TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 02.04.2003.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Emilija Krstić

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavniče Vlade, pošto vidim da je samo jedan predstavnik Vlade, Demokratska stranka Srbije će glasati protiv Predloga izmena i dopuna Zakona o budžetu Republike Srbije, ali to nipošto nije zbog toga što ne vodi računa o građanima Srbije ili kako reče gospodin Pajtić, što je protiv građana Srbije, nego upravo zbog toga što iz ovakvog Predloga izmena i dopuna, kao i plana budžeta koji smo usvajali prošle godine, Demokratska stranka Srbije zapravo ne vidi neku brigu za građane Srbije, sa kojom se tako retorički ova većina u ovom domu hvali.

Naime, Skupština kao najviši dom u ovoj državi treba da kontroliše sprovođenje vladine politike kao izvršne vlasti, ne samo kroz usvajanje plana budžeta za narednu godinu, već i kroz izveštaje o izvršenju budžeta, ali i kroz izveštaje Vlade, koji nikada u ovaj dom do sada nisu došli. Vlada je dužna da jednom godišnje podnese izveštaj Narodnoj skupštini, međutim, ona to do dana današnjeg nije učinila ni jedan jedini put.

Izveštaji, koje razmatraju i usvajaju pojedini skupštinski odbori, bez obzira na to, treba da dođu u Narodnu skupštinu kao pojedinačni izveštaji, ali i kao celokupni izveštaj Vlade. Iz toga bismo videli kakva je politika Vlade na ekonomskom, privrednom, socijalnom planu i kako Vlada sprovodi u delo ono što joj ova skupština izglasa.

Rebalans budžeta, odnosno Predlog izmena i dopuna budžeta Republike Srbije za 2003. godinu, koji je došao u ovaj dom kao posledica usvajanja Ustavne povelje zajednice Srbije i Crne Gore, samo nam pokazuje da će Srbija i dalje preživljavati i to sve uz pomoć donacija, kredita, ali vrlo povoljnih kako kažu predstavnici Vlade Republike Srbije, što inostranih, što domaćih. Naravno i dalje sa spoljnotrgovinskim deficitom, koji se neće menjati, odnosno neće biti niži, sa manje predviđenih sredstava od privatizacije, koja zbog odsustva privrednih aktivnosti moraju da idu na pokriće deficita budžeta, a ona su štaviše još i manja od kredita koji su predviđeni isto tako za pokriće deficita budžeta i to kredita inostranih međunarodnih finansijskih organizacija.

Činjenica je da će građani Srbije, brigom ove skupštinske većine koja će usvojiti ovaj budžet, odnosno rebalans budžeta, na način pretpostavljam isti kao novembra meseca prošle godine, nositi najveći teret velikih javnih rashoda, kao što je bilo u planu prošle godine. To se vidi iz velikog iznosa u planu prihoda, koji se odnose na porez na promet i akcize. Upola manji su prihodi koje treba da da privreda, jer ona, naravno, ne funkcioniše onako kako Vlada očekuje i kako o tome govori.

Moj kolega Srđan Petrović je govorio o bruto društvenom proizvodu, o smanjenju realnog rasta bruto društvenog proizvoda i o posledici koju on time prouzrokuje, a to je povećano učešće javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu. Demokratska stranka Srbije je i prošle godine, kada smo usvajali plan budžeta za 2003. godinu, predlagala da se rashodi smanje za 10 milijardi dinara, odnosno negde oko osam do deset milijardi dinara. Činjenica je da i ovi rashodi mogu da se smanje, da ima prostora i to baš kod pojedinih stavki koje se tiču specijalizovanih usluga, novčanih kazni, dotacija nevladinim organizacijama, osnovna sredstva, raznorazne subvencije itd.

Ja ću na nekoliko stavki samo skrenuti pažnju i postaviti neka pitanja, a nadam se da ću dobiti odgovor. Da ne spominjem da se ovde u rashodnoj strani, a Demokratska stranka Srbije je to nekoliko puta ponavljala, nalaze i raznorazne posebne organizacije koje su formirane uredbom Vlade i o tome neću govoriti.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu - predviđeno je 381.220.000.

Agencija za unapređenje državne uprave 389.241.000 hiljada. Da li je moguće da Agencija za unapređenje državne uprave troši više novca nego Ministarstvo za državnu upravu?

Ministarstvo za trgovinu i turizam - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, sredstva su namenjena za subvencije u turizmu u iznosu od 42 miliona dinara, a sredstva u iznosu od 53 miliona, što je 11 miliona više, namenjena su Turističkoj organizaciji Srbije. Čime opravdavate da Turistička organizacija Srbije treba da dobije 11 miliona više nego turistički centri; stavimo na stranu da je turizam potpuno po strani bilo kakve strategije Vlade Republike Srbije.

Kod Ministarstva za privredu i privatizaciju subvencije nefinansijskim javnim preduzećima i organizacijama iznosi 6.930.000.000 dinara. U obrazloženju je rečeno da se povećavaju subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, odnosno proizvođačima namenske opreme za 430 miliona dinara, stalni troškovi itd. Da li se to odnosi na fiskalne kase o kojima se priča ili na šta se odnosi? Tu je iznos za specijalizovane usluge, raznorazne naknade koje su stvarno prilično visoke.

Ministarstvo kulture i medija - 700.000.000 dinara namenjeno je JP RTS. Vladin Predlog zakona o javnom informisanju, koji vrlo brzo treba da dođe u proceduru, jedan je od uslova koji postavlja Savet Evrope, u jednom od svojih članova kaže da osnivači medija ne mogu biti država, lokalna samouprava, lokalna autonomija, niti bilo koja organizacija u kojoj je većinski deo svojine državni. Šta će biti sa ovim iznosom kada ova skupština usvoji, a zna se da ova većina usvaja sve što podnese Vlada, šta će biti sa ovim iznosom posle izmene, odnosno donošenja novog zakona?

Kod istog Ministarstva, predviđena sredstva su 1.217.000.000 dinara. Ustanove kulture oko 1.700.000.000 dinara; Agencija za razvoj kulture 2.994.000.000 dinara.

Kod okruga jedino Zlatiborski okrug ima predviđena sredstva od 12 miliona dinara, a po četiri-pet miliona imaju uglavnom okruzi, neki imaju po devet miliona. Kojim kriterijumima ste se rukovodili, zašto Zlatiborskom okrugu toliko a ostalim puno manje?

To su neka pitanja i nadam se da ću dobiti odgovor. Potrebno je ovaj budžet smanjiti za nekoliko milijardi dinara, time bi se smanjio i deficit. To je stav DSS-a. I kao što sam rekla na početku, mi nećemo glasati za ovaj predlog izmena i dopuna zakona o budžetu Republike Srbije!

 
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Branislav Blažić.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Blažić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, ove izmene i dopune Zakona o budžetu jednako su rasipne, nedomaćinske i nerealne, kao što su bile i u novembru. Tu se ništa suštinski nije promenilo u odnosu i shvatanjima. Jasno je da je ovo, na neki način, iznuđeno zbog Ustavne povelje, ali suština ovog budžeta je ostala potpuno ista. Opozicija i SRS u tom smislu imaju bar tri valjana razloga da budu zadovoljni.
Jedan razlog je što se za svega tri i po meseca pokazuje ispravnost nekih naših stavova u novembru, kada smo ukazivali da predviđen rast cena neće biti takav, oko 9%, sada priznaju da će biti 11% i više; takođe, kada smo ukazivali da rast bruto društvenog proizvoda ne može biti 5%, sada se spušta na 3,5 do 4,5% i kada smo ukazivali da će doći do daljeg porasta nezaposlenosti i pada proizvodnje.
Drugi razlog zbog koga možemo biti zadovoljni je što je ovaj budžet toliko rasipan da, gledajući ove silne nule, bilo šta da dodirnemo, nećemo pogrešiti ako kritikujemo.
Treći razlog, zbog koga možemo da budemo zadovoljni, ali nismo i sigurno ne možemo biti srećni, jeste da će ovakvim odnosom javne potrošnje prema ovoj državi Srbija ući u još težu situaciju. To normalno ne želi niko, ni vlast ni opozicija, ali su ovi parametri toliko evidentni i jasni da će i laik shvatiti da pokrivajući ovaj deficit, privatizacijom od 12,5 milijardi - za jedan Sartid dobija se 1,2 milijarde dinara, što znači da za pokrivanje malog dela deficita od 48 milijardi vi ulažete deset Sartida - ubijate supstancu, a da ne govorim o tome da li će uopšte biti mogućnosti da se sve to skupi ili da se da u javnu potrošnju, koja je 50% od bruto društvenog proizvoda, što je potpuno nerealno.
Možemo u javnu potrošnju uložiti sve, ali šta ćemo jednog dana kada ubijemo tu kravu koja nam daje mleko, a to je privreda i proizvodnja. Šta će se onda desiti kada stignu ove naplate za međunarodne kredite, koje podižemo odnosno vi u naše ime i u ime svih građana? Šta će se desiti kada dođe naplata kamata i glavnice, a proizvodnja bude sve niža i niža? Koju ćemo priču onda pričati i kako ćemo to upakovati, kao što stalno pakujemo i u novembru i danas - da je to neminovnost, da to mora, da to ne može drugačije.
Javna potrošnja, koliko god da date, neće biti dovoljno. Uvek će se naći neko ko će reći da je to malo, da je to neophodno, stotinu razloga. Ali, da li smo ikad doživeli da ovde dođe Vlada, ministri i objasne šta su učinili u racionalizaciji u nekom svom sektoru. Ja sam iz zdravstva. Konkretno, imao bih hiljadu razloga da kukam i da kažem da su male plate, nema para, lekova itd. Ali, šta dobijam time?
I danas ću da kažem da u zdravstvu dalje ima i ogromnog prostora za racionalizaciju: da se uštede pare i prebace privredi, da se ulažu u nova mala i srednja preduzeća; imamo preko 10% nemedicinskog osoblja zaposlenog u zdravstvenim ustanovama, majstora, službenika, koji su višak, to garantujem, u svakom medicinskom centru. Niko neće da uđe u taj problem da to rešava. Uvozimo skupe aparate i daju se milioni dinara za njihov uvoz zbog 5-6 pacijenata, kao pratimo neka svetska dostignuća.
To ne može biti dobro. To treba, to je neophodno, svaka država bi volela to da ima. Da li su naše mogućnosti da to imamo, to je glavni problem. Jednog dana ćemo sigurno zbog toga debelo ispaštati.
Tu racionalizaciju je u obavezi svaki ministar da sprovede, da dođe ovde. I naš ministar poljoprivrede se bavi politikom. On raspravlja o političkim strankama, kriminalu, raspravlja o svemu, samo se ne bavi poljoprivredom; on ne raspravlja da seljaci bacaju mleko u jendek, da će stoku uništiti seljaci zato što se ne isplati, što je cena otkupa svinjskog mesa 35 dinara, dok je proizvodnja kilograma sigurno 50 dinara, to kažu. On o tome ne priča.
Prema tome, ogroman je prostor za racionalizaciju. Mi se moramo uštedama baviti, štednjom. Dakle, 50% javne potrošnje uništiće ovu državu. Okrenimo se proizvodnji, okrenimo se tome kako da uštedimo, a ne ovako rasipan budžet da donosimo, koji je i za daleko bogatija društva neodrživ i nerealan.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Arsen Kurjački.

Radojko Petrić

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, zbog reorganizacije SRJ i usvajanja Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, normalno je što se vrši rebalans budžeta Srbije za ovu godinu. Međutim, začuđujuće je da se samo za tri meseca od početka godine vrši rebalans budžeta i za druge neke namene, koje nisu ni u kakvoj povezanosti sa reorganizacijom SRJ. No, u svakom slučaju, kada se radi o budžetu, bilo o njegovom donošenju, rebalansu ili kada se razmatra izveštaj o budžetu za prethodni period, svuda u svetu je praksa da predlagač, u našem slučaju Vlada, sačini detaljan pregled na osnovu koga se u parlamentu vodi opsežna rasprava.
Za mogućnost vođenja sadržajne rasprave, pored preglednosti, potrebno je da materijal bude blagovremeno dostavljen, kako bi poslanici mogli da ga prouče, da obave konsultacije na terenu, da se pripreme za raspravu i da, eventualno, podnesu amandmane. U ovom slučaju, nije ispunjen ni jedan ni drugi uslov.
Pregled za rebalans je nepregledan. Nema podataka kakvo je ostvarenje za prva tri meseca. Nema ni detaljnog pregleda po funkcijama, pozicijama i ekonomskoj klasifikaciji, za pozicije bilansa za koje se vrši rebalans. O ispunjenosti onog drugog uslova, tj. blagovremenosti dostavljanja materijala je posebna priča. Materijal, iako sadrži 90 stranica, nije dostavljen na kućne adrese. Isti je mogao da se preuzme prekjuče u Beogradu, normalno, ko je bio u Beogradu, odnosno juče ujutru pred početak sednice, a što je većina poslanika i učinila.
Očigledno je da se ovakvim postupanjem predlagača izbegava stvaranje uslova za jednu pravu i argumetovanu raspravu i za jednu kritičku analizu o pitanjima koja interesuju sve građane u Srbiji. Razmatranje budžeta, podrazumeva se svuda u svetu, jedno je od najvažnijih pitanja koje se razmatra u parlamentu. Međutim, vidi se da se takav tretman ovom pitanju kod nas ne pridaje. Stvara se stanje kao da nema skupštine, odnosno da je ona samo fasada vlade.
Vlada i većina u DOS-u ne bi smeli da gube iz vida da i mi poslanici iz opozicije želimo efikasan rad Skupštine, želimo stvarni rad, a ne samo rad forme radi. Ne upuštajući se u deo rebalansa budžeta koji se odnosi na finansiranje rashoda državne zajednice Srbija i Crna Gora i organa i organizacija koji sa saveznog nivoa prelaze na nivo Republike Srbije, mislim da je rebalans za ostale namene u Srbiji veoma manjkav i nepotpun.
No, pođimo redom. Projekcija prihoda budžeta, kada je donesen krajem decembra prošle godine, zasnivala se na realnom rastu bruto domaćeg proizvoda od 5% i godišnje inflacije od 9%. Sada vidimo da se ti makroekonomski pokazatelji koriguju i to tako što se predviđeni realni rast bruto domaćeg proizvoda smanjuje sa 5 na 3,5 do 4,5%. Sada ne znate da li je to 3,5 ili 4,5%. Nije to red veličina, bar zanemarljiv, moralo se i ovo precizirati. Inflacija se umesto 9% predviđa i do 13,7% na godišnjem proseku. Kada pogledamo kretanja u privredi u prva tri meseca ove godine, stanje je takvo da su osnovni makroekonomski pokazatelji mnogo lošiji nego što se ovom projekcijom predviđa.
Podugačak je spisak nepovoljnih pokazatelja u domaćoj privredi. U prvom redu, pogledajmo proizvodnju: u januaru ona je manja od decembarske proizvodnje za 21,1%, u odnosu na prošlogodišnji prosek za 18,2%, a manja je i u odnosu na januarski nivo prošle godine za 6,2%; februarska proizvodnja ove godine takođe je manja od prošlogodišnje februarske proizvodnje za 1,6%. Ne zaboravimo da je proizvodnja 2002. u odnosu na 2001. godinu porasla svega za 1,7%.
Kretanja zarada zaposlenih pokazuju lošu tendenciju. One su u januaru manje od decembarskih za 18%, istina u februaru su korigovane za više od 9%. Ipak je to lošije u tendenciji nego što je bilo prošle godine. Zapaža se povećanje zaliha gotovih proizvoda, za koje nema kupaca, nema kupovne tražnje, iako je proizvodnja smanjena. Sve su ovo pokazatelji koje je zaista predlagač morao imati u vidu kada je pravljen rebalans.
Posebno su zabrinjavajuća spoljnotrgovinska kretanja. Nastavlja se povećanje spoljnotrgovinskog deficita. On je prošle godine prešao cifru od 4 milijarde. Pokrivenost uvoza i izvoza kreće se svega oko 36%. Ne zaboravimo da pokrivenost izvoza uvozom kod ostalih osam zemalja u tranziji nije padao ispod 70%, izuzev jednog kraćeg perioda u Poljskoj. Posebno je nepovoljno što u ukupnom uvozu oprema učestvuje sa svega 12%. Za uvoz južnog voća, a posebno banana, izgleda da je to mnogo bitno za Srbiju, platili smo prošle godine 135.000.000 dolara.
Kada sve prednje imamo u vidu, bilo bi logično da je Vlada kroz rebalans budžeta predložila energične mere da se stanje u ovoj oblasti popravi. Bilo bi logično da se dodatno obezbede sredstva za stimulaciju izvoza. Ne želim ovde da govorim o nerealnom deviznom kursu dinara, ali podsećam da su nam lošiji rezultati u spoljnotrgovinskoj razmeni, nego za vreme ekonomske blokade i sankcija. Ne smemo se zavaravati izjavama pojedinaca, kako nam je platni bilans uravnotežen, zahvaljujući otkupu deviza od građana. Građani su prinuđeni da zbog velikog siromaštva prodaju poslednje devizne ušteđevine da bi preživeli i da bi platili osnovne životne potrebe. Kako se smemo zaduživati u inostranstvu za pokriće deficita budžeta? Nama očigledno preti dužnička kriza, a da ne kažem sličan privredni slom, koji se desio nedavno u Argentini.
Mi od 2004. godine pa do 2010. moramo da vraćamo godišnje od 1,12 milijardi do 1,5 milijardi dolara kredita godišnje. Na naš problem zaduženosti upozoravaju naveliko i Svetska banka i MMF. Mora se pokazati više brige za ekonomiju. Moraju se kroz veća podsticajna sredstva u budžetu obezbediti uslovi za povećanje proizvodnje i izvoza. Zapravo, to je moj glavni deo osvrta na rebalans budžeta.
Raduje me što je predloženo povećanje sredstava za turističku propagandu u inostranstvu. Polazeći od činjenice da je turizam, posle poljoprivrede, naša druga komparativna prednost u odnosu na razmenu sa svetom, poslanici SPS su amandmanima, prilikom donošenja budžeta i za prošlu i za ovu godinu, predlagali veća izdvajanja za ovu namenu. Iako sa zakašnjenjem, dobro je što je sada Vlada uvidela da smo bili u pravu.
Šta je sa reformom državne uprave i smanjenjem broja zaposlenih u državnoj administraciji? Umesto da se taj broj smanji, on se povećava! Pogledajmo samo koliko je raznih agencija i sličnih institucija osnovano u poslednje dve godine. Da li to vodi smanjenju javne potrošnje? Ovo ne daje sliku štedljive, već rasipničke vlasti! Niko ne spori opravdanost povećanja sredstava za borbu protiv kriminala, za povećanje sredstava za prosvetu i nauku, a što je i učinjeno u rebalansu. Morao je da se nađe način da se obezbedi više sredstava za podsticaj privrednog razvoja, u prvom redu proizvodnje u industriji i u poljoprivredi, kao i više podsticajnih sredstava za izvoz.
Ukoliko se prihvate određeni amandmani, poslanici SPS-a će glasati za ovaj rebalans.
Tek nakon toga.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Đorđe Mamula.

Đorđe Mamula

Pokazatelji u ovom predlogu zakona govore da Vlada više kontroliše ostatke privrede, usled čega se odvija preraspodela siromaštva, a ne otvorena tržišna privreda. Ovakav predlog budžeta je posledica nepodsticajnog makroekonomskog i institucionalnog okruženja. Mislim pre svega na kurs dinara, za koji smo od guvernera čuli da se neće pomerati deset godina, i inflaciju, visoke kamatne stope i još uvek relativno visoke poreze monopolske strukture, a sada i ekonomski, politički i bezbednosni rizik, koji mora da se uvaži, bez obzira koja vlada da je na vlasti.
Pored toga, građani na štednji drže samo 15% raspoloživih sredstava. Za budžetsku situaciju važno je imati na umu da je četiri milijarde dolara i dalje kod građana i da se ne čine nikakvi potezi da oni taj novac plasiraju. Mislim da je to jedan od pokazatelja na koji već dve i po godine skrećemo pažnju Vladi, međutim, Ministarstvo finansije nije povuklo nijedan ozbiljniji potez da se taj novac pokrene. Ogromna većina štednje u bankama uopšte se ne plasira; recimo, Rajfajzen banka u Srbiji, prema podacima do kojih se moglo doći, do jeseni 2002. godine prikupila je oko 140 miliona evra devizne štednje, a kroz kredite je plasirala samo 20 miliona evra.
Nelikvidnost tog novca pokazuje nepostojanje prilike za trgovinu na berzi, jer su ta sredstva neaktivna. Ovo znači da dok domaći investitori ne počnu da ulažu više, nema razloga da strani dolaze ovde i ulažu, o čemu su izgleda i sastavljači Predloga ovog zakona o budžetu vodili računa.
Broj poreza je sa 270 smanjen na 230, a delom je smanjeno poresko opterećenje, mada je snaga poreskih obveznika i dalje slaba. Prevelikim opterećenjem plata nastavljeno je destimulisanje zapošljavanja i podsticanje neprijavljivanja zaposlenih, zadržavanje poreza na promet apsolutnih prava (5%) i dalje je antitržišno. Međutim, glavni problem je u tome što je državna potrošnja preko 54%, kako sam izračunao, a prema standardima Svetske banke država sa dohotkom po glavi stanovnika od 1.500 dolara ne bi smela da ima državnu potrošnju preko 20% od društvenog proizvoda. Znači, nužno je smanjenje državne potrošnje više od dva i po puta, a ne vidim da su Ministarstvo finansija i Vlada dali neke ideje kako da se smanji državna potrošnja.
Pošto su najveći državni izdaci predviđeni za armiju, a budući da je došlo do reforme u armiji i da se armija sada organizuje po principu korpusa, onda i finansiranje ide na drugačiji način, a samim tim stvoreno je raspoloženje u armiji da se u narednim mesecima smanji broj oficira i podoficira.
Prema Rimskom sporazumu iz 1996. godine, ovde je bilo 126.000 vojnih lica, 2000. godine 78.000, a sada je broj smanjen, zbog povećanog demobilisanja. Međutim, i dalje je broj oficira i podoficira u okvirima koji ima Britanska armija. To više nijedan budžet, sa ovakvim reformama u vojsci i organizaciji na principu korpusa, ne bi mogao da podnese. Zato smatram da bi bilo dobro da je Ministarstvo finansija ozbiljno otvorilo pitanje broja oficira u armiji.
Pored toga, veliki izdaci su predviđeni za Ministarstvo spoljnih poslova. Prosto je neverovatno da tu nije dat nijedan ozbiljan predlog, nego da i dalje imamo 98 diplomatsko-konzularnih predstavništava. Za koju diplomatiju, za koju spoljnu politiku? Bilo bi dobro da su ti ambasadori i ekonomski savetnici ambasada podneli račune koliko je njih otvorilo ekonomska vrata ovoj državi u inostranstvu, koliko je njih napravilo ekonomskih mostova, koliko je posla napravilo? Priča se da nema dovoljno ljudi. Mene zanima koliko u tim ambasadama ima ljudi koji su nekada bili poslovni ljudi, koji znaju šta su ugovori, šta je međunarodno-trgovačko pravo, koji čitaju izveštaje Instituta za međunarodnu politiku i privredu, jer, imati 98 ambasada, odnosno diplomatsko-konzularnih predstavništava, to je previše! Mislim da bi trebalo imati najviše do 20 ambasada.
Dobar je ovaj predlog u obrazloženju da treba imati "putujuće ambasadore", kao u Švedskoj; treba imati ambasadore kao što ima Švedska, a ne samo putujuće ambasadore kao u Švedskoj. Treba videti kakva se strategija u međunarodnim ekonomskim odnosima pravi.
Ako je u državi teška ekonomska situacija, onda nam uopšte ne treba toliko diplomatsko-konzularnih predstavništava. Bilo bi dobro, a mislim da to Ministarstvo finansija nije pokrenulo, da se drastično smanji broj tih predstavništava, pa se neće onda govoriti da Srbija finansira toliko predstavništava i trpi tolike izdatke.
Pored toga, kad je reč o Ministarstvu unutrašnjih poslova, prosto je neverovatno da se izdvajaju velika sredstva i za troškove bezbednosti naših predstavništava. Ako se smanji broj predstavništava, smanjiće se i ti troškovi ili će bar ostati u okvirima Ministarstva unutrašnjih poslova.
Nevladine organizacije - bilo bi dobro, kad je reč o budžetu za nevladine organizacije, da vidimo koje projekte te organizacije imaju, šta su do sada one ponudile, koliko su zakonskih rešenja obradile, kakav boljitak mi imamo od toga što svake godine te organizacije traže toliko i toliko para, pa, s obzirom na rezultat rada, treba određivati i sredstva, a ne samo postojanje nevladine organizacije da doprinosi da se za njih izdvaja 400.000.000 dinara.
Što se tiče visokoškolskog obrazovanja, prosto je neverovatno da se u programima Vlade broj studenata ne smanjuje. Da li je moguće da je potrebno imati toliko studenata za zanimanja koja u bliskoj budućnosti neće biti potrebna? Ako se već želi da se jedan broj ljudi školuje u ovolikom broju, onda je potrebno da oni potpišu da neće 10 godina tražiti posao za koji su se spremili i da se onda na svoj rizik školuju za profesiju koja ovom društvu nije potrebna.
Pored toga, Vlada Srbije dohodak u Srbiji procenjuje na 1.900 do 2.060 dolara kada puni budžet, međutim, procenjuje ga na manje od 900 dolara kada pregovara sa međunarodnim fondovima za dobijanje IDA uslova za otplatu duga. Bilo bi dobro da se onda zna koji je stvarno dohodak, jer se to može lako izračunati.
Politika donacija i zajmova se svela na finansiranje korumpiranog i kriminalizovanog socijalizma novcem Međunarodnog monetarnog fonda i poreskih platiša zapadnih zemalja, jeftinim kreditima ili otpisom duga. Ozbiljnih reformi nije bilo, zato možemo reći da su donacije imale negativan uticaj jer je pomoć koja je pristizala bila politički uslovljena, a ne uspehom reformi, što je stvorilo lagodni odnos, da novac pristiže nezavisno od tempa reformi.
Pored toga, u delu obrazloženja ovog predloga zakona, govori se o rastu cena nafte, jačanju dolara i očekivanjima, pa bi bilo dobro da nam se objasni kako su ta očekivanja izračunata, na osnovu čega se očekuje promena u ceni nafte i jačanju dolara.
U ranijim nastupima gospodina Đelića mogli smo čuti da je Džozef Štiglic, nobelovac, savetnik Vlade za ekonomska pitanja, pa bi bilo dobro da saznamo šta on misli o ovom predlogu budžeta, ako je konsultovan.
Što se tiče privatizacije, gospodin Vlahović je rekao da će novac koji pristiže od privatizacije ići u nesmetanom toku. Iz obrazloženja vidimo da se ta privatizacija ne odvija u onom obimu koji se očekivao, pa bi bilo dobro da znamo koja je razlika u pitanju između željenog efekta i postignutog.
Ovo oko smanjenja troškova ističem zbog toga što je u listu "Ekonomist" od 17. marta, u kome je gospodin Đelić u Izdavačkom savetu, bilo napomenuto da je 34.000 firmi nelikvidno, prema bivšem ZOP-u, u decembru 2002. godine, što je za 21% više nego mesec dana ranije: neizmirene obaveze iznose 71,5 milijardi dinara, a preko 900.000 ljudi je nezaposleno. U januaru je nezaposlenost skočila za 19.000 pa bi bilo dobro da vidimo kakav je tu plan Ministarstva finansija.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Golub Rajić.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je u novembru prošle godine, kada je usvajan nerealno projektovan budžet za 2003. godinu znala da ćete vi, posle usvajanja kakve-takve tzv. Ustavne povelje, preuzeti obaveze da finansirate novu, nazovimo je državnu zajednicu.
Ključno je pitanje, i bez tog iznosa koji je potreban da bi se finansirali novonastali organi, tzv. Savet ministara, kako uopšte da se dostigne ovako projektovani užasno visoki budžet za 2003. godinu i bez tog dela finansiranja. To je apsolutno nemoguće, jer kako ulazimo i završavamo prvo tromesečje tekuće 2003. godine, mi vidimo da ništa od onoga što su navodni, vole tako da se zovu, reformatori iz DOS-ovske Vlade planirali ne može da se realizuje!
To su bila prazna obećanja koja su pljuštala sa skupštinske govornice, kako bi se zamajavala javnost i što više se održali na vlasti. Ne samo da nije tačno ovo što nam je ministar napisao, koji je u međuvremenu pobegao, prošlog puta je bio u opticaju strip, a sada je to pregled onoga šta su vladine želje, a želje i mogućnosti nisu jedno isto.
Ne samo da nije tačno da je planirani rast bruto društvenog proizvoda bio 5%, nego je tada za ovom govornicom ministar Đelić rekao da to maksimum može da bude 3,8%. Mi smo već tada izrazili sumnju u to, jer proizvodnja ne funkcioniše; pad industrijske proizvodnje je iz meseca u mesec sve veći i veći, a i nezaposlenost je sve veća i veća. Nerealno je da se kroz zaduživanje, kroz donaciju i privatizaciju planira pokrivanje ovolikog budžetskog deficita.
Za nas i za celokupnu javnost koja ne može da prati sednice Narodne skupštine zbog vanrednog stanja, i dalje su mnogo interesantne i podložne najoštrijoj kritici javnosti stavke koje se nalaze u ovako projektovanom budžetu. Nemoguće je da ovoliki iznos planirate za novouspostavljeno Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose i da će ga Srbija finansirati u tom iznosu, kada se ono što piše da će to ministarstvo da radi, jasno se preklapa, gotovo identično, sa nadležnostima koje ima Goran Pitić, koji, podsetiću vas, za ovu godinu ima na raspolaganju 20 miliona dinara da bi putovao okolo i da bi, navodno, sklapao nekakve aranžmane - vidimo da od toga nema ništa!
S druge strane, mi moramo da se suočimo sa stavkom koja je vezana za Koordinacioni odbor za Kosovo i Metohiju i za ono šta taj odbor radi. Gde je izveštaj potpredsednika Vlade Nebojše Čovića o situaciji u našoj južnoj pokrajini i o trošenju tolikih budžetskih sredstava? Taj iznos je u razdelu budžeta Srbije povećan, od usvojenog budžeta prošle godine za 2003. godinu, na 1.850.000.000 i još 250.000.000 koji se nalaze u razdelu planiranom za finansiranje tzv. državne zajednice.
Nerealno je da očekujete da će doći do ovolikog poreskog zahvatanja, iz prostog razloga što ste i sami suočeni sa tim, a i celokupna poreska uprava, da poreski obveznici nisu u stanju da plate ni porez na promet u ovako visokoj stopi, iako ste se hvalili prošle godine smanjenjem poreza na promet, ali samo za neke od proizvoda. Sa druge strane, ne samo da nećemo imati povećanje zaposlenih, već sada imamo gotovo 350.000 koji rade na crno, nisu prijavljeni. Postavlja se pitanje kako onda pametna vlast i država može taj problem da reši - višestrukim smanjenjem poreza i doprinosa na plate zaposlenih, što se nadovezuje na našu kritiku nedavno usvojenog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, i kroz suočavanje sa onim šta su realni izvori i šta su naše mogućnosti.
Ovako, kroz plasiranje lažnih obećanja građanima, pre svega onima koji, kao što to kaže ministarka Gordana Matković, imaju donji limit ne od 4.500 dinara, nego nažalost mnogo niži, mi dolazimo u situaciju da će broj gladnih, nezaposlenih i onih o kojima aktuelna DOS-ovska vlast uopšte ne brine, biti sve veći. Jedini način da se prestane sa takvim obećanjima, sa nerealnim budžetskim projekcijama i sa nedomaćinskim i neracionalnim trošenjem sredstava je da izađemo na izbore, da se konstituiše nova vlada, koja će biti mnogo odgovornija prema svojim građanima.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Golub Rajić, a posle njega narodni poslanik Dušan Ilić.