnike Vrhovnog i Ustavnog suda Srbije.
Jasno je svima danas u Srbiji da je najpoznatiji koncesionar Vilijem Montgomeri, a da bi se skratila vaša muka, gospodine Pitiću, moram da vam izrazim svoje čvrsto uverenje i svih predstavnika SRS, a verujem i ogromne većine naroda, da nećete moći do kraja godine da potrošite 35 miliona dinara izdvojenih u budžetu za vaša putovanja po belom svetu, jer ćete uskoro ostati bez ministarske fotelje. Tako će vam biti muka kraća, pa i od toga kako će, da li će i koliko onaj monstrum Karla del Ponte da vam lupa packe, a da vi zamajavate ovih dana javnost time da ćete dobiti nekakvu pomoć ako budete još tešnje sarađivali.
Jer će u nedelju, 23. februara, građani doći u velikom broju, to sam sigurna, na Trg republike, da pozdrave najvećeg Srbina, najvećeg srpskog patriotu, vođu ne samo nas srpskih radikala, već Srba iz svih srpskih zemalja, dr Vojislava Šešelja, koji u ponedeljak putuje u Hag i koji će do kraja rasturiti vašu ljubimicu Karlu del Ponte i celokupni Haški tribunal.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović.